Quantcast

КРВАВИ АРХИВИ ТАЈНИХ СЛУЖБИ Уништили архиву

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.201
КРВАВИ АРХИВИ ТАЈНИХ СЛУЖБИ Уништили архиву и „препливали“ у демократе


Марко Лопушина | 14. октобар 2014.
Стручњаци упозоравају да би јавност могла да добије “ретуширане” верзије догађаја с краја прошлог века. Део докумената, поготово сараднички досијеи, је и преправљан, и као “оригинали” су враћени 3. јануара 2001. године


И КАДА се буду отворили тајни архиви, велико је питање шта је у њима остало од спорних догађаја из деведесетих година прошлог века. На ово упозоравају многи домаћи стручњаци, који истичу да су људи Слободана Милошевића, свесни шта све скривају досијеа Ресора државне безбедности, одлучили да их униште одмах након 5. октобра 2000. На састанку који је одржан 7. октобра на Институту безбедности и коме је председавао Никола Ћурчић, донета је одлука о уништавању документације за период од 1998. до 2000. године која се односила на криминалне активности државне безбедности и власти.

- Циљ био да се уклони читав концепт незаконитог понашања, тако да је наређено уништавање 15 врста документа. Одређено је и уклањање сведока, како би шефови могли да “препливају” у демократе - каже Зоран Стијовић, бивши саветник шефа РДБ.


Спаљивање
Овај бивши обавештајац, истиче и да је то планирано још у септембру 2000. године, за време Слободана Милошевића, а да су уништавани оригинални докуменати, како они записани на папиру, тако и они који се чувају на микрофилмовима и у електронском облику. Уништавање је почело још током 5. октобра, у поподневни часовима, када су уништена документа из сефа тадашњег шефа РДБ Радета Марковића. У документима су била службена акта о интерним акцијама “Мачва” и “Кактус” и докази о везама криминалаца, људи из власти и привреде. Приликом паљења просторија Милошевићевог СПС на Студентском тргу у Београду, намерно је уништена документација и досијеа са именима доушника из опозиционих странака.
- Спаљивање у РДБ је трајало два сата, од 16 до 18 часова. По договору уништени су документи о регионалној сарадничкој мрежи, о специјалним сарадницима, од којих су неки коришћени и за ликвидације, досије о оперативним обрадама, планови рада, регисти сарадника, документи о прислушкивању. Један део тих докумената, поготово сараднички досијеи, је и преправљан и као “оригинали” су враћени 3. јануара 2001. године. Наравно, ретуширани су и тако постали непоуздани извор информација и доказ рада Државне безбедности - признаје инспектор Зоран Стијовић.


УГРОЖАВАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Ивица Дачић, бивши министар полиције, својевремено је изјавио да је процена државних органа који се баве безбедношћу да тај процес треба добро да се осмисли, како не би била угрожена национална безбедност. Још се памти и да су представници Демократске странке 2011. године амандманима тражили да имена наредбодаваца злочина и извршилаца не буду доступна јавности наредних 60 година!?


Коминистар полиције после 5. октобра 2000. адвокат Божо Прелевић је, такође, једном приликом признао су у време његовог мандата у МУП Србије стигле информације да су досијеи тајне полиције и царине паљени и уништавани широм Србије све до 20. октобра, док није формирана влада. Да су досијеи уништавани потврдио је и Раде Булатовић, начелник БИА, нове тајне службе.



Неразјашњена убиства

Због преправљених архива, многи сумњају и да ће икада бити откривене позадине убиства моћних људи у Србији током деведесетих година прошлог века. Отуда се само нагађа да су извршиоци тих злочина или плаћеници тајних служби или оперативци странака или мафијаши.

