Крвава Ивица и Марица

Poruka
6.118
Деца су са родитељима дошли да одгледају омиљену бајку.Почела је.Хорор....Крваве секире,отсецање прстију,око које испада на бину,вриштање и кричање глумаца...и страх...и родитеља и деце....Болесни умови експериментисали су са нашо децом....зза затвор....и смену директора дотичног позоришта.:evil:
 
Деца су са родитељима дошли да одгледају омиљену бајку.Почела је.Хорор....Крваве секире,отсецање прстију,око које испада на бину,вриштање и кричање глумаца...и страх...и родитеља и деце....Болесни умови експериментисали су са нашо децом....зза затвор....и смену директора дотичног позоришта.:evil:

Чула сам нешто о томе... Страшно!
Дечије позориште "Душко Радовић" никада није било на нижим гранама, него за ово време од када је
на место директора постављена Ања Суша, ћерка Гордане Суше.:evil:
 
Деца су са родитељима дошли да одгледају омиљену бајку.Почела је.Хорор....Крваве секире,отсецање прстију,око које испада на бину,вриштање и кричање глумаца...и страх...и родитеља и деце....Болесни умови експериментисали су са нашо децом....зза затвор....и смену директора дотичног позоришта.:evil:

Ovo bi trebalo da neko javno iskritikuje konacno, jer je stvarno svima dozlogrdilo da nam ljudi bez ikakvih kvaliteta sede na celnim mestima i odobravaju nas novac za kojekakve idiotarije,
tipa J.Cirilov(sve sto radi je uzasno), B.Pavicevic(CZKD),D.Mihajlovic(nista ne radi),S.Cvetkovic(evo npr.ovi nesrecni Sopalovici),B.Cvejic(toliko toga),N.Bradic(Disharmonija)....sve je postalo besmisleno, krajnje vulgarno, degutantno i dosadno...
Onaj Bitef vise ne postoji, nekadasnja pozorista tipa JDP-a i Ateljea su bila plezir za oci i usi, a danas su postala (cast izuzetnim predstavama) cemer i jad naseg grada.Narodno p.- samo cu reci da su se nekada glumci otimali da rade u ovom pozoristu.
E sad, glumci su i dalje mahom isti, pojacani mladjim snagama(vrlo dobrim), ali su upravnici potpisali ugovor sa djavolom i doveli jezive umisljene reditelje -neznalice.Ovde ne mislim na one cije se predstave igraju godinama i naileza na sjajan odziv publike, vec na one, koji opet za sobom vuku scenariste, pisce i dramaturge o cijim talentima nema dokaza...
Veliki sam poklonik pozorista i strasno mi je zao sto ce moje dete mozda sa skolom imati organizovano gledanje predstave u decjem pozoristu na cijoj ce sceni u okviru scenografije za predstavu Knjiga o dzungli umesto lijana visiti kondomi!
Ovakve stvari nemaju opravdanje, najiskrenije mi je zao za taj eksces u pozoristu D.Radovic koje vise ne zna sta ce sa sobom pa na vrlo nesmotren i neodgovoran nacin edukuje nasu decu.
I da se ne lazemo, nema ova ustanova u svojoj istoriji nista iza sebe tako znacajno zbog cega bi ga trebalo nazivati -profesionalnim pozoristem!Mozda ako promene upravnika i okrenu potpuno drugaciji list, neko nekada i pozeli da ode u ovo pozoriste da odgleda predstavu...
 
