Он је уобличио политику ресетовања односа САД-а и Русије, коју је обзнанио Барак Обама током прве посете Москви, а истина је и да је о Русији протеклих година говорио као о "великом пријатељу" својих САД. Међутим, све то је пало у воду већ другог дана проведеног на позицији амбасадора САД-а у Русији
Амерички и руски медији слажу се у једном – Мајкл Мекфол је дошао у Москву да провоцира власт и охрабри опозицију. Исту (не)скривену агенду имали су и бивши амерички амбасадори у Русији, с том разликом да Мекфол то ради отвореније, агресивније, а многи се слажу и непримереније.
Мекфол, бивши саветник Барака Обаме за односе са Русијом и креатор политике „ресетовања“ односа двеју земаља, рођен је у малом граду Глазгову (Монтана), који је шестдесетих, током вијетнамског рата, био познат по бази америчке авијације, а данас има становника као већа улица у Београду (око 3.000).
Тврди да се још од малих ногу интересовао за Русију, тачније подручје тадашњег Совјетског Савеза, па и не чуди што је своје образовање, а потом и каријеру, базирао управо на тим земљама. Први пут када је напустио Сједињене Државе отпутовао је у Русију. То је био посебан шок за његову мајку, која је чак и Калифорнију сматрала иностранством.
Дипломирао је на тему међународних односа и словенских језика, а постдипломски је стекао на Катедри за Словене и Источну Европу на Стенфорду, где је тренутно професор „у одсуству“. Докторирао је на Оксфорду, опет на тему међународних односа.
Чак и када је именован за саветника америчког председника за Евроазију, али превасходно за Русију, медији га нису сматрали политичарем. Његово постављање за амбасадора у Москви није претерано изненадило због његовог образовања, познавања прилика у том делу света, искуства са, за Американце, „проблематичним“ земљама, али јесте због тога што његово деловање никада није сматрано дипломатским. Уосталом, Мајк Мекфол је и сам небројено пута рекао да није политичар, а потом и да није дипломата.
Истина је да је управо он смислио политику ресетовања односа САД-а и Русије, коју је обзнанио Барак Обама током прве посете Москви, и да је о Русији протеклих година говорио као о „великом пријатељу“ своје земље. Међутим, све то је пало у воду већ другог дана проведеног на позицији амбасадора.
Његов први велики чин, који је био под лупом јавности и, још битније, телевизијских камера, био је састанак са лидерима опозиције непосредно пред велике протесте у Москви. Државни медији су на нож дочекали тај састанак, а Мекфола су означили као главног организатора и финансијера протеста који су уследили.
Није тајна да је Мајкл Мекфол са собом у Москву однео 50 милиона долара намењених за промоцију демократије, наравно америчке, али Руси сматрају да је тај новац заправо намењен организацији великих протеста. Уосталом, кажу да је он своје образовање изградио на изучавању „демократских промена“ широм света, тачније насилном свргавању власти и каснијој транзицији. И то је донекле истина. Његова писана дела баве се искључиво том тематиком. Тако се међу монографијама чији је аутор, коаутор и уредник налазе наслови попут „Наранџаста револуција – порекло демократских промена у Украјини“, „Између диктатуре и демократије – руска посткомунистичка политичка реформа“, „Незавршена руска револуција – политичка промена од Горбачова до Путина“, и тако даље.
Руси га зато с разлогом сматрају човеком који је дошао да направи револуцију у њиховој земљи, што он категорички одбацује, иако је пре неколико година у интервјуу једном руском сајту себе описао као „специјалисту за демократију, антидиктаторске покрете и револуције”. Укратко, он јесте специјалиста за револуције, али се тиме не бави у Русији, иако се састаје са лидерима опозиције неколико недеља пред велике протесте. Тако каже Мајкл Мекфол.
