Marjana L.: "Samo se naivnost u životu skupo plaća. Dobrota je nešto drugo. Ona se ne plaća, ne kupuje i ne otima. Dobrota je dar za čovjeka. I nagrada. Ne žali ako si dobar. Žali ako si naivan."
- Pronicljivo zapažanje, jer se napravila razlika izmedju dobrote i naivnosti. Ako je neko dobar, ne znači da je glup, da svakom veruje i da se ne zna zaštiti. Ipak, mislim da bi reč lakomislenost bila adekvatnija. Naivnost je nedostatak iskustva. Svi smo naivni u detinjstvu. Iskustvom se stiče oprez. Shvati se da stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju na prvi pogled i da ne treba biti lakoveran.
Pre nego što se nešto prihvati dobro je istražiti, ispitati, promisliti bez obzira ko je rekao. Nijedan čovek ne zna sve niti je nepogrešiv. Mudrost nije konačna, već živa. Uvek se mora dostizati postavljanjem novih pitanja i pronalaženjem odgovora. Ono što skupo košta je nepromišljenost.
J. Ž.: "Ne bih se slozila ni sa citatom ove Marijane ni sa vasim obrazlozenjem
Ne moze covjek cijeloga zivota biti oprezan pri svakome koraku koji napravi prema drugoj osobi. Jedna osoba nas je prevarila i stekli smo iskustvo. Iskustvo te osobe, vise nismo naivni prema takvom covjeku. Ta naivnost, lakomislenost ili glupo vjerovanje ne prenosimo u odnos sa nekom novom osobom, znaci prijasnje iskustvo pada u vodu. Dobar covjek nema potrebe da je mudar ili ne, naivan ili ne. Zna on i te kako reci da nece nesto. Ovaj citat je tipicna tradicionalna sumnja balkanskog mentaliteta: jesam dobar ali nisam.naivan da ti vjerujem jer ko zna sta mi mozes uraditi. Ne budi se covjek sa mislju: ako izadjem ispred kuce slomicu nogu ili ce me udariti auto. Ni sa mislju: ja sam dobar covjek, moram.paziti hoce li me neko prevariti danas, ne zelim da ispadam naivan, lakovjeran itd. Ne hodaju ljudi okolo sa mislju kako ce napakostiti drugome. Dobar covjek je dobar prvenstveno radi sebe a da li je naivan, to samo misli onaj ko ne zna sto je iskrenost i ljepota neiskvarene duse."
- Dobar primer kako lako dodje do nesporazuma. Pogotovo kada su iskazi kratki i sažeti, pa se mogu različito tumačiti. J. Ž. je dala valjane argumente, ali je jednostrano protumačila smisao napisane izreke i moga komentara. Pre donošenja zaključaka je dobro postavljati pitanja da bi bili sigurni da smo pravilno razumeli.
Dobrota se često asocira sa inferiornim i neadekvatnim razumevanjem života. Marjana je nastojala istaći da nije tako. Glavni razlog zašto dodje do prevare nije dobrota nego preterana lakovernost. U svemu je potrebna ravnoteža i umerenost.
Kada sam pomenula oprez nisam mislila da treba otići u krajnost, biti paranoidan, nikom ne verovati ili stalno sumjati. Svaka situacija je drugačija.
Slažem se da se ne treba predispozirati prošlim iskustvima, već treba imati otvoren um. Prići svakom čoveku individualno. Sagledati situaciju u njenom pravom svetlu, a ne kroz tamne senke neprijatnih dogadjaja iz prošlosti.
Aleksandar Dima je dobro rekao: "Svaka generalizacija je opasna, pa i ova." Time je istakao značaj fleksibilnosti. Ne postoji uvek primenljivo pravilo za život jer ima dosta izuzetaka. Zato se i ne može UVEK predvideti. Ali u nekim slučajevima može i to baš na osnovu životnog iskustva. Mudre izreke nisu ništa drugo nego uočena pravila koja su izdržala test vremena tako što su se pokazala tačnim. Jedna od tih izreka je i: "Ako nešto izgleda suviše dobro da bi bilo istinito, OBIČNO jeste."
Svakom čoveku treba prići s poštovanjem. Kod iskrenih ljudi reči i dela nisu nikad u raskoraku. Kada se to pojavi znači da nešto nije redu. To ne treba ignorisati, već treba pitati, tražiti objašnjene.
Takav oprez je osnovan. Problem nastaje kada je neosnovan ili kada je neko ostao "zaglavljen", "zarobljen" i ograničen ranijim neprijatnim iskustvom i ne veruje mada mu se ne daje povod za to.
Isto se odnosi i na svaku spoznaju. Ne treba bezuslovno prihvatati ničije učenje samo zato što je neko proglašen kao vrhunski stručnjak ili autoritet. Ako se primeti neka nedoslednost treba ukazati na to. Prijatno je ostati u iluziji konačnog razumevanja, ali nije korisno. Hvala bogu za zdrav razum. Kad to zataji onda ne valja.
