Tiranosurus-Žex
Ističe se
- Poruka
- 2.766
Te večeri ni mi bilo dobro.
Zimsko vreme, suvomrazica, zviždi oko ušesa, a jeza ne silazi sa leđa.
Kada mi je poslala poruku, razmišljao sam čak kako da izbegnem da se vidimo. Mislim se - šta da radim takav naježen sa njom, a opet ako bilo šta napišem kao opravdavanje za neviđanje, kakva je na šuseve i narcisoidna - skinuće me sa liste dok si rek'o dlanom o dlan.
Tu nešto smuvam, kao čekaj me doći ću po tebe ali malo kasnim, trt mrt...
Kaže ona - O.k., vazili zazili i tako to i ja velim sebi - onda O.k.
Još sam više počeo da se tresem i cvokoćem kad sam je video u tom kompletu tamno sivom, poslovnom, zategnutom, pantalone na šav, žaketić, košulja sa karnerićima, kosa dignuta u neku glam-punđu, a zgodna k'o vrag...
"Večeras ću da budem kučka neviđena, nijedna mi nije ni do kolena, argrrrrr!!" - unela mi se u facu i iskolačila oči a kandže zarila u moje obraze. Počela je da se smeje kao luda, a u meni sve trubi na ustajanje... Taj džangl ženski na njoj... Sad mi knedla u grlu, mrfffffff....
Dok smo se vozili ka gradu pričala mi je nešto o problemima na poslu i grebuckala me noktima po tintari i primetila da nešto nije u redu - "Jel ti to drhtiš?"
"Ma imam neku temperaturu, nema veze..."
"Jaoo, jadničak, pa šta da radimo? Jel možeš da izdržiš? Ćeš da se vratimo kući?"
"Ma jok bre, kul"... Gde da te vraćam kući takvu utegnutu i skockanu, naći ćeš ti nekoga da te izvede, pa znači samospalio bih se - mislim se ja onako smeškajući se iskrivljeno...
Dok smo išli preko Trga držala me pod ruku a ja se tresao kao prut.
"Daj mu kuvano vino a meni jedno pivo" - o'ma dođe...
More ni mi dobro. A ni njojzi ne štima nešto. Kaže - joj meni hladno. A ja ću da svisnem od vrućine!
Zagužvava se u kafeu, bend počeo da svirućka, mi zauzeli busiju u ćošku kod šanka, ama k'o dve pritke. Izem ti izlazak i sve u majčinu...
More ček' malo - uzeh ja ono vino i pivo, reko' sad će da okrenemo ovako - daj njoj 'ladno crno vino a meni pivo stavi u ćasu sa vrelom vodom da se zgreje!
E kad okreneš kontru, onda tek vidiš šta propuštaš zbog šablona, hehee!
Dok je ona slistila litru crnjaka, ja sam progutao deset malih, zgrejanih piva.
Negde kod trećeg crnjaka i šestog malog, zgrejanog piva, taman negde na granici između trezvenosti i omame, kada je prišla liku za susednim stajaćim stočićem i zamolila ga da ne blene toliko u nju jer neće da pređe kod njih za sto, rekoh joj - baš si kao ovo vino - crna kučka ledena a opijaš i greješ kao žar... Na šta ona brže bolje zabode nosić i moje uvo i odgovori mi - a ti si kao ovo pivo - mislim, kao, znaš, ukusan si i jebbiga ne znam šta sam htela da kažem...
Od tog momenta sve se okretalo okolo, smejali smo se celo veče, usta nismo zaklapali, gurali smo noseve, prste, kolena i sve ostale delove tela među druge delove tela, slušao sam je kako samouvereno popišava okolinu i shvatio da, iako je lažov i muvara, ima moć da okrene krug...
Uzima ono što joj treba. Kada prestane da se smeje, reži kao ris.
Izvija se i vitla crnom, dugom kosom u krug i nema milosti dok ne dobije sve.
Van kontrole, van sebe, bez pravila. Bez reči. Reči se troše pre dela.
Samo udisaji i tišina u pauzama. Dva puta sam ja pokucao, rado je otvorila, treći put mu je nešto šaputala usnama i jezikom. Vidim sluša je, znači razume.
Izgledalo je kao da ćemo se izujedati, kao psi na ulici, udarala me je i kezila zube a onda je glavu snažno zabacila unazad, duboko u jastuk... Taj zvuk je ličio i na smeh i na stenjanje i na ciku, a trzaji su bili jaki, izvijala se sama i na kraju neki grleni hropot, kao iz zveri je izašao iz nje.
Opsovala mu je mater. Rekla je ovako - B....., jebbem li ti mamicu kako samo dobro glumis pičkko... A onda mi se izvinila što ga spominje.
Ja sam gledao tu malu predstavu i smešio se odsutno.
"Šta ti radiš?" - upita me odjednom
"Šta radim?!" ...
"Pa što ti je dignut još?" smejala se i uzimala cigaretu da pripali.
"A to? Pa ništa, tako eto, budala..." - lupim mu čveger, onako da pukne
"Što ga lupaš... Ne boli te?"
"Utrnuo... Skroz na skroz" - ustadoh se kreveta i pođoh ka kupatilu.
"Čekaj, dođi ovamo" - ...
"Eeee, sad shvatam zašto si stavljala silikon u gornju usnu, mnogo lepo izgleda iz ove perspektive..."
"Ummhhmm", (mljac) "budalo" (pljaaas po guizci) "mumhhkkhmmm"...
Na koncu, svaki poljubac je bio takav da je sve pucalo. Vredelo je.
Ne znam kad mi se izduvao, negde sutradan u toku pre podneva mislim, na nekom sastanku...
