Kud ću šta ću?

[Dk999]

Pozdrav svima. Imam 23 godine, završenu gimnaziju. Probao sam da završim fakultet, jedan, pa drugi al ne ide. Prosto nije fakultet za svakoga, tako da sam se ispisao sa fakulteta. Radio sam ovako neke bezveze poslove (pakovanje, magacin, call centar, kasir). Negde sam davao sam otkaz a negde dobijao (zbog nedostatka iskustva kako kažu). Razmišljao sam ili o nekim kursevima (stručnim osposobljavanjima) ili prekvalifikacija. E sad me kopka nekoliko stvari. Prva i najbitnija šta je bolje u pogledu praktičnog znanja. Ništa meni ne znači da ja npr upišem prekvalifikaciju za nešto, dajem im pare a naučim samo teoriju. Koliko sam shvatio kursevi se više oslanjaju na praktično znanje. Druga stvar koja me kopka jeste da li su ti kursevi sigurni? Plašim se da im ne dam novac a posle ne budem naučen ništa, ili skoro pa ništa, da radim. Ima li neko iskustva sa prekvalifikacijom ili obukom/kursom za neko zanimanje (npr carinik, moler, pica majstor, zanat bilo kakav, rad na poljoprivredi i slično). Da li je još neko prolazio kroz sličnu situaciju kao ja. Na koji način da se osposobim/naučim da radim bilo kakav posao (zanatski, pekarski, nebitno). Čak sam dobio ponudu da budem pomoćni radnik u jednoj piceriji da učim zanat, ali da radim puno radno vreme, 6 dana nedeljno, ne dobijam nikakvu platu i još ja njima moram da platim 300 evra mesečno jer me "uče" zanatu.

Jel imao neko iskustva sa akademijom oxford što se tiče kurseva zanatskih i slično? Vidim da su povoljni al sam čitao dosta negativnog o njima. Da su nestručni, neljubazni, ne uče vas faktički ništa, gledaju samo kako da uzmu pare? Ko god je imao iskustva sa bilo čim nabrojanim nek odgovori. Hvala unapred.

 

[Eternal Optimist]

Možda si izabrao pogrešne fakultete i bezveze gubio vreme. Šta tebe privlači najviše od zanimanja? Šta ti se čini interesantnim?

 

[Dk999]

Možda si izabrao pogrešne fakultete i bezveze gubio vreme. Šta tebe privlači najviše od zanimanja? Šta ti se čini interesantnim?

Znaš kako, jako me privlači život na selu, i bavljenje poljoprivredom,i generalno tako neka da kažem "povučenija" zanimanja, koja uglavnom danas niko ne želi da radi. Samo ima jedan problem sa poljoprivredom... Ne znam da se bavim poljoprivredom. Nekako mislim da je trebalo čitavog života da živim na selu i da imam od koga da učim sve vezano za poljoprivredu da bih to i radio. Nije mi problem da recimo uzgajam krompir i luk i to prodajem na pijaci npr. Takodje mi nije ni problem da recimo budem bilo kakav zanatlija. Al nemam od koga da učim. Moj otac ima veliko imanje na jednom selu, al ja ne znam apsolutno ništa vezano za to da radim a voleo bih da naučim svakako.

 

[Eternal Optimist]

Onda pitaj tatu da te uvede za početak u taj posao ugajanje krompira, luka i ostalog povrća na tom imanju, ti si očigledno introvertni tip osobe i voliš mir, tišinu, svoj svet. Plus gledaj neke priručnike, imaš i neke knjige o sađenju, na you tube i naučiš vremenom. A možda da odeš u inostranstvo, postoje ti neki manuelni fizički radovi koji nisu teški, pa da tako skupiš neki novac. Ja sam u sličnoj situaciji.. Ne znam šta bih radio sa sobom.

 

[Dk999]

Onda pitaj tatu da te uvede za početak u taj posao ugajanje krompira, luka i ostalog povrća na tom imanju, ti si očigledno introvertni tip osobe i voliš mir, tišinu, svoj svet. Plus gledaj neke priručnike, imaš i neke knjige o sađenju, na you tube i naučiš vremenom. A možda da odeš u inostranstvo, postoje ti neki manuelni fizički radovi koji nisu teški, pa da tako skupiš neki novac. Ja sam u sličnoj situaciji.. Ne znam šta bih radio sa sobom.

