Quantcast

Lekarska tajna

dr.koki

Aktivan član
Poruka
1.234
Ovo nije pitanje samo za lekare, niti je hitno niti je potrebna neka pomoc. Samo me interesuju vasa misljenja o lekarskoj tajni. Evo nekoliko primera, pa rasmisljajte.

Dodje vam devojka od 15 godina po kontraceptivne tablete i na pregled, vidite da nije nevina i da ima neki sekret.

Dodje vam pacijen/pacijantkinja od 16 godina i vi konstantujete da je izrazito depresivan/na.

Imate mladog pacijenta/pacijantkinju sa HIV-om.

Imate mladog pacijenta/pacijentkinju koji/koja konzumira narkotike.

Znaci ima jos pregrst takvih slucaja. Mene interesuje da li biste nekad obavestili roditelje bez prethodnog odobrenja od pacijenta, da li biste nekad obelodanili identitet pacijenta i to od cega boluje. Da li biste ikada dopustili da roditelj prisustvuje pregledu na njegovo insistiranje,ali na tiho negodovanje pacijenta koje samo vi primecujete, ili dozvolili prisustvo momka, devojke, bracnog partnera. Ja licno mislim da je pacijentovo zdravlje najvaznije i da on odlucuje kome i kako ce da saopsti. I iskreno nikad ne bih obelodanio podatke o pacijentu, ali primecujem neke zdravstvene radnike(poneke lekare, ali najvise sestre) da obelodanjuju podatke o pacijentu kao da su njihovi licni. Zapamtite ovo je samo naucna rasprava, zato please odgovorite i dajte neke razloge zasto biste tako postupili. Thanx
 

dr

Poznat
Poruka
9.755
Ovi tvoji primeri su svi maloletni. :)
Neka od ovih stanja koja si naveo zahteva ucesce cele porodice u lecenju, ne samo obolelog.I prisustvo cele porodice u lecenju i pruzanju podrske pacijentu je bitno.Mislim da nisi postavio bas najbolje pitanje.
Nije isto ako neko sa 15 godina nije nevina i ako se drogira...
 

dr.koki

Aktivan član
Poruka
1.234
Mozda ste u pravu ali ako imate vremena dajte misljenje posebno za te primere. Jesu maloletni, ali ja mislim da i maloletne osobe imaju bar neka prava na samostalan zivot i odlucivanje. Imao sam sanse da vise puta cujem medicinske sestre, a retko lekare, kako pricaju o tome kao da je njihovo zdravlje u pitanju, i odmah trce do porodice(ako ih znaju) da im ispricaju sve i jos dodaju na pricu.
 

dr

Poznat
Poruka
9.755
Naravno da ne opravdavam kad neka medicinska sestra vidi komsinicinu cerku kod ginekologa pa to rastrubi po celom naselju.
Ja sam nekih godinu dana radila kao profesor u skoli(sad ne srecem toliko populaciju koju ti navodis kao primer), kad god bi mi se neko dete obratilo sa problemom vezanim za genitalije s obzirom da zivimo u vrlo zatucanom svetu naravno da sam to cuvala kao tajnu i cinila sve da im pomognem da rese problem,strah od roditelja, da se ne sazna(govorim o infekcijama)...medjutim kad bih videla da je dete depresivno, da se cudno ponasa,da je pijano, sumnjam na upotrebu narkotika zvala sam roditelje kako bih imala potpuni uvid u situaciju ,da li je u pitanju samo problem deteta ili patologija cele porodice, po potrebi trazila i pomoc strucnih ljudi u ime te dece.
Jednu stvar moras da shvatis u pitanju su maloletne osobe,pred zakonom njihovi roditelji su staratelji i u neke stvari moraju biti upuceni.
Sto se tice punoletnih...oni su pred zakonom svoji ljudi, i tu naravno da te obavezuje lekarska tajna.
 

