- Poruka
- 2.412
VASILIJE KRESTIĆ IZDAJSTVO JE U NAŠOJ DRŽAVI LEGALIZOVANO
petak, 20 maj 2011 08:50
Zbog toga se ne treba čuditi što i „neki ’Srbi’ mnogo bolje obavljaju posao uništavanja Srbije od naših neprijatelja“
Bez obzira na politička uverenja, stranačku ili vanstranačku pripadnost i opredeljenost, svaki objektivni posmatrač stanja u našoj zemlji mora reći da je ono teško, čak veoma teško! To stanje prave agonije u državi čini preko milion nezaposlenih i preko sedam stotina hiljada gladnih ljudi, korupcija neviđenih razmera, kriminal koji je zahvatio sve pore života, upropašćeno sudstvo, loše izvedena tranzicija koja je nanela ogromnu štetu čitavom društvu i državi, a koristila je pojedinim grupama ili pojedincima, velika zaduženost zemlje i stalno novo nagomilavanje dugova koje vodi u ekonomski sunovrat. Pored teške ekonomske i socijalne situacije u Srbiji ništa bolja nije ni politička. Zemlja nam je prividno demokratska, a u suštini je više nego partokratska. Osim retkih izuzetaka, njome upravljaju politički nesposobni, za poverene poslove nedorasli političari, koji nisu u stanju, ne smeju ili ne umeju, a neki i neće, da čuvaju dostojanstvo države i naroda, a spremni su da sprovode zahteve i naloge iz Brisela, Haga, Vašingtona i drugih centara moći i da se povinuju antisrpskim nevladinim organizacijama. Pod takvim rukovodstvom naša država je izgubila svaki ugled u svetu, mnoge elemente državnosti i samostalnosti, pretvorila se u neku vrstu banana države. Kroz sve što je prošla Srbija u nekoliko poslednjih decenija nije slučajno što je srpski narod postao demoralisan i dezorijentisan, bez jasnih ciljeva, ne samo politički, već duhovno rastrojen i razbijen, što su mu nacionalne institucije izgubile ugled i značaj, što u našem društvu ne postoje vrednosni kriterijumi jer su iz osnova poremećeni. Po mom viđenju, stanje u našoj državi je sumorno. „Voleo bih da u ocenama grešim, da sam bez osnova pesimista, premda po svojoj prirodi to nisam“, kaže za „Pečat“ akademik dr Vasilije Kresić komentarišući trenutne okolnosti u Srbiji.
Zašto srpski narod, pored bede i nacionalnih poniženja, ćuti?
- Silne nedaće koje su snašle naš narod od raspada Savezne Republike Jugoslavije do danas učinile su ga opreznim. On neće po svaku cenu da srlja u eksperimente koji ga mogu uvaliti u nove nevolje. Stanje u našoj zemlji umnogome je rezultat nastojanja međunarodne zajednice, koja nas je sa svih strana pritegla, a nije nam nimalo naklonjena, ali njoj, to je očigledno, u svemu odgovara današnja poslušnička vladajuća garnitura Srbije. Ne bez razloga, narod nije spreman ponovo da dođe u sukob sa svetskim moćnicima. Čaša nezadovoljstva još se nije prelila, ali se ona iz dana u dan puni i zaista je pitanje kad će situacija izmaći kontroli, kad će trpljenju doći kraj. Plašim se da se taj čas bliži pa, iako su političke promene neophodne, plaši me silina nezadovoljstva. O njemu bi morali da vode računa i oni koji su na vlasti i oni koji čekaju da se iste domognu.
Da li vidite izlaz? Postoji li vreme u srpskoj istoriji sa kojim bismo mogli porediti današnjicu?
- Izlaz iz teškog stanja u koje smo zapali ne može biti brz i neće se dogoditi preko noći. Nema čarobnog štapića koji nas može izvući iz bede u koju smo zapali. Beda nije nastala odjednom, nego postupno. Ona se samo postupno može i savladavati. Ko priča o brzom preobražaju i obećava rapidne promene nabolje, neozbiljan je i neodgovoran, pravi demagog. Ipak, izlaz vidim u istinskim demokratskim promenama, u izborima koji će uslediti, a na čiji ishod neće uticati ni pojedini ambasadori velikih sila, niti naši bogatuni koji će vladu sastavljati prema svojim ekonomskim i političkim interesima. Što se tiše vašeg drugog pitanja, kao istoričar nisam spreman da pravim istorijske paralele. One su po pravilu nategnute i ničemu ne služe. Smatram da su problemi s kojima se danas suočavamo specifični i da im je teško u bližoj ili daljoj prošlosti naći sličnosti!
