Lakše mi je na poslu

Jasna

Stara legenda
Moderator
Poruka
83.826
posao.jpg


Da li ste imale takve momente, da vam je na poslu lakše?

Ja i nisam. Nešto malo, u nekim kratkim periodima. Inače sam baš
kućna muva. :confused:
 
Ја јуче.
Наринтала сам се по кући за десетку.
И кад ми је дете било мало. Посао ми је био одмор.
Da i deca. To su na ovom spisku izostavili. I ja sam tada pucala.
A to je od predrasude da su mala deca mamina briga. Kao, vezani su uz
mamu. Pa vezani su jadni uz onoga ko obraća pažnju na njih. A da su
mi samo oni bili, bez ostalih obaveza u kući, ne bi bilo strašno.
 
Imala sam u periodu kada su deca bila u školskom uzrastu, tada sam radila i drugu smenu. Često sam posle prepodnevne jurnjave, kad bih stigla na posao govorila, došla sam da odmorim.
Треба бити искрен, па рећи. Ниси немајка ако кажеш да ти је било, или ти је тешко.
 
Da i deca. To su na ovom spisku izostavili. I ja sam tada pucala.
A to je od predrasude da su mala deca mamina briga. Kao, vezani su uz
mamu. Pa vezani su jadni uz onoga ko obraća pažnju na njih. A da su
mi samo oni bili, bez ostalih obaveza u kući, ne bi bilo strašno.
Дете је било заједничка брига, али муж је радио. Кад он дође преузме бригу о њој, а ја трчим да завршим по кући. Спавала је јако мало, онда смо ми дежурали на смену. Јели на смену, пили кафу на смену.
Потпуно сами, без баба, деда...али смо имали линију за пример :lol:
А наши подочњаци су имали подочњаке...
 
To je OK, niko ne spori.
Kod mene je presudan psihološki osećaj, ne fizički.
Па и психички ми је било тешко. Неиспавана, прво грчеви, после уз њих и зуби, плакање, нервоза, да ли је пишкила, какила, јела...и тако у круг.
Заборавила сам да разговарам са људима о било чему другом, све је било посвећено њој.
Нисам била опуштена, можда је било и до мене, али пишем како је било...
 
Сад размишљам, да радим за машином, или у некој продавници, или на њиви, да ли би ми посао био одмор у односу на свакодневне кућне обавезе. Не верујем.
 
Cesto to kazu zene sa decom
Ja nemam dece pa nemam taj osecaj ...ne znam...
Kuci radim kad sta hocu....na poslu nema toga
Е, али кад имаш децу не можеш да радиш кад хоћеш, просто мораш...мислим, треба, морамо само да умремо и да платимо порез.
 
jao sto volim teme gde sredovecne (a i starije) kukaju kako im je odjednom lose. a zapravo su nesrecne, brat bratu 20+ godina :per:
Упорно те читам и увек се изнова надам да ћеш макар једном написати нешто позитивно, нормално, људски, афирмативно. И сваки пут опет будеш само ти, твоја рефлексија себе на остале форумаше.
 

Back
Top