dr.koki

Aktivan član
Poruka
1.234
Mislim da je lekarska tajna jedan od prvih zakona medicine zajedno sa Primum non nocere. Kod jednog niskog pedijatra,mada se vise bavi problematicnim trudnocama i genetikom, je dosao mladi bracni par zajedno sa svekrvom. U kancelariju su usli zena i svekrva, a muz je ostao napolje. On je naravno postavio sva uobicajena pitanja, i jedno od njih je bilo: "Da li ste prelezali neko virusno oboljenje?", i "Da li mozda imate Herpes, kondilome...?". Svekrva je sve to pomno slusala. On je napisao nalog laboratoriji, i oni su otisli. Ali se vise nikad nisu pojavili kod njega. Posle nekog vremena je saznao sta je bilo. Oni su se razveli, zena je isterana iz kuce, zato sto je svekrva napricala svima da je qrva, a njoj je jedna sestra sa klinike koja zivi u tom selu objasnila da se ti virusi dobijaju samo sexualnim putem. Taj lekar od tada prima samo pacijanta samog i nikog uz njega. A znam i slucaj jedne devojke koja je zatrudnela u 16 godina i htela da zadrzi dete. Lekar je njenu odluku postovao i cuvao njenu tajnu. Ali onda su roditelji saznali za to od sestre i pretili lekaru da mora da izvrsi abortus, cak je doslo i do oruzane pretnje, on je to odbio(on je covek koji vise od bilo cega postuje rec koju je dao pacijentu, i privatnost pacijenta) . Devojka je na kraju pobacila plod od batina koje je dobila od oca. Ovo se dogodilo u jednom selu pored nisa pre jedno 15 godina.
 

dr

Poznat
Poruka
9.755
To o cemu ti govoris je zdravstvena neprosvecenost naseg naroda,primitivizam.U nekim situacijama ti ne mozes spreciti da neko od clanova porodice udje u ordinaciju sa pacijentom,jedino ako ti zivot nije mio.
 

dr

Poznat
Poruka
9.755
dr.koki:
Kod jednog niskog pedijatra,mada se vise bavi problematicnim trudnocama i genetikom, je dosao mladi bracni par zajedno sa svekrvom. U kancelariju su usli zena i svekrva, a muz je ostao napolje. On je naravno postavio sva uobicajena pitanja, i jedno od njih je bilo: "Da li ste prelezali neko virusno oboljenje?", i "Da li mozda imate Herpes, kondilome...?". Svekrva je sve to pomno slusala. On je napisao nalog laboratoriji, i oni su otisli. Ali se vise nikad nisu pojavili kod njega. Posle nekog vremena je saznao sta je bilo. Oni su se razveli, zena je isterana iz kuce, zato sto je svekrva napricala svima da je qrva, a njoj je jedna sestra sa klinike koja zivi u tom selu objasnila da se ti virusi dobijaju samo sexualnim putem. .
Ovo je vise za forum dom i porodica,tema o svekrvama.
 

indigo

Aktivan član
Poruka
1.056
kako dr rece, moj stav je takodje da maloleticima roditelji moraju saznati/znati neke stvari; pogotovo ako prema mojoj spoznaji bez saznanja porodice nema izlecenja. uvek postoji ona zakonska regulativa, prema kojoj mozes biti kaznjen za nesavesno lecenje, no - kako si video u jednom od mojih prethodnih postova, ja MORAM kazati porodici da sumnjam na bulimiju, jer je upucivanje na ortodontsku terapiju strucna greska.
dakle, po mom misljenju, saopstila bh porodici bilo sta ako je maloletnik u pitanju, ali samo unutar moje kompetencije i odgovornosti.

na zalost, veoma mi je tesko da se stavim u ulogu ginekologa ili neke druge specijalnosti, tako da bih prvi slucaj preskocila :).
za drugo pitanje - to sto meni neko IZGLEDA deprimiran, to je jedno, a kako jeste zaista - moze biti nesto sasvim drugo. mogu da pokusam da izrazgovaram psihicki problem, ali samo ako se dotice mog podrucja (kod nekoliko pacijentkinja koje zestoko skripe zubima, recimo) i da preporucim psihologa/psihijatra, drugo ne. po mom misljenju, sve drugo je vec strucna greska, zbog moje nekompetencije.
pacijent sa HIV-om - ne znam kako spada u ovu grupu :). ako od mene trazi pomoc, dobice je takodje u okviru mojih mogucnosti, a porodici necu "otvarati oci" (bilo je i takvih).
imam cudo jedno mladih koji konzumiraju sve i svasta, u takvim slucajevima odbijam da radim; za moj posao je potreban odredjeni stepen orijentisanosti :) i saradnje, u protivnom je mogucnost greske ogromna; takodje - ako je osoba punoletna, nije moje da porodicu prosvetljujem.