I tu imam mali problem. Moj otac je težak invalid,još od mladih dana. Sad ima 70 godina, al još sa 20ak je kako on kaže "pobegao" sa sela. Nije kročio na to imanje 15ak godina. Ja sam tu bio poslednji put kad mi je baba bila živa. Tako da je nemoguće da mi on pokaže. Ostalo bi mi jedino sam da učim.

 

[gost 441202]

Joj ne znam sta bih ti rekla.. isla tako na neke kurseve ali svaku stvar zagrebem po povrsini i ostavi.. mnogo overthinkujem a i oko toga dosta.. sta da budem, gde da zivim? Ko sam ja, za sta je najbolje da se odlucis? Idaje ne znam, mozda nekad i saznam. Aliti znas sta zelis i to je super, sad samo vizualizuj u glavi kako vidis sebe sta radis i mic po mic to ce se desiti.. samo ne znam nisa sigurna da postoji kurs za okdhfn poljoprivrede ali zanatski imaju ja sam bila jedno vreme zaludjena i htela za kovaca da upisem u oxfordu

 

[gost 441202]

Joj ne znam sta bih ti rekla.. isla tako na neke kurseve ali svaku stvar zagrebem po povrsini i ostavi.. mnogo overthinkujem a i oko toga dosta.. sta da budem, gde da zivim? Ko sam ja, za sta je najbolje da se odlucis? Idaje ne znam, mozda nekad i saznam. Aliti znas sta zelis i to je super, sad samo vizualizuj u glavi kako vidis sebe sta radis i mic po mic to ce se desiti.. samo ne znam nisa sigurna da postoji kurs za okdhfn poljoprivrede ali zanatski imaju ja sam bila jedno vreme zaludjena i htela za kovaca da upisem u oxfordu

Ma otkud meni sad u glavi da si nesto napisao oko poljoprivrede ?? Waat

 

[moonja..]

Baštovanstvo je boza-limunada, probaj odmah sada na proleće, a neko nek ti uzore od komšija jednu površinu ovih dana. Nađubri dobro. Za vežbu. da VIdiš da li ti se dopada.

 

[Dozzimer85]

Nauči.

Treba samo da se posvetiš, i "kradeš" znanje..
Poznanici(pokloniš starijima pažnju oni će tebi preneti deo iskustva i znanja). Knjige(pročitaš, primeniš).. Internet(od glupavih do pametnih klipova)...kasnije i stručne službe(đubrenje, i načini proizvodnje/pakovanja, standardi)...

Nisi za kruzer... možda stoku da čuvaš?

Mada pošto imate imanje napravi staklenik(e). Kvalitetne hrane će uvek trebati i vremenom ćeš imati više posla, prinosa i prihoda...

Znaš kako, jako me privlači život na selu, i bavljenje poljoprivredom,i generalno tako neka da kažem "povučenija" zanimanja, koja uglavnom danas niko ne želi da radi. Samo ima jedan problem sa poljoprivredom... Ne znam da se bavim poljoprivredom. Nekako mislim da je trebalo čitavog života da živim na selu i da imam od koga da učim sve vezano za poljoprivredu da bih to i radio. Nije mi problem da recimo uzgajam krompir i luk i to prodajem na pijaci npr. Takodje mi nije ni problem da recimo budem bilo kakav zanatlija. Al nemam od koga da učim. Moj otac ima veliko imanje na jednom selu, al ja ne znam apsolutno ništa vezano za to da radim a voleo bih da naučim svakako.

 

[Eternal Optimist]

Hortikultura, ako voliš cveće, uzgajaj cveće sad na proleće, sebi baštu napravi, kao moja mama što je, a onda odeš na pijacu i prodaješ to cveće

 

[Scott Isle]

@sinnke
Daj covjeku informacije da izuci vozacki zanat i ima nesto za sva vremena a pravi tonu para.

