Quantcast

Lavkraft (Ktulu i ostalo)

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
40.244
Nažalost, nisam ništa od Lavkrafta nikada pročitao. Koliko vidim, kod nas on nije toliko popularan, dok na polju fantastike ima kultni status, pogotovo ovaj tzv. Ktulu legendarij.

Može li me neko malo 'uvesti' u Loverkraftova djela (pogotovo razjasniti malo o tom 'Ktulu'), dati svoje utiske i reći mi šta misli, tj. šta mi preporučuje za pročitati.

Hvala!
 

svetlost lutalica

Aktivan član
Poruka
1.371
Ja sam čitala samo roman "Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda" koji mi je bio...onako, ništa posebno, i izabrane kratke priče (mislim da se zbirka zove "S onu stranu sna") i one jesu uglavnom fenomenalne, po atmosferi, stilu i po tome što su uglavnom tako tempirane da te isprepadaju u poslednoj rečenici.

U principu, reč je o baš klasičnom hororu (veštice, čudna bića, mračna atmosfera itd.), pa ako si ljubitelj tih varijanti, svakako preporučujem.

Od Ktulu priča na žalost nisam ništa čitala. :(

Btw. mislim da Ktulu priče ovde nisu toliko popularne jer mi se čini da su prvi put objavljene na srpkom prošle i ove godine.
 

loki74

Ističe se
Poruka
2.383
Najbolje ces se upoznati sa Lavkraftom preko Nekronomikona.
To delo je priredio Dejan Ognjanovic, 600 strana, kolor, tvrd povez, doduse prilicno je skupo, ali i vredi. Pored nekih 19-20 Lavkraftovih prica , tu je i njegoba biografija, prikaz svega sto je objavio, tekstovi o njegovom pisanju i pogledu na horor i knjizevnost.

Lavkraft se dosta razlikuje od danasnjih horor pisaca. On nema klasicnih podela dobro-zlo, niti tipicnih junaka prica. Sustina njegovog horora je vise psiholoska; covek u njegovoj viziji je u sustini bespomocno stvorenje, prepusten na milost kosmickim silama i drevnim bogovima i stvorovima koji su ovde ziveli pre nas. Njegov strah nije onaj tipa prosutih utroba i strasnih bica, nego ima jedno produzeno dejstvo, strah koji dopire do srzi coveka, do smisla njegovog zivota i postojanja.

Meni su najbolje njegove price ( iz Nekronomikona ) ; Ukleta kuca, Danicki uzas, Snovi u vesticjoj kuci, Pacovi u zidovima, Pikmenov model..

Ktulu je Gospodar Dubokih; njegobo budjenje iz hrama potonulog u Pacifik, izazvace budjenje drevnih bogova.

Da ne otkrivam sve :sanke:..
 

Rechke

Veoma poznat
Poruka
11.797
"Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda" je majstorsko delo H.P. Lavkrafta, po mom ličnom mišljenju i najbolje. Ali zbirka "S onu stranu sna" nije manje vredna, a nedavno sam u beogradskim knjižarama primetio još jednu zbirku priča čijeg imena ne mogu da se setim
 

Rechke

Veoma poznat
Poruka
11.797
Najbolje ces se upoznati sa Lavkraftom preko Nekronomikona.
To delo je priredio Dejan Ognjanovic, 600 strana, kolor, tvrd povez, doduse prilicno je skupo, ali i vredi. Pored nekih 19-20 Lavkraftovih prica , tu je i njegoba biografija, prikaz svega sto je objavio, tekstovi o njegovom pisanju i pogledu na horor i knjizevnost.

Lavkraft se dosta razlikuje od danasnjih horor pisaca. On nema klasicnih podela dobro-zlo, niti tipicnih junaka prica. Sustina njegovog horora je vise psiholoska; covek u njegovoj viziji je u sustini bespomocno stvorenje, prepusten na milost kosmickim silama i drevnim bogovima i stvorovima koji su ovde ziveli pre nas. Njegov strah nije onaj tipa prosutih utroba i strasnih bica, nego ima jedno produzeno dejstvo, strah koji dopire do srzi coveka, do smisla njegovog zivota i postojanja.

