Лектира из школе која вам се заправо допала

Govori o tome da Engleska literatura pre sekspira zapravo osim kralja artura (koji je interesatna tema - istoriski kulturno) nema neku istoriju, a pogotovo ne mitologiju. Za to vreme u Evropi puni parteoni grckih, rimskih, slovenskih i nordijskih bogova i prica + religiozne grupe.

E pa u 20tom veku dodje cika Tolkin i napravi Englezima mitologiju kraduci svuda po malo okolo i sad se to prodaje ... naveliko

Obozavam Tolkina, sad svi pokusavaju da oponasaju ceo sistem, sa slabim rezultatima.
Свој стил приш тако што од сваког ћапиш најбоље... И све то додаш оном свом, што чини суштину. И тако настају хитови правци и жанрови. Истина, ја нисам ни чуо за пре-модерне енглеске писце сем шекспира и краља артура
 
:eek:

fasciniran sam, ta knjiga/prica je cisto mucenje na vise nivoa. Ko jos uziva u birokratskom/sistemskom maltretiranju? - pa to imamo svaki dan ovde IRL.

Meni je vec muka od same pomisli na sta je sve spremna ljudska vrsta. I jos da se uziva u tome... za mene Nesagledivo.

Ne znam. De gustibus non disputandum est.
Ето и ту је разилажење укуса. Само око једне обичне лектире. А ја сам 13. прасе. Немам појма о чему се ради о делу, нити знам за дело
 
To se zove realnost.
Ljubice nikada nisam volela a filozovske, avanturisticke, epsku fantastiku, krimice sam citala van lektira pa se i ne secam da li su bili deo skolovanja.
Ova je bila knjiga koju verovatno inace ne bih procitala da nije bila lektira.
Ја јако волим љубиће али не само њих. Сад мислим на уметничке жанрове, ту спадају и филмови. Све што буди емоцију обожавам. Јако волим да видим љубав, и осетим је барем приликом гледања
 
Realnost mi je bolno jasna iz svakodnevnog zivota, od detinjstva pa preko niza od mnogo godina. Ne treba mi to jos i u literaturi. Ako vec ne mogu da popravim realnost (koja je najblaze receno uzasna i manje vise nepromenjena za ceo moj zivot iako sam pokusavao vise puta da i to radim), onda makar u mašti ili spekulaciji osetim nesto drugo. Secam da sam je jedva i uz veliku muku procitao. Mozda i kao lektiru. Na svu srecu relativno nije dugacka. To je primer nasilja preko lektire. Jel uzivate u tome da mucite druge? Povraca mi se od Kafkinog Procesa.
Nisam ni ja princeza odrasla u zamku.
Zato cenim I one koji su u stanju da napisu stvari kakve jesu.
Lepe su bajke ali su to bajke.
Vecina I danas samo izmislja, sta vise, niko ne pise o tome kako jeste, cak ni novinari.
Eto, meni se od toga povraca.
 
Nisam ni ja princeza odrasla u zamku.
Zato cenim I one koji su u stanju da napisu stvari kakve jesu.
Lepe su bajke ali su to bajke.
Vecina I danas samo izmislja, sta vise, niko ne pise o tome kako jeste, cak ni novinari.
Eto, meni se od toga povraca.

OK. Razumem ja tebe. Cak i znam ili sam znao neke osobe takvog tipa.

Razlikujemo se verovatno samo po tome sto meni ne treba njihov opis, jer sam ga vec doziveo i nekako ga (mozda i jedva) prezivljavam. Cenim one koji pisu o realnosti koju ne mogu da pojmim ili je nisam susreo ili je nisam svestan.

Uslovno receno, sve sto je napisano je neka vrsta bajke, propagande/agende - realne ili izmisljene. Proces je, kako ga ja kapiram, na primer, politicka satira. Znaci i on je bajka ali sa agendom.
 
OK. Razumem ja tebe. Cak i znam ili sam znao neke osobe takvog tipa.

Razlikujemo se verovatno samo po tome sto meni ne treba njihov opis, jer sam ga vec doziveo i nekako ga (mozda i jedva) prezivljavam. Cenim one koji pisu o realnosti koju ne mogu da pojmim ili je nisam susreo ili je nisam svestan.