 

[Stojkov Menidjer]

Pozdrav svima. Imam 23 godine, završenu gimnaziju. Probao sam da završim fakultet, jedan, pa drugi al ne ide. Prosto nije fakultet za svakoga, tako da sam se ispisao sa fakulteta. Radio sam ovako neke bezveze poslove (pakovanje, magacin, call centar, kasir). Negde sam davao sam otkaz a negde dobijao (zbog nedostatka iskustva kako kažu). Razmišljao sam ili o nekim kursevima (stručnim osposobljavanjima) ili prekvalifikacija. E sad me kopka nekoliko stvari. Prva i najbitnija šta je bolje u pogledu praktičnog znanja. Ništa meni ne znači da ja npr upišem prekvalifikaciju za nešto, dajem im pare a naučim samo teoriju. Koliko sam shvatio kursevi se više oslanjaju na praktično znanje. Druga stvar koja me kopka jeste da li su ti kursevi sigurni? Plašim se da im ne dam novac a posle ne budem naučen ništa, ili skoro pa ništa, da radim. Ima li neko iskustva sa prekvalifikacijom ili obukom/kursom za neko zanimanje (npr carinik, moler, pica majstor, zanat bilo kakav, rad na poljoprivredi i slično). Da li je još neko prolazio kroz sličnu situaciju kao ja. Na koji način da se osposobim/naučim da radim bilo kakav posao (zanatski, pekarski, nebitno). Čak sam dobio ponudu da budem pomoćni radnik u jednoj piceriji da učim zanat, ali da radim puno radno vreme, 6 dana nedeljno, ne dobijam nikakvu platu i još ja njima moram da platim 300 evra mesečno jer me "uče" zanatu.

Jel imao neko iskustva sa akademijom oxford što se tiče kurseva zanatskih i slično? Vidim da su povoljni al sam čitao dosta negativnog o njima. Da su nestručni, neljubazni, ne uče vas faktički ništa, gledaju samo kako da uzmu pare? Ko god je imao iskustva sa bilo čim nabrojanim nek odgovori. Hvala unapred.

Nekada se to zvalo "Božudar Adžija" ali ne zvuči fensi kao "Oxford".
Znanje je lepa stvar a iskustvo nikad nećeš steći uz nekvalitetne kolege ili šefa.
Ja sam ti primer čoveka sa američkim CV-jem - čist Eldorado.
Od nekoliko klimatizovanih kancelarija gde očima ne veruješ šta sve papir trpi i vodi se "po zakonu" pa sve do kopanja kanala (gradjevina je p.dim naspram poslednjeg).
Bez obzira na radno mesto i obrazovanost miljea suština je bila ista - preveliki strah za sopstvenu wc šolju. To onda povlači celokupnu patologiju gde im ne odgovara ako ne mogu o tebi da doznaju da ne duguješ nikom ništa ili nisi na šteti sa kladionicom jer po tim zakržljalim logikama ti dobijaš "celu platu" a oni imaju sudsku zabranu pa izvoli ti radi više i sl.

ulratko - nije bitno ni dal si u Coca Coli ili Energoprojektu tek posle silnih nabadanja zadovoljstvo nadjoh u okruženju koje je svesno da smo za firmu samo potrošna roba i da ti niko neće reći hvala od vlasnika ali je samo bilo bitno da nadješ takve osobe jer unutar te iste firme već u sledećem objektu haraju mečkari karijeristi ili grebatori što nas opet dovodi na početak priče.

Dakle gadjaj poentu a ne praznu priču.
Sva bolno stečena radna iskustva i samosvesnost o potrošnosti su me vrlo brzo visoko kotirala pred direktorom a par zatečenih zlobnih kolega koji nisu mogli da istrpe ni "blago tebi stanuješ blizu" samo otkačih sa "ZASLUŽIO SAM" a svaki od njih mudro ćuti da ima veća primanja (staž u firmi) što su dočekali da uzmu jače kredite pa te mrze što "ne moraš da vraćaš banci"...

Dakle još jednom, škola je lepa stvar ali u praksi treba da izbegneš one kojima ta škola smeta... a to je dugotrajan proces sem ako nije budžetsko-stranačko mečkarenje...
tu su pravila igre malo drugačija...