sto se, dakle, tice mog generalnog stava o maloletnicima, i njihovom pravu na odlucivanje o sopstvenom zivotu i smrti, mislim da je zakon to vrlo jasno regulisao - RODITELJ je taj koji je odgovoran, i osoba kojoj ja licno odgovaram, i tu nema mnogo sta.

sto se tice prisustva svih mogucih pobrojanih u tvom postu, ja sam "tvrdi" pristalica izbacivanja napolje svih ostalih, pa tek potom uvodjenja doticnih naknadno, kad (AKO) pacijent meni licno u cetiri oka kaze da ZELI da taj neko njegov udje unutra. izuzetak su samo malena deca, iz razumljivih razloga, a i to ne uvek, kao i maloletnici u prvoj poseti, kasnije roditelj ne mora da bude u istoj prostoriji. no, ovo je samo neko uopsteno moje pravilo, koje, zahvajujuci specificnosti struke, ima izuzetaka.
drugim recima, ja zacas i odmah sve izbacim napolje, ukljucivsi i prisutno drugo medicinsko osoblje, ako (po mom misljenju) ne treba da bude tu.
takodje, u tvom konkretnom primeru sa trudnom 16-godisnjakinjom, ja bih itekako rekla roditeljima - jer mislim da nije u stanju, ni zakonski ni zreloscu, da sama odlucuje o takvom zivotnom koraku.... da ne govorim o onome sto znas i sam: njen zivot i zdravlje su na drugi nacin bili ugrozeni, a mogli su i na treci i cetvrti (svi znamo za ofingere:().
osim svega ovoga, treba da imas na umu da i najbezazlenija "prosvetljivanja" porodice imaju najcesce zestoku negativnu reakciju za "donosioca vesti". meni se nebrojeno puta desilo da jasno kazem (na prozivanje roditelja zbog odbijanja da radim) da je decko imao OVOLIKE zenice, na cega se bace na mene drvljem i kamenjem, i budem najgora na svetu, jer "sreca mamina" je svakako daleko od TOGA, a to - najzad, i NE POSTOJI u ovom gradu, nego negde u americi, itd.itd. WW moze roman da napise, svakako....

ne zameri, mrzi me dalje da kuckam, umorila sam se danas :).
kako god, mislim da je lekarska tajna zakon, da vazi za sve sto se u profesionalnom i bilo kom drugom smislu cuje (ili nacuje) od pacijenta.

pozdrav i tebi :).


 
H

hanibaI77

Gost
da li je psihijatar duzan da prijavi zlocin koji mu je poveren u ordinaciji?ili nije duzan nego kako hoce?ili ne sme da prica?
isto pitanje za bilo kog lekara koji ukapira(na osnovu povreda,specificne bolesti ili bilo sta sto navodi na sumnju...)da je neko pocinio zlocin,kakve su njegove duznosti???
 
Poruka
7.141
Psihijatar nije duzan da prijavi zlocin ukoliko mu to kao tajnu poveri PACIJENT. Psihijatar je duzan PO NALOGU suda predati svu medicinsku dokumentaciju i jedino sud moze da ga oslobodi cuvanja lekarske tajne. Medjutim, ukoliko psihijatar ili bilo koji lekar na pacijentu vidi tragove zlocina, odnosno zlostavljanja od strane drugog lica, ZAKONSKI JE DUZAN da sumnju na zlostavljanje tj. zlocin prijavi nadleznim organima, dakle centru za socijalni rad i policiji. Maloletna lica zastiocena su zakonom i obaveza je SVIH gradjana, a posebno lekara da izvrse prijavu na bilo kakvu sumnju u postojanje bilo kog oblika zlostavljanja centru za socijalni rad i policiji.

