Одем у суботу у куповину, мрзело ме ал` шта ћу, мора се. Обишла сам пола града да нађем неке сандале, можда и ташну. Ноге ми отпале а ништа нисам нашла. И не могу више, уморила сам се. Оставићу за неки други дан.
Кренем кући, разочарана. Како то да ја никада не могу да нађем оно што хоћу када имам пара, а када немам, обавезно налетим на нешто што ми се свиђа.
Размишљам да седнем негде да попијем кафу, да данем душом ал` ме мрзи да седим сама и бленем у пролазнике. Што не налети неко познат, мислим се ја док идем према бусу. Кола ми узео муж и то баш данас.
И баш тада налетим на Лелу, моју школску другарицу коју нисам видела сто година. Их, како сам се обрадовала, и што је видим и што имам с ким да попијем кафу.
Успут причамо. Лела се није удала, каже нема за кога, све што ваља се разграбило, а шкарт јој не треба. Ради, путује, зеза се, ужива у животу; пита ме како породица, посао, шта има код мене...
Ништа посебно, све је ок, тражим неке сандале, ташну ал` нема за јанка капа, ноге ми отпале, смејем се...
Каже Лела да сам луда што губим време, а време је новац. Она све купује из фотеље, нема времена ни живаца да обилази продавнице, а и продавачице су нељубазне. Јесте, у праву си, баш су нељубазне, мрзи их да живе а не да раде, потврђујем.
Јеси луда, каже. Седнеш лепо за комп, завалиш се у фотељу, пијуцкаш кафицу, запалиш ко` човек, нико те не смара што пушиш, изабереш шта ти се свиђа, а има све од игле до локомотиве. Знаш које је то олакшање, каже; а и ушеда времена и живаца. Размениш успут искуства са пријатељима са нета, испричате се сити а све без муке, не померајући дупе...укључена ти и клима, не куваш се, не мораш да се спремаш, шминкаш....ма дивота ...
Признам јој да никада нисам куповала преко нета, питам шта све може да се купи, чула сам за то али нисам никада погледала а ни куповала, не знам ни како се то ради...
Лела цркла од смеха. Каже да сам оматорила, зарђала пита где ја то живим; без увреде каже али смешно јој да то не знам...
Ма немам појма, рекох јој...`ајде упути ме да више не ломим ноге по овом паклу...
Крене она да ми надугачко и нашироко објашњава, ја све уредно запишем. Каже ако се не снађем, слободно да је позовем, помоћи ће ми...
ОК, кажем. Зваћу те, питам је јел има неког каже нема тренутно али биће ускоро; има неколико кандидата ал` се још није одлучила.
Где нађе неколико у општој несташици мушких, кажем изненађено, јер све које знам кукају да мушких нема ни за лек, све распродато, смејем се...
Па на нету, каже она. Куповина из фотеље , смеје се и она.
Их Лела па не купују се ваљда и мужеви из фотеље...Ма купују се, каже; има их колико хоћеш, можеш да бираш ко` ташне...Окачиш слику, мало је средиш, мало маркетинга, оно искрена, фина, озбиљна, згодна, лепа, слободна; пишеш шта ти падне на памет...јавите се, напишеш. И они се јављају а ти бираш, вољ ти плав, црн, висок, мали, дебео, танак, млад, средњак, ситуиран, с` колима, без кола...а најбоље у свему је што не мораш да се шминкаш, дотерујеш, облачиш, депилираш, него лепо онако разгаћена пијуцкаш кафицу и одмераваш, пробираш, изабереш пар комада па онда правиш селекцију...
Смејем се. Луда си, кажем ..где ћеш из фотеље да нађеш мужа, не верујем у то...
Ма немаш појма.Има их ко плеве, само и они пицну слике, маркетинг, сви су мишићави, паметни, лепи жељни да их неко воли, успешни и баш мене чекају...е ту треба да будеш паметна да одвојиш жито од кукоља и направиш селекцију да би дошла до униката а не фалсификата...