Ovo bi trebalo da neko javno iskritikuje konacno, jer je stvarno svima dozlogrdilo da nam ljudi bez ikakvih kvaliteta sede na celnim mestima i odobravaju nas novac za kojekakve idiotarije,
tipa J.Cirilov(sve sto radi je uzasno), B.Pavicevic(CZKD),D.Mihajlovic(nista ne radi),S.Cvetkovic(evo npr.ovi nesrecni Sopalovici),B.Cvejic(toliko toga),N.Bradic(Disharmonija)....sve je postalo besmisleno, krajnje vulgarno, degutantno i dosadno...
Onaj Bitef vise ne postoji, nekadasnja pozorista tipa JDP-a i Ateljea su bila plezir za oci i usi, a danas su postala (cast izuzetnim predstavama) cemer i jad naseg grada.Narodno p.- samo cu reci da su se nekada glumci otimali da rade u ovom pozoristu.
E sad, glumci su i dalje mahom isti, pojacani mladjim snagama(vrlo dobrim), ali su upravnici potpisali ugovor sa djavolom i doveli jezive umisljene reditelje -neznalice.Ovde ne mislim na one cije se predstave igraju godinama i naileza na sjajan odziv publike, vec na one, koji opet za sobom vuku scenariste, pisce i dramaturge o cijim talentima nema dokaza...
Veliki sam poklonik pozorista i strasno mi je zao sto ce moje dete mozda sa skolom imati organizovano gledanje predstave u decjem pozoristu na cijoj ce sceni u okviru scenografije za predstavu Knjiga o dzungli umesto lijana visiti kondomi!
Ovakve stvari nemaju opravdanje, najiskrenije mi je zao za taj eksces u pozoristu D.Radovic koje vise ne zna sta ce sa sobom pa na vrlo nesmotren i neodgovoran nacin edukuje nasu decu.
I da se ne lazemo, nema ova ustanova u svojoj istoriji nista iza sebe tako znacajno zbog cega bi ga trebalo nazivati -profesionalnim pozoristem!Mozda ako promene upravnika i okrenu potpuno drugaciji list, neko nekada i pozeli da ode u ovo pozoriste da odgleda predstavu...

Слажем се са свим што си написала, а посебно са овим болдованим.
 
''Duško Radović'' teško da se može nazvati pozorištem, k'o što neko već reče i ta Anja Suša mi je maksimalno antipatična, ali zanima me jedno - jeste li vi sigurni da su ''Strašne priče braće Grim'' (pretpostavljam dase o toj predstavi radi) predstava namenjena deci? Da se nije igrala na večernjoj sceni ''Radović''?
Ja predstavu još nisam gledala, mada mi se gleda, zvuči mi zanimljivo i nimalo besmisleno. Jer bajke braće Grim i H.K. Andersena JESU strašne (uključujući ti i ''Ivicu i Maricu'' - zaboga, deca SPALJUJU vešticu :shock: ). Ja od ''Devojčice sa šibicama'' i ''male sirene'' imam traume do današnjih dana... Dizni je ''maloj sireni'' srećom (?) lažirao hepi end pa deca danas uglavnom ni ne znaju kako se stvarno završava, a ''Devojčicu'' nikada ne bih pročitala nijednom detetu.
Sve u svemu, hoćem reći da ako je takva predstava igrana u prepodnevnim terminima, onda je to stvarno neoprostiv promašaj uprave Pozorišta, a ako nije, onda je to greška roditelja (i braće Grim).
 
''Duško Radović'' teško da se može nazvati pozorištem, k'o što neko već reče i ta Anja Suša mi je maksimalno antipatična, ali zanima me jedno - jeste li vi sigurni da su ''Strašne priče braće Grim'' (pretpostavljam dase o toj predstavi radi) predstava namenjena deci? Da se nije igrala na večernjoj sceni ''Radović''?


