- Poruka
- 18.782
"Ja sam seme od slačice" - govorila je Rada tihim glasom u Šekspirovoj bajci "San letnje noći"
Obučena kao i sve druge vile u nabranoj plavičastoj haljini od tila prošaranog srebrnim nitima...
Trčkarala je i vrtela se po bini nasmejana, dok sam je gledala svojim razrogačenim očima deteta
i silno želela da i ja budem seme od slačice...
Taj prvi susret sa Radom Đuričin je obeležio i započeo moje divljenje prema lepoj crnokosoj Radi, tamnih
očiju, krhkog tela i širokog osmeha kog je nosila devet decenija na licu...
Prijatelji su je zvali "optimista bez pokrića", jer je nasmejana delila uverenje oko sebe da je život uvek
pred nama - koliko god da ga je ostalo. Tako je i živela, praveći planove i u poznim godinama, baveći
se glumom do nedavno.
Beskrajno profesionalna, vredna, izazivala je poštovanje kolega, oko sebe je širila ljubav prema ljudima i
razumevanje života. Donosila je dobrotu, radost i sreću, što je najteže u životu. Uz glumu, bavila se i
prevođenjem i pisanjem knjiga ("Tajna crne ruke", "Dnevnik jedne glumice" i "Moje monodrame"), pravila
samostalne monodrame... Trudila se uvek da bude bolja, čak i od sebe same.
Okružena najdražim, članovima porodice i prijateljima, proslavila je 90. rođendan i ubrzo otišla u bolnicu
da se iz nje, posle nešto više od mesec dana boravka, više ne vrati.
Napustila nas je lepa protina kći, čije su najdraže uspomene iz detinjstva bila letovanja u manastiru Mesić,
druženja s monahinjama, pomaganja oko pripreme obeda, molitve u crkvi. Posebno, čitanja apostola i antifona
u vršačkoj Sabornoj crkvi u kojoj je njen otac, voljeni pop Marinko, činodejstvovao.
Danas se ulica u Vršcu se zove baš tako, Ulica pop Marinkova.
"Govorio je moj tata: “Rado, nemoj da deliš ljude već ih spajaj. Trudi se koliko možeš da nekome nešto lepo učiniš.
Pa makar ga lepo pozdravi.” Uvek se toga sećam..." pričala je Rada...
U rodnom gradu pohađala je osnovnu školu i gimnaziju. Po dolasku u Beograd upisala je i završila dva fakulteta:
jugoslovensku književnost i studije glume na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju...
Tokom duge i bogate karijere, oblikovala se u jednu od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica...
Igrala je u predstavama mnogih beogradskih teatara, gostovala u pozorištimaširom Jugoslavije, ali i na puno
scena u svetu. Voleli smo njenu Ofeliju (sa Brankom Plešom kao Hamletom), kasnije Aleksandru Kolontajn i,
naravno, gospođu Šandebiz u najdugovečnijoj predstavi u istoriji našeg teatra - "Bubi u uhu" Ljubiše Ristića.
Teško je primala poklone, komplimente. Skromna i pokorna, bila je i veoma kritična prema sebi. Duhovita
i visprena. Nije nosila samo veliki osmeh već i veliku dobrotu. Trudila se oko ljudi i puno svima pomagala.
Mudra i uvek dobronamerna, govorila je da su je Desanka Maksimović i Momo Kapor naučili da je jednostavnost
najteža i najslojevitija osobina.
- Svakog dana mi kroz glavu prolazi misao o neizbežnosti iščeznuća.
Primećujem da me upravo to često čini samilosnom prema drugima i sebi...govorila je Rada...
Juče je jedna zemaljska zvezda otišla na nebo vrteći se u haljini od plavog tila prošaranoj srebrnim nitima, šapućući
beskrajnim zvezdama: "Ja sam seme od slačice"
Slačica...
Obučena kao i sve druge vile u nabranoj plavičastoj haljini od tila prošaranog srebrnim nitima...
Trčkarala je i vrtela se po bini nasmejana, dok sam je gledala svojim razrogačenim očima deteta
i silno želela da i ja budem seme od slačice...
Taj prvi susret sa Radom Đuričin je obeležio i započeo moje divljenje prema lepoj crnokosoj Radi, tamnih
očiju, krhkog tela i širokog osmeha kog je nosila devet decenija na licu...
Prijatelji su je zvali "optimista bez pokrića", jer je nasmejana delila uverenje oko sebe da je život uvek
pred nama - koliko god da ga je ostalo. Tako je i živela, praveći planove i u poznim godinama, baveći
se glumom do nedavno.
Beskrajno profesionalna, vredna, izazivala je poštovanje kolega, oko sebe je širila ljubav prema ljudima i
razumevanje života. Donosila je dobrotu, radost i sreću, što je najteže u životu. Uz glumu, bavila se i
prevođenjem i pisanjem knjiga ("Tajna crne ruke", "Dnevnik jedne glumice" i "Moje monodrame"), pravila
samostalne monodrame... Trudila se uvek da bude bolja, čak i od sebe same.
Okružena najdražim, članovima porodice i prijateljima, proslavila je 90. rođendan i ubrzo otišla u bolnicu
da se iz nje, posle nešto više od mesec dana boravka, više ne vrati.
Napustila nas je lepa protina kći, čije su najdraže uspomene iz detinjstva bila letovanja u manastiru Mesić,
druženja s monahinjama, pomaganja oko pripreme obeda, molitve u crkvi. Posebno, čitanja apostola i antifona
u vršačkoj Sabornoj crkvi u kojoj je njen otac, voljeni pop Marinko, činodejstvovao.
Danas se ulica u Vršcu se zove baš tako, Ulica pop Marinkova.
"Govorio je moj tata: “Rado, nemoj da deliš ljude već ih spajaj. Trudi se koliko možeš da nekome nešto lepo učiniš.
Pa makar ga lepo pozdravi.” Uvek se toga sećam..." pričala je Rada...
U rodnom gradu pohađala je osnovnu školu i gimnaziju. Po dolasku u Beograd upisala je i završila dva fakulteta:
jugoslovensku književnost i studije glume na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju...
Tokom duge i bogate karijere, oblikovala se u jednu od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica...
Igrala je u predstavama mnogih beogradskih teatara, gostovala u pozorištimaširom Jugoslavije, ali i na puno
scena u svetu. Voleli smo njenu Ofeliju (sa Brankom Plešom kao Hamletom), kasnije Aleksandru Kolontajn i,
naravno, gospođu Šandebiz u najdugovečnijoj predstavi u istoriji našeg teatra - "Bubi u uhu" Ljubiše Ristića.
Teško je primala poklone, komplimente. Skromna i pokorna, bila je i veoma kritična prema sebi. Duhovita
i visprena. Nije nosila samo veliki osmeh već i veliku dobrotu. Trudila se oko ljudi i puno svima pomagala.
Mudra i uvek dobronamerna, govorila je da su je Desanka Maksimović i Momo Kapor naučili da je jednostavnost
najteža i najslojevitija osobina.
- Svakog dana mi kroz glavu prolazi misao o neizbežnosti iščeznuća.
Primećujem da me upravo to često čini samilosnom prema drugima i sebi...govorila je Rada...
Juče je jedna zemaljska zvezda otišla na nebo vrteći se u haljini od plavog tila prošaranoj srebrnim nitima, šapućući
beskrajnim zvezdama: "Ja sam seme od slačice"
Slačica...
Poslednja izmena:
