gost 170870
Aktivan član
- Poruka
- 1.419
-
- Popularno:
- Deset fraza koje mogu ukazivati na...
- Srbija izdaje 100.000 radnih dozvola:...
- Hrvatska drzava nastavlja da progoni...
- Ubuduće se neće znati ništa o uzrocima...
- Koji modni detalj vam čini...
- Osnovan Društveni front: studenti i...
- Javne uvrede blokaderima
- Poziv Dijaspori da se vrati kući 😃
- Parandilović letuje sa dečkom
- Zene i borba za ravnopravnost
Lenjost
- Začetnik teme gost 170870
- Datum pokretanja
gost 170870
Aktivan član
- Poruka
- 1.419
gost 225318
Ističe se
- Poruka
- 2.175
evo ja sam lenja.
sada u ovim godinama mogu da sagledam posledice svoje lenjosti i vidim koliko mi je štete ta osobina donela.
Naravno, mislim da se kod dece, ako se krene na vreme, to donekle može korigovati, ali kod odraslih, mislim da ne.
Još jedan zanimljiv podatak - osobe koje imaju usporen metabolizam imaju i ovu osobinu, tako da nije sve u karakteru, nešto je i dar majke prirode
sada u ovim godinama mogu da sagledam posledice svoje lenjosti i vidim koliko mi je štete ta osobina donela.
Naravno, mislim da se kod dece, ako se krene na vreme, to donekle može korigovati, ali kod odraslih, mislim da ne.
Još jedan zanimljiv podatak - osobe koje imaju usporen metabolizam imaju i ovu osobinu, tako da nije sve u karakteru, nešto je i dar majke prirode
shaddow
Iskusan
- Poruka
- 5.155
Evo jednog od mogućih objašnjenja:
Eriksonova (1950) TEORIJA RAZVOJNIH KRIZA otvorila je nove mogućnosti da se prikupi niz podataka o fenomenologiji procesa i funkcionalnoj usmerenosti osećanja STIDA. Istraživači su iskoristili implicitnu logiku nerazrešenih afektivno-kognitivnih sukoba, čiji razvojni sled obrazuje produbljeno osećanje stida, da bi ono, zatim, svojim primesama obojilo afektivni stil čitave ličnosti i time podstaklo dalju NEGATIVNU PRERSONALIZACIJU IDENTITETA. Početni zamah ovome, daje manjkava dimenzija BAZIČNOG POVERENJA, koja bi – kao početni od ERISKONOVIH OSAM RAZVOJNIH STUPNJEVA IDENTITETA, trebalo da je celoviti proizvod sklada između novorođenčeta i osobe koja se o njemu stara; s tim što se u oštrijim nerazrešenostima ove razvojne krize, bazično nepoverenje širi i na druge ljude iz detetove neposredne, a onda i dalje okoline.
Taj slom ima za ishod osećanje da čovek nije željen, osećanje da ga ne shvataju, da je izopšten, da nema poverenja u sopstvene snage. U suštini, proces koji je počeo nepoverenjem u roditelje i zahvatio neposrednu socijalnu sredinu, završava se NAGRIZAJUĆOM SUMNJOM U SAMOG SEBE, što dovodi do toga da pojedinac nije u stanju da u punoj meri ostvari svoju "AUTONOMNOST" – uverenost (poverenje) u sopstveno pravo odlučivanja. Tako narušena celovitost mišljenja, osećanja i delanja proizvodi RASPLINUTU, SLOBODNO LEBDEĆU ANKSIOZNOST, a posledična šara jeste ODBOJNOST PREMA SOPSTVENOJ VOLJNOSTI. Iako je egzistencijalna zebnja prikriveno prisutna u svakoj razvojnoj krizi, njeno je prisustvo manifestno naglašeno kod POSTIĐENOG IDENTITETA. U takvim slučajevima neminovno je da osoba stvori (najčešće visok) EGO IDEAL, uzor šta bi trebalo (ili bi želeo) da čini, te da svoje buduće porive i postupke primeri takvoj (često strogoj) samoproceni.
I mada se osećanje KRIVICE javlja kasnije od STIDA – kada dete odmakne u kognitivnom razvoju i tako bude u stanju da kroz proces socijalizacije usvoji određena pravila i norme – OSEĆANJA STIDA I KRIVICE NAJČEŠĆE SE JAVLJAJU U ISTOJ ŽIVOTNOJ SITUACIJI, KOČEĆI NE SAMO DELATNOST VEĆ PREDUZIMLJIVOST POJEDINCA UOPŠTE, SLABEĆI MU MOTIVACIJU DA USAVRŠI SVOJU KOMPETENTNOST i JAČAJUĆI SUMNJU U SOPSTVENU DORASLOST IZAZOVIMA KOJE JE SAM POSTAVIO.