 

[buudala]

Nekada se to zvalo "Božudar Adžija" ali ne zvuči fensi kao "Oxford".
Znanje je lepa stvar a iskustvo nikad nećeš steći uz nekvalitetne kolege ili šefa.
Ja sam ti primer čoveka sa američkim CV-jem - čist Eldorado.
Od nekoliko klimatizovanih kancelarija gde očima ne veruješ šta sve papir trpi i vodi se "po zakonu" pa sve do kopanja kanala (gradjevina je p.dim naspram poslednjeg).
Bez obzira na radno mesto i obrazovanost miljea suština je bila ista - preveliki strah za sopstvenu wc šolju. To onda povlači celokupnu patologiju gde im ne odgovara ako ne mogu o tebi da doznaju da ne duguješ nikom ništa ili nisi na šteti sa kladionicom jer po tim zakržljalim logikama ti dobijaš "celu platu" a oni imaju sudsku zabranu pa izvoli ti radi više i sl.

ulratko - nije bitno ni dal si u Coca Coli ili Energoprojektu tek posle silnih nabadanja zadovoljstvo nadjoh u okruženju koje je svesno da smo za firmu samo potrošna roba i da ti niko neće reći hvala od vlasnika ali je samo bilo bitno da nadješ takve osobe jer unutar te iste firme već u sledećem objektu haraju mečkari karijeristi ili grebatori što nas opet dovodi na početak priče.

Dakle gadjaj poentu a ne praznu priču.
Sva bolno stečena radna iskustva i samosvesnost o potrošnosti su me vrlo brzo visoko kotirala pred direktorom a par zatečenih zlobnih kolega koji nisu mogli da istrpe ni "blago tebi stanuješ blizu" samo otkačih sa "ZASLUŽIO SAM" a svaki od njih mudro ćuti da ima veća primanja (staž u firmi) što su dočekali da uzmu jače kredite pa te mrze što "ne moraš da vraćaš banci"...

Dakle još jednom, škola je lepa stvar ali u praksi treba da izbegneš one kojima ta škola smeta... a to je dugotrajan proces sem ako nije budžetsko-stranačko mečkarenje...
tu su pravila igre malo drugačija...

Lepo sam ti kazo da kupiš stado.
Frulicu u džep i nakriviš šešir

 

[Eternal Optimist]

Ja ne verjem u te prekvalifikacije i gluposti koje iskaču na svakom koraku na internetu, počevši od prekvalifikacija za medicinare gde se samo kupi diploma, ali ne i znaje i praksa, što je potrebno da bi te zaposlili u neku zdravstvenu ustanovu, zatim vidim prekvalifikacije za IT, neki kursevi i gluposti, zATIM KURSEVI ZA bravare, zavarivače, mesare, carinike, zavarivače... Sve neke privatne škole za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju, one služe da ti uzmu pare, a niko te sa tim diplomama nigde neće zaposliti, osim ako imaš nekog da te ubaci negde, pa ajde da imaš taj papir diplome, naravno, u pitanju je rodbinska ili stranačka veza.

Tako da batalite i te kurseve i prekvalifikacije.. Oni samo uzimaju novac od naivnog naroda koji ide na prekvalifikacije i sa završenim fakultetima sa kojim ne mogu da nađu posao... Pune srednje medicinske škole prekvalifikanata koji su završili tehnološki, poljoprivredni fakultet, pmf, čak i medicinski fakultet(diplomirane medicinske sestre, defektologija, logopedija itd), mašinski itd.. Na kraju se zeznu, odu da stažiraju, pa ih sprdaju da su kupili diplomu neke hipokrat ili oxford škole.... Jedino ići u negovatelje pa u nemačku da brišemo nemcima smrdljiva dupeta i usrana dupeta.. Moja tetka je to radila bez te škole, otišla 2001. godine u Italiju, čuvala babe i dede, tad valjda nije bilo potrebno da imaš diplomu negovatelja...

 

[buudala]

I tu imam mali problem. Moj otac je težak invalid,još od mladih dana. Sad ima 70 godina, al još sa 20ak je kako on kaže "pobegao" sa sela. Nije kročio na to imanje 15ak godina. Ja sam tu bio poslednji put kad mi je baba bila živa. Tako da je nemoguće da mi on pokaže. Ostalo bi mi jedino sam da učim.

Uči sam i uz pomoć komšija iz sela.

Idi tamo i poseti komšije pa njima ispričaj kako želiš da naučiš kako da budeš poljoprivrednik.

Prijavi se da im pomažeš za protivuslugu da i oni tebi pomognu.

U zavisnosti od toga kakvo je to tvoje imanje od kog je tata pobegao može da se desi da ti i ne treba mnogo predznanja već samo upornost i rad uz učenje uz rad.

23 godine je uzrast kad se lako uči i usvaja znanje .

 

[sinnke]

@sinnke
Daj covjeku informacije da izuci vozacki zanat i ima nesto za sva vremena a pravi tonu para.