Uslovno receno, sve sto je napisano je neka vrsta bajke, propagande/agende - realne ili izmisljene. Proces je, kako ga ja kapiram, na primer, politicka satira. Znaci i on je bajka ali sa agendom.
Sve stoji.
Iako malo dramatizujem svoj utisak da pojasnim emocije iza toga.
Neko ko pise o surovoj realnosti meni recimo bliskoj, dozivljavam to delo, tog pisca kao nekog ko zna to posto je preziveo.
Kada neko pise o "bajkama" zamisljam dokono, bogatasku guzu koja je dokona, moze sebi dozvoliti da ne radi vec samo piskara u udobnosti svoga doma I mastari.
Znam da je to daleko od stvarnosti. Samo sam pokusala objasniti.
 
Ето и ту је разилажење укуса. Само око једне обичне лектире. А ја сам 13. прасе. Немам појма о чему се ради о делу, нити знам за дело
Citaj.
Mozda ti ovdasnja realnost bude mnogo jasnija.
Vrv zato ta knjiga i jeste lektira. Da onaj koji nije svestan mozda postane.
Pitanje je samo koliko realnosti zaista mozes da svaris.
Realnost je stvar stomaka.
Neke realnosti izbegavam u sirokom luku, ne zelim da se uznemiravam (i da imam lose varenje) :)
 
Sve stoji.
Iako malo dramatizujem svoj utisak da pojasnim emocije iza toga.
Neko ko pise o surovoj realnosti meni recimo bliskoj, dozivljavam to delo, tog pisca kao nekog ko zna to posto je preziveo.
Kada neko pise o "bajkama" zamisljam dokono, bogatasku guzu koja je dokona, moze sebi dozvoliti da ne radi vec samo piskara u udobnosti svoga doma I mastari.
Znam da je to daleko od stvarnosti. Samo sam pokusala objasniti.

Ne osporavam. Svakome prema potrebama.

Kafkin Proces je takodje prenaglasen, upravo da bi proizveo efekat koji se zeleo postici.

Ljudska vrsta je dobrim delom bezosecajna (ne nuzno kao negativna karakteristika, nego kao posledica nemanja vremena da se bavi nekim sustinama t.j. bavljenjem onim sto im je potrebno da se prezive ili zadovolji neka realna potreba), konsekventno, delo je cesto mora biti prenaglaseno da bi preskocilo prag drazi i dovelo do svesti. Agenda je svest.

Ako ne zelis da pricas na drugu temu, nema veze, nista nece biti razlicito.
 
Свој стил приш тако што од сваког ћапиш најбоље... И све то додаш оном свом, што чини суштину. И тако настају хитови правци и жанрови. Истина, ја нисам ни чуо за пре-модерне енглеске писце сем шекспира и краља артура
Čoser na primer

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Џефри_Чосер
 
Nisam ni ja princeza odrasla u zamku.
Zato cenim I one koji su u stanju da napisu stvari kakve jesu.
Lepe su bajke ali su to bajke.
Vecina I danas samo izmislja, sta vise, niko ne pise o tome kako jeste, cak ni novinari.
Eto, meni se od toga povraca.
Ја волим и реалност и бајке. Са једне стране чињенице су ипак чињенице. А бајке су ту да ти дају неки мотив. И да пошаљу неку лепу поруку.
 
Citaj.
Mozda ti ovdasnja realnost bude mnogo jasnija.
Vrv zato ta knjiga i jeste lektira. Da onaj koji nije svestan mozda postane.
Pitanje je samo koliko realnosti zaista mozes da svaris.
Realnost je stvar stomaka.
Neke realnosti izbegavam u sirokom luku, ne zelim da se uznemiravam (i da imam lose varenje) :)
Најтеже је признати нешто самом себи. Зато је лакше на ствари гледати кроз ћоре за сунце. А реалност итекако зна да боли. Али зна некад и да помилује. Најбоље да се сви сад поубијамо
 
Ne osporavam. Svakome prema potrebama.

Kafkin Proces je takodje prenaglasen, upravo da bi proizveo efekat koji se zeleo postici.

Ljudska vrsta je dobrim delom bezosecajna (ne nuzno kao negativna karakteristika, nego kao posledica nemanja vremena da se bavi nekim sustinama t.j. bavljenjem onim sto im je potrebno da se prezive ili zadovolji neka realna potreba), konsekventno, delo je cesto mora biti prenaglaseno da bi preskocilo prag drazi i dovelo do svesti. Agenda je svest.