Ма дај Лела, шта ти то треба. Изађи мало, пун је град, лето је, срешћеш неког.Мени звучи нереално и смешно да из фотеље купујеш мужа. Добро, не купујеш али бираш...
Какви изласци, појма ти немаш.То је било некада, а и тада добијеш мачку у џаку. И плус трошиш лову, време на монтирање и сређивање а овако лепо бираш натанане, упознаш човека, мало причате, мало цвркућете, мало ово мало оно и знаш на чему си. Чим се мало боље упознамо, закажемо виђење. Е ту онда дам све од себе, пицнем се максимално и кренем...
И јел си „купила“ мужа, или бар момка, питам ја а смешно ми...
Нисам још, ал` биће нешто и за мене.Па нисам ја мајку му најгора на свету. Било је пар добрих, ал` ****** ожењени тако да се потрага наставља, смеје се Лела и убеђује ме да баш сада има неколико много добрих ликова, ал не може да одлучи којег да изабере...
Иди бре Лела, није муж ташна да га купујеш из фотеље. А и не допада ми се та купивина из фотеље. Није то за мене. Ја волим да све видим својим очима, пипнем, испробам па тек онда купим. Мислим на ципеле, ташне, хаљине...мужа имам а и да немам не бих га бирала из фотеље.
Па кад си заостала, ******. Онда иди па се ломатај по граду, а ја ћу лепо да уживам , пијуцкам пићенце и купујем. Цццц, шта брак учини од паметне жене, не могу да верујем...исчуђава се Лела и све цокће...И да знаш да нећу ни да тражим више мужа, да ме упропасти ко` тебе. Јок ја. Само неког онако за провод. Од сад се бацам само на такве...Који ће ми мој муж да ме заглупи и затупи ко онај твој тебе.А толико си обећавала...просто невероватно...
И ја исто кажем Лела. Заиста је невероватно...
Луна
Кренем кући, разочарана. Како то да ја никада не могу да нађем оно што хоћу када имам пара, а када немам, обавезно налетим на нешто што ми се свиђа.
Размишљам да седнем негде да попијем кафу, да данем душом ал` ме мрзи да седим сама и бленем у пролазнике. Што не налети неко познат, мислим се ја док идем према бусу. Кола ми узео муж и то баш данас.
И баш тада налетим на Лелу, моју школску другарицу коју нисам видела сто година. Их, како сам се обрадовала, и што је видим и што имам с ким да попијем кафу.
Успут причамо. Лела се није удала, каже нема за кога, све што ваља се разграбило, а шкарт јој не треба. Ради, путује, зеза се, ужива у животу; пита ме како породица, посао, шта има код мене...
Ништа посебно, све је ок, тражим неке сандале, ташну ал` нема за јанка капа, ноге ми отпале, смејем се...
Каже Лела да сам луда што губим време, а време је новац. Она све купује из фотеље, нема времена ни живаца да обилази продавнице, а и продавачице су нељубазне. Јесте, у праву си, баш су нељубазне, мрзи их да живе а не да раде, потврђујем.
Јеси луда, каже. Седнеш лепо за комп, завалиш се у фотељу, пијуцкаш кафицу, запалиш ко` човек, нико те не смара што пушиш, изабереш шта ти се свиђа, а има све од игле до локомотиве. Знаш које је то олакшање, каже; а и ушеда времена и живаца. Размениш успут искуства са пријатељима са нета, испричате се сити а све без муке, не померајући дупе...укључена ти и клима, не куваш се, не мораш да се спремаш, шминкаш....ма дивота ...
Признам јој да никада нисам куповала преко нета, питам шта све може да се купи, чула сам за то али нисам никада погледала а ни куповала, не знам ни како се то ради...
Лела цркла од смеха. Каже да сам оматорила, зарђала пита где ја то живим; без увреде каже али смешно јој да то не знам...