Ево ово је са сајта позоришта "Душко Радовић"! Представа је намењена ДЕЦИ!!! :shock: :arrow: :evil:

_________________________________


STRAŠNE PRIČE BRAĆE GRIM

Tim Sapl/Kerol En Dafi
Prevod: Đorđe Tomić

Režija: Mik Gordon
Scenografija: Igor Vasiljev
Kostimografija: Maja Mirković
Kompozitor: Igor Gostuški
Asistent reditelja: Ivan Baletić*
Asistenti scenografa: Jovana Obradović i Marija Jocić**

*Student pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Ivane Vujić
**Studentkinje scenografije na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, u klasi prof. Geroslava Zarića


Igraju:

IVICA I MARICA
Otac – Miša Samolov
Ivica – Jovo Maksić
Marica – Dušica Sinobad
Majka, Veštica – Jelica Vučinić
Hor – Marijana Vićentijević
Hor – Alek Rodić
Hor, Patka – Dušan Murić


ZLATNA GUSKA
Pripovedač – Miša Samolov
Otac, Crkvenjak – Dušan Murić
Prvi sin, Druga ćerka – Jovo Maksić
Drugi sin, Pop – Alek Rodić
Tupko – Jelica Vučinić
Prva ćerka – Marijana Vićentijević
Princeza – Dušica Sinobad

PEPELjUGA
Pepeljuga - Marijana Vićentijević
Mlađa sestra – Dušica Sinobad
Starija sestra – Jelica Vučinić
Maćeha – Miša Samolov
Otac – Dušan Murić
Princ – Alek Rodić
Duh majke – Jovo Maksić


MIŠ, PTICA I KOBASICA
Pripovedač – Jovo Maksić


ČAROBNI STOČIĆ
Otac, Drvodelja, Krčmar, Mlinar, Strugar – Alek Rodić
Prvi sin – Miša Samolov
Drugi sin,Gost, Rođak – Dušan Murić
Treći sin, Gost, Rođak – Jovo Maksić
Koza, Gost, Rođak – Jelica Vučinić
Gost, Rođak, Magarac – Marijana Vićentijević
Gost, Rođak – Dušica Sinobad

O Reditelju

Mik Gordon je umetnički direktor Pozorišta On. Bio je pomoćnik direktora u Kraljevskom nacionalnom pozorištu od 2001. do 2003. godine i direktor Transformacione sezone u istom pozorištu. Pre toga, bio je umetnički direktor londonskog pozorišta Gejt. Studirao je savremenu istoriju na Univerzitetu Oksford i pozorišnu režiju sa Piterom Brukom u Francuskoj i Londonu. Među nagradama koje je osvojio su nagrada Kruga kritičara i nagrada Pitera Bruka za najistaknutije pozorište.

Kao pisac i reditelj:
O religiji sa AC Grejling, Pozorište u Sohou, London, i sa Lin Redgrejv u Njujorku; O Egu sa Polom Broks, Pozorište u Sohou, London; O ljubavi u Uzbekistanu, Pozorište Ilhom, Taškent, O ljubavi, Pozorište Gejt, London i Radio 4 BBC;
O smrti sa Mari de Henezel, Pozorište Gejt, London.

Neka od pozorišnih rediteljskih ostvarenja:
Ples u Lugnasi, Lirskom pozorištu u Belfastu; Optička triologija, Komad na švedskom, engleskom i italijanskom u Dramskom pozorištu u Štokholmu; Rat, Ljubavnici,Prava stvar, Izdaja (nagrada kritičara za najbolju režiju) Pozorište Strindberg u Štokholmu; Molitva za Oven Mini, Zidovi, Le pab, Nacionalno pozorište u Londonu; Majmun, Pozorište Vik za mlade u Londonu; Poverenje, Kraljevsko dvorsko pozorište u Londonu, Salome, Riversajd studiji u Londonu, Godspel, Festivalsko pozorište u Čičesteru, Moja draga gospo, Bliže, Umetničko nacionalno pozorište u Buenos Airesu (tri nagrade ACE za najbolju režiju); Dobrovoljci, Maraton, Une tempete, Pozorište Gejt u Londonu; Mera za meru, Englesko putujuće pozorište, Hamlet, Hofmanove priče, Studio Nacionalnog pozorišta; Renar, Nacionalni omladinski balet; Obećanje, 1001 noć BAC, Vojnička priča, Institut Francais; Alisa u zemlji čuda, Grad džungla, Oksfordska igraonica.