- Pronicljivo zapažanje, jer se napravila razlika izmedju dobrote i naivnosti. Ako je neko dobar, ne znači da je glup, da svakom veruje i da se ne zna zaštiti. Ipak, mislim da bi reč lakomislenost bila adekvatnija. Naivnost je nedostatak iskustva. Svi smo naivni u detinjstvu. Iskustvom se stiče oprez. Shvati se da stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju na prvi pogled i da ne treba biti lakoveran.
Pre nego što se nešto prihvati dobro je istražiti, ispitati, promisliti bez obzira ko je rekao. Nijedan čovek ne zna sve niti je nepogrešiv. Mudrost nije konačna, već živa. Uvek se mora dostizati postavljanjem novih pitanja i pronalaženjem odgovora. Ono što skupo košta je nepromišljenost.
J. Ž.: "Ne bih se slozila ni sa citatom ove Marijane ni sa vasim obrazlozenjem
Ne moze covjek cijeloga zivota biti oprezan pri svakome koraku koji napravi prema drugoj osobi. Jedna osoba nas je prevarila i stekli smo iskustvo. Iskustvo te osobe, vise nismo naivni prema takvom covjeku. Ta naivnost, lakomislenost ili glupo vjerovanje ne prenosimo u odnos sa nekom novom osobom, znaci prijasnje iskustvo pada u vodu. Dobar covjek nema potrebe da je mudar ili ne, naivan ili ne. Zna on i te kako reci da nece nesto. Ovaj citat je tipicna tradicionalna sumnja balkanskog mentaliteta: jesam dobar ali nisam.naivan da ti vjerujem jer ko zna sta mi mozes uraditi. Ne budi se covjek sa mislju: ako izadjem ispred kuce slomicu nogu ili ce me udariti auto. Ni sa mislju: ja sam dobar covjek, moram.paziti hoce li me neko prevariti danas, ne zelim da ispadam naivan, lakovjeran itd. Ne hodaju ljudi okolo sa mislju kako ce napakostiti drugome. Dobar covjek je dobar prvenstveno radi sebe a da li je naivan, to samo misli onaj ko ne zna sto je iskrenost i ljepota neiskvarene duse."
- Dobar primer kako lako dodje do nesporazuma. Pogotovo kada su iskazi kratki i sažeti, pa se mogu različito tumačiti. J. Ž. je dala valjane argumente, ali je jednostrano protumačila smisao napisane izreke i moga komentara. Pre donošenja zaključaka je dobro postavljati pitanja da bi bili sigurni da smo pravilno razumeli.
Dobrota se često asocira sa inferiornim i neadekvatnim razumevanjem života. Marjana je nastojala istaći da nije tako. Glavni razlog zašto dodje do prevare nije dobrota nego preterana lakovernost. U svemu je potrebna ravnoteža i umerenost.
Kada sam pomenula oprez nisam mislila da treba otići u krajnost, biti paranoidan, nikom ne verovati ili stalno sumjati. Svaka situacija je drugačija.
Slažem se da se ne treba predispozirati prošlim iskustvima, već treba imati otvoren um. Prići svakom čoveku individualno. Sagledati situaciju u njenom pravom svetlu, a ne kroz tamne senke neprijatnih dogadjaja iz prošlosti.
Aleksandar Dima je dobro rekao: "Svaka generalizacija je opasna, pa i ova." Time je istakao značaj fleksibilnosti. Ne postoji uvek primenljivo pravilo za život jer ima dosta izuzetaka. Zato se i ne može UVEK predvideti. Ali u nekim slučajevima može i to baš na osnovu životnog iskustva. Mudre izreke nisu ništa drugo nego uočena pravila koja su izdržala test vremena tako što su se pokazala tačnim. Jedna od tih izreka je i: "Ako nešto izgleda suviše dobro da bi bilo istinito, OBIČNO jeste."
Svakom čoveku treba prići s poštovanjem. Kod iskrenih ljudi reči i dela nisu nikad u raskoraku. Kada se to pojavi znači da nešto nije redu. To ne treba ignorisati, već treba pitati, tražiti objašnjene.
Takav oprez je osnovan. Problem nastaje kada je neosnovan ili kada je neko ostao "zaglavljen", "zarobljen" i ograničen ranijim neprijatnim iskustvom i ne veruje mada mu se ne daje povod za to.
Isto se odnosi i na svaku spoznaju. Ne treba bezuslovno prihvatati ničije učenje samo zato što je neko proglašen kao vrhunski stručnjak ili autoritet. Ako se primeti neka nedoslednost treba ukazati na to. Prijatno je ostati u iluziji konačnog razumevanja, ali nije korisno. Hvala bogu za zdrav razum. Kad to zataji onda ne valja.
Treba ti odati priznanje za izbor, jer pokazuje visi stepen razumevanja. Bez doslednosti onom najplemenitijem u sebi se ne moze biti autentican. Samo, to ukljucuje i izvesnu nezavisnost od misljenja onih koji nas dovoljno ne poznaju. Ono nema nista s nama, vec s njima.