Kuda teče ova reka...

[Miki 13991]

Stajao sam na zidinama i pogledom šarao po tami ispresecanoj mnogim vatrama neprijateljske
horde.Gledajući sada,činilo mi se da protivnika ima mnogo više nego što je izvidnica rekla.Ali ja
sam mogao samo da sudim po tim vatrama,madu su to mogli da urade samo da bi nas zavarali
po pitanju njihove brojnosti.Duboko sam uzdahnuo:"Nema svrhe sada razmišljati o tome",
pomislio sam.Umesto toga,misli su mi odletele do moje porodice i prijatelja,daleko u pročlost...
Ili budućnost?Ja,u stvari uopšte nisam iz ovog vremena.Jednog dana,dok sam plovio mojim
čamčićem Dunavom,zahvatio me je jak vir koji je prevrnuo čamac,a mene povukao u dubinu.
Jedino čega se sećam posle toga bilo je to da sam se probudi u Srbiji,nekoliko stotina godina
unazad.Medjutim,to nije bila Srbija iz istorijskih knjiga,već neka koja je uspela da pobedi Turke
na Kosovu 1389. sačuva zemlju i otera ih sa ovih prostora.
Ali danas,13 aprila leta Gospodnjeg 1436,Turci su odlučili da je ponovo napadnu...


Nastaviće se...

 

[loop]

 

[Miki 13991]

Thanks.

 

[Peruzzi]

doyayno

keep on writing

 

[Master_Chief]

podseti me na Highlandera,samo ovde ide unazad.Vrlo motjna pricha!

 

[snaja88]

al ste svi ovde neke poetske dusice...

 

[Miki 13991]

"Njegovo visočanstvo želi da vas vidi"prekide me iz sanjarenja kraljev konjušar."Dolazim odmah"odgovorih ja.
Verovatno je kralj hteo da se,po starom običaju,ispovedim i pričestim pre bitke.Bio sam u pravu.Zajedno sa
delom vojske koja još to nije uradila,ja učinih taj sveti čin.Posle toga bio sam malo mirniji u pogledu približavanja
zore.Utom mi priđe kralj:"Nevernika ima preko trideset i pet hiljada.To mi rekoše moji izvidnici".
"To nevalja"pekoh ja."Ova tvrdjava je dovoljno jaka da izdrži takav udar,međutim mi nemamo toliko vojnika da
ih postavimo na svaki zid.A ispad...Mislim da ispad nije rešenje"reče kralj."Nema drugog rešenja.Postavite
ravnomerno na svaku stranu svoje ljude,a onda ću ja sa svojim ljudim da im zađem za leđa,dok na ostalim kapijama
izvršite klasičan ispad."rekoh."To...to...je ludost"."Nema drugog rešenja",ponovih ja."U redu"teškom mukom izusti
kralj.Ja mu zahvalih i krenuh na severnu kapiju."Marko!"viknu za mnom kralj.Ja se okrenuh:"Neka vam je Bog u
pomoći"reče kralj."Da,On nam jedini može pomoći..."
_____________________________________________________________________________________________________

Sedam godina sam ovde.Od tada jedini glas iz mog sveta dopre sa mog tranzistora,koji mi je bio u džepu kad je
čamac potonu.Nekim čudom,on je uspeo da preživi vodu.Prvih dana koristio sam ga da bih pokušao da
ubedim sebe da je ovaj svet samo nečija šala.Međutim,nisam uspeo ništa da nađem.Posle sam ga batalio
zato što nisam uspeo naći nijednu stanicu.Ali pre jedno mesec dana nabaso sam,vrlo kratko,na vesti iz mog zavičaja.
"Marko Živojković,i dalje se vodi kao nestao,pošto se JUČE(!!!)njegov čamac prevrno na Dunavu..."
Znači,tamo je prošo samo JEDAN dan!!!Možda i uspem da odem odavde...
_____________________________________________________________________________________________________

Na severnoj kapiji čekao me je moj zamenik."Kreću..."prošapta.I zaista,posle nekoliko trenutaka,četrdestet hiljada
muslimanskih grla zaurla:"Alah!!!"i napad na poslednju odbranu Srbije otpoče...


Nastaviće se...

 

[Miki 13991]

Naravno,možete mi dati neki savet kako da nastavim priču...

 

[zainteresovana]

Maštovito...

 

[divlja u srcu]

Jao, ceo se forum raspisaoooo...sto to voleeeem...:-)

 

[SINDI]

Jao, ceo se forum raspisaoooo...sto to voleeeem...:-)

znas kako kaze mika antic

jer nikad nam nista gore nije bilo iza najgoreg:wink:


miki..napred

 

[zainteresovana]

Eto, već nas ima dosta, nas 'navijačica'. Polet za inspiraciju!

 

[random_cloud_form]

Naravno,možete mi dati neki savet kako da nastavim priču...