Kakav zanat za biti kocijas, neka on nauci pravi zanat

 

[Dk999]

Nekada se to zvalo "Božudar Adžija" ali ne zvuči fensi kao "Oxford".
Znanje je lepa stvar a iskustvo nikad nećeš steći uz nekvalitetne kolege ili šefa.
Ja sam ti primer čoveka sa američkim CV-jem - čist Eldorado.
Od nekoliko klimatizovanih kancelarija gde očima ne veruješ šta sve papir trpi i vodi se "po zakonu" pa sve do kopanja kanala (gradjevina je p.dim naspram poslednjeg).
Bez obzira na radno mesto i obrazovanost miljea suština je bila ista - preveliki strah za sopstvenu wc šolju. To onda povlači celokupnu patologiju gde im ne odgovara ako ne mogu o tebi da doznaju da ne duguješ nikom ništa ili nisi na šteti sa kladionicom jer po tim zakržljalim logikama ti dobijaš "celu platu" a oni imaju sudsku zabranu pa izvoli ti radi više i sl.

ulratko - nije bitno ni dal si u Coca Coli ili Energoprojektu tek posle silnih nabadanja zadovoljstvo nadjoh u okruženju koje je svesno da smo za firmu samo potrošna roba i da ti niko neće reći hvala od vlasnika ali je samo bilo bitno da nadješ takve osobe jer unutar te iste firme već u sledećem objektu haraju mečkari karijeristi ili grebatori što nas opet dovodi na početak priče.

Dakle gadjaj poentu a ne praznu priču.
Sva bolno stečena radna iskustva i samosvesnost o potrošnosti su me vrlo brzo visoko kotirala pred direktorom a par zatečenih zlobnih kolega koji nisu mogli da istrpe ni "blago tebi stanuješ blizu" samo otkačih sa "ZASLUŽIO SAM" a svaki od njih mudro ćuti da ima veća primanja (staž u firmi) što su dočekali da uzmu jače kredite pa te mrze što "ne moraš da vraćaš banci"...

Dakle još jednom, škola je lepa stvar ali u praksi treba da izbegneš one kojima ta škola smeta... a to je dugotrajan proces sem ako nije budžetsko-stranačko mečkarenje...
tu su pravila igre malo drugačija...

Što se tiče stranačkog mečkarenja i sa tim sam imao posla kad sam radio u jednoj državnoj firmi. Trebalo je da idem po tim nekim štandovima i skupljam potpise sa odredjenu stranku (pretpostavljam da znaš na koju mislim), pa da zovem ljude i ubedjujem ih da glasaju za odredjenu osobu i stranku, pa da idem od stana do stana, od zgrade do zgrade ko sektaš i tražim ljudima koji će sigurno da izađu na izbore podatke, ali samo ljudima koji će sigurno da izađu na izbore. Onda ja taj spisak dam šefu a on prosledi nekoj drugoj grupi koja zove te iste ljude i pokušava da ih ubedi za koga da glasaju a ovi moraju da potvrde da sigurno izlaze i da sam ih ja preporučio. Ako neko od njih ne izađe ja dobijam otkaz. Naravno oni ne moraju da glasaju za tu određenu osobu jer je glasanje naravno tajno, to ne zavisi od mene. Od mene zavisi da ih ubedim da izađu a od ove druge grupe da ih ubede da glasaju za određenog čoveka (pretpostavljam da svi znaju na koga mislim). Naravno ja sam sve to odbio i posle manje od nedelju dana od tog događaja dobijem otkaz uz neka druga objašnjena i razloge. Al sve mi je bilo jasno. Iskreno drago mi je što sam dobio otkaz odatle.

 

[a bre Milun]

