Laži adventističkih proroka i osnivača

[Aurora Aurea]

~ Laži adventističkih proroka i osnivača ~


~ Kako je 'proricala' Jelena Vajt?! ~



Uz Mary Baker-Eddy, ekscentričnu osnivačiču sekte 'Hrišćanska nauka' (Christian Science), Ellen Gould White (Jelena Vajt, rodjena Harmon, 1827.-1915.) pokazala je se tokom XIX. i na početku XX. stoleća kao najeksponiraniji pseudoharizmatik u ženskom svetu Novog kontinenta, nove 'obećane zemlje' za protestanske sekte i masone, Amerike. Jelena Vajt, koja je se bez skromnosti i ustezanja izdavala za Božijeg proroka, jedan je od inspiratora, lidera i apologeta neoprotestanskog adventnog pokreta koji je se tokom vremena izdelio na brojne sekte sa rogobatnim nazivima.

Videvši da ne može sa svojim sumnjivim vidjenjima da ima prodju u metodističkoj crkvi (kojoj je pripadala čitava njena porodica), da se autoritativno nametne i afirmiše kao učitelj i lider kod metodista (Džon Vesli je to već bio), Jelena prilazi ustalasanoj i raštrkanoj adventističkoj struji (lat.: adventus = 'dolazak'). Zahvaljujući svojoj megalomanskoj spisateljskoj preduzimljivosti (poduprtoj muževljevim publicističim obrtom) i navodnim vizionarskim darom, brzo postaje 'svetionik' (bez Svetlosti) toga tumarajućeg i u lažne proračune zaglibljenog američkog neoprotestanskog pokreta. Autor je mnogih popularno-pripovedačkim stilom pisanih dela kojima manjka stručna upućenost, dela u kojima se nekritički veličaju pojedine istorijsko-religijske pojave (poput otvorenog i zadrtog antisemite i ostrašćenika Martina Lutera) i podstiče verska netrpeljivost prema drugim veroispovesti, pre svega rimokatoličkoj, dela u kojima se plagiraju njoj pogodujući segmenti iz patrističkih spisa. Onako kao što čovek koji puno priča na taj način skriva svoju unutarnju nesigurnost i neupućenost, tako je i Jelena, kao skriboman, iza gomile duhovnog praznih i patetično obojenih spisa i jadikovki, skrivala svoju duhovnu nedoslednost i neupućenost u Istinu, nedostatak unutarnjeg doživljaja Živog Boga.

Ono što nije ostvarila na planu porodično-poslovne afirmacije, što je na obrazovno-zdravstvenom planu izgubila (napuštanje škole sa 12 godina zbog slabog zdravlja), brojne porodične tragedije, pokušava da kompenzuje kroz spisateljsku preduzimljivost i podizanje jednog novog kulta, novog zavedenog stada. Svoj povredjeni ego gladan ugleda i ostvarenja koja bi je uzdigla iznad gorke svakidašnjice, pokriva plaštom prividne hrišćanske smernosti i skrušenosti.

Sudbinska prekretnica u njenom životu na tlu američke države Mejn, desila je se kada je imala 9 godina. O tome ona sama podrobno piše na početku opisa svoga života: "Dok sam sa svojom sestrom bliznakinjom i jednom školskom drugaricom prelazila preko jednog trga u Portlandu, neka devojčica od oko 13 godina, naljutila se zbog neke sitnice i uputila za nama, preteći da će da nas tuče. Naši roditelji su nas naučili da se nikad ne svadjamo ni sa kim, već da odmah požurimo kući ako nam preti opasnost da bi nas neko mogao uvrediti i povrediti. Mi smo tako i postupile, idući što smo brže mogle, ali je devojčica isto tako brzo išla za nama, noseći u ruci kamen. Okrenula sam se da vidim koliko se daleko nalazimo od nje, i u tom trenutku ona je bacila kamen koji me je povredio i ja sam onesvešćena pala na zemlju."

Mlada Jelena je tri sedmice provela ležeći u nesvesti. Kada je se probudila zaprepastila je se videvši u ogledalu svoje unakaženo lice i slomljenu nosnu kost. Izgubila je mnogo krvi. U spisu 'Duhovni darovi' ona naznačuje: "Dve godine nisam mogla disati na nos." - Svaki poremećaj u disajnom procesu težak je atak na zdravo funkcionisanje moždanih ćelija, odnosno pospešuje njihovo odumiranje i intoksinaciju. Nedostatak kiseonika u njima, kao pri davljenju, povlaći erupciju podsvesnih, akumuliranih misaonih taloga, time i fantazija. Takva osoba može početi da sanja na javi, pogotovo ako izgubi zdrav noćni san, kao što je bio slučaj kod Jelene, o čemu ona sama svedoči. Od jednih, metodističkih i katoličkih slika o paklu Jelena bezi u drugi svet slika i fantazija, ... Od opisane povrede glave počinju teći Jelenine noćne 'utvare', odnosno 'bogonadahnuti' sni (v.: 'Autobiografija', 3. pogl.).

I kod Katarine Sijenske (XIV. stoleće), pseudoharizmatika koji je strasno podsticao pogromaške pohode, posle četvorosatne kliničke smrti počinju teći 'ekstatička vidjenja', koji predstavlja samo u religijski kontekst zavijen podsvesni košmar. Jogiji i fakiri, koji dugim zadržavanjem daha mogu poremetiti ravnotežu kiselina i baza u telu, te izazvati grčeve i ukočenost nerava i tela, takodje poznaju tehnike budjenja duhovno-reproduktivnih energija poznatih kao kundalini snage, te prisilno otvaranje štitova prema neočišćenim podsvesnim akumulacijama i prema informacijama iz viših ravni koje se slikovito oblikuju za trodimenzionalni svet predstava.