Očaravajući svet narodnih bajki

Očaravajući svet narodnih bajki, sa svojim princezama i zlim maćehama, čarobnim šumama i mudrim starim kraljevima sastavni je deo detinjstva stotinama godina. Kao deca, slušajući narodne bajke, učimo kako da pričamo priče o misterijama sveta u kome živimo i o našim sopstvenim zagonetnim mislima i osećanjima.

Svesno i nesvesno, narodne bajke upoznaju nas s pravom prirodom života. One nas podstiču da slavimo slobodu i radost naše mašte. Ali, one nam govore i ono što instinktivno znamo, da nisu svi ljudi dobri, da svi možemo da budemo pohlepni i da život podrazumeva i borbu.

Braća Jakov i Vilhelm Grim sakupili su i napisali najpopularnije i najčuvenije zbirke narodnih bajki na svetu. Oni su bili stručnjaci da predstave samo najbitnije informacije koje omogućuju da se priča ispriča. Verovali su u moć mašte i bili svesni koliko je važno da se deca suoče sa stvarnosti življenja. A mi smo, u svojoj predstavi, pokušali da ostanemo verni njihovoj viziji.

Mik Gordon
Beograd 2007.


Bajke Braće Grim

Po lepoti svog književnog izraza Bajke Braće Grim spadaju među najlepše umetničke bajke. Nema tih priča na svetu koje mogu tako snažno da zaokupe i pokrenu dečiju maštu kao Pepeljuga, Ivica i Marica, Zlatna Guska. Jakov i Vilhelm Grim, veliki savremenici nemačke književne, filozofske i muzičke klasične baštine, premostili su svojim duhom vreme od antičkih mitova do današnjih junaka iz video igrica. Zato se ove bajke, bez ikakvog preterivanja, mogu svrstati u najveće književno blago za decu.

Na ovim čudesnim bajkama odnegovano je mnogo dece. Svako dete želi da vidi tu čarobnu cipelicu koju je Pepeljuga izgubila bežeći sa bala. Zato i postoje mnogobrojne pozorišne i filmske verzije, jer svaka generacija ima pravo da zadovolje tu ogromnu dečiju potrebu da vide svoju Pepeljugu na sceni, ili filmu...

Bajke kao književna vrsta imaju ogroman značaj u razvoju deteta. Kroz bajku dete upoznaje život i razaznaje dve najveće vrednosti u njemu - dobro i zlo. Sukob dobra i zla određuje smisao života i svih stvari.

Kako će izgledati cipelica u ovoj predstavi zavisi od reditelja Mika Gordona i njegovog kostimografa Maje Mirković. Ova predstava će, sigurna sam, biti po mnogo čemu jedinstvena i zbog toga što je rađena na jednoj izuzetno uzbudljivoj, maštovitoj i skoro nestvarnoj dramatizaciji.

Milica Novković


O Braći Grim

Braća Grim, Jakov i Vilhelm, bili su nemački naučnici najviše poznati po objavljivanju zbirki narodnih priča i bajki, ali i po svom radu u oblasti lingvistike o glasovnim promenama (Grimov zakon). Oni su verovatno najčuveniji pripovedači novela iz Evrope, koji su omogućili da bajke kao što su Snežana, Zlatokosa, Pepeljuga i Ivica i Marica postanu deo najrasprostranjenije svetske baštine.