Kod nas mnoge stvari nisu precizno jos uvek definisane zakonom (osim gore pomenutih), na primer nije regulisano zakonom da je obavezna prijava lekara (pa i psihijatra) na pokusaj suicida maloletnog (ili punoletnog) lica, sto je na zapadu regulisano zakonskom odredbom o obaveznoj prijavi, pogotovu striktno ako se radi o maloletnim licima.
Sto se tice ginekologije: ginekolog ne moze uraditi abortus maloletnoj devojci bez pristanka roditelja, ali ukoliko je devojka maloletna a trudna (kao u gore navedenom slucaju) i zahteva od lekara da o tome ne obavesti roditelje, lekar NEMA obavezu da roditelje obavesti o njenoj trudnoci. No pak ima ljudsku i moralnu obavezu da pokusa da devojcicu ubedi da sama kaze roditeljima (svakako ce saznati). Ukoliko bi se desilo da takva devojcica sama i na svoju ruku preduzme razresavanje trudnoce (neko pomenu vesalice i ofingere!), lekar PRAVNO ne bi snosio odgovornost u slucaju da se detetu nesto dogodi, odnosno da nevesti pokusaj ima tragican ishod. Kako bi se osecao ljudski - to je vec prica van ove diskusije o zakonu i zakonskim normama.
Ukoliko neko - bilo ko - ima HIV pozitivan nalaz, ima potpuno PRAVO na privatnost tog podatka. Lekar je duzan civati lekarsku tajnu takvog nalaza ukoliko pacijent ne dopusti da se podatak otkrije nekom drugom. Ukoliko se radi o sasvim maloj deci nesposobnoj da se brinu o sebi i logicno rezonuju dovoljno dobro (zakon kaze do 14 godina) onda se naravno podatci prenose roditeljima. Kao i za krivicna dela dece do 14 godina koja se ne uzimaju u obzir i automatski brisu po prijavi, dok posle 14 godina deca podlezu krivicnom gonjenju i maloletnickom zatvoru, isto vazi i za pravo odlucivanja o pojedinim aspektima svog zivota bez obzira na maloletnicki status (ovako je bar svuda u svetu, a za ovaj deo o krivicnom akonu i kod nas).
Sto se tice mladih (punoletnih) zarazenih HIVom, apsolutno ih stiti lekarska tajna.
Sto se tice zavisnika (narkomana ponaosob) vazi isto sto i za sve ostale, isto sto i za pricu o zlocinu: lekar NEMA obavezu da prijavi zloupotrebu supstanci, lekarske tajne ga oslobadja jedino sudski nalog. Pod lekarskom tajnom se ne podrazumeva komunikacija izmedju dva profila strucnjaka koji o pomenutom slucaju komuniciraju na profesionalnoj osnovi (napr. psihijatar koji pise sifru za bolest zavisnosti na izvestaju koji salje lekaru opste prakse kod koga se zavisnik leci: tako psihijatar lekaru ospte prakse 'odaje' kroz sifru da se radi o pacijentu koji konzumira drogu, ali time ne krsi pravo na lekarsku tajnu pacijenta).