Ono što čovek u svoju podsvest i svoju dušu pohrani, to će i iz podsvesti, kontrolisano ili nekontrolisano (npr. u šoku, groznici,...) izbijati, odašiljati sebe, modulirati se,... Ono što je Jelena smatrala da su slike i snovi od Boga dati, bile su samo njene sanjarije (neurozis anesteta) nad kojima ona nije imala kontrolu. Još je 1847. god. jedan pronicljivi adventistički propovednik pisao Jakovu Vajtu: "Ja ne mogu prihvatiti vizije sestre Vajt kao da potiču od božanskog nadahnuča kako mislite ti i ona za njih. /.../ Ja mislim da su ono što ona i ti smatrate vizijama od Boga samo sanjarije u kojima njena mašta bez kontrole oživljava stvari koje je najviše zanimaju. No ne mislim da su njene vizije nesto što bi Satana nadanjivala." - One adventističke učitelje koji se nisu pokoravali njenom tumačenju 'Biblije' Vajtova je deklarisala kao "lažne pastire" ('Hrišćanska iskustva i vidjenja', str. 123)

>>

 

[Aurora Aurea]

~ Kako je 'proricala' Jelena Vajt?! ~




Da bi neki čovek bio podignut za proroka, njegova duša u Nebu mora biti izabrana i predodredjena. Prorok mora i na zemlji proći duhovno usavršavanje, osposobiti se da izvrši taj sveti zadatak. Da li bi Bog jednu traumatizonanu i hendikepiranu devojku u pubertetu, koja uz to i nije znala da ispituje duhove, podigao za 'proroka'? Pa i najvećeg proroka, Isusa od Nazareta, pozvao je u proročku službu tek u srednjem životnom dobu, nakon pomazanja i krštenja Duhom. Jelena Vajt svakako nije bila duhovno jača i duhovno pripremljenija od Hrista Božijeg!

U toku svojih 'vizija' Jelena je bila u transu: nije bila svesna spoljašnjeg okruženja. Istinski Božiji prorok, a Isus Nazorej je najbolji primer za to, nikada ne pada u trans i zanos u kome nezna za sebe i svoje stanje. Kada kroz proroka Bog govori ili mu otkriva Nebeske slike, ovaj je svestan i materijalnog i duhovnog okruženja, ne mešajući niti percepciono isključujući te dve vibracione ravni.

Tokom 'zanosa' i obuzetosti nekom silom, njene telesne oči su bile otvorene i uprte na neki udaljeni predmet. To najbolje pokazuje njenu koncetracionu slabost, prenatrpanu podsvest i sanjarski karakter. Istinski Božji instrument tokom otkroviteljskog prenosa, da bi lakše primio unutarnje svetlosne impulse koji se oblikuju u jezik mesa i u trodimenzionalne slike, zatvara svoje oči i otvara svoje duhovne oči (- onaj ko ne priznaje dušu ovo naravno ne može razumeti!), te ostvaruje najdublju koncetraciju na svoju nutrinu. Čovek-prorok koji je posvećeni hram Duha, ne pada u trans, ne napusta svoj duševno-telesni hram, a ako ga napušta, to pokazuje da ga je obuzela neka druga, onostrana, manipulativna sila.

Najbolji pokazatelj Jelenine lažne harizme je to što u toku obuzetosti nije uopšte disala, što nije imala zdrav respiracioni tok, čime su strane snage mogle da manipulisu hipnotički sa njenim moždanim ćelijama i pohranjenim programima. Duh Sveti, Duh proroštva, Božiji je Dah, i kada On obuzme i ispuni čoveka-proroka, ovaj upravo tada ima i postiže najdublje i najharmoničnije disanje. Proroka ili vidioca, metaforično rečeno, dah može da 'ostavi' tek posle vidjenja/prenosa ('Daniel', 10:17), zbog zapanjenosti onim što mu je prezentovano, ali u toku samog vidjenja ili same objave fizički dah nikada ne napušta takvog čoveka, jer u suprotnom bi značilo da ga je i Božiji Dah, Božiji Duh napustio. Svi bi trebalo da znamo: kada nas obuzme disharmonija, masivne želje ili strah, tada nam se i disanje zaustavlja, postaje plitko i teško. Jasno je: svako udaljavanje od Boga reflektuje se i na organskom, telesno-fiziološkom planu, ponajprije na disajni tok. Ko u odsustvu harmonično disanja dobija 'slike', bez obzira kako one bile obojene, trebao bi da zna da je to sve produkt ego previranja i neke strane manipulacije (najčešće duhovno-reproduktivnim energijama, odraz nekontrolisanog budjenja kundalini energije koja izbija iz korena kičme kroz kičmenu moždinu u neočišćene moždane stanice, donoseći, odnosno budeći i privlačeći raznorazne glasove i slike).

Natprirodnu snagu koju je u toku transa Jelena Vajt pokazivala, takodje je pokazatelj nervne prenapregnutosti i zgrčenosti (a gde je nervni grč tu Duh Harmonije ne teče) i nekontrolisanog budjenja kundalini energije.