Jakov Ludvig Karl Grim i Vilhelm Karl Grim rođeni su 4. januara 1785. odnosno 24. februara 1786. godine u Hananu blizu Frankfurta na Majni, u porodici sa devetoro dece, od kojih je šestoro preživelo. Rano detinjstvo proveli su na selu, u „idiličnom“ okruženju. Kada je najstariji brat Jakov imao jedanaest godina, umro im je otac Filip Vilhelm, a porodica se u skučenu kuću u gradu. Dve godine kasnije, deci je umro i deda, ostavljajući njihovu majku da se bori u oskudici. Savremeni psiholozi dokazuju da je teška porodična situacija uticala na način na koji će braća Grim tumačiti i predstavljati svoje bajke. Braća su imala tendenciju da idealizuju i nalaze opravdanje za očeve, dok su negativci pretežno ženski likovi – na primer, zla maćeha i njene ćerke u Pepeljuzi, opaka veštica u Snežani i sedam patuljaka i dobri otac u Kraljeviću žapcu. Drugi uticaj se vidi u ljubavi braće prema pričama poput Dvanaestorica braće, u kojoj prikazuju jednu devojčicu sa više braće (struktura njihove porodice) kako savladavaju neprijatelje. Dvojica braće Grim obrazovala se u Fridrihovoj gimnaziji i Kaselu, a kasnije su obojica studirala pravo na Univerzitetu u Marburgu. Imali su tek nešto preko dvadeset godina kada su započeli lingvističke i filološke studije koje su kulminirale u Grimovom zakonu i posvećenosti bajkama i narodnim pričama. Iako su njihove zbirke bajki postigne ogromnu popularnost, one su bile samo nusproizvod lingvističkih istraživanja koja su braći bila prvenstveni cilj.

Godine 1830. osnovali su školu u Getingenu u kojoj je trebalo da postanu profesori.

Međutim, godine 1837. braća Grim su se pridružila petorici svojih kolega, profesora na Univerzitetu u Getingenu, da bi protestvovali protiv ukidanja liberalnog ustava države Hanover od strane Kralja Ernesta Avgusta I, reakcionarnog sina Kralja Georga III. Ova grupa je postala poznata u nemačkim državama kao Die Gottinger Sieben (Getingenska sedmorka. Profesori su otpušteni sa univerziteta, a trojica je i proterana – među njima i Jakov Grim. On se naselio u Kaselu, izvan Ernestove vlasti, gde mu se pridružio i Vilhelm, pa su obojica živeli kod brata Ludviga. Međutim, već sledeće godine, obojicu je pozvao Kralj Pruske da dođu u Berlin, pa su se tamo nastanili.

Grob Braće Grim nalazi se na groblju Svetog Mateje u Šenbergu u Berlinu.

Vilhelm je umro 1859, a njegov stariji brat Jakov 1863. Braća Grim su pomogla u širenju demokratske misli u Nemačkoj i proslavljeni su kao preteče nemačkog demokratskog pokreta, čiju revoluciju je Kraljevina Pruska brutalno slomila 1948-1949 godine i uspostavila ustavnu monarhiju.

Uzrast: 6+
 
Да ли неко намерно поробљава срБски народ са порнографијом,аморалом и неукусом?

Кад будеш прочитако ко суделује у овом "пројекту" кашће ти се само...

"STRAŠNE PRIČE BRAĆE GRIM"

Britanski savet i Malo pozorište „Duško Radović“ predstavili su zajednički projekat, pozorišnu predstavu „Strašne priče braće Grim“, u režiji Mika Gordona, čija je premijera zakazana za subotu, 10. novembar.

Koprodukcija „Malog pozorišta „Duško Radović“ i Britanskog saveta, predstava „Strašne priče braće Grim“, rađena je po tekstu Tima Sapla i Kerol En Dafi i daje sasvim novo tumačenje svima poznatih bajki braće Grim: „Ivica i Marica“, „Zlatna guska“, „Pepeljuga“, „Miš, ptica i kobasica“, „Baš-čelik“ i „Čarobni stočić“.

Predstavu režira britanski reditelj Mik Gordon, kome je ovo prva saradnja sa nekim srpskim pozorištem.

Pozorište „Duško Radović“ je do sada već ostvarilo ovakav vid saradnje sa umetnicima iz Danske i Švedske, a ova koprodukcija sa Britanskim savetom ujedno je i najava učešća Britanskog saveta u budućim umetničkim koprodukcijama sa srpskim institucijama.