Meni su najbolje njegove price ( iz Nekronomikona ) ; Ukleta kuca, Danicki uzas, Snovi u vesticjoj kuci, Pacovi u zidovima, Pikmenov model..

Ktulu je Gospodar Dubokih; njegobo budjenje iz hrama potonulog u Pacifik, izazvace budjenje drevnih bogova.

Da ne otkrivam sve :sanke:..
Nisam čitao Ktulu-a, ali vidim da se nadovezuje na priču "Hram" iz zbirke "S onu stranu sna"

Ako se ne varam, taj tip horora koji je pisao Lavkraft zove se gotski horor
 

Gwydion

Iskusan
Banovan
Poruka
6.520
Najbolje ces se upoznati sa Lavkraftom preko Nekronomikona.
To delo je priredio Dejan Ognjanovic, 600 strana, kolor, tvrd povez, doduse prilicno je skupo, ali i vredi. Pored nekih 19-20 Lavkraftovih prica , tu je i njegoba biografija, prikaz svega sto je objavio, tekstovi o njegovom pisanju i pogledu na horor i knjizevnost.

Lavkraft se dosta razlikuje od danasnjih horor pisaca. On nema klasicnih podela dobro-zlo, niti tipicnih junaka prica. Sustina njegovog horora je vise psiholoska; covek u njegovoj viziji je u sustini bespomocno stvorenje, prepusten na milost kosmickim silama i drevnim bogovima i stvorovima koji su ovde ziveli pre nas. Njegov strah nije onaj tipa prosutih utroba i strasnih bica, nego ima jedno produzeno dejstvo, strah koji dopire do srzi coveka, do smisla njegovog zivota i postojanja.

Meni su najbolje njegove price ( iz Nekronomikona ) ; Ukleta kuca, Danicki uzas, Snovi u vesticjoj kuci, Pacovi u zidovima, Pikmenov model..

Ktulu je Gospodar Dubokih; njegobo budjenje iz hrama potonulog u Pacifik, izazvace budjenje drevnih bogova.

Da ne otkrivam sve :sanke:..
A za Nekronomikon odlične ilustracije uradio Nikola Vitković. I kad se sve sabere kadse kupi u knjižari izdavača, meni prilično omraženog, nije ni tako skupo. Recimo oko 15 jura, možda i manje, što je za knjigu takve opreme i obima niska cena i u svetskim okvirima. A vredi svaki dinar koji se za nju da. BTW, Dejan Ognjanović ostao bez posla na niškom univerzitetu na način koji je sumnjiv. Da li je našao novi posao ne znam.
 

dan555

Domaćin
Poruka
3.279
Horor ne volim pa ni Nekronomikon neću čitati, ali u knjižari Tardis (Kneza Miloša 2) sam ga pregledao i oduševio se opremom i ilustracijama. Boban je kao izdavač odradio tako dobar posao da mi je došlo da kupim knjigu samo zbog njenog izgleda. Fantastično je urađena!

Uzgred, a šta će Gulu posao kad može da se izdržava od pisanja, što kritika, što knjiga... A sada ima i vremena da piše doktorat. (očekujem da dođe ovde i reaguje :D)
 

Gwydion

Iskusan
Banovan
Poruka
6.520
Horor ne volim pa ni Nekronomikon neću čitati, ali u knjižari Tardis (Kneza Miloša 2) sam ga pregledao i oduševio se opremom i ilustracijama. Boban je kao izdavač odradio tako dobar posao da mi je došlo da kupim knjigu samo zbog njenog izgleda. Fantastično je urađena!