U pubertetu, na prekretniči psihofizičkog razvoja, mlada Jelena potpada pod sugestionu famu propovednika-farmera Viljema Milera, koji je medju dokonu i senzacionalističku ustreptalu masu u državi Mejn stvarao eshatološko-apokaliptičku paniku, gromopucatelno najavljivao da će Hrist doći na zemlju 1843. godine. Potpuno oduševljena Milerovim oratorskim busanjem, zahvačena adventnom psihozom, Jelena je počela ubedjivati i sebe i druge da ovog farmera vode 'andjeli". (Pravo pitanje bi bilo: čiji, Božiji ili Satanini andjeli?) Posle razočarenja koje je rani adventistički pokret doživeo, jer njegovi vernici nisu bili uzeti u nebo, kako im je Miler najavljivao, u svojoj gorkoj ojadjenosti, Jelena dobija svoju prvu 'eksluzivnu viziju', i grčevito se stavlja u odbrani Milerovih laži i zavaravanja, time i u službi Oca Laži.

Iznoseći svoju prvu 'viziju', koju je dobila u sedamnaestoj godini života, 'viziju' koja je trebala da donese 'utehu' ojadjenim Milerovim sledbenicima, Jelena opisuje tobožnje uzlaženje adventista u Nebeski Jerusalim, pa saopštava i sledeće: "Do nas zatim dopire Božiji glas koji zvući kao hujanje mnogih voda i objavljuje dan i čas Isusovog Dolaska." ('Rani spisi', I deo, 15. str.) Jeleni izgleda, kao ni Mileru, ništa ne znaći to što Hrist kaže da čovek ne može znati dan i čas Njegovog Slavnog Dolaska (već samo može, ukoliko ostane budan, uočiti znake poslednjeg vremena), jer taj Dolazak zavisi i od tempa kako se ljudi budu budili za zakonit zivot, s obzirom da Bog hoće da se svaka duša spasi i svakome čoveku daje vremena za pokajanje i preumljenje. A ako čovek ne može znati čas Dolaska, kako ga Hrist onda može čoveku objaviti?

Zatim mlada Jelena iznosi i ovo: "Svi skupa na oblaku uznosimo se sedam dana do Staklenog mora, gde Isus donosi krune i vlastitom desnicom ih stavlja na glavu svakog od nas." (ib.,I, 17. str.) - Božije Nebo je duhovno Nebo, a u njemu nema vremena ni dana, pa su priče o nekakvih 'sedam dana putovanja' obične sadukejske, somnambulno-materijalističke halucinacije. U Nebesko Carstvo fizičko telo nikad ne može ući. Ulazi samo duhovno telo (jer Duh privlači duh), a fizičko telo se u toku uzimanja i vaznesenja preobražava i dematerijalizuje, rastače (kao šećer ili pahuljica u vodi): tako su u Nebesku Otadžbinu ušli i vratili se Mojsije, Ilija, apostol Jovan, Marija Magdalena, blagoslovena Devica Marija, blagosloveni Josip...

>>

 

[Aurora Aurea]

~ Kako je 'proricala' Jelena Vajt?! ~


Pod uticajem nekim komparacija iznetih u 'Barnabinoj poslanici', i pod preokupacijom važnosti završnog sedmičnog dana, Jelena Hristov Dolazak (koji ona naziva i 'drugi') odredjuje za vreme nakon što istekne 6.000 godina od stvaranja sveta: "Velika borba izmedju Hrista i Satane, koja traje već skoro 6.000 godina, uskoro će biti završena" - piše samouvereno ona u 'Velikoj borbi' (pogl. 32) - A u 'Ranim radovima', koji najviše razotkrivaju njenu lažnu harizmu, iznosi i ovo: "Sud će se izvrsiti tek na završetku sedme hiljade godina." (52. str.) - Zar se takvim eksplicitnim formulacijama ne odredjuje dan Hristovog Slavnog Dolaska? Da li je Zemlja stara samo 6.000 godina ili puno, puno više? Da li Hristov Dolazak zavisi od toga kada je svet stvoren, ili od toga kako se širi Evandjelje Ljubavi i kako se upotpunjava broj pravednika koji će s Hristom vladati u Zemaljskom Carstvu Mira?! (Da li su znaci Hristovog Dolaska dogadjaji iz 19. stoleća ili će oni tek nastupiti i tek nastupaju?) Sud koji ona pominje odvija se pred Hristov Slavni Dolazak, pre nastupa Hiljadugodišnjeg Carstva Mira na Novoj Zemlji (Otk. 5:10). Ne razumevajući simbolizam patmoske Apokalipse Jelena uvodi i nekakav 'Treći Hristov Dolazak' posle zlatne Hiljadugodisnjiče!

Vajtova Večno Carstvo vidi na Orionu, u sazveždju Orion. U jednom 'vidjenju' iz 1848. god. ona kaže i sledeće: "Tamni, gusti oblaci gomilaju se udarajući jedan o drugi. Nebo - vazdusni omotač iznad zemlje - izmače se kao knjiga kad se savije; tamo kroz taj otvoreni prostor možemo da vidimo Orion odakle dolazi Božiji glas. Kroz taj otvor sići će i Sveti Grad. Videla sam da se zemaljske sile već pokreću ..." (ib.. I, 41. str.) Božije Carstvo se ne nalazi ni na nekoj zvezdi sazveždja Orion niti u pravcu Oriona, već u nama, našoj duši, slici Neba, i u čistim, eteričnim, svetlotvarnim Nebesima. Kada se za pravednike kaže da su uzdignuti u Nebo, to ponajprije znači da su vibraciju svoje duše uzdigli do Nebeske Finoće, da su našli Carstvo Istine u sebi.

U svojim 'vizijama' Jelena dotiče i astronomiju, koja je tada bila tek u povoju. Da bi zadobila pomorskog kapetana Josipa Bejtsa (koji je se amaterski bavio astronomijom) na konferenciji adventista u Topshamu 1846. god. ona ga zavarava tobožnjim vidjenjem planeta Sunčevog sistema: Ona opisuje Jupiter navodeći da vidi 4 satelita (a danas su poznata četiri puta više njih!) Saturn vidi sa 7 satelita, a današnja astronomija poznaje 10 njegovih većih satelita. Po ovim prezentovanim podacima možemo videti koji duh je Jelenu vodio i koliko je ona bila 'ozbiljan' videlac.