U predstavi „Strašne priče braće Grim“ igraju Jelica Vučinić, Dušica Sinobad, Mioš Samolov i drugi.


mikgordonqn5.jpg

Мик Гордон

Malo pozorište "Duško Radović" i Britanski savet

Strašne priče Braće Grim

Povodom premijere predstave "Strašne priče Braće Grim" u režiji gosta iz Engleske, Mika Gordona, u Malom pozorištu "Duško Radović" 10. novembra od 20 sati, juče je u Britanskom savetu održana konferencija za novinare. Mik Gordon poznat je i cenjen reditelj svoje generacije, svojevremeno kolega sa studija Pitera Bruka i između ostalih dobitnik nagrade za najistaknutije pozorište koja nosi ime ovog potonjeg. Iz Britanskog saveta, kao posrednika u ovoj pozorišnoj saradnji i koproducenta, najavljeno je da je ovo početak prave umetničke razmene između ovdašnjih i engleskih, odnosno, uopšte zapadnoevropskih umetnika i institucija, umesto dosadašnje pomalo provincijalne pozicije ove kulture koja je tek s vremena na vreme "uvozila" gotove projekte sa strane. Mik Gordon je, istakavši svoje zadovoljstvo radom sa autorskom ekipom i glumcima ovde, govorio o različitosti tog rada u Engleskoj i Srbiji, pre svega pritisku vremena koji ovde nije tako jak, a zahvaljujući ozbiljnim saradnicima otvorenim za izazove međusobne komunikacije daje jednako dobre rezultate. On je najavio i da će kompozitora muzike u predstavi Igora Gostuškog pozvati da sledeće godine sarađuje s njegovom kompanijom u Engleskoj, da je u planu i da kostimograf Maja Mirković bude pozvana za jednu produkciju u London, a da će, ako bude mogućnosti, i predstava "Strašne priče Braće Grim" gostovati u Engleskoj.
Dramatizaciju bajki Braće Grim uradili su Tim Sapl i Kerol En Dafi, a među odabranima su: Ivica i Marica, Zlatna guska, Pepeljuga, Miš, ptica i kobasica i Čarobni stočić. Na pitanje o predznaku "strašne" u naslovu predstave, Bojan Lazarov iz "Duška Radovića" objasnio je da se radi o igri reči na engleskom - Grim Tales su i Priče Braće Grim, ali grim znači i nešto strašno. A Mik Gordon podsetio je šta je to u ovim bajkama strašno ako se uzme u obzir zaplet samo jedne od njih - Ivice i Marice, u kojoj roditelji decu napuštaju u šumi, tamo ih čeka kućica od slatkiša, ali i veštica u njoj da ih pojede itd. Lazarov je dodao da je i ova predstava zapravo način da se, što ovo pozorište veće neko vreme čini, s decom priča o stvarnosti koliko god ona tamna bila, naravno na primeren način.
Glumci u predstavi, istakla je jedna od njih - Dušica Sinobad, nisu tek "izvođači radova", već pravi autori u njoj i autori svojih uloga, što govori o tome da Gordon voli i poštuje glumce i izvlači najbolje iz njih. U predstavi igraju i Miša Samolov, Jovo Maksić, Jelica Vučinić, Mirjana Vićentijević, Alek Rodić, Dušan Murić. Scenograf je Igor Vasiljev. Predstava je namenjena deci od predškolskog uzrasta, ali i starijoj, sve do odraslih, i svako će u njoj prepoznavati slojeve prema svojim godinama. Pokrovitelj je Ministarstvo kulture. I. Matijević

kultura11fd3.jpg


Страшне приче браће Грим, и ово је дечија представа?! :shock:
 
Nije mi jasno gde sve ovo vodi! Kako zastititi dete, kako formirati zdravu uravnoteženu ličnost? Da li neko nekom odgovara za stres, za traumu...!