- Државни архиви из истраге тајних служби и јавне безбедности скривају политичку позадину и извршиоце ликвидације Зорана Тодоровића, генералног секретара ЈУЛ, Павла Булатовића, министра одбране, Жике Петровића, директора у ЈАТ, генерала полиције и начелника Ресора јавне безбедности Радована Стојичића, Бошка Бухе, генерала полиције и начелника ГСУП-а и групе полицијских начелника - тврди Томислав Кресовић, политички аналитичар.
Он подсећа да у недостатку доказа и због обустављене истраге јавност само нагађа да су савезног министра одбране Павла Булатовића, у кафани ФК “Рад” на Бањици, 7. фебруара 2000. године и директора ЈАТ Жике Петровића, убијеног у класичној сачекуши ма кућном прагу родитељске куће у срцу Београда, 25. априла 2000. године, ликвидирали мафијаши, јер су наводно учествовали у изношењу милијарди из земље.
Говорило се и да су плаћеници ЦИА одговорни за смрт Зорана Тодоровића (убијен 24. октобра 1997. године испред зграде “Беопетрола” у Новом Београду), Радована Стојичића (10. априла 1997. у београдском ресторану “Мамма миа”) и Бошка Бухе (убијен из аутоматске пушке на паркингу са дунавске стране хотела “Југославија” 10. јуна 2002. године). Они су их наводно ликвидирали јер су били сведоци повезаности ЦИА са српском мафијом, која се бавила шверцом оружја ЈНА, цигарета, наркотика и девиза.
Под неразјашњеним околностима су убијена и три полицијска пуковника: Драган Симић, начелник Одељења унутрашњих послова општине Савски венац (у заседи, 8. јула 1999. у Улици Саве Ковачевића у Београду), Милорад Влаховић, помоћника начелника криминалистичке службе СУП Београд (11. марта 1999. испред Спортског центра “Кошутњак”) и Момир Гавриловић, високи официр РДБ (на Новом Београду 3. августа 2001).
- Треба подсетити да су гласине о мотивима и ликивадаторима ових личности производ тајних служби и оних интересних група, којима одговара да се тајне ових убистава не открију. Отуда и приче да су за све ове злочине криви или “лично Слободан Милошевић” или “ЦИА, која по Србији убија” - каже Кресовић.
 
Poslednja izmena:

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.201
Mračne tajne državne bezbednosti
Marko Lopušina | 13. oktobar 2014. 21:30

Nova srpska istorija čeka otvaranje arhiva. Pristup dokumentima tajnih službi pomogao bi da se do kraja demistifikuju priče o prirodi komunističkog režima, mehanizmima i žrtvama represije



NI 14 godina od 5. oktobra 2000. godine, iako najavljivan i utvrđen kao nacrt, još nije donet Zakon o otvaranju dosijea srpske i jugoslovenske tajne policije, mada je u međuvremenu podneto 7.000 zahteva za uvid u dokumenta službi državne bezbednosti. Od uvođenja demokratskih promena u Srbiji široj javnosti su tek selektivno bila dostupna samo arhivska dokumenta Službe DB o pojedincima.

Srpska tajna služba BIA do sada je predala Arhivu Srbije više od 80.000 “ličnih fascikli”, od kojih neke imaju po 10.000 stranica. U više navrata od 2003. istorijska građa tajne policije predavana je pre svega Arhivu Srbije i nešto malo Istorijskom arhivu grada Beograda. Arhive su, međutim, internim statutima ograničile dostupnost dokumenata široj javnosti.

Do sada su uvid u deo građe imali samo članovi državnih komisija i retki naučni radnici na projektima. Od četiri ključne mere, kojima bi se udarili temelji zdravog demokratskog društva - otvaranje arhiva, lustracija, rehabilitacija i restitucija - koje su sprovodile sve zemlje sa komunističkim nasleđem, u Srbiji je do danas sprovodena samo jedna, a ostale polovično ili nikako.
- Otvaranje dosijea tajne policije i slične dokumentacije je temeljna mera koja se nametala u svim društvima koja su izlazila iz autoritarnog sistema i gradila demokratiju - ističe dr Srđan Cvetković, istoričar.