Saturn, kome drevna astronomija posvećuje subotu (do čijeg kulta adventisti slepo drže omalovažavajući Gospodnji dan, je nenastanjena planeta, u plinovitom stanju. Medjutim Jelena, kao i Emanuel Svedenborg nekada, na njemu vidi ljude: "Stanovnici su visoki, veličanstveni ljudi, toliko drukčiji od stanovnika naše Zemlje" - prenosi Jelenine reči gospodja Trajsdel (koja je bila svedok Jelenine 'vizionarske' zadubljenosti) u svome pismu-svedočanstvu od 27. januara 1891. god.

U Jelenino vreme astronomija je poznavala samo sedam Saturnovih satelita. Da je od Boga došlo dato vidjenje, Duh Istine bih joj rekao stvarno stanje na tom planu, i time bi se ona ovedočila kao Božiji prorok pred budućim generacijama, kojima su mnoge informacije zahvaljujući napretku nauke puno dostupnije nego što je to bio slučaj sa žiteljima u XIX. stoleču. - U 'Ranim radovima' Jelena prenosi: "... Bila sam preneta na jednu planetu koja ima sedam pratilaca sličnih Mesecu. Tamo sam videla dobrog, hiljadama godina starog Enoha koji je preobražen uzet u nebo." (I, 40 str. ) Planetu Sunčevog sistema na kojoj je vazneti patrijarh Enoh 'dosao u posetu', Jelena eksplicitno ne imenuje, ali je potpuno jasno da misli na Saturn, jer u to vreme nije se ni pretpostavljalo da druge zvezde i sazvezdja mogu imati planete. Posto na Saturnu nema nikakvih ljudi, to je jasno da Enoh, koji je se vazneo u duhovno Carstvo, nikakvim materijalnim žiteljima, ljudima na Saturnu nije mogao doći u posetu! (Saturn, kao i većinu drugih planeta različite vibracije naseljavaju i mogu naseljavati samo duše.)

Jelena Vajt, koja je posedovala farmu od 40 hektara, nije iznosila samo stvari koje su bile u dubokoj koliziji s astronomijom, već i sa biologijom, odnosno genetikom. Naime, u delu 'Duhovni darovi' ona iznosi da je se ljudska pokvarenost ogledala i u tome što je se čovek pario i sa životinjama, i pre i posle potopa, a iz tih opštenja nastale su čudnovate rase ljudi (Vol. 3, p. 64 i 75) kao npr. afrički Bušmani. Danas je jasno da reproduktivno parenje izmedju čoveka i životinje, i zbog različitog broja hromozoma, nije izvodljivo.

Da bi sa svojim istomišljenicima našla izgovor za formiranje nove verske grupacije, Jelena počinje sa pričom kako je celo hrišćanstvo u zabludi što slavi nedelju, dan Sunca Pravednosti, kako je navodno istinski Gospodnji dan subota, dan Saturna. Za nju je Hristov dan 'žig Zveri', no ni iz jednog naziva za nedelju ne nalazi broj Zveri - 666. Po njenim kvazitumačenjima Zakona veći greh je ne svetkovati subotu nego ubiti drugog čoveka. Gledajući i samu Bibliju, Kajin nije dobio žig propasti zato što je kršio subotu, već zapovest 'Ne ubij!', zato što je se pokazao kao prvi bratoubica.

>>

 

[Aurora Aurea]

~ Kako je 'proricao' Vilijem Miler?! ~




Najagilniji orator i fantazmista u prvoj polovini XIX stoleća, čovek koji je uz Josipa Smita (osnivača Mormona) ponajviše histerično-mesijanski ustalasao Američki kontinent, bio je nesumljivo Vilijem Miler (William Miller, 1782.-1849.) U mladosti, po pitanju duhovno-egzistencijalnog opredeljenja bio je deist koji je otvoreno odbacivao hrišćansku religiju otkrivenja. No u 34. god. njegovog života došlo je do izvesnih previranja u njemu. Površna ushićenost i razdraganost zbog otvaranja nekih novih spoznajno-literalnih perspektiva, pokrenula ga je da se profetski postavi. Pogledajmo šta o ovome bivšem farmeru (kome je bilo pametnije da to i ostane!) i poručniku američke vojske hvalospevno iznosi poklonik njegovih izmišljotina - Jelena Vajt: "Bog je poslao svoga andjela da pokrene srce jednog farmera koji ranije nije verovao u Bibliju, i naveo ga da istražuje pororočanstva. Božiji andjeli su često dolazili ovom izabraniku i vodili njegov um da shvati proročanstva koja su Božijem narodu jo[ uvek bila potpuno nejasna. /.../ Prateći proročanstva, video je da stanovnici zemlje žive u završnim zbivanjima zemaljske istorije, ali nisu svesni toga. /.../ Bog ga je pozvao da napusti svoje imanje /.../ Sa strahom i drhtanjem, Vilijem Miler je počeo da otkriva narodu tajne carstva nebeskog, vodeći pomoću proročanstva misli svojih slušalaca do drugog Hristovog dolaska. /.../ Kao što je Jovan Krstitelj najavljivao prvi Hristov dolazak i pripremao mu put, tako je i Vilijem Miler sa onima koji su mu se pridružili objavljivao drugi dolazak Sina Božijeg." ('Rani radovi', 229. str. orig.) - Dakle, saznali smo da su 'nebeski andjeli' upravljali Milerovim mislima i pomogli mu da razume proročka Pisma!

