Za sve one koji znaju da pamte...
U nedelji kada je godišnjica tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu prošla gotovo neprimećeno,
kultura u Srbiji je - i bukvalno i simbolično - ostala bez krova nad glavom. Dok se brojke o budžetskom
izvršenju u kulturi srozavaju ispod svakog dostojanstva, umetnici i umetnost i dalje dišu, stvaraju, pamte
i opominju.
Dobitnik prestižne nagrade „Angelus“ za roman Šindlerov lift, Darko Cvijetić je u intervjuu za NIN rekao
ono što mnogi osećaju, a malo ko izgovara: da je kultura otrovana dugotrajnim nacionalističkim narativima
i svedena na monokulturu.
Njegov roman, fokusiran na „Crveni soliter“ u Prijedoru i devojčicu Stojanku Kobas, postao je simbol sećanja
koje ne sme da izbledi. Cvijetić ne piše da bi se dopao - piše da bi se pamtilo.
Na svečanosti uručenja „Dobričinog prstena“, Diklić je rekao: „Gluma je dominanta.“ I bio je u pravu. Njegova
karijera, sa preko 160 uloga, svedoči o posvećenosti, istini i tišini koja govori više od reči. U vremenu kada
dominira estetika ružnog, Diklić podseća da umetnost mora da ima duhovnu vertikalu - ili je nema.
Na 34. Danima Zorana Radmilovića, predstava Kontra mundum iz Tivta, inspirisana Dalićevim životom, razbila
je granice klasičnog teatra. Grabarić je igrao Dalija kao da ga sanja, a ne glumi.
Poruka predstave: „Svet je zamka za one koji igraju po pravilima“ - zvuči kao poziv svima nama da prestanemo
da ćutimo.
U intervjuu za NIN, Cvetković je govorio o Bitefu, o zaboravu, o kazni i melemu. Njegova nova predstava
Njih više nema bavi se genocidom, dok serija Miholjsko leto donosi humor trećeg doba. On ne igra uloge - on ih
proživljava. I sada, kao predsednik Odbora Bitefa, ima zadatak da kulturu vrati tamo gde pripada - u centar pažnje.
Njihova nova knjiga Zvezdana šuma nije samo bajka za decu. To je podsetnik da mašta nije luksuz, već alat za
preživljavanje. Na promociji u „Kreativnom centru“, deca su dobijala posvete, a odrasli - lekciju iz nežnosti.
„U svakoj tami spava bar jedna zvezda“ - i čeka da je neko probudi.
Mladi virtouz, ovenčan međunarodnim priznanjima, otvorio je ovogodišnji Bemus koncertom sa Beogradskom
filharmonijom. Iako je već legenda u Londonu, za njega je najlepši trenutak bio - povratak.
„Nisam znao da će to tako divno izgledati“, rekao je. A publika ga je dočekala kao zvezdu koja se vratila svom
sazvežđu.
Prema podacima stranke Srbija centar, do 1. oktobra u kulturu je uloženo samo 0,3% budžeta, a izvršenje
Ministarstva kulture je 43,3%. Manifestacije poput Bemusa, Bitefa, Nišvila, Sterijinog pozorja i Exita su
devastirane. Pozorišta zatvorena. Uposleni na bolovanju - da ne bi ušli u sukob sa direktorima.
Brojke ne lažu. One viču.
Zaključak?
Kultura nije luksuz.
Kultura je pamćenje.
A ako ne pamtimo - onda nismo ono što treba i možemo da budemo...
U nedelji kada je godišnjica tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu prošla gotovo neprimećeno,
kultura u Srbiji je - i bukvalno i simbolično - ostala bez krova nad glavom. Dok se brojke o budžetskom
izvršenju u kulturi srozavaju ispod svakog dostojanstva, umetnici i umetnost i dalje dišu, stvaraju, pamte
i opominju.
Darko Cvijetić - Pisac koji ne zaboravlja
Dobitnik prestižne nagrade „Angelus“ za roman Šindlerov lift, Darko Cvijetić je u intervjuu za NIN rekao
ono što mnogi osećaju, a malo ko izgovara: da je kultura otrovana dugotrajnim nacionalističkim narativima
i svedena na monokulturu.
Njegov roman, fokusiran na „Crveni soliter“ u Prijedoru i devojčicu Stojanku Kobas, postao je simbol sećanja
koje ne sme da izbledi. Cvijetić ne piše da bi se dopao - piše da bi se pamtilo.
Bogdan Diklić - Gluma kao vertikala
Na svečanosti uručenja „Dobričinog prstena“, Diklić je rekao: „Gluma je dominanta.“ I bio je u pravu. Njegova
karijera, sa preko 160 uloga, svedoči o posvećenosti, istini i tišini koja govori više od reči. U vremenu kada
dominira estetika ružnog, Diklić podseća da umetnost mora da ima duhovnu vertikalu - ili je nema.
Ozren Grabarić - Kontra mundum, kontra pravila
Na 34. Danima Zorana Radmilovića, predstava Kontra mundum iz Tivta, inspirisana Dalićevim životom, razbila
je granice klasičnog teatra. Grabarić je igrao Dalija kao da ga sanja, a ne glumi.
Poruka predstave: „Svet je zamka za one koji igraju po pravilima“ - zvuči kao poziv svima nama da prestanemo
da ćutimo.
Svetozar Cvetković - Na klackalici između oduševljenja i skandala
U intervjuu za NIN, Cvetković je govorio o Bitefu, o zaboravu, o kazni i melemu. Njegova nova predstava
Njih više nema bavi se genocidom, dok serija Miholjsko leto donosi humor trećeg doba. On ne igra uloge - on ih
proživljava. I sada, kao predsednik Odbora Bitefa, ima zadatak da kulturu vrati tamo gde pripada - u centar pažnje.
Jasminka Petrović & Bob Živković - U svakoj tami spava zvezda
Njihova nova knjiga Zvezdana šuma nije samo bajka za decu. To je podsetnik da mašta nije luksuz, već alat za
preživljavanje. Na promociji u „Kreativnom centru“, deca su dobijala posvete, a odrasli - lekciju iz nežnosti.
„U svakoj tami spava bar jedna zvezda“ - i čeka da je neko probudi.
Strahinja Mitrović - Kontrabasista koji se vratio kući
Mladi virtouz, ovenčan međunarodnim priznanjima, otvorio je ovogodišnji Bemus koncertom sa Beogradskom
filharmonijom. Iako je već legenda u Londonu, za njega je najlepši trenutak bio - povratak.
„Nisam znao da će to tako divno izgledati“, rekao je. A publika ga je dočekala kao zvezdu koja se vratila svom
sazvežđu.
Kultura u brojkama - poraz bez komentara
Prema podacima stranke Srbija centar, do 1. oktobra u kulturu je uloženo samo 0,3% budžeta, a izvršenjeMinistarstva kulture je 43,3%. Manifestacije poput Bemusa, Bitefa, Nišvila, Sterijinog pozorja i Exita su
devastirane. Pozorišta zatvorena. Uposleni na bolovanju - da ne bi ušli u sukob sa direktorima.
Brojke ne lažu. One viču.
Zaključak?
Kultura nije luksuz.
Kultura je pamćenje.
A ako ne pamtimo - onda nismo ono što treba i možemo da budemo...