Uzgred, a šta će Gulu posao kad može da se izdržava od pisanja, što kritika, što knjiga... A sada ima i vremena da piše doktorat. (očekujem da dođe ovde i reaguje :D)
Ništa ti ne brini, ima Ghoul drugare za koje i ne znada mu pomažu. Možda uskoro dobije ponudu za posao na jednoj katedri u drugom gradu :D
 

loki74

Ističe se
Poruka
2.383
Ma ne brinem se ja za Ghoula, on ima znanja iz dosta oblasti, a znanje se uvek može naplatiti. Elem, isti izdavač je mislim skoro izdao poveliku knjigu o Konanu varvarinu, ali nije tvrdi povez i za sada ga ima samo u BG.
 

Makazont

Zainteresovan član
Poruka
332
Ja ga svrstavam u omiljene anglosaksonske autore i mislim da se njegove knjige mogu uzeti kao primer ozbiljnog štiva u oblasti fantastike. Malo mi je čudno što su mu kod nas naklonjeni samo ljubitelji fantastike, dok neke moderne horor autore čitaju svi redom. Biće da je zbog toga što se on ne bavi nama toliko srodnim temama.
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Hauard Filips Lavkraft – Fikcijom do Upozorenja

I am Providence“, iliti, „Ja sam predskazanje“, natpis koji stoji na njegovoj nadgrobnoj ploči, krajnje egoističan i jak opis, naročito za nekoga za koga se dobro znalo da pripada „nižim idealistima“: bio je mrzitelj, a ponajviše rasista i seksista. Hauard Filips Lavkraft, jedan od najvećih uticaja na modernu horor scenu, muziku, kao i film, je sam bio veoma nesrećan čovek, progonjen bedom, košmarima, paranojom, što je, tipično ljudski, svaljivao na druge. Umro je u bedi, ostavivši iza sebe mnoštvo kratkih priča, kao i najpoznatiju nepostojeću knjigu (nepostojeću u smislu u kome se javlja u njegovim pričama) nama poznatu: Nekronomikon. U popularnoj kulturi, Nekronomikon je određenje za neku „zabranjenu“ knjigu, ponajviše, knjigu mrtvih, knjigu zla, knjigu koja je pronašla svoje mesto u delima mnogih pisaca horora,a u stvarnosti se javlja samo kao zbirka njegovih priča. Ova knjiga, u fiktivnom obliku, pripada takozvanom Lavkraftovom Krugu pisaca koji su pozajmljivali delove priča jedni od drugih i tako stvarali povezane svetove, usavršavali ih i nadopunjavali, a među piscima, najpoznatiji je bio upravo Lavkraft. Za Lavkrafta se može reći da je, uzimavši najveći uticaj od svog predhodnika i mentora, Edgar Alan Poa, ne samo prevazišao učiteljev stil naracije, pisanja i stvaranja, već je svojim delom stvorio poveću sub-kulturu horora, naime: „Cthulhu Mythos“. Njegova dela se, sa druge strane, najčešće sabiraju u tri celine: Horor Priče, Ciklus Snova i Cthulhu Mythos. Umro je u bedi i siromaštvu, iza sebe ostavivši mnoga dela koja su posthumno objavljena od strane njegovih prijatelja i čijim je objavljivanjem stekao veliku slavu, avaj, prekasno.

