Муслимански свет постоји таман толико колико и православни свет или католички свет. То што је неко мислио да ће стотине милиона људи искористити веру као фактор уједињења и нешто што ће успети да надјача тај порив код људи да се деле и ратују, или макар ту подложност манипулацији која води у поделе и ратове, то је детињасто скоро као и идеја о једнакости и утопији кроз социјализам - марксизам. Умета - нема, а ни ума нема у Умету.
Муслиманима вера налаже да не гледају на поделе по националности. Па ипак постоји 7 исламских држава (тоталних, нема одвојености религије од државе). Од тих 7, две су у отвореном рату, четири су у полуотвореном сукобу, а пета је екстремно сумњичава према једној. Поред тих 7 постоји још 21 држава где је ислам државна религија.
Поделе су бројне, од шита/сунита, преко племена, нација, итд... Има и личних интереса, наравно. Говорити о (материјалном) богатству исламског света је мало глупо - већина тога почива на ресурсима који су потребни осталом свету (нафта). Малезија би била изузетак, али то је опет земља са великим процентом немуслиманског становништва, па је питање ко ту уопште и "гура" економију.
У сваком случају биће интересантно гледати како ће се даље развијати исламски свет. Успон Сауди Арабије је очигледно повукао цео исламски свет уназад у погледу цивилизацијског напретка, и сада је добар део Умета па једно 70 година уназад у односу на, рецимо, 60те године прошлог века.