Poshto izadjes iz tvrdjave, umesto da pritajeni cekate nalet turaka, pogazi dogovoreno sa kraljem i sa svojim ljudima izbi na reku.
Idi do mesta gde si se utopio,ronite, trazite, tu mora da je negde vremenska kapija za paralelne svetove kroz koju si ti nesrecnice bio propao. Jbg, desava se.
Kad je nadjete, naredi svojim ljudima da se ponovo rasporede na polozaje oko trdjave, a dvojicu najodanijih ostavi tu kraj obale da ti cuvaju vranca.

Nakon teleportacije prvo se lepo vidi sa svojima. Ne pricaj previse o misiji, samo zamoli kevu da ti spakuje malo od omiljenih kolacha za put. Zatim sedaj na biciklo i pravac crvena zastava! Neopazeno udji u fabricki kompleks, prerezi vratove cuvarima i iz magacina ukradi neko ubojitije oruzje od onog kojim je srpska vojska raspolagala u 15.veku, dalje vec sam znas...

Eto, valjda sam bio od neke pomoci.
Da ne okolisem previse poshto turci sigurno samo sto nisu, zauzvrat bih zeleo mladju sestru kraljeve kceri ciju ces ruku dobiti kao nagradu. Prosto isceniraj da se utopila :wink:

---------------------
svako dobro,
random cloud

 

[Master_Chief]

A shta kad bi ti otishao na mesto gde je "kapija" izmedju ta dva vremena,vratish se u tvoje vreme,pozovesh hrpu prijatelja,naoruzate se,i opet se vratite nazad i pomognete pravoslavcima.:-D

 

[Miki 13991]

Pa,ja sam mislio malo ozbiljnije da je završim,ali ako hoćete na ovaj način...Ajde glasajte za kakav ste kraj:
1.Da uzmem kalaše i kašikare i da sa svojim prijateljima potamanim Turke
2.Da završim na ozbiljan način
Odlučite se...

 

[loop]

Ja mislim da je random-ova ideja jako dobra

 

[Miki 13991]

Ja ću da napišem dva kraja,pa kako se kome svidi.

 

[linabg]

nemoj josh da zavrshavash... sad treba da vidimo, kakav ce junak biti ovaj tvoj lik, bez obzira na kraj...

 

[Miki 13991]

Veliki vezir Ali Mustafa Džihud,sedeo je u svom šatoru.Pregledao je papire od njegovog špijuna.Posebno ga je
intresovao izveštaj o izvesnom Marku Živkoviću.Zašto je Velikog Vezira intresovao jedan srpski vojnik?Zato što je znao za njegovu tajnu.Mustafa nije tek tako postao veliki vezir.Dugogodišnjim spletkama,aferama i ubistvim,
domogao se tog mesta.Zvali su ga "Lukava hijena".On je istim tim instiktima,zaznao za tog srpskog vojnika iz budućnosti.Odmah mu se pred očima stvorila slika Velikog Otomanskog Carstva,i Evropa i ceo svet pod njegovim nogama.Samo kad bi se domogao tog čoveka i njegovih tajni iz budućnosti...Zato je i poslao uhodu da zazna nešto o tom čoveku.

*

Ispred šatora velikog vezira stajala su dva čuvara.Oni su već satima stajali po hladnoj noći,dok je vetar donosio jecaje vrba,sa obale Dunava."Zašto se intresuje za tu neverničkusvinju,je li Abdalahe?",reče čuvar."I za manje od toga ljudi su gubili glavu Džihmade,zato jezik za zube.Sutra kada krenemo na hrišćane,više ništa neće biti važno"odgovori mu drugi.Abdalah zausti da nešto kaže ali se odjednom ču pobednički usklik i Ali Mustafa ga prekide:"Spremi mi konja i diži ljude.Krećemo u napad!",reče i odjuri.Čuvari se zgledaše:"Nikad mu nisam video takav sjaj u očima"reče Džihmad."Da,neka se oni nevernici dobro spreme,jer je Veliki Vezir izgleda spreman na sve..."

 

[skrobi90]