Dosetljivi farmer, putujući od jedne do druge govornice, svoje duhovno-futurističke pretpostavke i kalkulacije nastojao je da 'potkrepi' biblijskim iskazima, da senzacionalističko-orakulskim konstrukcjama pridobije za sebe ustreptalo i nezadovoljno mnoštvo. U državi Mejn Miler je više godina širio adventnu psihozu 'ekskluzivno' najavljujući da će Hrist doći na Zemlju 1843. godine. (Takva frenetična podbadanja može činiti samo čovek koji ne poznaje ni sebe ni znake Hristovog Slavnog Dolaska, koji ne doživljava Sveprisutnog Hristovog Duha u sebi, koji Boga uveliko vidi deistički, potpuno izvan sveta,...)

Zahvaljujući svojim žonglersko-sugestibilnim propovedima Miler je uspeo da zavede mnoga neupućena srca, 'objašnjavajući' drugima ono što ni njemu samome nije bilo jasno. Sa mnoštvom kontradiktornih, besmislenih i provizornih konstrukcija i izvodjenja Miler je se neprestano obračunavao sa Providjenjem i Isusovim ukazom koji naznačuje da nijedan čovek ne može znati dan i čas Njegovog Slavnog Dolaska. A to znači da čovek nikakvim računima ne može odrediti dan Njegovog Pojavljivanja u Slavi sa svetima Životom. Kada se na kraju staroga sveta Evandjelje proširi, kada se satansko moćno propne, kada se ispuni broj svetih Životom (144.000), onih koji će uzjahati Hristovog Belca, koji će postići Savršenstvo i vazneti se i u Unutarnje Nebo, - nakon toga će Gospod Doći. I na novoj, preobraženoj Zemlji, u Novom Dobu, Gospod će vladati sa svetima Životom u Hiljadugodisnjem Carstvu Mira, koje će se pretočiti u Večnost.

Temelj Milerovih proizvoljnih, nategnutih i trulih tumačenja čini jedan starozavetrni verz iz više puta redigirane 'Knjige o proroku Danielu': "Do dvehiljade i tri stotine jutara i večeri, onda će se svetinja očistiti." (8:14 ) - Tim ukazom je Arhandjeo Gabriel udovoljio interesovanju videoca Danila u Babilonskom sužanjstvu, koji je hteo znati dokle će trajati najavljeno gaženje i pustošenje judejske svetinje, Jerusalimskog hrama, od strane neznabozaca. Upravo 2.300 dana i noći je trajalo ukidanje svagdašnje žrtve u Hramu i gaženje izraelskih svetinja od strane zverskog sirijskog vladara Antioha IV Epifana. Epifanom pustošni i pogromaški idolopoklonizam je trajao nekih 3,5 godine, od 167. do l64. g. s. e., odnosno nekih 1.250 dana i 1.250 noći, odnosno 2.300 dana i noći.

Neodmerenim i proizvoljnim pristupom proročanstvu koje je se već ispunilo, izvlačenjem profetskog stavka iz izvornog ukaznog konteksa, Miler je pretenziono zaključio da 2.300 dana i noći iz 'Daniela' u stvari predstavljaju i govore o 2.300 zemaljskih solarnih godina; iskonstruisao je da se termin 'svetinja' ne odnosi na Jerusalimski hram (a bezbroj puta Bibliji se Jerusalim i Hram zovu 'sveto mesto'!) već na Zemlju; izveo je 'neprikosnoveni' zaključak da će nakon završetka tih famoznih 2.300 godina Hrist Doći i svojim Dolaskom očistiti Zemlju, 'svetinju'. (Dok Zemljom, punom raznih gadosti i zverstva, bude vladao Knez Tame ona se ponajmanje može zvati i tretirati 'svetinjom', več 'prokletinjom' i 'paklom') Tačno je da se proročanstvo odnosi na "poslednje vreme" ('Daniel', 8:17), ali to "poslednje vreme" u ovoj ukaznoj konstelaciji nije polednje vreme za satanski svet i staru Zemlju, već se odnosi na poslednja velika stradanja Izraela pre pojave Mesije, Čija reč će mnoge vaskrsnuti, probuditi iz groba sebičnosti i vezanosti za zemaljski prah, podići za zakoniti život, sveti zivot (up. i: Habakuk 2:3).

Proročanski tekst osim toga jasno pominje svagdašnju žrtvu (Daniel, 8:11.13, 12:11), što eksplicitno ukazuje na redovni kultno-liturgijski prinos činjen jutrom i večerom u Jerusalimskom hramu. U 'Knjizi Izlaska' jasno se pominje i opisuje svagdašnja žrtva u Mojsijevom pustinjskom Tabernaklu (kasnije, u Hramu ona je praktikovana paralelno sa gnusnim krvnim prinosima preuzetim od pagana): "Postavi žrtvenik pred zavesu što zastire Kovčeg svedočanstva - nasuprot Pomirilištu nad Svedočanstvom - gde ću se Ja s tobom sastajati. Neka na njemu Aron pali miomirisni tamjan svako jutro kad priprema svetla; neka ga opet pali u suton kad svetla zapaljuje; da to bude svagdašnje kadiono prinošenje pred Jehovom u sve vaše naraštaje" - ukazuje Gospod proroku Mojsiju (30:6-8, cp.: 'Malahija', 1:11 ). Takvu čistu svagdašnju žrtvu je npr. prinosio i otac Jovana Krstitelja, sveštenik Zaharija, koga su Irodovi ljudi ubili izmedju Svetinje i žrtvenika.

