- Poruka
- 1.839
Sećanje i "lajkovi"
Sećanje se često smatra vrlo ličnim i privatnim. Međutim, poslednjih nekoliko godina, ljudi su se navikli na obaveštenja sa društvenih mreža ili galerija telefona koja im govore da imaju "sećanje".
Ova preraspakovana verzija prošlosti utiče ne samo na to čega se sećamo, već i na povezanost koju imamo sa tim sećanjem. U novoj studiji* otkriveno je da društvene mreže imaju potencijal da promene kako se osoba oseća povodom svojih sećanja.
Metrički podaci društvenih mreža, kao što su Facebook "lajkovi", mogu negativno uticati na to kako se osećate povodom određenog sećanja, posebno ako to sećanje bude podeljeno- a ne dobije mnogo lajkova. Pored toga, očekivanje sudova društvenih mreža o prošlosti takođe može uticati na to koje sećanje osoba deli i kako.
Sa ciljem da se razume svakodnevno prisustvo ovih automatskih sećanja, oslonilo se na detaljne intervjue i fokus grupe sa oko 60 korisnika društvenih mreža. Konkretno, ispitano je kako ljudi koriste funkcije kao što su Timehop, Facebook Memories i Apple Memories.
Učesnicima je postavljeno pitanje o njihovim iskustvima kada ih ove različite funkcije podsete na sećanja. Dok su neki smatrali ove funkcije čudnim i invazivnim, drugi su ih videli kao koristan podsetnik na prethodna iskustva koja su zaboravili.
Takođe je postavljeno pitanje da li broj lajkova koje podeljeno sećanje dobije ima neki uticaj na njih. U nekim slučajevima, učesnici su se drugačije osećali povodom svog sećanja u zavisnosti od broja lajkova.
Validacija
Za neke, sećanja dolaze do validacije, delimično, kroz lajkove na društvenim mrežama, koji se doživljavaju kao sud o vrednosti sećanja. Na primer, jedan učesnik je napomenuo da, iako je sećanje posebno za pojedinca, "stalno zavisiš od drugih i njihovog mišljenja o tvojim sećanjima."
S druge strane, nedovoljan broj lajkova ponekad može umanjiti ličnu vrednost sećanja. Drugi učesnik je rekao da bi, ako podeli sećanje i dobije samo tri lajka, taj mali broj lajkova postao deo sećanja.
Učesnici su bili svesni da se to dešava, ali su rekli da je teško izaći iz onoga što se opisuje kao "ekonomija lajkova". Iako su učesnici priznali da su njihova sećanja lična i da ne bi trebalo da budu pod uticajem društvenih mreža, neki su i dalje primećivali da drugačije razmišljaju o događaju zbog reakcije na društvenim mrežama. Kako je jedan učesnik primetio: "Zatekneš se, gotovo protiv svoje volje, da brineš o broju lajkova."
Naravno, nisu sva sećanja bila pod uticajem metrike društvenih mreža. Neka su smatrana previše nevažnim da bi bila od šireg interesa. Kako je jedan učesnik rekao: "Ako je to samo slika tebe i tvog prijatelja koji rade neku glupost i ne dobije lajkove, pomisliš 'ma nema veze'." Međutim, za druge vrste podeljenih sećanja, broj lajkova i dalje je delovao kao neizbežna presuda.
Zaštita sećanja
Očekivanje ocene kroz lajkove na društvenim mrežama počelo je da oblikuje način na koji ljudi dele svoja sećanja sa drugima. U našoj studiji, ljudi su objasnili kako su počeli aktivno da štite određena sećanja od kritike na društvenim mrežama.
Na primer, jedna učesnica je rekla da bi se uzdržala od deljenja posebnih „dragocenih sećanja“, za svaki slučaj, ako broj lajkova koje dobije promeni njen odnos prema tom sećanju. Otkrili smo da su ljudi selektivni u pogledu vrste sećanja koje će podeliti – odlučujući da neka podele privatno, umesto otvoreno unutar svojih mreža.
*https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/20563051211008822
Da li ste primetili kod vas ovaj efekat?
Da li postavljate slike i objavljujete sadržaj samo da bi prikupljali "lajkove"?