Међутим, не нападају само Руси Мекфола, већ је то, чини се, узајаман процес. Тако је он оптужио канал НТВ да га прислушкује и да шаље људе, понекад и униформисане, да га прате. Наравно, већински власник НТВ-а је држава преко „Газпром медиа” фирме, која је највећа медијска групација у Русији.
Мекфол је направио прави дипломатски скандал, чак и за америчког амбасадора, када је приликом расправе са екипом НТВ-а Русију назвао „дивљом земљом“. Иако је живео у Москви, додуше пре двадесет година, и иако течно говори руски, Мекфол се правдао да се није лепо изразио због лошег познавања руског језика, на којем је иначе и одбрусио новинарима. Тврди да је желео да каже да су људи са НТВ-а дивљи, а не руски народ.
Још један велики гаф направио је у интервјуу који је дао за руски „Комерсант“. Он је, између осталог, истакао да уопште није желео да буде амбасадор у Москви, те додао да би пре уживао у јануару у Калифорнији, него у Москви. Просто речено, Мајкл Мекфол је дошао у туђу кућу, а онда домаћину и његовој породици одбрусио да уопште није желео да дође.
На његовом нишану нашла се и Маргарита Симоњан, уредница канала „Русија Тудеј”, којим Москва поправља свој имиџ на енглеском говорном подручју. Мекфол је Симоњановој скренуо пажњу путем друштвене мреже „Твитер”, коју иначе редовно користи у комуникацији, да је на њеном каналу објављено да је он послао руског опозиционара Алексеја Навалнија на Универзитет Јејл, што је, како Мекфол каже, лаж. Симоњанова је након неколико сати, такође путем „Твитера”, демантовала америчког амбасадора: „Натерала сам момке са телевизије да седну и одгледају програм на свих наших пет канала. Ништа такво није пронађено. Мислим да Стејт департмент дугује нашим момцима бонус за рад преко ноћи.“ Ни његова каснија посета и хвалоспеви о цркви и патријарху Кирилу нису добили очекивани ПР одјек.
Чини се да је Мајкл Мекфол унапред изгубио битку с руским медијима, што и не чуди с обзиром на то да држава контролише огроман проценат најутицајнијих телевизија, дневних листова, недељника… Међутим, ни његова дела у првим месецима на месту амбасадора нису му уопште помогла. Чак ни покушај да путем друштвених мрежа и блога на руском језику придобије руску јавност није прошао. Посебно чуди чињеница да се Мекфол тако агресивно поставља према медијима и не штеди тешке речи за Русију, о којој је у протеклом периоду пре доласка на место амбасадора говорио у суперлативима и пре свега веома обазриво.
Једно је сигурно, Мајкл Мекфол је кренуо агресивно, али је добио још агресивнији одговор од домаћина, далеко искуснијих када је политика у питању. Обама је изабрао правог човека који ће на лицу места „љуљати“ Владимира Путина, али право питање је може ли Мајкл Мекфол, неискусни политичар и још неискуснији дипломата, довољно заљуљати ситуацију у Русији да би написао неку нову књигу о „демократским променама“. Хоће ли Мекфол, донедавно становник сунчане Калифорније, издржати руску зиму пред којом су многи у прошлости пали, или ће успети да загреје руску опозицију до тачке кључања, остаје да се види.
Други Мекфол који је разбеснео Русе
Ово није први Мекфол који је успео да разбесни Русе. Америчка војна морнарица у свом саставу има брод разарач под именом „УСС Мекфол” који је крајем 2008. године, након рата Русије и Грузије, упловио у луку у Батумију, носећи хуманитарну помоћ. Руси су то сматрали провокацијом Американаца, али је све прошло без озбиљнијих последица. “УСС Мекфол” нема везе са актуелним америчким амбасадором, већ је назван по Доналду Мекфолу, који је био командир и бивша „фока“ (специјална јединица америчке морнарице).
http://www.vidovdan.org/index.php?o...8:2012-07-08-21-18-38&catid=41:svet&Itemid=68