Doušnici
Tajna policija, oličena pre svega u službama državne bezbednosti, Ozni, Udbi, SDB, RDB, kao i u vojnim agenturama KOS i VOS i diplomatskoj SID, godinama je prikupljala informacije o građanima i držala pod kontrolom na stotine hiljada doušnika i hiljade agenata i saradnika. Za Srbiju se zato decenijama govorilo da je policijska država. Na stotine hiljada ljudi bilo je direktno ili indirektno oštećeno delovanjem represivnog aparata.
Nezvanično se govori o postojanju čak tri miliona dosijea o proganjanima, a u okviru toga o čak pola miliona ubijenih ljudi. Ova spekulacija je plod višegodišnjih stradanja srpskog i jugoslovenskih naroda od “političke policije”, zaštitnika najpre režima Josipa Broza, a potom sistema Slobodana Miloševića.
I Tito i Sloba su imali svoje agenture, specijalne odrede i jedinice za tajne likvidacije političkih protivnika. U vreme FNRJ i SFRJ to su bile službe bezbednosti poznate po svojim skraćenicama i zločinima - OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda), UDBA (Uprava državne bezbednosti) i SDB (Služba državne bezbednosti). Uz njih je delovao vojni odred KNOJ. U doba SRJ i države SiCG političke neistomišljenike progonili su RDB (Resor državne bezbednosti) i JSO (Jedinica za specijalne operacije).
Razotkrivajući mračne godine Srbije, istoričar Srđan Cvetković je jedini tačno utvrdio da je, na primer, na Golom otoku bilo 16.500 zatočenika. Pronašao je 600 fotografija žrtava “divljeg čišćenja ljudi” u Srbiji, kao i originalne filmske snimke sa eshumacije tajnih grobnica u Srbiji. Naučno je utvrdio da je kroz srpske zatvore prošlo na desetine hiljada seljaka u operaciji “obavezni otkup”, jer nisu mogli državi da isporuče žito i meso, ili su se opirali kolektivizaciji na selu.
- U Smederevu, Bežaniji i Dolovu su ti seljaci ubijani. Bilo je to u vreme gladne 1950. godine - podseća Cvetković.

Preporuke EU
I pored jasne preporuke EU, zbog nedostatka političke volje i spremnosti stranaka na vlasti da se suoče sa istorijskim istinama, krvave tajne službi državne bezbednosti ostale su sakrivene i od pisaca istorije i od javnosti.

- Potpuni pristup arhivskoj građi službi državne bezbednosti pomogao bi da se do kraja demistifikuju priče o prirodi komunističkog režima, mehanizmima i žrtvama represije o kojima i dalje postoje suprotstavljena gledišta. A tek otvaranjem arhiva i dolaskom do objektivnih informacija o funkcionisanju represivnog aparata i razmerama zločina režima, moglo se ići dalje sa merama lustracije, rehabilitacije, restitucije i na zdravim temeljima graditi demokratsko društvo i institucije - kaže Cvetković, koji je autor knjige “Između srpa i čekića” o metodima političke represije u Srbiji od 1944. do 1985. godine.

Cvetković je bio je sekretar Državne komisije za otkrivanje grobnica masovnih pogubljenja i otkrio 200 lokacija stratišta sa najmanje 60.000 žrtava, ali je zbog nezainteresovanosti države za ovaj proces, podneo ostavku.
Prvi je javno na naučni način prikazao zločine srpskih tajnih službi nad vlastitim narodom.
Za svoju izložbu “u ime naroda” koristio je dokumenta tajnih službi Jugoslavije, ali i istorijsku građu Slovenije, Hrvatske, BiH, Mađarske i Rusije. Sada radi dokumentarni film o masovnim, grupnim i pojedinačnim zločinima tajnih službi.

- Otvaranje dosijea imalo bi svoju moralnu, političku i društvenu funkciju. Neke tajne i ubistva iz skorije prošlosti bili bi razrešeni. Upućena bi bila jasna politička poruka o raskidu sa totalitarnim nasleđem, a pomoglo bi i društvenom ozdravljenju i rehabilitaciji žrtava - dodaje dr Cvetković.
 

Сајенс

Veoma poznat
Poruka
12.749
Баш ме брига за те ствари демократе - социјалисти, то се мање - више зна, мене интересује шта је са удбиним досијеима још из брозовог времена, ту је корен проблема, то треба да се објави. Да види народ које су то комунистичке барон фамилије у Србији, слутим да су тесно повезани са шипцима и сличним олошом
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.201
Molim vas da se drzite teme, tema o cetnicima je na pdf Istorija

Наравно да НИЈЕ У ПИТАЊУ ТЕМА О ЧЕТНИЦИМА(коју сам ја лично поставио) - НЕГО О ЗЛОЧИНИМА ПАРТИЗАНА-КОМУНИСТА....... што у потпуности одговара овој теми јер је у питању СВЕДОЧЕЊЕ УЧЕСНИКА.....