Mnogi će reći da je naredni deo teksta samo trivijalnost, neozbiljnost, da ne treba mešati razne aspekte života u jedno. Njima mešanje nije po ukusu, radije bi ostali čisti, ti ozbiljni. Ali ko bi još mogao pronaći nešto zakopano i vredno, a da pritom ne uprlja ruke? Mnogi bi, isto tako, već odustali od čitanja na prvu naznaku da se, u dobrom svetlu, govori o jednom lošem čoveku. Unutrašnji ideal „dobrote“ tih ljudi i gadjenja prema svemu što im nije po ukusu to njima ne dozvoljava. Oni odveć ulaze u tekst spremni, ne da razumeju, već da odgovore, u maniru u kojima nalaže njihova „ispravnost“. Neka im je po volji, jer igra staklenih perli se igra čak i sa hrapavim i neravnim igračkama. Za Lavkrafta se, sa druge strane, reči: „ja razumem i znam“, predstavljaju kao najkobnije od svih. Ovo se može ogledati u protaginistima njegovih priča koji bivaju suočeni sa stvarima van ljudskog uma. Terori sa kojim se suočavaju, iliti bolje reći, ne suočavaju, predstavljaju sve ono što čini da čovek izgubi um. Pretnja, za njih, skoro nikada nije otvorena, a ukoliko jeste, nije identifikovana i to predstavlja glavnu temu Lavkraftovih priča: strah od nepoznatog i nerazumljivog. Indirektnost kontakta sa pretnjom upravo razdvaja tradiocionalni horor od Lavkraftovog terora. Priča se, isto tako, skoro nikada ne završava čovekovim trijumfom. U najboljem slučaju, protagonist će, ukoliko dođe u kontakt sa bilo čim „Onostranim“, provesti ostatak svog života u Arkamskoj ludnici. Ljudi, dakle, nisu ništa drugo do smetnja, insekti koji, bilo svojevoljno, bilo protiv svoje volje, bivaju uvučeni u igru gde su oni sami, ne igrači, već igračke. Igračke stvorenja koja igraju svoju igru sa ljudima, ne jer žele, već jer tako mogu. U smislu protagonista, ono što najviše pokreće njihovo traganje i dolaženje u situacije velike opasnosti jeste isto tako ono što samog normalnog čoveka pokreće na istraživanje: znatiželja i radoznalost, dok je, u nekim slučajevima, za to odgovoran čisti nalet loše sudbine.
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Sve likove je pisao kao odraze nečega iz svog ličnog života, iz tog razloga se kod njega ne javljaju žene kao protagonisti. Njegovi protagonisti su, naime, obično akademici, naučnici ili istraživači, većinom odraz onoga što on sam nije bio jer je sam žalio što nikada nije diplomirao niti bio deo elite. Za Lavkrafta je ovo bitno u smislu atmosfere i naracije, ali još bitnije u smislu njegovog ličnog shvatanja sveta.

Ne bi bilo pogrešno smatrati Lavkrafta za modernog Hesioda, jer se i kod Lavkrafta javlja stara tematika:
U početku beše Haos…
Azatot, Haos, predstavlja vrhovno božanstvo u Lavkraftovom mythosu, Haos u centru svega, masa materije slabe volje i još slabije inteligencije oko koje igraju kosmosi, sam po sebi neodrediv, neshvatljiv. Prvo što zapadne za misao je: zašto da vrhovni bude upravo takav, zašto nije inteligentan, najbolji, najviši, već nešto tako gnusno i čoveku neopisivo pojmovima i jezikom, tj. zašto nije Aristotelski? Na suptilan način, Lavkraft daje odgovor na ovo pitanje. Prativši nauku i bivajući upoznat sa filozofijom, Lavkraft se gadio od pomisli da čovek može da pokuša da stavi sebe na najviši stepen bića, da kaže sebi:
Konačno sam odgonetnuo univerzum, sada on pripada meni!
Ovo je bilo neshvatljivo za Lavkrafta, koji je posmatrao čoveka kao sve osim najvišeg bića. Upravo njegova fikcija predstavlja upozorenje za čoveka,da on sam ne bi zapao u egoizam. Iz tog razloga se kod Lavkrafta javljaju ne-euklidski oblici, nepoznata i nerazumljiva pretnja, po moći jača od najjačeg čovekovog uma, a kamoli snage, jer čovek je, za njega, samo maleni insekt koji, svojim insektoidnim umom pokušava sistematizovati i urediti svet, razumeti ga u sklopu svojih insektoidnih mahinacija i izuma. Iz tog razloga je najveći među svima Haos, jer čovek pokušava sve urediti sistemom, jer je sam univerzum haos, a čovek živi u svom malom kutku vremena i prostora gde mu se sve čini smislenim. Mada može biti shvaćen kao mizantrop, Lavkraft, slično Orvelu, šalje upozorenje ljudima, njegova fikcija predstavlja čoveka suočenog sa onim što je više od njega samog, a čovek uvek gubi. Za njega, čovečanstvo uvek treba imati, u pozadini uma, znanje o svojoj malenosti. Skromnost čoveka pred kosmosom i prirodom jesuština njegovih priča, jer radoznalost i verovanje u nadmoć će, ukoliko bez opreznosti, dovesti do samouništenja. Lavkraft nipošto nije bio protiv nauke i saznanja, njegova dela mogu biti protumačena više kao upozorenja, a ne kao osuda. Budući da je čovečija želja za kontrolom prirode u svoju korist dovela do stvaranja atomske bombe, ovaj način razmišljanja je uistinu validan i danas postoje stvari koje je najbolje ostaviti neistraženima, jer ljudi su pakosna sorta. Na taj način, Lavkraft poručuje čovečanstvu da se pazi samoga sebe, maskirajući to fikcijom. Odjednom se natpis na njegovoj ploči: „Ja sam predskazanje“, ne predstavlja toliko nadobudno i egoistično, već čak i prihvatljivo.