Pozdrav svima. Imam 23 godine, završenu gimnaziju. Probao sam da završim fakultet, jedan, pa drugi al ne ide. Prosto nije fakultet za svakoga, tako da sam se ispisao sa fakulteta. Radio sam ovako neke bezveze poslove (pakovanje, magacin, call centar, kasir). Negde sam davao sam otkaz a negde dobijao (zbog nedostatka iskustva kako kažu). Razmišljao sam ili o nekim kursevima (stručnim osposobljavanjima) ili prekvalifikacija. E sad me kopka nekoliko stvari. Prva i najbitnija šta je bolje u pogledu praktičnog znanja. Ništa meni ne znači da ja npr upišem prekvalifikaciju za nešto, dajem im pare a naučim samo teoriju. Koliko sam shvatio kursevi se više oslanjaju na praktično znanje. Druga stvar koja me kopka jeste da li su ti kursevi sigurni? Plašim se da im ne dam novac a posle ne budem naučen ništa, ili skoro pa ništa, da radim. Ima li neko iskustva sa prekvalifikacijom ili obukom/kursom za neko zanimanje (npr carinik, moler, pica majstor, zanat bilo kakav, rad na poljoprivredi i slično). Da li je još neko prolazio kroz sličnu situaciju kao ja. Na koji način da se osposobim/naučim da radim bilo kakav posao (zanatski, pekarski, nebitno). Čak sam dobio ponudu da budem pomoćni radnik u jednoj piceriji da učim zanat, ali da radim puno radno vreme, 6 dana nedeljno, ne dobijam nikakvu platu i još ja njima moram da platim 300 evra mesečno jer me "uče" zanatu.

Jel imao neko iskustva sa akademijom oxford što se tiče kurseva zanatskih i slično? Vidim da su povoljni al sam čitao dosta negativnog o njima. Da su nestručni, neljubazni, ne uče vas faktički ništa, gledaju samo kako da uzmu pare? Ko god je imao iskustva sa bilo čim nabrojanim nek odgovori. Hvala unapred.

trazis poso na pogresno mesto.
nazovi pentagon i kazi da im se stavljas na raspolaganje. To je najveca internacionalna organizacija na svetu i ima najveci broj zaposlenih......od Karakasa, Kijeva, Damaska, Beograda, Tripolija, Moskvi, Minsku, Banja Luci.................Oni ce vec nesto naci za tebe.

 

[neobavezna]

Ok, lijepo je što si sve probao i još ljepše što si shvatio da ništa od toga nije za tebe.

Poljoprivreda je lijepo zanimanje.
Zamisli da radiš za sebe 8h kao što si radio za nekog drugog?
ipak, djeluje kao da si jako nestalan i neodlučan.

Sad zamisli da riljaš vrt u jesen i da ti je mrsko posijati u proljeće jer si se predomislio?
Ne znam,upornost i trud je više od pola posla.

 

[cronnin]

Čak sam dobio ponudu da budem pomoćni radnik u jednoj piceriji da učim zanat, ali da radim puno radno vreme, 6 dana nedeljno, ne dobijam nikakvu platu i još ja njima moram da platim 300 evra mesečno jer me "uče" zanatu.

Може, али кажи да пристајеш да им дајеш само целу своју плату и доприносе. Више од тога је неумесно да траже, а и немаш да им даш.

 

[Frederick_]

Pozdrav svima. Imam 23 godine, završenu gimnaziju. Probao sam da završim fakultet, jedan, pa drugi al ne ide. Prosto nije fakultet za svakoga, tako da sam se ispisao sa fakulteta. Radio sam ovako neke bezveze poslove (pakovanje, magacin, call centar, kasir). Negde sam davao sam otkaz a negde dobijao (zbog nedostatka iskustva kako kažu). Razmišljao sam ili o nekim kursevima (stručnim osposobljavanjima) ili prekvalifikacija. E sad me kopka nekoliko stvari. Prva i najbitnija šta je bolje u pogledu praktičnog znanja. Ništa meni ne znači da ja npr upišem prekvalifikaciju za nešto, dajem im pare a naučim samo teoriju. Koliko sam shvatio kursevi se više oslanjaju na praktično znanje. Druga stvar koja me kopka jeste da li su ti kursevi sigurni? Plašim se da im ne dam novac a posle ne budem naučen ništa, ili skoro pa ništa, da radim. Ima li neko iskustva sa prekvalifikacijom ili obukom/kursom za neko zanimanje (npr carinik, moler, pica majstor, zanat bilo kakav, rad na poljoprivredi i slično). Da li je još neko prolazio kroz sličnu situaciju kao ja. Na koji način da se osposobim/naučim da radim bilo kakav posao (zanatski, pekarski, nebitno). Čak sam dobio ponudu da budem pomoćni radnik u jednoj piceriji da učim zanat, ali da radim puno radno vreme, 6 dana nedeljno, ne dobijam nikakvu platu i još ja njima moram da platim 300 evra mesečno jer me "uče" zanatu.

