Kupovina namirnica za kuću

kupujem preko neta i sve mi donesu doma. Napravim neku veću narudžbu i mirna sam 20-30 dana ponekad i duže. Ako npr krenem da kuham i nešto mi baš ponestane za to jelo odmah za komp i express narudžba Glovo ili wolt, za 15-20 min mi stiže sve :)
baš nikako ne volim tu kupovinu po dućanima niti hrane niti odječe i obuće.
Jedino volim kupovinu na pijaci, tu se raspametim :njam: sir, voće, povrće
 
Ja sam suprotan tip.Bas volim da idem u nabavku.🙂
Jedino ne volim guzvu i tegljenje.
Jos ako je veci budzet...milina...
Sta ima tesko u ubacivanju proizvoda u korpu? 😁
Plaćanje 🤣

Baš ne volim 😟
moze dostava i uvece valjda

Moze ali me to "moras biti kod kuce tad i tad" izuva iz cipela.

Sve sto porucim mi stigne na posao bas zbog te "obaveze".
 
U vrhu najomraženijih obaveza mi je kupovina namirnica za kuću! Bez obzira da li imam spisak i da li znam šta mi treba, ovo mi je takvo gubljenje vremena, a često i strpljenja.

Toliko mrzim ovu obavezu da na sve načine pokušavam da je izbegnem (što je skoro pa nemoguće) pa onda mlađe dete zamolim da spremi spisak i pošalje mi u poruci, a starije često pozovem da mi pravi društvo u prodavnici.
Mrzim samoposluge, bez obzira gde i kakve bile.
Jedina situacija kada mi je ovo podnošljivo je kada su deca sa mnom, pa im dam kolica, a ja ruke u džepove i šetam po prodavnici kao slučajni prolaznik.

Ima li još ovakvih ili sam jedina? Nadam se da nisam.

Podnosljiva obaveza za mene.
Ja mrzim prljave poslove, ne dao bog toalet, on mi je prvi na listi svih lista odvratnosti.

Kupovinu i kuvanje simpatisem, moze se reci i da volim.
Ali idem u pazar svaki dan, ovde hleb, onde povrce, puna sam nekih svojih radnjica u koje odlazim. Opusta me to. U velike kupovine ne idem nikada.
Imam problem sa nosenjem ali razmisljam da kupim ona kolica sto se vuku, samo da nadjem neka dizajnirana da su mi po ukusu:).
 
Podnosljiva obaveza za mene.
Ja mrzim prljave poslove, ne dao bog toalet, on mi je prvi na listi svih lista odvratnosti.

Kupovinu i kuvanje simpatisem, moze se reci i da volim.
Ali idem u pazar svaki dan, ovde hleb, onde povrce, puna sam nekih svojih radnjica u koje odlazim. Opusta me to. U velike kupovine ne idem nikada.
Imam problem sa nosenjem ali razmisljam da kupim ona kolica sto se vuku, samo da nadjem neka dizajnirana da su mi po ukusu:).
Imam i ta kolica ali to jedino ako odem na neku pijacu u drugi deo grada pa ih koristim od pijace do kola. Mada, nisam odavno ni to.
Mislim da imam neki bug - definitivno!

Mozda kada odem u penziju ponovo zavolim kupovinu.
 
U vrhu najomraženijih obaveza mi je kupovina namirnica za kuću! Bez obzira da li imam spisak i da li znam šta mi treba, ovo mi je takvo gubljenje vremena, a često i strpljenja.

Toliko mrzim ovu obavezu da na sve načine pokušavam da je izbegnem (što je skoro pa nemoguće) pa onda mlađe dete zamolim da spremi spisak i pošalje mi u poruci, a starije često pozovem da mi pravi društvo u prodavnici.
Mrzim samoposluge, bez obzira gde i kakve bile.
Jedina situacija kada mi je ovo podnošljivo je kada su deca sa mnom, pa im dam kolica, a ja ruke u džepove i šetam po prodavnici kao slučajni prolaznik.

Ima li još ovakvih ili sam jedina? Nadam se da nisam.
Ne pravim spiskove , idem u manje prodavnice , nekada mi se ide , nekada ne. Volim da kupujem kozmetiku.
 
Ma ja sam preko Maxi aplikacije poručivala ali sam očigledno ostala bez strpljenja.
ne znam kako kod vas ali meni točno u minut piše kada stiže hrana (za glovo i wolt) a za konzum u razmaku od dva sata. Dan ranije pošalju mail da mi sutra stiže narudžba. Taj sat kada je naručena dostava dobijem mail proizvodi su na putu do vas...
 
Kućni poslovi se rade iz ljubavlju prema ostalim ukućanima. Ko mrzi da usisa, pobriše prašinu, kupi namirnice, skuva ručak - jednostavno mrzi sebe pod jedan a pod dva mrzi i ostale članove porodice.
Poistovećuješ ljubav prema bližnjima sa obavezama?

Vidiš, moja ljubav je nemerljiva i ne može se upoređivati i klasifikovati.
 
Ma moji hoće ali meni žao da ih tovarim. Tešim se da im je to kao nešto interesantno pa mi je lakše.

Prošle godine odemo u Jambo da mladje kupi sveske. Ja krenula da gledam jastuke i čaše, a ona se vrti pola sata oko školskog pribora. Sin mi prilazi posle 15 minuta: "Vas dve ne smem 2 minuta da pustim sa vida - ako ne reagujem ona neće kupiti ni jednu svesku, a ti ćeš kupiti nešto što ti ne treba!"

Njoj je izabrao sveske, a meni kupio tepih za sobu 🤣... i 2 ukrasna jastuka koja sam posle poklonila jer mi nisu trebala. 😊

Nisam ja za to više. Drzim se ja online kupovine.
U Jambo samo sa spiskom i to svake prestupne godine.
I radi sigurnosti, ograničen budžet i neko dovoljno mudar da te povuče za rukav i podseti na spisak.
Ostalo odlazak u nabavku bi nazvala nužnom neophodnošću.
 

Back
Top