Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.787
У староскандинавском предању, берсеркери (енгл.википедија овдје) су били они за које се говорило да су се борили у бијесу налик трансу, из термина је изведена модерна енглеска ријеч "berserk" (бијесно насилан, помахнитао). Берсеркери су посвједочени у бројним старонордијским изворима. Назив вјероватно у старонордијском значењу значи "медвјеђа кошуља“, "неко ко носи кошуљу од медвјеђе коже", неки историчари предлажу значење "гола кошуља“, што значи да су ратници ишли у битку без икаквог оклопа, голи до појаса.
Постоји мишљење да су берсеркери црпили моћ од медвједа те да су били посвећени култу медвједа, који бјеше распрострањен широм сјеверне хемисфере, берсеркери су задржали своје вјерске обреде упркос својој борбеној вјештини.Тијела погинулих берсеркера положена су у медвјеђе коже пре њиховог погребног обреда
У борби, берсеркери су били подложни нападима лудила. Завијали би као дивље звијери, пјенили би и гризли рубове својих штитова. Према (извјесно неутемељном) вјеровању, током ових напада били су имуни на челик и ватру, и правили су велику пустош и изазивали панику у непријатељским редовима. Када је грозница попустила, били су онемоћали.
Берсеркери се издвојено појављују у мноштву сага и пјесама. Многе раније саге су приказивале берсерке као тјелохранитеље, елитне ратнике и мегданџије краљева и јарлова.
Најраније сачувано помињање термина "берсеркер“ налази се у спјеву који је написао неки Торбјерн Хорнклофи крајем IX вијека посвећену краљу Харалду Лепокосом, који је обрађен и у серији "Викинзи".
Постоји неколико теорија које би објашњавале лудило и жестину ових ратника. По једној користили би смјесу од биљке Hyoscyamus niger (овдје), по другој велике количине алкохолних пића.
Лично скептик сам према овим теоријама и по мени највјероватније су користили напитак од гљиве знане у нашим крајевима под именом мухара (Amanita muscaria овдје). Која садржи неколико отрова, најпознатији су мускарин и мусцимол. мускарин прокувавањем губи дејство, мусцимол не узрокује по организам штетне посљедице али узрокује седативно-хипнотичко дејство и стање транса. Након што ослаби дејство овог отрова ствара се стање онемоћалости. Доста сличности са сачуваним предањем о берсеркерима.
Постоји мишљење да су берсеркери црпили моћ од медвједа те да су били посвећени култу медвједа, који бјеше распрострањен широм сјеверне хемисфере, берсеркери су задржали своје вјерске обреде упркос својој борбеној вјештини.Тијела погинулих берсеркера положена су у медвјеђе коже пре њиховог погребног обреда
У борби, берсеркери су били подложни нападима лудила. Завијали би као дивље звијери, пјенили би и гризли рубове својих штитова. Према (извјесно неутемељном) вјеровању, током ових напада били су имуни на челик и ватру, и правили су велику пустош и изазивали панику у непријатељским редовима. Када је грозница попустила, били су онемоћали.
Берсеркери се издвојено појављују у мноштву сага и пјесама. Многе раније саге су приказивале берсерке као тјелохранитеље, елитне ратнике и мегданџије краљева и јарлова.
Најраније сачувано помињање термина "берсеркер“ налази се у спјеву који је написао неки Торбјерн Хорнклофи крајем IX вијека посвећену краљу Харалду Лепокосом, који је обрађен и у серији "Викинзи".
Постоји неколико теорија које би објашњавале лудило и жестину ових ратника. По једној користили би смјесу од биљке Hyoscyamus niger (овдје), по другој велике количине алкохолних пића.
Лично скептик сам према овим теоријама и по мени највјероватније су користили напитак од гљиве знане у нашим крајевима под именом мухара (Amanita muscaria овдје). Која садржи неколико отрова, најпознатији су мускарин и мусцимол. мускарин прокувавањем губи дејство, мусцимол не узрокује по организам штетне посљедице али узрокује седативно-хипнотичко дејство и стање транса. Након што ослаби дејство овог отрова ствара се стање онемоћалости. Доста сличности са сачуваним предањем о берсеркерима.