Mnoga druga božanstva u Lovkraftovom svetu uključuju Nijarlatotepa, boga sa hiljadu lica, puzeći haos koji se javlja u poemi istog imena kao i u drugim delima, gde se neretko predstavlja kao faraon, kao harizmatična osoba, čovek, u nekim slučajevima, kao osoba u crnom odelu sa crnim licem, koji, po svojoj prirodi voli da vlada iz senke, mada je njegova prava forma sve osim čovekolike.
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Najpoznatiji od svih, Katulu, jedan od bogova na Zemlji, njegov grad R’lyeh, grad u dubinama mora u kome Katulu provodi milenijume uspavan, ali opet, konstantno uznemiravan od strane ljudi koji bi prodrli u istinu toga što se krije iza ne-euklidskih oblika i vrata ovog nepoznatog mesta. Iz predhodno navedenog je jasno odakle potiče njegova fikcija: iz njegovog shvatanja sveta i problema njegovog vremena. Mnoge druge teme se sigurno mogu izvući iz Lavkraftove fikcije, ali onima koji ne žele zadirati duboko ili im se sve ovo čini trivijalnim, slobodni su da posvete neko vreme Lavkraftu, ukoliko im je volja, zbog njegovog genijalnog stila naracije, tematike i stvorenog, fiktivnog sveta u kome se sve dešava. Mada nije bio filozof niti naučnik, njegova fikcija je odraz njegovih uverenja i mada nikada ne bi mogao pripadati akademskom krugu kao pisac horora, kod njega se još uvek javlja upozorenje baš tom akademskom krugu, kao i ljudima uopšte. U najgoremslučaju, čak iako njegova uverenja budu ismejana, jer on sam nije u poziciji da bude “kritičar”, po shvatanju ljudi koji sede na svom umišljenom tronu privilegije i uzvišenosti, Lavkraft će još uvek ostati jedan od najbitnijih pisaca i jedan od najvećih uticaja na mnoge današnje sub-kulture kao i na književnost uopšte. Lavkraft, stoga, vodi borbu na dva fronta: na frontu bitnosti kao akademika i kritičara i na frontu bitnosti kao pisca, a na jednom je sigurno već odneo pobedu. Koristiti njegove ideje, spajati fikciju i nauku, moguće i nemoguće, spajati razne aspekte i teme života, stvarnog i nestvarnog u jedno, to nije ništa više do jedne, jako lukave, igre staklenim perlama, koju mnogi, nažalost, ne igraju izuzetno vešto. Sa druge strane, svaku igru treba znati igrati, a igre nisu za ozbiljne. Da je bio loš čovek jer je bio mrzitelj, moglo bi se reći, ali su njegova dela sigurno drugačija od toga, ako je, naravno, čitaocima po ukusu.

Dimitrije Ostojić
 
Top