Dok se to sve dogadja na strani negativaca, izgubljeni, zalutali Marko je uporno tragao za svojim camcem koji ga je doveo u ovaj svet potpuno nepoznat njemu... Konacno dosavsi do tog mesta punog misterija, ucini mu se da vidi nesto svetlucavo ispod divne plave povrsine reke. Malo se priblizivsi, on spazi nesto ljubicasto kako se migolji. "Nemoguce!!!", pomisli on u sebi," prosto nemoguce...", i on u istom trenu zaroni u vodu trazeci ono sto mu je privuklo paznju, ne ispustajuci ga iz vida. I, kao iz groma, voda poce da se komesa... Strasna buka... glasovi... mrak... i najzad ona grozna i zastrasujuca tisina... "Uf, sta mi se dogodilo..." Sve je mracno, sve je tiho...Uzaludno pokusavsi da ustane, on shavti da je totalno iznemogao... kolena klecnuse, i on se ponovo nadje na zemlji. Osecao je zestok bol u glavi koji je bio neizdrziv. Medjutim... nesto nezno i mokro mu dodirne slepoocnice... " Damul Aran..."
Svetlost, jaka svetlost, bol u glavi popusta...i on ugleda konacno ono zbog cega se upravo i uputio u reku... "Wow... ne mogu da verujem. Ovo je nemoguce... Slusao sam samo mitove o ovome."- rece on tupo. Ispred njega se nalazila predivna devojka, ljubicaste kose, svetlecih, providnih ociju, svetlo roze koze... Na sebi je imala obucenu neku haljinu koja je bila ljubicasto- roze, uklapajuci se sa kozom, i kosom. Na licu je imala iscrtane belege, koje su dokazivale ono u sta je on pokusavao da poveruje... "Da li pricas srpski?"- upita je on, ali za odgovor dobi samo: "Lun septe kros..." , sta god da je to znacilo na tom njenom vilenskom jeziku. On izgubi svaku nadu, ali zacu: "Nel! Da si odmah dosla ovamo!!!" Jos uvek se oporavljajuci, on ugleda slicno stvorenje ali, ljubicaste koze, i zelene kose... "Extra... barem neko govori srpski!"- pomisli on. Kad ga ova duga devojka ugleda, vrisnu, i krene da trci nazad ka sumi, ali odjednom Nel pojuri za njom, i poce da joj opet nesto prica na tom Marku nepoznatom jeziku. Dok je Nel pricala, ovaj dugi vilenjakinja ga je ispod oka odmeravala. Najzad, ona mu pridje, nacini neki pokret, i stvori nesto svetlece oko njega, na sta se on trgnu. "Ne brini se, to je zastitno polje, trebace ti zbog sume, idemo nazad ka Aaran-u.", nekako mu ona rece, ne bas najbolje. Ucini mu se da je video Nel kako se u daljini smesi...

Za to vreme... kod Mustafe... "JEL SAM REKAO DA SVI BUDETE SPREMNI ZA TAJ NAPAD, I DA MI DOVEDETE ONOG MARKA!!! KOLIKO PUTA MORAM DA VAM PONAVLJAM!!!"- culo se iz obliznjeg satora. Istog trena, dva vezira istrcase odatle bezavsi glavom bez obzira. Napokon, ostavsi sam, Mustafa promrmlja svom podaniku koji je svuda isao sa njim, i nikad ga nije ostavljao samog: "Nesposobnjaci, budale..." "Da gospodaru, potpuno se slazem sa vama..."-prevrnu ocima podanik. "Geksone, znas sta ti je ciniti..." Podanik klimnu glavom, i nerado izadje ispred satora zaklonivsi vrata. Mustafa proveri da li je sam, pa onda izvuce svoju torbu koju je cuvao u dobro zakljucanom ormaru, i uze noz... Zatvori oci, i povuce preko podlaktice... Nesto tamno plavo poce da curi sa tog mesta. Napunivsi casu, on stavi neku krpu na ranu, a zatim sve ovo skloni. Uzeo je casu, i pomesao sa jos nekim picem sto se ispostavilo da je sok od pecuraka. Smuckavsi to, on popije... U isti cas, pobelese mu zenice, i iz njegovih ledja izadje nesto... nesto jezivo... "Da li ste otkrili uzrok te rupe u vremenu? Uzrok toga sto se dogodilo pre nekoliko dana? Sve oko tog camca?" "Nista ne brinite gospodaru, rekao sam svojim ljudima da potraze tog Marka... Cekam na rezultate, a za to vreme, verovtno cemo pokoriti ovu Srbiju sto nam stoji na putu..." " Bolje bi ti bilo Mustafa... Znas sta ce se desiti ako ne izvrsis obecanje... Zato bolje pozuri, imas jos samo nekoliko dana"- izusti stvorenje, i zatim se ponovo vrati odakle je doslo, ostavljajuci mustafu u bolu i jaucima...


Nastavak sutra... :-D :-D :-D

 

[skrobi90]

Jbg, mora malo SF.

 

[Miki 13991]

Ti lepo pišeš,ali marko je došao pre sedam godina,u sasvim normalnu zemlju,bez ikakvih tolkinovih stvorenjca,a i ovu priču pišem ja,a ti slobodno nastavi na taj način,sviđa mi se,samo da ja završim kako sam smislio,OK?
Poz

 

[skrobi90]

Ok, ja uvek uvodim SF... Zavrsi svoju pricu.

 

[whitenicky]

APLAUZ ZA PRICU !!!!

 

[Miki 13991]

Ok, ja uvek uvodim SF... Zavrsi svoju pricu.

Ne bih da cepidalčim,ali...
SF je i bilo ovo što sam ja napisao,a ovo što si ti napiso,podpada pod red epskefantastike.Znači,epska fantastika,za razliku od čistog SF-a,sadrži mitološka bića i svetove koje se ne mogu objasniti na način poznat,današnjoj nauci.Dok se za space-operu,vremenske pustolovine,itd.može reći da imaju naučnuosnovu,na kojima se i gradi daljni roman(druge dimenzije,vremeplovi,postojanje živih bića u vasioni,itd.)Univerzalni opis čiste naučne fantastike glasi:
"Naučno fantastična priča je priča sa ljudskim problemom i rešenje,ali ona ne bi bila mogućna bez svoje naučne sadržine"
Poz.