Lekovi, sirupi, razni medikamenti

Josif Pančić

Šta mu je smetalo da bude doktor i veruje u lečenje biljem ? Ništa ...


Панчић није желео да ступи у државну службу и решио је да ради приватно као лекар. Од лекарске праксе није могао да се прехрањује, јер није имао довољно пацијената, који су већином били сиромашни. Провео је две године у Руксбергу у Банату, где се бавио и васпитањем деце власника тамошњих рудника Хофманова. За то време је упознао флору Баната, обишао је и Делиблатску пешчару и пео се на Карпате, a у рудницима је наишао на многе интересантне стене и минерале. Прикупио је доста интересантних биљака из флоре Баната.

Одатле се упутио у Беч да доврши одредбу свога хербара, који је око Пеште, Будима, и по Ердељским и Банатским Алпима сакупио, a уједно и да боље јестаственицу проучи. У бечком Природњачком музеју је проучио и одредио своје прикупљене биљке, a у исто време је пратио и предавања ботаничара Ендлера (Stephan Ladislaus Endlicher, 1804-1849). У Бечу се задржао годину дана. Бавећи се у Бечу он се упознао са Миклошићем и Вуком Караџићем; Вук га упути у Србију да ступи у државну службу.

Панчић је готово остао без средстава за живот и док је размишљао да се врати у Аустроугарску, добио је позив од Аврама Петронијевића, министра иностраних послова, који је имао фабрику стакла у непосредној околини Јагодине у Белици, да се привремено прими за лекара у томе месту и да као лекар ради на сузбијању заразе трбушног тифуса, која се ширила међу радницима фабрике. Панчић је пристао, био на тој дужности пола године и са успехом је завршио свој посао.

Боравећи тамо службено, он се паралелно упознавао са летњом и јесењом флором Јагодине, Белице и Црног Врха. Становници Јагодине су заволели Панчића као савесног лекара и племенитог човека и када је Панчићу понуђено место за физикуса у Неготину, Јагодина је тражила да задржи Панчића. У томе је и успела и Панчић је у фебруару 1847. године постављен за контрактуалног лекара и физикуса јагодинског округа. Али – бавећи се послом лекара – наставио је и претходне године започета природњачка испитивања, обишавши Темнић, Левач у околини Опарића (и Превешко језеро) и манастир Љубостиње. Око половине јуна отишао је у Алексиначку Бању, одакле се први пут попео на Ртањ и Озрен. Исте године је затражио отпуст од аустроугарског држављанства и затражио пријем у српско.

Крајем исте године добио је премештај у Крагујевац и постављен је на упражњено место за привременог окружног лекара 12. новембра 1847. године где ће остати до 1853. године. Приликом боравка у Крагујевцу, Панчић је описао Крагујевачки слез (Althaea kragujevacensis), ендемску врсту овог дела Шумадије која је расла на Метином брду надомак Крагујевца.За време боравка у Јагодини Панчић је одлазио и у Ћуприју и ту је упознао Људмилу, ћерку барона инжењера Кордона, коју је затим као лекар у Крагујевцу испросио и у јануару 1849. године се венчао у православној цркви у Ћуприји.
Панчићев свеобухватни допринос науци је неспоран. Током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста.

По њему су (између осталог) названи: Панчићева поточарка, Панчићева удовичица (Knautia pancicii), Панчићева граолика (Lathyrus pancicii), Панчићева водњача (Orobanche pancicii), Панчићева руњика (Hieracium vranjanum), Панчићевка или српска панчичија (Pimpinella serbica), Панчићев звинчац (Bupleurum pachnospermum), Панчићев вијук (Festuca panciciana), Панчићев шебој (Erysimum comatum), Панчићев пелин (Artemisia pancicii), Панчићев млеч (Lactuca pancicii), Панчићев драгушац (Jacobaea pancicii), гљива Tilletia pancicii као и Панчићев скакавац, кога је открио 1881. шетајући се по Мокрој Гори.

Када је Јосиф Панчић требало да буде изабран за члана Државног савета у Србији, није испуњавао основни (бирократски) услов. Није имао до тада ни једну непокретност у држави. Због тога му је у непокретну имовину прибележена зидана гробница коју је себи подигао на гробљу код цркве Светог Марка у Београду.

Панчић је умро 25. фебруара 1888. године усред рада, ведар, свестан и приљежан. Предговор за „Ботаничку башту“ довршио је неколико дана пре смрти. „Првенац Балканског полуострва“ радио је и за време боловања.

Према једном новинском напису из 1940, желео је да га сахране на Сувом рудишту, највишем врху Копаоника, а што је пало у заборав у ученим круговима.[9] Панчићев врх, највиши врх на планини Копаоник, добио је име по познатом српском ботаничару Јосифу Панчићу. На овом врху се налази његов маузолеј где је пренесен 1951. године.
 
Ime Ernst Moro danas verovatno nije poznato savremenim roditeljima, ali lekari znaju za ovog austrijskog pedijatra. Pomogao je da se sačuvaju životi hiljade beba, a neki njegovi saveti se i dalje koriste u medicini.


Ernst Moro je rođen u Ljubljani, koja je tada, 1874. bila deo Austrougarske. Studirao je na univerzitetu u Gracu, a kasnije je postao profesor pedijatrije na Univerzitetu u Hajdelbergu u Nemačkoj.

Pedijatrija se tada u Evropi tek razvijala kao samostalna oblast medicine, a stopa mortaliteta odojčadi je bila veoma visoka i dostizala skoro 25 odsto. Jedan od glavnih razloga zašto su hiljade beba umrle bila je dijareja. Doktor Moro je uspeo da pronađe način da sačuva živote tih beba, a njegov lek je bio jednostavan i genijalan u isto vreme.

Moro je predložio da se bebama daje supa od šargarepe kuvana po njegovom sopstvenom receptu. Moroova supa od šargarepe ima samo tri sastojka: 500 g šargarepe, vodu i so.
Ispostavilo se da je ova jednostavna supa zaustavljala dijareju kod beba, čak i u najgorim oblicima, a recept je pomogao hiljadama mališana. Kasnije su studije pokazale da oligosaharidi koji se nalaze u ovoj supi od šargarepe sprečavaju bakterije da se zalepe za crevne zidove, zaustavljajući dijareju. Vremenom je ovaj lek zamenjen antibioticima i lekovima protiv dijareje, ali u to vreme je pomogao da se dramatično poveća stopa preživljavanja kod novorođenčadi.

Osim spasonosne supe od šargarepe, postoji mnogo drugih otkrića Ernsta Moroa koja su postala prekretnica u modernoj pedijatriji.



Zašto je nekad lekar mogao i hteo na ovaj način da leči , a sad ne ?
 
Doktor danas nije neko ko ti održava zdravlje, nego neko ko ti prepisuje hemiju uz koju misli da će ti biti bolje.

Lično za doktore smatram one ljude koji ti preventivno sprečavaju pojave nekih stvari i upućuju te na zdravije opcije, a da uzmem panklav kad riljam kao konj, to znam i sam.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top