Ukidajući svagdašnju kadiono-miomirisnu žrtvu u jerusalimskom svetilištu, Antioh IV Epifan (u viziji simbolično predstavljen kao 'mali rog') je potom u Jehovinom hramu postavio gnusobu pustoši: kip Zevsa Olimpijskog. Tako se 25. kisleva godine 167. pre. n. e. u Hramu počelo žrtvovati helenskom, neznabožačkom kumiru.

Nagrnuvši nepromišljeno da brani Milerove pogadjačke smicalice i kovitlava tumačenja proročanstva, Jelena Vajt je kasnije ustvrdila da je 'videla' kako je reč 'žrtva' pridodata ljudskom mudrošću u datoj starozavetno-apokaliptičkoj knjizi ('Rani radovi', 74. str.) Kakov pridev 'svagdašnja', i to čak na nekih 4-5 mesta, može stajati bez imenice koju odredjuje: 'žrtva'?! Da li je u toj spisateljskoj omaški, koja govori ko ju je inspirisao, možda htela da kaže suprotno? šta prevashodno može biti 'svagdašnje' u Hramu nego žrtveni prinos?

>>

 

[Aurora Aurea]

~ Kako je 'proricao' Vilijem Miler?! ~



Svoje hramove Jevreji su gradili kao svojevrsnu sliku Večnih Nebesa, te deo gde je stajao kadioni žrtvenik nazivali su 'Svetinja', a odaju u kojoj je se nalazio i trebao nalaziti Kovčeg Zaveta nazivali su 'Svetinja nad Svetinjom': ona je zapravo bila simbol Ognjišta Univerzuma iz koga izbijaju sedam Ognjena Duha. Milerovi sledbenici, adventisti, zamišljavali su i zamišljaju i danas još da i na Nebu postoji bukvalno ista Svetinja kao ona u Jerusalimu. Ako bi pravili banalne analogije, mogli bi da postavimo pitanje: da li su u takvoj 'Svetinji' i andjeli klali životinje, kao što su nekada paganizirani Jevreji činili?!

Besmislenost polaznih Milerovih tvrdnji da je Zemlja 'svetinja' iz Danielovog proročanstva, najbolje se razotkriva kroz pitanja: Gde je žrtvenik te 'svetinje'? Ko je taj koji ukida prinose na tom 'žrtveniku'? Koji čovek ('mali rog') je to živeo i vladao 2.300 godina, i tokom tog perioda neprestano zatirao Judejce, odnosno svete Životom medju Judejcima?

Prateći Milerovu 'proročku kartu' trebalo je znati samo kada pada početak famoznih 2.300 dana ('godina' po njemu!??), da bi se izračunao i izveo dan Hristovog Dolaska. Miler je 'uspeo' i taj referentni 'podatak' da izvuče iz proročanstva o pojavi Božijeg Pomazanika, te zveri-pustošnika: "Sedamdeset je nedelja odredjeno tvome narodu /.../ da se stavi pečat grehu, /.../ vidjenju i prorocima, da se pomaže Sveti nad svetima." (9:24 ) - Dok bi se ovaj segment prororočkog zapisa (koji je očigledno pretrpeo korektorske zahvate) mogao primiti kao najava jedne ranije Hristove inkarnacije u kojoj je On osnovao sveti red esena, završni ukaz o knezu koji ukida prinose u Hramu i postavlja grozotu pustoši, zasigurno se odnosi na tiranina Epifana (videti 'Makabejske knjige'). No, Miler i njegovi oslepljeni sledbenici su i u tom represivno-zatorničkom knezu koji ukida svagdašnje žrtvovanje ('Daniel', 11:31) videli Hrista, što se graniči sa blasfemijom. Gospod je uvek svim narodima preko svojih proroka pozivao na prinošenje miomirisne svagdašnje žrtve (Malahija, 1:11), ukazivao je na čistu zahvalničku žrtvu od plodova zemlje i roda čokota.

Sedamdeset odredjenih prekretničkih sedmica (490 godina) Miler je shvatio kao da su oni 'odsečeni'od nekog većeg vremenskog perioda, tačnije od onih 2.300 godina (pa tako ispada da 'dan' traje duže od 'sedmice'!). Ako se početak 70 sedmica može početi računati od trećeg (- zašto ne od prvog, Kirovog?!) dekreta iz 457. g. s. e. o obnovi Hrama i Jerusalimskog zida, izdatog od strane persijskog cara Artakserksa Longimarura, onda, prema Milerovom pristupu, odatle počinju teći i 2.300 navodnih 'godina', a kada se one završe 'sledi' Hristov Dolazak!?

I tako je Miler na osnovu jednostavne aritmetičke računice došao do 'otkrića' kada će Hrist doći: 1843./1844. godine! Čak je i mesec i dan odredio: 21. mart! Tu su bili i 'znaci', na koje se poziva i Jelena u 'Velikoj borbi', Hristovog Dolaska: veliki Lisabonski zemljotres iz 1755.god., pomračenje Sunca u Americi od 19. maja 1780., padanje meteoritske kiše nad američkim nebom od 13. novembra 1833. god. A šta kaze Evandjelje: Gospod je velika znamenja najavio kao pokazatelje svog Slavnog Dolaska, i ukazao da će njih doživeti poslednja generacija (naraštaj) starog sveta. Danas, kada Hrist još nije Došao u Slavi, kada nas od prethodno navedenih dogadjaja dele mnoge generacije, vidi se koliko su 'ozbiljna' i 'osnovana' bila Milerova i Jelenina obrazloženja i svedočenja.