Jel imao neko iskustva sa akademijom oxford što se tiče kurseva zanatskih i slično? Vidim da su povoljni al sam čitao dosta negativnog o njima. Da su nestručni, neljubazni, ne uče vas faktički ništa, gledaju samo kako da uzmu pare? Ko god je imao iskustva sa bilo čim nabrojanim nek odgovori. Hvala unapred.

Danas nedostaje (svuda, i u Srbiji i na zapadu) majstora: vodoinstalatera, keramicara, molera, zidara....
Zatim, nedostaju zavarivači.
Nedostaju profesionalni vozači.
I mnoga druga zanimanja.
Nedostaju stolari i monteri kuhinji (u mom kraju, okolina Dormtunda, narucis kuhinju i cekas 4-6 meseci da dodju i montiraju ti jer nema ko da radi, dnevnice obicnih radnika - montera su 100 d 120, majstora 150-180 evra).

Eto ti nekih ideja.

 

[Eternal Optimist]

Danas nedostaje (svuda, i u Srbiji i na zapadu) majstora: vodoinstalatera, keramicara, molera, zidara....
Zatim, nedostaju zavarivači.
Nedostaju profesionalni vozači.
I mnoga druga zanimanja.
Nedostaju stolari i monteri kuhinji (u mom kraju, okolina Dormtunda, narucis kuhinju i cekas 4-6 meseci da dodju i montiraju ti jer nema ko da radi, dnevnice obicnih radnika - montera su 100 d 120, majstora 150-180 evra).

Eto ti nekih ideja.

Da, takvih ima na hiljade, misliš da je lako biti zanatlija i to postti preko nekog kursa od 3 do 6 meseci. Ne ulivaj dečku lažnu nadu. Dobar buregdžija zaradi 200 hiljada dinara platu mesečno, ali takve možeš nabrojati u Beogradu na prstu jedne ruke, jer rade u više pekara i sami određuju vreme, do su pravi majstori, a ne neke priučene kursadžije.. Da bi bio dobar električar ili automehaničar, moraš pre svega to da voliš, da se time baviš ceo život da bi znao taj posao.
Pa ,mnogi zanati su teži od polovine ovih kvazi fakulteta i bolje plaćeni nego neki koji je studirao sociloologiju, filozofiju, istoriju, zaštitu životne sredine, menadžmente(menadžer možeđ biti bez fakulteta ako si sposoban za to, geografija, i ti neki prodavački fakulteti muda za bubrege, posle kojih sediš kući sa diplomom)...
Tako da je tvoj post govori da ti nikad nisi se bavio nekim zanatom...
Moj otac je bio automehaničar i zaraiđivao je odlično, kako u džavnoj firmi, tako i privatno je radio i zarađivao bolje od nastavnika i profesora iz srednje škole, koji ne umeju sijalicu da zavrnu... A bio je i načitan, samo nije imao formalno obrazovanje. No on je bio jedan od retkih dobrih majstora u okolini, kojeg su svi zvali, kad im se nešto pokvari, on dobro naplati, ali tu treba znanje, koje je sticao od svoje 13 godine..
Ne može to tek tako preko noći, e sad ću biti moler, to je lako, koristim valjak i farbam po zidovima, a to što ispadne loše, nekvalitetno, jer je u pitanju neki koji ima kurs...
Ili frizer, da odem kod frizera, koji nema dara za šišanje, da me unakazi kad odem kod njega, pa i tu čak treba osnovno znanje hemije, ode žena kod frizerke i da joj spali kosu... Ne možeš potcenjivački pisati o zanatima... Tu mora da se ulože godine učenja i prakse i ljubavi da bi bio dobar frizer, dobar kuvar..
Uništiš mušteriji kosu, proćuće se i ti si propao, loš ti je hleb i pecivo, niko ti neče kupovati, loše si zavario, niko više neće hteti tvoje usluge...
Pa i za manikuru i negu lepote treba imati dara...
Isto i za kuvara.

Eventuallno da bude neki po moćni radnik koji će mehanički raditi poslove, da tegli, da ne razmišja, da radi samo ono što mu se kaže, za neku mizeriju od plate... I da dobije nakon nekog vremena šut kartu, bilo to kafić, pekara, picerija...