Sve to bi zbirno moglo da opiše sadržaj obuhvatnog OSEĆANJA NIŽE VREDNOSTI, kao negativnog razrešenja Eriksonove TREĆE razvojne krize u procesu sticanja identiteta. Svakako da je jedan od daljih, kumulativnih ishoda takve inferiorne slike o sebi oslabljeno osećanje LIČNOG IDENTITETA, pometnja oko sopstvene uloge u životu i opšte osećanje nesigurnosti u kontinuitet sopstvene ličnosti. A to, nadalje, vodi OSEĆANJU IZOLOVANOSTI, pa onda i stvarnom otuđenju i nesposobnosti da se bude blizak sa drugima.
Sada je sve to već NEUROTIČNA SPUTANOST ŽIVOTNE PRODUKTIVNOSTI, koja se nerazrešivo vezuje za "očajanje, neizvesnost i strah". Umesto da izgradnju identiteta dovrši VEROM U NAĐENI SMISAO – kao ishodom odgovora na pitanje "Ko sam ja?" i "Kakav je svet čiji sam deo?" – necelovita ličnost, NEZATVORENOG EGZISTENCIJALNOG GEŠTALTA, zauzima DEPRESIVNU POZICIJU.
Poslednja izmena:
placenik
Ističe se
- Poruka
- 2.026
Krsh- Lenjost
Lenjost, moj najbolji drug!
Lenjost, nikakav trud!
Samo ležiš...
i propadaš kroz posteljinu..
I gledaš u krug na plafonu..
Ili gledaš u daljinu!
Al.. i to je suviše!
Od naše lenjosti uzdiše i ceo komšiluk!
Dok pticice *****ju...,
A mace ih vrebaju...,
A Sunce toplinom prožima...
Ljudi zevaju...,
Jer i njih obuzima...
Lenjost, moj najbolji drug!
Lenjost, nikakav trud!
Samo ležiš...i propadaš kroz posteljinu..
I gledaš u krug na plafonu..
Ili gledaš u daljinu!
Al.. i to je suviše!
Od naše lenjosti uzdiše i ceo komšiluk!
Dok pticice pevaju...,
A mace ih vrebaju...,
A Sunce toplinom prožima...
Ljudi zevaju...,
Jer i njih obuzima...
Ali RAD, kada dode, osvojice grad!
Ali RAD, kada dode, sakrice trag...
Ali RAD, kad dode, osvojice svakoga!!..
Ali nece baš lako, jer uspece NERAD!I LENjOST....
gost 170870
Aktivan član
- Poruka
- 1.419
Hvala na doprinosu.
Ako pretpostavimo da se ovako razvija "odbojnost prema sopstvenoj voljnosti", da li to znaci da je problem ozbiljniji, i da se moze resiti samo lecenjem (psihoterapijom ili sl)?
Na koji nacin se prevazilaze zastoji izazvani takvim krizama?
A sta je sa cinjenicom da mnogi ljudi imaju ovu osobinu, vise ili manje izrazenu?
Postoji li neki prakticni savet, kao promena radnih navika, ili najpre utvrdjivanje i uspostavljanje istih ?
Moze li se lenjost iskoreniti? Savladati?
Koji je vas licni stav?
fatcat
Ističe se
- Poruka
- 2.748
evo ja sam lenja.
sada u ovim godinama mogu da sagledam posledice svoje lenjosti i vidim koliko mi je štete ta osobina donela.
Naravno, mislim da se kod dece, ako se krene na vreme, to donekle može korigovati, ali kod odraslih, mislim da ne.
Još jedan zanimljiv podatak - osobe koje imaju usporen metabolizam imaju i ovu osobinu, tako da nije sve u karakteru, nešto je i dar majke prirode
Eh, to je sad brkanje uzroka i posledice. Brzi metabolizam je posledica aktivnijeg nacina zivota.
gost 170870
Aktivan član
- Poruka
- 1.419
mozda je pitanje pogresno postavljeno? mislimd abi pitanje trebalo da glasi "kako sebe motivisati"
Mozda ima dosta veze sa motivacijom,ali ne i iskljucivo samo s njom.
Motivacija je trenutno raspolozenje, prolazno i promenljivo,na nju se moze lakse uticati.
