KURS KURS DINARA

[cedex]

Dali bi bilo bolje da je fiksni kurs dinara u odnosu na euro....po cemu i koja institucija odredjuje vrednost euro u odnosu na dolar svajcarac i ostale valute..

 

[Rasejani Prorok]

Dali

Salvador Dali

 

[Grof Vronski]

Dali bi bilo bolje da je fiksni kurs dinara u odnosu na euro....po cemu i koja institucija odredjuje vrednost euro u odnosu na dolar svajcarac i ostale valute..

Kurs - kurs, Baden - Baden, Bora - Bora, Butros - Butros.....

 

[Rasejani Prorok]

kad NEMAŠ svoje banke
kad NEMAŠ svoju proizvodnju nego samo administracijske "proizvode"
onda i nemaš neke šanse

kada preko svega IMAŠ strane banke
zatim IMAŠ strane kapitalističke firme subvencionisane od Srbije o da je KOMUNIZAM
i za kraj IMAŠ vezanu valutu za drugu veštačku

onda si propao

 

[MidHealer]

Dali bi bilo bolje da je fiksni kurs dinara u odnosu na euro....po cemu i koja institucija odredjuje vrednost euro u odnosu na dolar svajcarac i ostale valute..

Odnos kursa valuta se određuje putem nivoa ponude i potražnje, koji su opet zavisni od ekonomskih, političkih (i drugih) pokazatelja dotične države u datom trenutku.

Može NBS da veže kurs za evro (ili bilo koju drugu valutu), nije to problem. Samo onda mora ta ista NBS od naših para da plaća razliku kad realni kurs dinara pada u odnosu na referentnu valutu. Zašto bi to radili?

Recimo, švajcarska Nacionalna banka SNB je duže vreme veštački držala minimalni kurs CHF prema EUR od 1.20 : 1. Pošto je realni kurs CHF prema EUR zapravo bio/je (daleko) ispod ovog veštačkog kursa, SNB je svaki "napad" kursa na dole, ispod 1.20, morala da "brani" tako što je trošila novac iz sopstvenih rezervi (bukvalno bacajući novac kroz prozor), kupujući ogromne količine EUR po lošem, previsokom, dakle nerealnom kursu. To je trajalo izvesno vreme, dok na kraju ipak nisu odustali od toga, jer su procenili da bi utrošili ogroman deo rezervi samo na održanje nerealnog kursa, bez značajne stabilizacije na iznad 1.20 (u tom trenutku).

Bitna je i namera u "vezivanju" kurseva - Švajcarci su to radili da bi podržali sopstvenu privredu, koja je značajno izvozno orijentisana, jer, što jeftinija domaća valuta, to veći izvoz. Šta bi bila ideja iza vezivanja dinara za EUR ili CHF ili šta god već?

 

[Konstantin Veliki]

Svajcarci su branili kurs posto su kupovali Evre. To su oni mogli jer imaju suficit u spoljnoj trgovini. Mi imamo rupu u tome i morali bi trositi devize da zadrzima kurs.

Ako fiksiranje samo na dosta manjim nivou 140 ili 150 Dinara za evro.

 

[MidHealer]

Svajcarci su branili kurs posto su kupovali Evre. To su oni mogli jer imaju suficit u spoljnoj trgovini. Mi imamo rupu u tome i morali bi trositi devize da zadrzima kurs.

Ako fiksiranje samo na dosta manjim nivou 140 ili 150 Dinara za evro.

Da, ali ostaje pitanje - šta je namera, plan - zašto bi se kurs uopšte "morao" vezivati za Evro, na bilo kom nivou?

I po koju cenu, koliko dugo?

 

[Konstantin Veliki]

Pa da ima neke stabilnosti.

Sva velika ekomska cuda su se jednim delom zasnivali na podcenjenoj valuti.

 

[MidHealer]

Pa da ima neke stabilnosti.

Sva velika ekomska cuda su se jednim delom zasnivali na podcenjenoj valuti.

Ta "stabilnost" valute ne postoji nigde u svetu - taj isti Evro isto nije, apsolutno gledano, "stabilan", već njegova vrednost stalno varira u odnosu na druge valute (USD, CHF, SEK, ...), isto važi i za CHF i sve ostale valute.

Stabilnost na koju ti misliš je stabilnost društva (zakoni i poštovanje istih, zaštita svojine, stabilno političko uređenje, nizak nivo korupcije, itd.) i stabilnost privrede (proizvodnja, industrija, usluge, izvoz, broj zaposlenih, BDP, itd). Na žalost, samo činom vezivanjem dinara za Evro mi ne možemo magično da se "podignemo" i "stabilizujemo" na nivou razvijenih zapadnih zemalja, za to su potrebne sasvim druge, drastične promene. A kad jednom imaš stabilno društvo i stabilnu privredu, onda je i tvoja valuta automatski stabilna, ne treba joj nikakvo vezivanje...