Ovo su dakle zakonske odredbe. Sto se tice mene licno i mojih pacijenata.....uvek im ostavim opciju da udju sami ili da udju sa pratiocem (roditelji, momak, devojk,a prijatelji itd). Ako me roditelji ili pratioci pitaju da li smeju i oni da udju, uvek ima kazed "Da, ukoliko se pacijent slaze sa tim?" Dakle, odluka je uvek na pacijentu. Naravno da je roditeljima maloletnih pacijenata nekad neophodno otkritiodredjeni broj podataka vezanih za samo stanje deteta jer oni moraju biti i najcesce jesu direktni saradnici u terapiji. No kompromis oko toga sta i koliko se moze reci uvek trazim sa pacijentom, i uvek obavestavam samog pacijenta sta je to sto MORAM d aprenesem roditeljima, a sta su opcije o kojima odlucuje sam pacijent. Cesto mi deca kazu "Nemojte reci mojim roditeljima da pusim!" na primer. Ili da su imali seksualne odnose. Naravno da im necu reci. No ima dece za koje procenim da su u istinskom zivotnom riziku zbog neke odredjene stvari i onda ih naravno obavestim da je situacija ozbiljna i da CEMO morati da kazemo roditeljima, i da li zeli da to uradimo ZAJEDNO, dok su tu, u sigurnoj atmosferi i u situaciji u kojoj mogu da budem tampon zona u eventualnom soku i ljutnji koja moze da usledi. Zakon je zakon, slovo na papiru. Ali ostaje na pameti i savesti svakog od nas, i zavisi od strucnosti, spremnosti i obucenosti svakog od nas u ovoj struci da donese najadekvatniju procenu situacije i odluci sta ce ciniti u datom trenutku: da li ce spasiti neciji zivot time sto se nece drzati slepo slova zakona? da li je neciji zivot nekada vazniji i od same licence za rad (koja se na zapadu itekako moze izgubiti zauvek ukoliko se prekrsi zakon o lekarskoj tajni ili napravi druga povreda zakona vezana za prava i obaveze prema narocito maloletnicima....). Mislim da je zakon mrtvo slovo, naravno da postoji da bi se postovao i da je pisan tako da pokrije najsiru oblast svih mogucnosti...Ali covek je dinamicki sistem, i nekad prosto nije moguce pokriti sve eventualije i okolnosti pod kojima nekad dobar zakon moze da dovede do gubitka zivota.......Osetljiva pitanja, i dobra tema za razmisljanje.
 

indigo

Aktivan član
Poruka
1.056
WithdrawnWater:
Cesto mi deca kazu "Nemojte reci mojim roditeljima da pusim!" na primer. Ili da su imali seksualne odnose. Naravno da im necu reci. No ima dece za koje procenim da su u istinskom zivotnom riziku zbog neke odredjene stvari i onda ih naravno obavestim da je situacija ozbiljna i da CEMO morati da kazemo roditeljima, i da li zeli da to uradimo ZAJEDNO, dok su tu, u sigurnoj atmosferi i u situaciji u kojoj mogu da budem tampon zona u eventualnom soku i ljutnji koja moze da usledi. Zakon je zakon, slovo na papiru. Ali ostaje na pameti i savesti svakog od nas, i zavisi od strucnosti, spremnosti i obucenosti svakog od nas u ovoj struci da donese najadekvatniju procenu situacije i odluci sta ce ciniti u datom trenutku: da li ce spasiti neciji zivot time sto se nece drzati slepo slova zakona? da li je neciji zivot nekada vazniji i od same licence za rad (koja se na zapadu itekako moze izgubiti zauvek ukoliko se prekrsi zakon o lekarskoj tajni ili napravi druga povreda zakona vezana za prava i obaveze prema narocito maloletnicima....). Mislim da je zakon mrtvo slovo, naravno da postoji da bi se postovao i da je pisan tako da pokrije najsiru oblast svih mogucnosti...Ali covek je dinamicki sistem, i nekad prosto nije moguce pokriti sve eventualije i okolnosti pod kojima nekad dobar zakon moze da dovede do gubitka zivota.......Osetljiva pitanja, i dobra tema za razmisljanje.
:)
malko sam se nasmejala, jer sam imala nedavno jednu macku od 16 koja pusi, a ne samo da je cerkina drugarica nego joj je i prisutna stomatoloska sestra koja je radila sa mnom bila tetka.....:). ja nisam nista rekla, ali je ona premrla od straha, sirota :).
salu na stranu, ja u poslednje vreme najvise konkretnih problema imam sa svalerima/svalerkama; neverovatan je broj prevarenih supruznika koji pokusavaju da ispipaju da li "onaj/ona njihova" dovodi nekog i placa za njega (i koliko), cak su nam i policiju slali da vide gde je npr. supruga koja u 19.00 jos nije dosla kuci, a kod nas je bila zakazana u 15.00..... za sve slicne stvari ja imam princip da ni sama sebi ne kazem sta sam videla :), a dosad se nije desilo da bilo kako slicne informacije "cure".
kako god, mislim da je - kako WW lepo rece, veoma fina granica izmedju onoga sto neko smatra svojom profesionalnom obavezom i odgovornoscu, i onoga sto ga se nikako ne tice :). i mislim da jako mnogo znaci necije "vladanje" samo u okviru svoje kompetencije, jer protivno, kako vidjam, dovodi do bas velikih promasaja....
 