Lenjost je stanje bica. Osobina, vise ili manje izrazena kod mnogih (kod mene takodje
)Mislis da se prevazilazi konstantnim motivisanjem za radom?
- Poruka
- 20.280
Mozda ima dosta veze sa motivacijom,ali ne i iskljucivo samo s njom.
Motivacija je trenutno raspolozenje, prolazno i promenljivo,na nju se moze lakse uticati.
Lenjost je stanje bica. Osobina, vise ili manje izrazena kod mnogih (kod mene takodje
Mislis da se prevazilazi konstantnim motivisanjem za radom?
pajz ja ne znam puno ..radoholicara..a ove neke sto znam ne rade bas sto vole nego sto moraju..a oni koji jesu uglavnom im je rad sredstvo za beg od nekih drugih drugacijih problema..
lenjost sama po sebi i nije neki problem..problem je sto za besposlene ruke djavo nadje posao..pa lenja osoba mahom ima previse vreman za razmisljanje o trista cuda sto moze i uglavnom dovodi do razvoja nekih drugih problema..psiholoske prirode..
da mislim da covek mora da nadje nacin da se motivise na neki kontruktivan zadatak..
moze se reci da su izumitelji bili lenji.pa izumevali razne izume koji bi im omogucili da rade manje
shaddow
Iskusan
- Poruka
- 5.155
Ovo što sam ja izneo se samo jedno od mogućih objašnjenja.
Jednostavno ne prihvatam odgovor da je neko jednostavno lenj. Naravno, na sve to utiče vaspitanje, odnos roditelja, bliže i dalje socijalne sredine. Mada, moguće je da dva brata (na primer), odrastu u istoj sredini, u istoj porodici, a da budu potpuno različiti. U suštini, svako od njih drugačije doživljava spoljašnje okolnosti, a realno gledano i odnos okoline ne mora da bude uvek isti prema jednom i drugom.
Nego da se vratimo na ono o čemu sam malo pre pisao. Ono što sam izneo je svakako je PESIMISTIČKO VIĐENJE neurotičnih ishoda neuspešno razrešenih kriza u razvoju identiteta, kao i parališućeg i samorazornog dejstva STIDA.
Razvoj duž ose osećanja STIDA nudi moguće odgovore na pitanje "Ko sam ja?", i zahteva zaokružen odgovor na komplementarno pitanje: "Po čemu sam različit od drugih, u čemu sam neponovljiv, i kojim to personalizovanim vrednostima težim?". Dakle, razvoj duž ose osećanja STIDA nudi odgovore na takva pitanja i njihovu procenu na osnovu ego ideala, tj. traganje za ogvororima za PET OSNOVNIH PERLSOVIH PITANJA (šara):
1. "Šta radite?"
2. "Šta osećate?"
3. "Šta želite?"
4. "Šta izbegavate?"
5. "Šta očekujete?"
Implikacjie razvoja duž ose STIDA ukazuju na sposobnost pojedinca da, u svome NEKONFORMIZMU, bude "OTVORENE SVESTI" za mnogostrukost životnih izbora i postupaka, za razliku od onih "odlučnih i ispravnih", koji nerado preuzimaju rizik da ne budu u pravu i da se nađu u neizvesnoj situaciji koja može da dovede do gubljenja društvenog statusa. Želeći da prevaziđe sopstveno osećanje stida, pojedinac pojačava procese PERSONALIZACIJE i, ukoliko stvari zdravo teku, RAZVIJA FLEKSIBILNU FRUSTRACIONU TOLERANCIJU. Vremenom, osoba razvija povišenu osetljivost za probleme i spremno se upuštajući u situacije koje smatra poželjnim, umesto da se zadovoljava komentarisanjem tuđe odgovornosti, elastično i prilagodljivo kombinuje društvene zabrane sa ličnim htenjima u preciznu "ovde i sada" celinu, lišenu NEUROTIČNOG PERFEKCIONIZMA.
NEZRELA OSOBA najčešće nije u stanju da podnese ANKSIOZNOST koju podrazumevaju nejasne, višeznačne situacije, zahtevajući od pojedinaca prevrednovanje i preinačenje smisla. Takvoj su ličnosti potrebne jasne, nedvosmislene situacije, gde se odgovornost za postupke i POSLEDICE prebacuje na DRUŠTVENU KODIFIKACIJU koja nameće siguran, za sve isti, pa samim tim i "tačan" odgovor.
Osoba sa POZITIVNO RAZREŠENIM kriznim previranjima, dovoljno čvrsta da izdrži EZGISTENCIJALNE NEIZVESNOSTI, razvija posebnu vrstu moralnog imperativa:
"MOGU, PREMA TOME – HOĆU"
za razliku od onih koji se vode motivacionim načelom:
"MORAM, PREMA TOME – HOĆU".
