Lagana vežbica : nastavnički posao je lak

[Jasna]

Ne znamo svi kako izgleda nastavnički posao, ali znamo da ni posao đaka
ni malo nije lak.
Treba da sediš mirno 45 minuta, dok ti neko priča nešto što te ni malo ne
zanima. Biti iskren prema sebi i izaći iz učionice? To baš nije preporučljivo.
Najmudrije je glumiti zainteresovanost. Što bolje naučiš da lažeš sebe i druge
to ćeš i veću nagradu dobiti. Sada ti se baš crta, ali avaj, čas je fizičkog pa
trči i skači. Ili ti se trči i skače, al na redu je kontrolni iz matematike, pa sedi
miran i uključi mozak. Odmor je pa iskoristi priliku da piškiš. Pa ne piški ti se
baš, al piški na silu, da ti se ne desi da posle moraš da ometaš čas. Prilagodi
se svakom nastavniku. Moraš da budeš dobar psiholog već sa 10 godina i
tačno da provališ kako on razmišlja, kakav mu je dan i šta mu je bitno da ti
kažeš ili uradiš. Pogazi sebe do koske inače ćeš i kod kuće sa roditeljima
imati problem. Što si bolji u školi više roditeljske ljubavi za tebe. Ali ne smeš
ni da preteraš jer te onda vršnjaci odbace kao štrebera.

Niti je lako biti nastavnik, niti je lako biti roditelj đaka, niti je lako biti đak.
Što onda svi to rade, pitaj Boga...

 

[Jasna]

Postoji jedna pričica, koju sam ne znam gde i kada čula, a ide ovako.

Pravi mama pitu i savija krajeve. Ćerka je pita zašto to radi, a ona kaže.
Ne znam, tako se radi. Tako je radila i moja mama. Ode ona kod bake,
pa je pita zašto savija krajeve, a baka kaže da ne zna. Samo se tako
radi. Tako je radila i njena mama. Onda devojčica dođe kod prabake
i pita je zašto je savija krajeve, a ona kaže ''bila mi je mala tepsija''.



Ne znamo ni mi. Tako mora. Tako se to radi.

 

[Lagerta]

Значи, они који хоће већу тепсију, греше

 

[Jasna]

Значи, они који хоће већу тепсију, греше

Ne, nego greše oni koji ne znaju zašto nešto rade, već misle da tako mora.

 

[Lagerta]

Ma razumela sam te, samo sam malo povezala tepsiju i modele rada .

 

[4thman]

Ne znamo svi kako izgleda nastavnički posao, ali znamo da ni posao đaka
ni malo nije lak.
Treba da sediš mirno 45 minuta, dok ti neko priča nešto što te ni malo ne
zanima. Biti iskren prema sebi i izaći iz učionice? To baš nije preporučljivo.
Najmudrije je glumiti zainteresovanost. Što bolje naučiš da lažeš sebe i druge
to ćeš i veću nagradu dobiti. Sada ti se baš crta, ali avaj, čas je fizičkog pa
trči i skači. Ili ti se trči i skače, al na redu je kontrolni iz matematike, pa sedi
miran i uključi mozak. Odmor je pa iskoristi priliku da piškiš. Pa ne piški ti se
baš, al piški na silu, da ti se ne desi da posle moraš da ometaš čas. Prilagodi
se svakom nastavniku. Moraš da budeš dobar psiholog već sa 10 godina i
tačno da provališ kako on razmišlja, kakav mu je dan i šta mu je bitno da ti
kažeš ili uradiš. Pogazi sebe do koske inače ćeš i kod kuće sa roditeljima
imati problem. Što si bolji u školi više roditeljske ljubavi za tebe. Ali ne smeš
ni da preteraš jer te onda vršnjaci odbace kao štrebera.

Niti je lako biti nastavnik, niti je lako biti roditelj đaka, niti je lako biti đak.
Što onda svi to rade, pitaj Boga...

Zato postoji raspored.
Ud jutarnjeg umivanja(i izbacivanja viška) do balansiranog nedeljnog obrazovanja u školama.

Pored kapaciteta deteta bitan je i nastavnik koliko je posvećen i profesionalan.
Deca se adaptiraju nastavniku, naravno ne svako na isti način. I gradivu po svojim kapacitetima. Ukoliko to se ne adaptiraju obično imaju problema sa obrazovanjem i/ili nekim drugim delovima svog života.

I važi glavno pravilo, s kim si takav si.
Retko kad tu ima izuzetaka.