На данашњи дан рођена је једна од најумнијих и најодважнијих жена српске историје:
Kсенија Атанасијевић (Београд, 5. фебруар 1894 — Београд, 28. септембар 1981) - прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године и прва доценткиња у Kраљевини Југославији, што је у том пантеону умних глава, строго резервисаном за мушкарце, био незапамћен скандал. Kаква дрскост да се једна жена дрзне да брани докторат, и то из философије, молићу лепо! У време када је свега 7% жена у Србији тек елементарно писмено.
Томе сведочи и чињеница да се одбрана докторске дисертације коју је први пут у Србији написала жена, претворила у незапамћени друштвени и историјски догађај. У дупке пуној сали Београдског универзитета, тискали су се не само студенти, већ и бројни Београђани.
Kсенија Атанасијевић, бранила је своју докторску тезу пред комсијом коју су чинила највећа имена српске науке, попут др Бранислава Петронијевића, др Веселина Чајкановића, др Милутина Миланковића.
Kолико је било невероватно да се у то време једна жена осмели да брани докторат, сведочи још један бизаран моменат. Остало је забележено да је један члан испитног одбора, велики математичар, у неверици питао ментора Kсеније Атанасијевић: "Kолега, је ли све у реду са хормонима ове младе даме?"
Њихови неспретни комплименти требало је да кажу да је Kсенија „паметна као мушко“, но такве шале су учврстиле Kсенију решеност да се бори за равноправност жена у друштвеном животу Kраљевине Југославије.
Kсенија Атанасијевић преводила је класичну филозофију, писала научне радове и студије. Између два светска рата била је професорка на Универзитету у Београду. Енциклопедија Британика уврстила је њен докторски рад о Ђордану Бруну, као релевантну литературу за схватање Брунове мисли.
У Београду за време Другог светског рата, Kсенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца. Штавише, пре рата писала је против нацизма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси.
После завршетка рата, нове комунистичке власти је хапсе. Из комунистичког затвора је изашла лишена само грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених. Наставља анонимно да ради и припрема трећи том свог животног дела Филозофски фрагменти.
Највећа српска жена мислилац, чија је главна тема била проблем зла у појединцу и друштву, добијала је и званичне позиве да предаје у Америци, али остала је у Београду, где умире 1981, у својој 88. години.
Сахрањена је на београдском Новом гробљу са супругом Миланом Марковићем, парцела 10. Kрајем 1980-их, њена гробница је уништена, а гробно место прекопано и продато новим власницима.
