Koliko su novca Sjedinjene Američke Države investirale u opoziciju, Otpor, nezavisne medije?U nekim javnim nastupima spominjali ste procenu da je reč o mnogo više od 100 miliona dolara.
Ne znam koliko je potrošeno tokom godina… Važno je bilo srušiti Slobodana Miloševića, to je bio glavni spoljnopolitički cilj vlade Sjedinjenih Država. Novac nije tu bio glavno pitanje.
Da li ste sigurni da je svaki dolar koji ste uložili, otišao baš u tu svrhu? Da li ste mogli da kontrolišete kako je novac trošen?
Ne. Ja sam apsolutno siguran da novac koji smo obezbedili kroz razne programe nije završio tamo gde smo želeli. Jedan od razloga bilo je i to što nismo imali ambasadu u Beogradu koja bi uspostavila normalnu kontrolu. A mi nismo imali nikoga na terenu.
Veoma je moguće da neki deo novca nije otišao tamo gde smo mislili da je otišao. Nikada to nećemo saznati.
Kako je to funkcionisalo u praksi? Opozicioni lideri bi došli kod vas i tražili pare, vi im date, oni potpišu priznanicu? Opisali ste kako vam je Boris Tadić, kao Đinđićev izaslanik, tražio novac za Sulejmana Ugljanina, što ste vi odbili.
Zavisilo je to od programa. Različite agencije naše vlade imale su sopstvene, različite programe, a često smo koristili i američke nevladine organizacije, čije smo programe prihvatali i davali im novac za sprovođenje tih programa.
Nacionalni Demokratski Institut je, na primer, radio sa Cesidom, da ih osposobi za nadgledanje izbora. Mi smo znali šta NDI radi, odobrili to i obezbedili novac, a oni su sprovodili. Na taj način je funkcionisalo mnogo takvih programa.
Pokret Otpor ne spominjete baš često, iako je odigrao veoma važnu ulogu u obaranju Miloševića. Da li su i oni finansirani i obučavani na sličan način?
Mnogo toga je rađeno na sličan način, na taj način radimo i širom sveta, preko nevladinih organizacija koje sastavljaju programe. Mi odlučujemo koje ćemo projekte finansijski podržati, dok je sav stvarni rad, svi direktni kontakti, na tim organizacijama.