Naše društvo je na žalost ozbiljno bolesno, a bolest dolazi upravo iz institucija sistema, jer kao što vidiš u prethodnom tekstu Ministarstvo kulture je pokrovitelj ove predstave, a gradska vlada je postavila Anju Sušu na mesto direktora ovog pozorišta i dala joj odrešene ruke u "kreiranju" repertoara, a odakle u celoj stvari i Britanski savet, to je već posebno pitanje, koje bi iziskivalo dužu elaboraciju...
Jako je teško zaštiti dete od ovakvih i sličnih pogubnih uticaja okoline, da ne kažem "kulture". Jedina zaštita je ljubav u porodici, pravilno vaspitanje i spremnost da se uvek bude pri ruci detetu i da se o svakom problemu otvoreno razgovara.
Mislim da roditelji koji su bili na pomenutoj predstavi sa decom, i čija su deca vrištala od straha, treba da tuže ovo pozorište i da skrenu pažnju javnosti na ovu opasnu pojavu! Ja bih barem to uradila.
 
Ево ово је са сајта позоришта "Душко Радовић"! Представа је намењена ДЕЦИ!!! :shock: :arrow: :evil:
Uzrast: 6+

6+? Au, pa stvarno su ludi.
Mislim da ste svi u pravu - što se Britanskog saveta tiče, oni su krajnje odvratni i u šta god oni umešaju prste ja se toga klonim (ja sam prvoborac u ratu s njima još od '96. kada je direktorka bila Šila Sofrenović, a persona non grata u B.C. -u sam postala nakon jednog incidenta iz 2002, dakle bravo ja! :D) - međutim, pošto sam 26+ ja ću to ipak da pogledam da vidim o čemu se tu radi.
 
Ne kapiram sta ste odlepili...
Horor filmovi su NISTA u poredjenju sa onim sto nam nude bajke.
Od vesticarenja preko raznih vrsta sakacenja i zlobe.

Sto se tice pozorista D.R oni konacno imaju profilisaniju repertoarsku politiku: ozbiljni komadi za decu i odrasle.

Kome se ne svidja nek zauvek gleda Pop Ciru i Pop Spiru na Terazijama.

Tu je sve lepo i smesno a ima i malo pevanja.
 
Ne kapiram sta ste odlepili...
Horor filmovi su NISTA u poredjenju sa onim sto nam nude bajke.
Od vesticarenja preko raznih vrsta sakacenja i zlobe.

Sto se tice pozorista D.R oni konacno imaju profilisaniju repertoarsku politiku: ozbiljni komadi za decu i odrasle.

Kome se ne svidja nek zauvek gleda Pop Ciru i Pop Spiru na Terazijama.

Tu je sve lepo i smesno a ima i malo pevanja.


Kao što je već prethodno neko rekao, oni ni po kom kriterijumu ne zaslužuju naziv profesionalno pozorište, osim što su na gradskom budžetu i plate primaju od svih nas građana Beograda.

Ako je neko ovde odlepio to si ti, Anja Suša i Ministarstvo kulture, koji dozvoljavaju "eksperimente" ovog tipa na našoj deci.

Porediti bajke i horor filmove je neviđena glupost i budalaština. Pri tom koji to normalni roditelji dopuštaju svojoj deci da gledaju horor filmove?

Ako si već hteo ovo pozorište s nekim da porediš, mogao si da ga porediš sa Buhom, Pužem, Pinokijom...

Inače za tvoju informaciju, PNT je sa predstavom Pop Ćira i pop Spira osvojilo najmanje desetak nagrada na više pozorišnih festivala u Srbiji, a predstasva je igrana 4-5 sezona, ali ne za uzrast od 6+, već za srednjoškolce i odrasle.

Nešto drugo je ovde u pitanju: Strašne priče braće Grim, "Duško Radović" i Anja Suša, Republičko ministarstvo kulture kao i gradski sekretarijat za kulturu sa Darijanom Mihajlovićem na čelu, samo nastavljaju beskrupuloznu antikulturnu politiku uništavanja srpskog dramskog stvaralaštva i brisanje nacionalnog identiteta. Dovlačeći na repertoare naših pozorišta trećerazredne autore iz inostranstva (za koje često nisu čuli ni u njihovim sopstvenim zemljama), a na račun budžeta tj. novca svih nas, oni očigledno od tog "posla" imaju zavidnu ličnu korist.