pikax

Poznat
Poruka
9.553
Ja bih samo da dodam da je ( od nedavno ) lekar duzan da pacijentu kaze sve o njegovoj bolesti ( od cega boluje, lecenje, ishod..) , a obavestava rodbinu samo uz saglasnost pacijenta.
Ostalo ste divno napisali i potpuno se slazem. :)
 

indigo

Aktivan član
Poruka
1.056
hanibaI77:
a ako je procenjeno da ce pacijent tesko podneti istinu???
kako da kazem lekaru da ne zelim da znam da mi je sotalo samo tri meseca zivota?
ne znam sta da ti kazem, hanibale. ja sam u zivotu bila u prilici mozda 15-tak puta da moram nekom da saopstim najtezu dijagnozu, svaki put sam nocima mislila sta, kako, u kojoj meri.... koliko ih poznajem, sve kolege u slicnoj situaciji se slicno i lome i razmisljaju, ko vise, ko manje.

mislim da je to stvar necije licne procene, znas... kako dozirati istinu, i koliko odmah reci - jer, s jedne strane, pacijent ne sme da se prestravi na smrt, a sa druge - mora da te shvati dovoljno ozbiljno da ne slegne ramenima i nastavi dalje "opusteno" (i to sam vidjala).

nikad nisam prognozirala nekom "koliko dugo", jer je to izvan moje kompetencije. ima nekih doktora (moja kuma, radiolog na brahiterapiji) koji mogu maltene u dan-dva da prognoziraju "koliko jos", ali to su ljudi kojima su svi pacijenti ante finem, i koji to rade ceo zivot.
prema mom skromnom iskustvu, najbolje varijanta je, najcesce, saopstiti "umotano" i odmereno o cemu se radi, i zakazati pacijenta jos jednom, za recimo, 24 sata; tek tada se bolje vidi prava reakcija, i tada (ili kasnije) ce pacijent sam da pita detaljno sve sto ga zanima......
 

Nikolass

Aktivan član
Poruka
1.490
Ovo nije pitanje samo za lekare, niti je hitno niti je potrebna neka pomoc. Samo me interesuju vasa misljenja o lekarskoj tajni. Evo nekoliko primera, pa rasmisljajte.

Dodje vam devojka od 15 godina po kontraceptivne tablete i na pregled, vidite da nije nevina i da ima neki sekret.

Dodje vam pacijen/pacijantkinja od 16 godina i vi konstantujete da je izrazito depresivan/na.

Imate mladog pacijenta/pacijantkinju sa HIV-om.

Imate mladog pacijenta/pacijentkinju koji/koja konzumira narkotike.

Znaci ima jos pregrst takvih slucaja. Mene interesuje da li biste nekad obavestili roditelje bez prethodnog odobrenja od pacijenta, da li biste nekad obelodanili identitet pacijenta i to od cega boluje. Da li biste ikada dopustili da roditelj prisustvuje pregledu na njegovo insistiranje,ali na tiho negodovanje pacijenta koje samo vi primecujete, ili dozvolili prisustvo momka, devojke, bracnog partnera. Ja licno mislim da je pacijentovo zdravlje najvaznije i da on odlucuje kome i kako ce da saopsti. I iskreno nikad ne bih obelodanio podatke o pacijentu, ali primecujem neke zdravstvene radnike(poneke lekare, ali najvise sestre) da obelodanjuju podatke o pacijentu kao da su njihovi licni. Zapamtite ovo je samo naucna rasprava, zato please odgovorite i dajte neke razloge zasto biste tako postupili. Thanx
Indentitet pacijenta ne bi trebalo da se obelodani,a ni da se prepricava i komentarise van zdravstvene ustanove...to kad cujem...-pokusavam da sprecim..
Pacijent treba sam da odluci o svemu, zdravstveni radnici su tu da ga savetom i svojim znanjem dovedu do ispravne odluke...po meni etika se mora postovati....:D
 

B@mbi

Aktivan član
Poruka
1.149
Da li maloletno lice sme da ode na pregled kod ginegologa, i razgovor sa njim, bez prisustva ili obavestenja roditelja ? Ako mozete odgovorite u privatnoj poruci. Hvala unapred ! ;)
 

Milena M.