Dakle - BOLJE JEDNO VRUĆE PIVO, NEGO ČETR' LADNA
Rambo, ti si Car
Zimsko vreme, suvomrazica, zviždi oko ušesa, a jeza ne silazi sa leđa.
Kada mi je poslala poruku, razmišljao sam čak kako da izbegnem da se vidimo. Mislim se - šta da radim takav naježen sa njom, a opet ako bilo šta napišem kao opravdavanje za neviđanje, kakva je na šuseve i narcisoidna - skinuće me sa liste dok si rek'o dlanom o dlan.
Tu nešto smuvam, kao čekaj me doći ću po tebe ali malo kasnim, trt mrt...
Kaže ona - O.k., vazili zazili i tako to i ja velim sebi - onda O.k.
Još sam više počeo da se tresem i cvokoćem kad sam je video u tom kompletu tamno sivom, poslovnom, zategnutom, pantalone na šav, žaketić, košulja sa karnerićima, kosa dignuta u neku glam-punđu, a zgodna k'o vrag...
"Večeras ću da budem kučka neviđena, nijedna mi nije ni do kolena, argrrrrr!!" - unela mi se u facu i iskolačila oči a kandže zarila u moje obraze. Počela je da se smeje kao luda, a u meni sve trubi na ustajanje... Taj džangl ženski na njoj... Sad mi knedla u grlu, mrfffffff....
Dok smo se vozili ka gradu pričala mi je nešto o problemima na poslu i grebuckala me noktima po tintari i primetila da nešto nije u redu - "Jel ti to drhtiš?"
"Ma imam neku temperaturu, nema veze..."
"Jaoo, jadničak, pa šta da radimo? Jel možeš da izdržiš? Ćeš da se vratimo kući?"
"Ma jok bre, kul"... Gde da te vraćam kući takvu utegnutu i skockanu, naći ćeš ti nekoga da te izvede, pa znači samospalio bih se - mislim se ja onako smeškajući se iskrivljeno...
Dok smo išli preko Trga držala me pod ruku a ja se tresao kao prut.
"Daj mu kuvano vino a meni jedno pivo" - o'ma dođe...
More ni mi dobro. A ni njojzi ne štima nešto. Kaže - joj meni hladno. A ja ću da svisnem od vrućine!
Zagužvava se u kafeu, bend počeo da svirućka, mi zauzeli busiju u ćošku kod šanka, ama k'o dve pritke. Izem ti izlazak i sve u majčinu...
More ček' malo - uzeh ja ono vino i pivo, reko' sad će da okrenemo ovako - daj njoj 'ladno crno vino a meni pivo stavi u ćasu sa vrelom vodom da se zgreje!
E kad okreneš kontru, onda tek vidiš šta propuštaš zbog šablona, hehee!
Dok je ona slistila litru crnjaka, ja sam progutao deset malih, zgrejanih piva.
Negde kod trećeg crnjaka i šestog malog, zgrejanog piva, taman negde na granici između trezvenosti i omame, kada je prišla liku za susednim stajaćim stočićem i zamolila ga da ne blene toliko u nju jer neće da pređe kod njih za sto, rekoh joj - baš si kao ovo vino - crna kučka ledena a opijaš i greješ kao žar... Na šta ona brže bolje zabode nosić i moje uvo i odgovori mi - a ti si kao ovo pivo - mislim, kao, znaš, ukusan si i jebbiga ne znam šta sam htela da kažem...
Od tog momenta sve se okretalo okolo, smejali smo se celo veče, usta nismo zaklapali, gurali smo noseve, prste, kolena i sve ostale delove tela među druge delove tela, slušao sam je kako samouvereno popišava okolinu i shvatio da, iako je lažov i muvara, ima moć da okrene krug...
Uzima ono što joj treba. Kada prestane da se smeje, reži kao ris.
Izvija se i vitla crnom, dugom kosom u krug i nema milosti dok ne dobije sve.
Van kontrole, van sebe, bez pravila. Bez reči. Reči se troše pre dela.
Samo udisaji i tišina u pauzama. Dva puta sam ja pokucao, rado je otvorila, treći put mu je nešto šaputala usnama i jezikom. Vidim sluša je, znači razume.
Izgledalo je kao da ćemo se izujedati, kao psi na ulici, udarala me je i kezila zube a onda je glavu snažno zabacila unazad, duboko u jastuk... Taj zvuk je ličio i na smeh i na stenjanje i na ciku, a trzaji su bili jaki, izvijala se sama i na kraju neki grleni hropot, kao iz zveri je izašao iz nje.
Opsovala mu je mater. Rekla je ovako - B....., jebbem li ti mamicu kako samo dobro glumis pičkko... A onda mi se izvinila što ga spominje.
Ja sam gledao tu malu predstavu i smešio se odsutno.
"Šta ti radiš?" - upita me odjednom
"Šta radim?!" ...
"Pa što ti je dignut još?" smejala se i uzimala cigaretu da pripali.
"A to? Pa ništa, tako eto, budala..." - lupim mu čveger, onako da pukne
"Što ga lupaš... Ne boli te?"
"Utrnuo... Skroz na skroz" - ustadoh se kreveta i pođoh ka kupatilu.
"Čekaj, dođi ovamo" - ...
"Eeee, sad shvatam zašto si stavljala silikon u gornju usnu, mnogo lepo izgleda iz ove perspektive..."
"Ummhhmm", (mljac) "budalo" (pljaaas po guizci) "mumhhkkhmmm"...
Na koncu, svaki poljubac je bio takav da je sve pucalo. Vredelo je.
Ne znam kad mi se izduvao, negde sutradan u toku pre podneva mislim, na nekom sastanku...
Dakle - BOLJE JEDNO VRUĆE PIVO, NEGO ČETR' LADNA
Rambo, ti si Car