Konačno, postavlja se pitanje šta je SUPROTNOST STIDU, ako je ovaj izazvan (samo) prezirom. BESTIDNOST je negativna kvalifikacija, a pojam PONOSA bi mogao da obuhvati tu oslobođenost od povratne sprege niskog (samo) vrednovanja i sumnje u sebe. Stid je naličje narcizma govorili su psihoanalitičari, i gotovo da su bili u pravu tamo gde je on, kao svoju suprotnost imao osećanje PONOSA – od sebe ili drugih priznato osećanje (nad) moći nad drugima. Uvereni da je društveno priznat uspeh jedino merilo, nesvesni da smo tako ipak zavisni od tuđeg mišljenja, a ne iznad njega, nismo u stanju da obavimo zadatak SAMOPREVAZILAŽENJA (sageldavanja sebe u široj istorijskoj i ljudskoj perspektivi), pošto nismo ni razvili AUTONOMNOST IDENTITETA. Takvo osećanje ponosa previše je uslovljeno društvenim "ovde i sada" da se sa promenom takvog ustrojstva lako može vratiti u agregaciju STIDA.
Ali otpočeti sa NARCIZMOM i SUBLIMIRATI ga u STVARALAŠTVO (po humanistima, vrhovni kriterijum zdravlja u procesu samoostvarenja, a u Eriskonovoj klasifikaciji naznačen stupnjem GENERATIVNOSTI), znači izboriti se za osećanje PONOSA koje suštinski počiva na SAMOPOŠTOVANJU, a ono na AUTONOMNOSTI zadobijenoj ličnom KOMPETENTNOŠĆU i VERODOSTOJNIM ŽIVOTNIM STILOM.
Tu MOĆ NAD DRUGIMA gubi svoje središnje mesto, jer se ovladava ostvarenjem SOPSTVENIH MOĆI i time postiže OPTIMALNI EGZISTENCIJALNI ODGOVOR NA IZAZOVE EGO IDEALA. U suštini, jedino osećanje KOMPETENTNOSTI vodi ZDRAVOM osećanju SAMOPOŠTOVANJA, i spontanom osećanju da "čineći svoje" budemo autonomni tako što ćemo pustiti i druge da čine svoje.
PS: Naravno da je psihoterapija uvek korisna i da može da pomogne svakom čoveku da napreduje u svom sazrevanju i realnijem sagledavanju stvarnosti. Ko ima mogućnosti da sebi priušti psihoterapiju, svakako bih mu savetovao da pokuša. Nije lako suočiti se sa samim sobom, ali se svakako ISPLATI.
Poslednja izmena:
imala sam priliku da budem u kupeu sa bracnim parom psihologa, on psiholog ona psiholog
I onda smo prosli par tema, izmedju ostalog "lijenjost"
Gospodin psiholog je rekao da lijenjost ne postoji, da je to nemanje motiva. Kad covjek ima motiv on onda radi, a ako nema motiv, ne radi.
A ja o lijenjosti ne znam bas nista
mozda zato sto ne postoji
I onda smo prosli par tema, izmedju ostalog "lijenjost"
Gospodin psiholog je rekao da lijenjost ne postoji, da je to nemanje motiva. Kad covjek ima motiv on onda radi, a ako nema motiv, ne radi.
A ja o lijenjosti ne znam bas nista
mozda zato sto ne postoji
gost 225318
Ističe se
- Poruka
- 2.175
pa upravo tako, ako brži metabolizam ide uz aktivniji način života, onda stoji moja izjava da uz sporiji metabolizam ide i sporiji način života što ostavlja opšti utisak lenjosti. Naravno, ja sam šire gledala na lenjost i nisam se samo ograničila na one naj grdje odlike ove osobine, tj više se može nazvati manom.
gost 225318
Ističe se
- Poruka
- 2.175
M-heart-J
Veoma poznat
- Poruka
- 11.831
Mislim da se lenjost razvija vremenom, ali da se uvek može popraviti.. Samo da se ima
volje da se stekne radna navika...
Protiv lenjosti se ne možeš boriti ako nemaš volje za to...
a, ako imate volje... onda svaki dan organizujete.. u sat ... i maksimalno ga poštujete..
tako se stiče radna navika...
i posle sve ide svojim tokom.. toliko se ispraksujete da ne morate da pravite neke posebne
planove... nego sve imate u svojoj glavi...