Na prolećnu ravnodnevicu te 1844. godine, Milerovi sledbenici su doživeli veliko razočarenje: Hrist nije došao i nije ih uzeo na Nebo. Njihovo meso i njihova krv nisu mogli da naslede Nebesko Carstvo Duha!

Osramoćenom Mileru je ostalo samo da formalnim pismenim pokajanjem prizna neosnovanost i nebuloznost svojih spekulativno-apokaliptičkih izvodjenja. I na taj način ipak je pokazao odredjenu duhovnu veličinu. No krug zagriženih Milerovih saradnika nije mu dozvoljavao da se povuče iz tog zapenušanog talasa obmanjivanja, nije hteo da prizna pogrešnost konstrukcija koje su tumbali i izvikivali, koje su već uhvatile korena medju sledbenicima, pa da bi zadržali za sebe vezane neupućene mase, počeli su sa novim podmetanjima i eshatološko-apokaliptičkim nagadjanjima.

Milerov prijatelj Samuel Snou je tako našao 'rešenje' za krucijalni previd: video je da je greška bila 'samo' u hronološko-koncepcionoj postavci, u pogrešnom odredjivanju početka trajanja "proročkog perioda od 2.300 godina." Po novom aritmetičko-eshatoloskom balansu problematični početak 2.300 'godina' je smešten u jesen 457. god. s. e., i tako je time 'novi' Hristov Dolazak pomeren za nekoliko kalendarskih meseci, na 22. oktobar 1844. Tada je bio po jevrejskom kalendaru Dan pomirenja (10. tišri), dan kada je nekada judejski prvosveštenik ulazio u Svetinju nad Svetinjom radi kadjenja poklopca Kovčega Saveza (kasnije i škropljenja krvlju Pomirilišta), navodno radi oproštenja priznatih greha naroda. Snou je u 'objašnjenju' Isusovog nedolaska 21. marta potegao i biblijsku parabolu o deset devojka koje su čekale Mladoženju, no on je zakasanio pola dana i došao je tek u ponoć. Kako po njemu proročki dan uvek ima preneseno-ukaznu vrednost jedne zemaljske godine, to se analogno tome i Dolazak Hrista Božijeg 'pomera za pola godinu',... Jedan hronološki irelevantan simbolični ukaz iz parabole nakaradnim tumačenjem je potpuno zloupotrebljen. Kada se eshatološko-orakulske kalkulacije milerista ni 22. oktobra nisu obistinile, baptistička zajednica je Milera, koji je tada imao oko 100.000 sledbenika, isključila iz svojih redova, ne želeći da je ovaj više blati skandalozno-apokaliptičkim fikcijama i nagadjanjima.

>>

 

[Aurora Aurea]

~ Kako je 'proricao' Vilijem Miler?! ~


Od baptista isključen Miler osnovao je novu 'crkvu', svoju crkvu.
A što je na laži utemeljeno, laž će i odneti.
Nakon pogadjačkih debakla doživljenih 1844. g., Milerov saradnički krug nije bio spreman da zagrli Hristov krst i prizna svoj poraz. Okrenuli su se 'Nebu', tj. onostranim inspiracijama iz carstava duša i aveta, i iskrojili su priču da se tamo, u nevidljivom, u stvari desilo ono što su oni očekivali da se desi na Zemlji.

U klimi razočarenja i grčevite potrage za nekim izlazom, Milerov saradnik Hiram Edson izmišlja priču kako mu je Bog otkrio da 1844. g. Hrist i nije trebao da dodje na Zemlju (- kako su onda 'andjeli' Mileru mogli sugerisati jednu takvu laž?!), već da je tada ušao u Nebesku Svetinju nad Svetinjama da bi je očistio!

Poslužimo se logikom: u Nebo, ponajmanje u Svetinji nad Svetinjama ništa nečisto i nesavršeno ne može postojati i održati se, pa od čega onda ona treba da se čisti? Nebeske 'stvari' (Jevrejima, 9:23) koje se čiste Duhom jesu naše duše koje su sa Nebesa. Gospod stoluje u Čistoti, Svetlosti i Svetosti!

Hrist nije ušao u Nebo, u Svetinju nad Svetinjom, u Palatu-Hram Svetog Oca 22. 10. 1844. g. (po zemaljskom računanju vremena), već sa Svojim Vaznesenjem,. I Vaznevši se, iz Svetinje nad Svetinjom izlio je na verne okupljene u Gornjoj odaji obilje Ognjenog Duha, Duha Istine i Utehe. Pismoznalac Apolos Aleksandrijski u svojoj 'Poslanici Jevrejima' ukazuje: "...Izvršio je /na zemlji/ očišćenje od greha i seo s desne strane Veličanstva na Visinama." (1:3 ) - Te: "Kao Prvosveštenik budućih dobara Hrist dodje i udje jednom zasvagda u Svetinju /nad Svetinjom/." (9:11 ) To nije rečeno 1845. god. već šezdesetih godina I. stoleća! Djakon Stefan umirući vidi Hrista u Nebu, s desne strane Presvetog Oca. A gde sedi Presveti Otac? U Svetinji nad Svetinjom? (Treba konsultovati i 'Prvu Enohovu knjigu'!) Ako je Hrist pobednički seo s desne strane Očevog Prestola (gde ga i Jovan u patmoskoj 'Apokalipi' vidi, a ona nije data tek 1845. g.!), to znači da je se On, kao Suvladar Stvaranja, vratio sa Vaznesenjem Svome Prvosvešteničkom Tronu i Žrtveniku (konsultovati 'Daniel', 7:13-14). Pa time otpadaju i sve bajke o navodnom Hristovom ulasku u Svetinju nad Svetinjama Neba tek 1844. god.!