 

[Konstantin Veliki]

Ima mnogih faktora ali podcenjen kurs pomaze izvozu.

I nemacki mark 50tih Yen 60tih i Yuan 90tih su bili podcenjeni.

 

[MidHealer]

Ima mnogih faktora ali podcenjen kurs pomaze izvozu.

I nemacki mark 50tih Yen 60tih i Yuan 90tih su bili podcenjeni.

Sigurno, ali to ima svoju cenu - NBS bi u tom slučaju morala stalno da interveniše na tržištu deviza, i to zaista znači morala stalno - dakle, i kad joj odgovara i kad joj ne odgovara (čitaj: praktično da plaća drugim državama iz našeg džepa) ne bi li kurs ostao na određenom nivou. A tako nešto mogu samo oni koji, jel'da, imaju novca da plaćaju. U tu grupu Srbija ne spada nikako.

 

[Konstantin Veliki]

Pa ako bi bio pocenjen nasi bi kupili deviza a ne trosili kao sto sad radu.

 

[MidHealer]

Pa ako bi bio pocenjen nasi bi kupili deviza a ne trosili kao sto sad radu.

Da, ali zato bi morali da štampaju novac (jer inače, odakle im?), što bi samo ubrzalo dalji pad kursa. A kod bezvrednih valuta, kao što je na žalost dinar, ovo bi bio signal za još veći pad, i još veću spiralu (hiper)inflacije - ne zaboravi, kursevi valuta zavise i od psihologije i očekivanja buduće vrednosti i budućih upliva tržišta i Narodnih Banaka na kurseve, ekonomiju, političku stabilnost, itd. U slučaju Srbije, tržište bi (ispravno) zaključilo da NBS ne kupuje za realni, već sveže naštampani novac, i da iza toga ne stoji nikakva industrija ili ekonomija već čisto špekulanstvo (i to na vrlo primitivnom, skoro debilnom nivou), što bi automatski višestruko ubrzalo dalji pad kursa.

A onda bi NBS, da zaustavi pad (jer, fiksni kurs se mora braniti sa obe strane) bila prinuđena da (panično) prodaje devize po izuzetno nepovoljnim uslovima. Za te devize bi onda dobila nazad sopstveni, sada praktično bezvredni, sveže naštampan (hiper)inflacioni dinar. Na kraju ove konstrukcije, mi bi bili u još gorem minusu, i to pod uslovom da NBS uopšte može da zaustavi pad posle inicijalne spirale naniže... To što ti sugerišeš je Sloba već jednom pokušao 90tih, sa nadom da će tako finansirati ratove, pa svi znamo kako je to završilo (i valuta i ratovi).

 

[Brozek]

Ima mnogih faktora ali podcenjen kurs pomaze izvozu.

ne mora biti.
1. devalvacija = rast cijena uvoznih proizvoda (prvenstveno energenti). A oni su inputi u proizvodnji za izvoz.
2. devalvacija = rast unutarnjih dugova s valutnom klauzulom, manja potrošnja dužnika sa kreditima
3. devalvacija = rast tereta otplate vanjskog duga
4. devalvacija = rast rizika = povećani tereti otplata znače povećane rizike, povećani rizici mogu ugroziti kreditne institucije i stabilnost dužničko-vjerovničkih odnosa, unijeti neizvjesnost i poremetiti investicijske planove
5. devalvacija = nove tehnologije, koje ne proizvodimo bi poskupile = dodatno tehnološko zaostajanje zbog odustajanja od kupnje relativno skupljih inozemnh modernih strojeva, opreme i softvera koji povećavaju produktivnost



da je potaknut izvoz tako jednostavno, kao oslabiti domaću valutu, to bi se napravilo odmah. slab izvoz nije posljedica tečaja, nego strukturnih problema, pa se izvoz ne može ni riještiti monetranom politikom.

 

[Konstantin Veliki]

Opet isto svako ko izvozi vise para ce dobiti nego sto potrosi sto je uvozio.

 

[Brozek]

Opet isto svako ko izvozi vise para ce dobiti nego sto potrosi sto je uvozio.

To nije točno.

 

[KianyRiws]

Kurs dinara ne sme u ovoj situaciji nikako i niposto biti fiksan.

 

[Konstantin Veliki]

To nije točno.

To jedino mozda kod tebe i preduzeca iza kojih stoji drzava nije tacno. Pa stalno u deficitu poslujes.

Kod drugih koji to rade oni su bankrotirali dok kazes keks.