 

[Eternal Optimist]

A da, ne može svako da bude ni profesionalni vozač. Za to moraš biti rođen, biti zdrav, imati dobar vid, da nemaš psihičkih bolesti, da si izdržljiv... Ko sve dobija vozačku dozvolu, nije ni čudo što ljudi ginu... Baš je lako voziti kamino po evropi.

 

[sinnke]

Danas nedostaje (svuda, i u Srbiji i na zapadu) majstora: vodoinstalatera, keramicara, molera, zidara....
Zatim, nedostaju zavarivači.
Nedostaju profesionalni vozači.
I mnoga druga zanimanja.
Nedostaju stolari i monteri kuhinji (u mom kraju, okolina Dormtunda, narucis kuhinju i cekas 4-6 meseci da dodju i montiraju ti jer nema ko da radi, dnevnice obicnih radnika - montera su 100 d 120, majstora 150-180 evra).

Eto ti nekih ideja.

Ma ko ti to kaze, pa ja sam radio selidbe po svabendari i montaze pa mi svabov dao placu 1200 eura a ja njemu da ja ode nazad u hr. Svi oni svasta obecaju... nedo bog da moja noga vise kroci u svabendaru ni sa kamionom a ne da moram tamo posla traziti. Inace gazda mi je bio svabov. Kako tako napredna i postena zemlja nema svog kadra? To nikom od majmuna nije cudno? Ljudi su teski mentoli

 

[Frederick_]

Da, takvih ima na hiljade, misliš da je lako biti zanatlija i to postti preko nekog kursa od 3 do 6 meseci. Ne ulivaj dečku lažnu nadu. Dobar buregdžija zaradi 200 hiljada dinara platu mesečno, ali takve možeš nabrojati u Beogradu na prstu jedne ruke, jer rade u više pekara i sami određuju vreme, do su pravi majstori, a ne neke priučene kursadžije.. Da bi bio dobar električar ili automehaničar, moraš pre svega to da voliš, da se time baviš ceo život da bi znao taj posao.
Pa ,mnogi zanati su teži od polovine ovih kvazi fakulteta i bolje plaćeni nego neki koji je studirao sociloologiju, filozofiju, istoriju, zaštitu životne sredine, menadžmente(menadžer možeđ biti bez fakulteta ako si sposoban za to, geografija, i ti neki prodavački fakulteti muda za bubrege, posle kojih sediš kući sa diplomom)...
Tako da je tvoj post govori da ti nikad nisi se bavio nekim zanatom...
Moj otac je bio automehaničar i zaraiđivao je odlično, kako u džavnoj firmi, tako i privatno je radio i zarađivao bolje od nastavnika i profesora iz srednje škole, koji ne umeju sijalicu da zavrnu... A bio je i načitan, samo nije imao formalno obrazovanje. No on je bio jedan od retkih dobrih majstora u okolini, kojeg su svi zvali, kad im se nešto pokvari, on dobro naplati, ali tu treba znanje, koje je sticao od svoje 13 godine..
Ne može to tek tako preko noći, e sad ću biti moler, to je lako, koristim valjak i farbam po zidovima, a to što ispadne loše, nekvalitetno, jer je u pitanju neki koji ima kurs...
Ili frizer, da odem kod frizera, koji nema dara za šišanje, da me unakazi kad odem kod njega, pa i tu čak treba osnovno znanje hemije, ode žena kod frizerke i da joj spali kosu... Ne možeš potcenjivački pisati o zanatima... Tu mora da se ulože godine učenja i prakse i ljubavi da bi bio dobar frizer, dobar kuvar..
Uništiš mušteriji kosu, proćuće se i ti si propao, loš ti je hleb i pecivo, niko ti neče kupovati, loše si zavario, niko više neće hteti tvoje usluge...
Pa i za manikuru i negu lepote treba imati dara...
Isto i za kuvara.

Eventuallno da bude neki po moćni radnik koji će mehanički raditi poslove, da tegli, da ne razmišja, da radi samo ono što mu se kaže, za neku mizeriju od plate... I da dobije nakon nekog vremena šut kartu, bilo to kafić, pekara, picerija...

Jesam li ja negde rekao da ce da postane zanatlija preko noci?

Pa naravno da se ne uci zanat preko noci, ali ako danas pocne, i cetiri godine uci i radi, za cetiri godine ce biti majstor.

Ako to ne uradi - za cetiri godine nece biti nista.

Zato, momcino, kreni odmah, i ne cekaj. Ne slusaj savete "optimista"