Da, ali pazite sad.
Farmaceuti u Srbiji su glorifikovani trgovci- na malo u apotekama a na veliko u veledrogerijama i pri snabdevanju tih bolnickih apoteka. Niko od njih se ne bavi pravom farmacijom. Naime, kod nas ni u tragovima ne postoji klinicka farmacija, a proizvodnja je veoma tanka.
Lekari u Srbiji su mixed bag. Postoji nekoliko stotina kompetentnih, sve ukupno. Ostali su prilcino nekompetentni. Oni grade svoje mini porodicne imperije u drzavnim bolnicama, vode politiku, abrove i brinu o medjuljudskim odnosima na odeljenjima. Naime, odeljenja su puna tabora, i svaki mladi lekar bude ili doveden u vec oformljeni tabor od strane svojih (bliskih) rodjaka koji su vec u njemu, ili mora odmah da se opredeli u koji ce tabor. Disciplina je losa, vizite neredovne, lekari su stalno odsutni. Stariji su nadrndani i besni, mladji su ljigavi i ulizivacki nastrojeni. Najbolji su vec otisli.
Za sve teze od angine pektoris i operacije apendixa, mora da se ide u Beograd. U kojem takodje, retko postoji spas.
Medicinske sestre su mahom svalerke bitnih licnosti- cesto ne lekara, nego kojekakvih direktora i slicnih "mocnika" i mocnika koji su ih tu ugurali. Zato im je kompetencija prilicno limitirana. Kako to obicno biva, one najbolje i najpametnije ne rade medicinske stvari na pacijentima, nego one najprljavije, jer nemaju odgovarajucu vezu koja bi ih postedela toga. Tehnicari su isfrustrirani i sluze samo da fizikalisu.
Opremljenost bolnica je katastrofalna. Hrana je katastrofalna. Higijena je katastrofalna.
Cistacice zamazuju hodnike umrljanim raspalim krpetinama. WC smrdi odmah sa vrata. U vecini WC-a su cucavci. Spolja se ljusti fasada, iznutra otpadaju komadi zidova.
Etwas stimmt nicht.