Obećava
Poruka
77
Šta je ono što lekar mora da čuva kao lekarsku tajnu da li samo dijagnozu ili u ovo spada apsolutno svaki podatak koji dobije od pacijenta?
Da li postoji razlika kada recimo kod lekara dođe treće lice i zatraži ( pita) lekara nešto vezano za podatak iz zdravsvenog kartona neke druge osobe ( sa kojom nema nikakve veze) I lekar mu da informaciju, i između toga kada jedan pacijent izađe iz ordinacije , uđe drugi i dr. mu kaže : " Ja ne mogu da verujem šta sam sada otkrio kod .....".
Konkretno meni se dogodilo da je ginekolog kod koga sam ušla meni pričao o tome kako ne može da veruje da je pacijentkinja koja je pregled obavila pre mene još uvek nevina.
Ok nije reč o nikakvoj dijagnozi, ali po meni ovakvo ponašanje je neprihvatljivo, jer ja sam neko koga to uopšte ne interesuje, niti bi trebalo i ne vidim ni jedan razlog za ovako nešto.
Da li i ovakvi podaci spadaju u to što bi lekar trebalo da zadrži za sebe ili se širenje ovakvih informacija ne smatra odavanjem lekarske tajne, ili možda ipak da?
 

blizance

Ističe se
Poruka
2.372
Da li maloletno lice sme da ode na pregled kod ginegologa, i razgovor sa njim, bez prisustva ili obavestenja roditelja ? Ako mozete odgovorite u privatnoj poruci. Hvala unapred ! ;)
Uzasno je tuzno da dete nema toliko poverenja u bar jednog roditelja.Nije smak sveta otici kod ginekologa ili cak i uostati u drugom stanju,nije to kraj sveta.Kraj sveta je kada jednom ostanes sam sa sobom u zescem problemu u kom su ti mozda samo roditelji mogli pomoci.Verujem da ima dece koja se plase reakcije roditelja,to je normalno.Mislim da svaki normalan roditelj(izuzeci su psihopate i bolesnici)posle bilo pa cak i neprijatnog saopstenja deteta zeli da mu pomogne.Uz pomoc porodice i strucnih lica svaki se problem moze resiti.Gore je kriti istinu i poveravati se samo svojim vrsnjacima koji nisu nista pametniji od tebe.Dakle,prvo iskren razgovor u porodici(ako je porodica)u normalnim odnosima a onda zajednicki odlazak kod lekara.Ako je slucaj (poremecene)porodice i losih odnosa onda preporucujem sva savetovalista za adolescente,skolske psihologe i pedagoge,razrednog staresinu,starijeg rodjaka,lekara opse prakse,psihijatra u D.z,SOS telefone na koje se moze dobiti informacija bez ostavljanja licnih podataka...sve sto moze mladoj osobi da olaksa trenutno stanje i pomogne u trazenju resenja.Vazno je imati nekog starijeg kome mozes da verujes.
 

Malenano1

Domaćin
Banovan
Poruka
4.419
Kad dozivite da posle epi napada na onim nosilima ili sta su vec lezite a vas doktor(u mom slucaju doktorica tadasnja) ispituje i vi onako polu svesni nesto kazete jer vam je tesko i sve a to necete da kazete roditeljima i ona sva ko prava uvodi doticne i na sav glas Im to prica,dok se vi jedva sastavljate e onda shvatate kakva su oni go*na u vecini i od tada idete djonom kad idete kod lekara.
 

blizance

Ističe se
Poruka
2.372
Kad dozivite da posle epi napada na onim nosilima ili sta su vec lezite a vas doktor(u mom slucaju doktorica tadasnja) ispituje i vi onako polu svesni nesto kazete jer vam je tesko i sve a to necete da kazete roditeljima i ona sva ko prava uvodi doticne i na sav glas Im to prica,dok se vi jedva sastavljate e onda shvatate kakva su oni go*na u vecini i od tada idete djonom kad idete kod lekara.
Zao mi je sto si imala takva iskustva.:(
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.