Tadic nad spomenikom monstrumima koji su pobili gotovo 30 000 Srba u Bosni
http://www.standard.rs/-cvijanovi-v...i-izdajstvo-je-u-naoj-dravi-legalizovano.html
petak, 20 maj 2011 08:50
Zbog toga se ne treba čuditi što i „neki ’Srbi’ mnogo bolje obavljaju posao uništavanja Srbije od naših neprijatelja“
Bez obzira na politička uverenja, stranačku ili vanstranačku pripadnost i opredeljenost, svaki objektivni posmatrač stanja u našoj zemlji mora reći da je ono teško, čak veoma teško! To stanje prave agonije u državi čini preko milion nezaposlenih i preko sedam stotina hiljada gladnih ljudi, korupcija neviđenih razmera, kriminal koji je zahvatio sve pore života, upropašćeno sudstvo, loše izvedena tranzicija koja je nanela ogromnu štetu čitavom društvu i državi, a koristila je pojedinim grupama ili pojedincima, velika zaduženost zemlje i stalno novo nagomilavanje dugova koje vodi u ekonomski sunovrat. Pored teške ekonomske i socijalne situacije u Srbiji ništa bolja nije ni politička. Zemlja nam je prividno demokratska, a u suštini je više nego partokratska. Osim retkih izuzetaka, njome upravljaju politički nesposobni, za poverene poslove nedorasli političari, koji nisu u stanju, ne smeju ili ne umeju, a neki i neće, da čuvaju dostojanstvo države i naroda, a spremni su da sprovode zahteve i naloge iz Brisela, Haga, Vašingtona i drugih centara moći i da se povinuju antisrpskim nevladinim organizacijama. Pod takvim rukovodstvom naša država je izgubila svaki ugled u svetu, mnoge elemente državnosti i samostalnosti, pretvorila se u neku vrstu banana države. Kroz sve što je prošla Srbija u nekoliko poslednjih decenija nije slučajno što je srpski narod postao demoralisan i dezorijentisan, bez jasnih ciljeva, ne samo politički, već duhovno rastrojen i razbijen, što su mu nacionalne institucije izgubile ugled i značaj, što u našem društvu ne postoje vrednosni kriterijumi jer su iz osnova poremećeni. Po mom viđenju, stanje u našoj državi je sumorno. „Voleo bih da u ocenama grešim, da sam bez osnova pesimista, premda po svojoj prirodi to nisam“, kaže za „Pečat“ akademik dr Vasilije Kresić komentarišući trenutne okolnosti u Srbiji.
Zašto srpski narod, pored bede i nacionalnih poniženja, ćuti?
- Silne nedaće koje su snašle naš narod od raspada Savezne Republike Jugoslavije do danas učinile su ga opreznim. On neće po svaku cenu da srlja u eksperimente koji ga mogu uvaliti u nove nevolje. Stanje u našoj zemlji umnogome je rezultat nastojanja međunarodne zajednice, koja nas je sa svih strana pritegla, a nije nam nimalo naklonjena, ali njoj, to je očigledno, u svemu odgovara današnja poslušnička vladajuća garnitura Srbije. Ne bez razloga, narod nije spreman ponovo da dođe u sukob sa svetskim moćnicima. Čaša nezadovoljstva još se nije prelila, ali se ona iz dana u dan puni i zaista je pitanje kad će situacija izmaći kontroli, kad će trpljenju doći kraj. Plašim se da se taj čas bliži pa, iako su političke promene neophodne, plaši me silina nezadovoljstva. O njemu bi morali da vode računa i oni koji su na vlasti i oni koji čekaju da se iste domognu.
Da li vidite izlaz? Postoji li vreme u srpskoj istoriji sa kojim bismo mogli porediti današnjicu?
- Izlaz iz teškog stanja u koje smo zapali ne može biti brz i neće se dogoditi preko noći. Nema čarobnog štapića koji nas može izvući iz bede u koju smo zapali. Beda nije nastala odjednom, nego postupno. Ona se samo postupno može i savladavati. Ko priča o brzom preobražaju i obećava rapidne promene nabolje, neozbiljan je i neodgovoran, pravi demagog. Ipak, izlaz vidim u istinskim demokratskim promenama, u izborima koji će uslediti, a na čiji ishod neće uticati ni pojedini ambasadori velikih sila, niti naši bogatuni koji će vladu sastavljati prema svojim ekonomskim i političkim interesima. Što se tiše vašeg drugog pitanja, kao istoričar nisam spreman da pravim istorijske paralele. One su po pravilu nategnute i ničemu ne služe. Smatram da su problemi s kojima se danas suočavamo specifični i da im je teško u bližoj ili daljoj prošlosti naći sličnosti!
Tadic nad spomenikom monstrumima koji su pobili gotovo 30 000 Srba u Bosni
http://www.standard.rs/-cvijanovi-v...i-izdajstvo-je-u-naoj-dravi-legalizovano.html