Već sa svojom golgotskom Žrtvom, predajući svoju dušu u Očeve ruke, Hrist je najavio i naznačio otvaranje Zavese Nebeskog Svetilišta (Matej, 27:51 ) za sve očišćene duše. Svaka čista i savršena duša po Hristu Otkupitelju ulazi u Nebo i ima pristup u Svetinju nad Svetinjama, u Palatu i Hram Presvetog Oca. Apolos ukazuje: "Nju /- nadu/ imamo kao sigurno i pouzdano sidro duše koja ulazi i iza Zavese, kuda Isus udje za nas kao preteča i posta Večni Prvosveštenik ..." (6:20 ) - Sa vrlo malo logičkog pozivanja na relevantne novozavetne stavke i ukaze može se pokazati dubina zablude i nakaradnost učenja da je Sveti Jedan, Hrist Božiji, u Nebesku Svetost ušao tek sredinom pretprošlog stoleća!

Pioniri adventizma, koji nisu hteli da priznaju i da se odreknu svojih početnih zabluda, tako su upadali iz jedne u drugu provaliju laži, obmanjujući sebe i obmanjujući druge, one koji su se već dali uloviti u njihovu klopku.

Otac adventizma, čiji prvi sledbenici su žonglirajuće tumbali i sa 1847. god. kao 'eshatološki sudbonosnom', završio je svoj život kao slepac: sam životno-zdravstveni krah trebao je da mu posvedoči i pokaže koliko je bio duhovno dalekovid i prosvetljen.

888

Ko ima Oči – on će Videti!
ko ima Uši – on će Čuti!
Ko ima Srce – on će Razumeti!

aurora_a@ptt.yu

‘Aurora Aurea’, P. O. Box 93, Aleksinac, SER-18220

Forumski prilozi i osvrti koji stoje pod upriličeno ime ‘Aurora Aurea’ mogu se pratiti preko sledećih forumskih Web stranica:

http://forum.blic.net/viewforum.php?f=38
http://www.forum.hr/forumdisplay.php?s=&forumid=26
http://forum.krstarica.com/viewforum.php?f=33
http://forum.histrion.net/viewforum.php?f=5
http://galaksija.com/forum/viewforum.php?f=1


"I na ovo treba da pazite znajući svoje vreme, da je već došao čas da se probudite od sna; jer sad nam je Spasenje bliže nego onoga dana kad smo poverovali. Noć je odmakla, a Dan se približio. Odbacimo stoga mračna dela i uzmimo na sebe svetlo oružje. Živimo pristojno - kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, ne u bludu i raskalašenosti, ne u svadji i zavisti; nego uzmite na sebe Gospoda Isusa Hrista, i ne starajte se za telo - kako ćete zadovoljiti požude." ('Rimljanima', 13:11-14)


* * * * * * *

Link prema temi koja razmatra odnos Protoevandjelja i koptskih gnostičkih spisa:
http://forum.histrion.net/viewtopic.php?t=363

Božićno ismejavanje Hrista:
http://www.forum.hr/showthread.php?s=&postid=998257

O Kroulijevoj 'Knjizi Zakona' i Kroulijevim zabludama:
http://www.forum.hr/showthread.php?s=&threadid=28363&perpage=2&pagenumber=1

O militantnom i subverzivnom judeizmu:
http://forum.blic.net/viewtopic.php?p=139629

O genezi biblijskog kanona:
http://www.forum.hr/showthread.php?s=&threadid=32889

O Hristovim utelovljenjima:
http://forum.histrion.net/viewtopic.php?p=5413

Razotkrivanje masonskih simbola:
http://forum.krstarica.com/viewtopic.php?p=194790

O andjeoskoj hijerarhiji:
http://forum.blic.net/viewtopic.php?t=5527

brat Vasa

 

[Aurora Aurea]

Da li Bog prašta i hoće oprostititi raskajanim duhovima?!

Pogledajmo kako u 'Duhovnim darovima' (poglavlje 'Pad Satane') Jelena opisuje navodno Satanine kajanje i Božiju nevoljnost da mu oprosti, osmotrimo jednu njenu literalnu kalkulantsku fantaziju:

"Kad je Satana, zajedno sa svojim istomišljenicima bio isključen iz neba, i kad je uvideo da je zauvek izgubio svoju čistotu i slavu, on se kajao i želeo je da mu se omogući povrata na nebo. Bio je voljan da zauzme mesto koje mu je ranije pripadalo, ili ma koje drugo mesto koje mu bude odredjeno. Ali ne; nebo se više nije smelo izložiti takvoj opasnosti. Ako bi on bio primljen natrag, čitavo nebo bi moglo da se oskrnavi, jer je od njega potekao greh, i u njemu je bilo seme pobune. I on i njegovi sledbenici plakali su i preklinjali da budu ponovo vraćeni u Božije okrilje. Ali je njihov greh ispoljen u mržnji, zavisti i ljubomori, bio tako veliki da ga Bog nije mogao izbrisati. Oni su morali ostati da se čuvaju za konačni sud."

Da je se satana tako gorko kajao i žalio zbog učinjenog, zar pokajanje ne bi dovelo do toga da on više ne čini greh i ne podstiče na grešenje?!

Zar osnovni uslov za brisanje greha sa Božije strane nije odricanje od greha, duboko kajanje i ispravljanje učinjenog? Zašto Bog ne bi hteo i mogao da izbriše nečiji okajan greh? Zar je Bog, Duh Ljubavi, slabiji od greha? Zar je Bog jedan tvrdokornik i bezdušnik kako ga hoće Vajtova prikazati?