Ako ne zelis da pricas na drugu temu, nema veze, nista nece biti razlicito.
Успевам да уђем у поенту. Дакле, Кафкин Процес обрађује појам саосећања? Мислим да су људи саосећајни природно. Али, да се саосећајност губи баш тиме што си рекао, немањем времена да се бави суштинским стварима.
 
Успевам да уђем у поенту. Дакле, Кафкин Процес обрађује појам саосећања? Мислим да су људи саосећајни природно. Али, да се саосећајност губи баш тиме што си рекао, немањем времена да се бави суштинским стварима.

Mozda ipak procitas knjigu pa da ne nagadjas :)

Ja sam osetljiv (da ne kazem saosecajan) po pitanju maltretiranja ljudi od strane birokratije (saosecam sa birokratijom :rotf:)

A birokratija nije prirodno saosecajna u smislu u kome mi mislimo o saosecajnosti, ona je saosecajna sa drzavom :)

posto danas ima vise znanja o nekom znanju nego sto ima znanja - evo skracenica.

https://www.lektire.rs/proces-franc-kafka/
 
Mozda ipak procitas knjigu pa da ne nagadjas :)

Ja sam osetljiv (da ne kazem saosecajan) po pitanju maltretiranja ljudi od strane birokratije (saosecam sa birokratijom :rotf:)

A birokratija nije prirodno saosecajna u smislu u kome mi mislimo o saosecajnosti, ona je saosecajna sa drzavom :)

posto danas ima vise znanja o nekom znanju nego sto ima znanja - evo skracenica.

https://www.lektire.rs/proces-franc-kafka/
Ја сам јако слабе концентрације. И много пуне главе , која вуче на сваку страну. Тешко ми је погледати филм. А камо ли прочитат књигу :(
 
Čoser na primer

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Џефри_Чосер
Џефри Чосер је био много ствари. Војник, филозоф, песник и дипломата. Видим да га на википедији упоређују са дантеом. Отац енглеске књижевности, мада ја досад нисам чуо за њега. Хвала ти на овом новом знању
 
Ја сам јако слабе концентрације. И много пуне главе , која вуче на сваку страну. Тешко ми је погледати филм. А камо ли прочитат књигу :(
Da si više čitao lektire, znao bi da se kamoli piše spojeno :P
 
Bilo bi mi lakše nabrojati koja mi se nije dopala. Mnoge sam pročitala, te iz obaveznih lektira, 10 godina poslije. Nije isti, npr. Selimović, kad imaš 15 i kad imaš 25.
Isto tako, te obavezne lektire su mi mnogo puta samo bacile svjetlo na nekog pisca pa sam poslije kao luda čitala i ostala djela istog.
Значи ти си баш отвореног ума. И ниси тешка на изборе. То је врло добро и особина је коју би ја хтео да имам. Да ми се већина ствари допадне...
 
U pisanje Mihailovića sam se zaljubila nakon lektire Kad su cvetale tikve, bila prezahvalna što nam je to bila obavezna pa me uputila i na ostale njegove :)
Прејака лектира, нисам је прочитао до краја... Али смо на часовима имали препричавања. И тако сам слушао, и све повезивао. И тачно сам формирао слику столета апаша, љуба врапчета, бокса, па чак и оне силоване конобарке. Чувени ударац свинг у срце... Многи се баш нађу у тој лектири
 
Da si više čitao lektire, znao bi da se kamoli piše spojeno :P
Иначе ретко правим граматичке грешке. Нисам знао за камоли да се тако пише. Верујем ти на реч но идем ипак погледат.

Да, камоли је везник, а камо ли се пише када се пита камо се неко упутио
 
Иначе ретко правим граматичке грешке. Нисам знао за камоли да се тако пише. Верујем ти на реч но идем ипак погледат.

Да, камоли је везник, а камо ли се пише када се пита камо се неко упутио
Znam da skoro nikada ne griješiš u pravopisu, zato sam te i ispravila, dobronamjerno :)
 
Znam da skoro nikada ne griješiš u pravopisu, zato sam te i ispravila, dobronamjerno :)
Хвала ти у сваком случају. Не љутим се ја на исправке. Ваља се знати правилно писати. Иако ја често у сленгу напишем доћу, поћу, моћу уместо доћи ћу, поћи ћу, моћи ћу...
 

Back
Top