Ма немам појма, рекох јој...`ајде упути ме да више не ломим ноге по овом паклу...
Крене она да ми надугачко и нашироко објашњава, ја све уредно запишем. Каже ако се не снађем, слободно да је позовем, помоћи ће ми...
ОК, кажем. Зваћу те, питам је јел има неког каже нема тренутно али биће ускоро; има неколико кандидата ал` се још није одлучила.
Где нађе неколико у општој несташици мушких, кажем изненађено, јер све које знам кукају да мушких нема ни за лек, све распродато, смејем се...
Па на нету, каже она. Куповина из фотеље , смеје се и она.
Их Лела па не купују се ваљда и мужеви из фотеље...Ма купују се, каже; има их колико хоћеш, можеш да бираш ко` ташне...Окачиш слику, мало је средиш, мало маркетинга, оно искрена, фина, озбиљна, згодна, лепа, слободна; пишеш шта ти падне на памет...јавите се, напишеш. И они се јављају а ти бираш, вољ ти плав, црн, висок, мали, дебео, танак, млад, средњак, ситуиран, с` колима, без кола...а најбоље у свему је што не мораш да се шминкаш, дотерујеш, облачиш, депилираш, него лепо онако разгаћена пијуцкаш кафицу и одмераваш, пробираш, изабереш пар комада па онда правиш селекцију...
Смејем се. Луда си, кажем ..где ћеш из фотеље да нађеш мужа, не верујем у то...
Ма немаш појма.Има их ко плеве, само и они пицну слике, маркетинг, сви су мишићави, паметни, лепи жељни да их неко воли, успешни и баш мене чекају...е ту треба да будеш паметна да одвојиш жито од кукоља и направиш селекцију да би дошла до униката а не фалсификата...
Ма дај Лела, шта ти то треба. Изађи мало, пун је град, лето је, срешћеш неког.Мени звучи нереално и смешно да из фотеље купујеш мужа. Добро, не купујеш али бираш...
Какви изласци, појма ти немаш.То је било некада, а и тада добијеш мачку у џаку. И плус трошиш лову, време на монтирање и сређивање а овако лепо бираш натанане, упознаш човека, мало причате, мало цвркућете, мало ово мало оно и знаш на чему си. Чим се мало боље упознамо, закажемо виђење. Е ту онда дам све од себе, пицнем се максимално и кренем...
И јел си „купила“ мужа, или бар момка, питам ја а смешно ми...
Нисам још, ал` биће нешто и за мене.Па нисам ја мајку му најгора на свету. Било је пар добрих, ал` ****** ожењени тако да се потрага наставља, смеје се Лела и убеђује ме да баш сада има неколико много добрих ликова, ал не може да одлучи којег да изабере...
Иди бре Лела, није муж ташна да га купујеш из фотеље. А и не допада ми се та купивина из фотеље. Није то за мене. Ја волим да све видим својим очима, пипнем, испробам па тек онда купим. Мислим на ципеле, ташне, хаљине...мужа имам а и да немам не бих га бирала из фотеље.
Па кад си заостала, ******. Онда иди па се ломатај по граду, а ја ћу лепо да уживам , пијуцкам пићенце и купујем. Цццц, шта брак учини од паметне жене, не могу да верујем...исчуђава се Лела и све цокће...И да знаш да нећу ни да тражим више мужа, да ме упропасти ко` тебе. Јок ја. Само неког онако за провод. Од сад се бацам само на такве...Који ће ми мој муж да ме заглупи и затупи ко онај твој тебе.А толико си обећавала...просто невероватно...
И ја исто кажем Лела. Заиста је невероватно...
Луна
шта мсм стварно...то да није у реду куповати мужа из фотеље или то да сам зарђала и заостала или то да брак упропасти и најпаметнију жену
ma...šta ti onda radiš uopšte na netu ,baš me zanima