Али шта друго осим очекивати на овом пдф који је очигледно у рукама распалих комуниста и осталих помагача !!!
 
Poruka
74.633
На срећу велики делови тих архива нису под контролом бољшевичке копиладије која и даље ведри и облачи тобожњим органима безбедности Србије.

Словенци су, рецимо, давно отворили архиве у Љубљани - и обзнанили имена свих сарадника ДБ за које је била надлежна Љубљана. Они, ето, немају државне интересе који су уско повезани са одбраном комунистичких смрадова. Ко би знао зашто.
 

Владан

Buduća legenda
Poruka
31.053
Драшковић: Крију истини о усташама

Лидер СПО Вук Драшковић каже да „чувари велике тајне хоће да наводном противпожарном заштитом спрече политички и духовни пожар који ће захватити Србију кад тајна о злочинима буде откривена“. „Кад Србија сазна и да је најелитнија усташка пуковнија, заробљена 1943. у Стаљинграду, у октобру 1944. пребачена у Србију да је ослобађа, да су ти усташки ослободиоци починили масакр над народом у Гучи, Драгачеву и Поморављу и да је Тито усташког потпуковника Марка Месића унапредио у пуковника, чин с којим је и умро 1982. у Загребу. Да поменем и страшни комунистички злочин у Лисичјем јарку и близу још 300 тајних и масовних гробница по Србији. Од сакривене истине о помору десетина хиљада људи сада би да се бране и противпожарном заштитом, али нема тих апарата који ће пожар да спрече“, каже Драшковић.
 

COBAK

Domaćin
Banovan
Poruka
3.896
На срећу велики делови тих архива нису под контролом бољшевичке копиладије која и даље ведри и облачи тобожњим органима безбедности Србије.

Словенци су, рецимо, давно отворили архиве у Љубљани - и обзнанили имена свих сарадника ДБ за које је била надлежна Љубљана. Они, ето, немају државне интересе који су уско повезани са одбраном комунистичких смрадова. Ко би знао зашто.

Slovenacki komunisti su bili kooperativniji, pa im to nije bilo tabu :lol:
 

Пресретач

Buduća legenda
Poruka
36.429
У озбиљним земљама се занимају за своје грађане који су радили за стране тајне службе и уништавали своју земљу.

Шта рећи кад је било злочинаца који су потписивали петицију за терористичко бомбардовање Београда 1999. године.
Ето каквих злочинаца има међу нама и ти крвници на чијим рукама је крв невине деце Србије убијене 1999. године, изгледа да они никада неће одгговарати...
 

Пресретач

Buduća legenda
Poruka
36.429
За Вука Драшковића оперативац РДБ-а јавно тврди у емисији Голи живот да је имао контакте са агентима ЦИА у Црној Гори.

- - - - - - - - - -

И што се неко у Србији не заинтересује за смрт колико грађана Србије је одговорна ЦИА, чији су агенти обележавали као легитимни циљ терористичког бомбардовања чак и амбасаду НР Кине 1999.?
 

COBAK

Domaćin
Banovan
Poruka
3.896
Драшковић: Крију истини о усташама

Лидер СПО Вук Драшковић каже да „чувари велике тајне хоће да наводном противпожарном заштитом спрече политички и духовни пожар који ће захватити Србију кад тајна о злочинима буде откривена“. „Кад Србија сазна и да је најелитнија усташка пуковнија, заробљена 1943. у Стаљинграду, у октобру 1944. пребачена у Србију да је ослобађа, да су ти усташки ослободиоци починили масакр над народом у Гучи, Драгачеву и Поморављу и да је Тито усташког потпуковника Марка Месића унапредио у пуковника, чин с којим је и умро 1982. у Загребу. Да поменем и страшни комунистички злочин у Лисичјем јарку и близу још 300 тајних и масовних гробница по Србији. Од сакривене истине о помору десетина хиљада људи сада би да се бране и противпожарном заштитом, али нема тих апарата који ће пожар да спрече“, каже Драшковић.

Drašković je veliki čovek i pravi patriota.

Šteta što naša nacija nije imala više sluha za takve ljude.

On je znao kad i pred kime treba pognuti glavu i celivati ruku…

Ne vredi glavom kroz zid i moramo to da shvatimo.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.