Veliki uspeh je klub sa Lugi Ferarisa po meni zabelezio krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina u vreme kada je direktor kluba bio Aldo Spineli, bilo je dosta novca i nije zalio kupovati vrhunske ali i za ono vreme vec afirmisane i iskusne igrace.
Tako je vec mislim 92 god. u timu imao igrace kao sto su bili sada vec pokojni libero Signorini, Aguilera, Eranio, zatim ceh Skuhravi, brazilac Branko, zatim i holandjanin Van ship. Secam se cetvrtfinala Kupa Uefa i dvomeca sa Liverpulom kada su ga bukvalno u obadve utakmice pregazili i one golcine brazilca Branka u poslednjim minutama utakmice na Luigi Ferarisu. Onda su kasnije igrali polufinale protiv Ajaksa koji je te godine i osvojio Kup Uefa jednostavno nisu bili bolji od Jonka, Petersona, Roja, Vintera. Inace tih godina je po meni bila prava vladavina italijanskog fudbala po evropskim terenima. Mozda se neko seca samo sto je Napoli predvodjen Maradonom, Karekom i Alemaom radio dve, tri godine pre toga u Evropi ili recimo Inter sa Klinsmanom i Mateusom, pa Milan sa neverovatnim triom holandjana, Fiorentina secam se jednu sezonu pre nego je Roberto Baggio otisao u Juve, sa njim su tu jos igrali Dunga, Kubik, Buso i Di Kjara. Inace te godine ljubicasti su i izgubili finale od Juventusa koji po meni nije imao bolji tim od Viole ali je ipak u tom dvomecu pokazao vise.Ili naprimer Parma kakav je sastav imala i onih finala evropskih kupova protiv Antverpena, Arsenala i Juventusa kada ih je igrom bukvalno gazila a kako i nebi kad je u timu bio jedan, Zola, zatim Asprila, Benarivo, Apoloni i nenadmasni fudbalski potencijal tog vremena Tomas Brolin koji je svi znamo na vrlo cudan nacin zavrsio fudbalsku karijeru. I da ne zaboravim reci da je Torino bas one godine kada je Djenova igrala zapazenu ulogu u Evropi igrao nezaboravno finale protov amsterdamskog Ajaksa ali ni Markedjani, Polikano, Martin Vaskez, Scifo, Kazagrande i Lentini nisu imali vise srece od djenovljana u dve utakmice finala protiv ovog kluba, dobro se secam na Dele Alpiju je bilo nereseno kao i u Amsterdamu ali je Ajaks osvojio Kup Uefa zbog gola vise u gostima.Eto to sve pokazuje na neki nacin koja je bila snaga italijanskih klubova tih godina i ovo sve govori da su sedam, osam klubova iz Italije tih godina prakticno pokoravali fudbalsku Evropu .Mozda se neko seca da 1990 godine italijanski klubovi osvojili sva tri evropska kupa ( Milan Kup Sampiona, Sampa Kup kupova i Juve vec smo spomenuli Kup Uefa) i time potvrdili dominaciju u Evropi i praktino vec tada najavili juris na svetsku titulu s obzirom da se World Cup te godine igrao u Italiji. I nakon toliko godina se evo vidimo desava da nijedan italijanski klub sada vec ne moze doci ni do finala nekog evropskog kupa, ne znam da li je tih godina u Evropi presudilo i koliko stranaca moze najvise igrati u nekom klubu pa su se tu najbolje snasli italijanski klubovi ili je ipak nesto drugo u pitanju. Odgovora moze biti raznih ali jedno je sigurno proci ce jos puno vremena dok se italijanski klupski fudbal vrati na ono mesto u Evropi koje mu pripada, a to je numero 1.
Рома неcпоcобна да побједи било кога - зато cе Јуве cмара већ 4 године 