Sećanje se često smatra vrlo ličnim i privatnim. Međutim, poslednjih nekoliko godina, ljudi su se navikli na obaveštenja sa društvenih mreža ili galerija telefona koja im govore da imaju "sećanje".
Ova preraspakovana verzija prošlosti utiče ne samo na to čega se sećamo, već i na povezanost koju imamo sa tim sećanjem. U novoj studiji* otkriveno je da društvene mreže imaju potencijal da promene kako se osoba oseća povodom svojih sećanja.
Metrički podaci društvenih mreža, kao što su Facebook "lajkovi", mogu negativno uticati na to kako se osećate povodom određenog sećanja, posebno ako to sećanje bude podeljeno- a ne dobije mnogo lajkova. Pored toga, očekivanje sudova društvenih mreža o prošlosti takođe može uticati na to koje sećanje osoba deli i kako.
Sa ciljem da se razume svakodnevno prisustvo ovih automatskih sećanja, oslonilo se na detaljne intervjue i fokus grupe sa oko 60 korisnika društvenih mreža. Konkretno, ispitano je kako ljudi koriste funkcije kao što su Timehop, Facebook Memories i Apple Memories.
Učesnicima je postavljeno pitanje o njihovim iskustvima kada ih ove različite funkcije podsete na sećanja. Dok su neki smatrali ove funkcije čudnim i invazivnim, drugi su ih videli kao koristan podsetnik na prethodna iskustva koja su zaboravili.
Takođe je postavljeno pitanje da li broj lajkova koje podeljeno sećanje dobije ima neki uticaj na njih. U nekim slučajevima, učesnici su se drugačije osećali povodom svog sećanja u zavisnosti od broja lajkova.
Validacija
Za neke, sećanja dolaze do validacije, delimično, kroz lajkove na društvenim mrežama, koji se doživljavaju kao sud o vrednosti sećanja. Na primer, jedan učesnik je napomenuo da, iako je sećanje posebno za pojedinca, "stalno zavisiš od drugih i njihovog mišljenja o tvojim sećanjima."
S druge strane, nedovoljan broj lajkova ponekad može umanjiti ličnu vrednost sećanja. Drugi učesnik je rekao da bi, ako podeli sećanje i dobije samo tri lajka, taj mali broj lajkova postao deo sećanja.
Učesnici su bili svesni da se to dešava, ali su rekli da je teško izaći iz onoga što se opisuje kao "ekonomija lajkova". Iako su učesnici priznali da su njihova sećanja lična i da ne bi trebalo da budu pod uticajem društvenih mreža, neki su i dalje primećivali da drugačije razmišljaju o događaju zbog reakcije na društvenim mrežama. Kako je jedan učesnik primetio: "Zatekneš se, gotovo protiv svoje volje, da brineš o broju lajkova."
Naravno, nisu sva sećanja bila pod uticajem metrike društvenih mreža. Neka su smatrana previše nevažnim da bi bila od šireg interesa. Kako je jedan učesnik rekao: "Ako je to samo slika tebe i tvog prijatelja koji rade neku glupost i ne dobije lajkove, pomisliš 'ma nema veze'." Međutim, za druge vrste podeljenih sećanja, broj lajkova i dalje je delovao kao neizbežna presuda.
Zaštita sećanja
Očekivanje ocene kroz lajkove na društvenim mrežama počelo je da oblikuje način na koji ljudi dele svoja sećanja sa drugima. U našoj studiji, ljudi su objasnili kako su počeli aktivno da štite određena sećanja od kritike na društvenim mrežama.
Na primer, jedna učesnica je rekla da bi se uzdržala od deljenja posebnih „dragocenih sećanja“, za svaki slučaj, ako broj lajkova koje dobije promeni njen odnos prema tom sećanju. Otkrili smo da su ljudi selektivni u pogledu vrste sećanja koje će podeliti – odlučujući da neka podele privatno, umesto otvoreno unutar svojih mreža.
*https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/20563051211008822
Da li ste primetili kod vas ovaj efekat?
Da li postavljate slike i objavljujete sadržaj samo da bi prikupljali "lajkove"?