Kako je lepo udovoljiti Britancima, pa makar nam se deca plašila i vrištala...Uostalom šta je to spram bombardovanja
1999.god?:mrgreen:
 
Kao što je već prethodno neko rekao, oni ni po kom kriterijumu ne zaslužuju naziv profesionalno pozorište, osim što su na gradskom budžetu i plate primaju od svih nas građana Beograda.

Ako je neko ovde odlepio to si ti, Anja Suša i Ministarstvo kulture, koji dozvoljavaju "eksperimente" ovog tipa na našoj deci.

Porediti bajke i horor filmove je neviđena glupost i budalaština. Pri tom koji to normalni roditelji dopuštaju svojoj deci da gledaju horor filmove?

Slazem se sa tobom Kopakabana.Pogotovo sa boldovanim.
 
Kao što je već prethodno neko rekao, oni ni po kom kriterijumu ne zaslužuju naziv profesionalno pozorište, osim što su na gradskom budžetu i plate primaju od svih nas građana Beograda.

Ako je neko ovde odlepio to si ti, Anja Suša i Ministarstvo kulture, koji dozvoljavaju "eksperimente" ovog tipa na našoj deci.

Porediti bajke i horor filmove je neviđena glupost i budalaština. Pri tom koji to normalni roditelji dopuštaju svojoj deci da gledaju horor filmove?

Ako si već hteo ovo pozorište s nekim da porediš, mogao si da ga porediš sa Buhom, Pužem, Pinokijom...

Inače za tvoju informaciju, PNT je sa predstavom Pop Ćira i pop Spira osvojilo najmanje desetak nagrada na više pozorišnih festivala u Srbiji, a predstasva je igrana 4-5 sezona, ali ne za uzrast od 6+, već za srednjoškolce i odrasle.

Nešto drugo je ovde u pitanju: Strašne priče braće Grim, "Duško Radović" i Anja Suša, Republičko ministarstvo kulture kao i gradski sekretarijat za kulturu sa Darijanom Mihajlovićem na čelu, samo nastavljaju beskrupuloznu antikulturnu politiku uništavanja srpskog dramskog stvaralaštva i brisanje nacionalnog identiteta. Dovlačeći na repertoare naših pozorišta trećerazredne autore iz inostranstva (za koje često nisu čuli ni u njihovim sopstvenim zemljama), a na račun budžeta tj. novca svih nas, oni očigledno od tog "posla" imaju zavidnu ličnu korist.

Kako je lepo udovoljiti Britancima, pa makar nam se deca plašila i vrištala...Uostalom šta je to spram bombardovanja
1999.god?:mrgreen:

Dobro, ti si ocito osoba frustrirana bombardovanjem i srpskim nacionalnim interesom koja bi volela da se u decijem pozoristu iskljucivo igraju Biberce i Bas celik... I mozda nesto iz Kosovskog ciklusa... Ali hajde da ti odgovorim...

Radovic je postojao i pre Anje Suse.
I ja nikada necu biti za to da se ugasi bilo koje pozoriste bez obzira na to ciji budzet je u pitanju.

A eksperiment je u pozoristu uvek pozeljan.
Da nije tako svetu se ne bi dogodio Bob Vilson ili Arpad Siling (navodim samo imena za koja bih eventualno ocekivao da znas)
O ekstremnijim primerima ne govorim...

Sto se tice horor elemenata u bajkama ako ti nisi osoba koja je svesna da su bajke uzasno surove (neprirodno surove u pojedinim slucajevima) javi da ti napisem par primera koji teraju strah u kosti.

Sto se tice poredjenja Radovica sa ostalim decijim pozoristima, upravo sam to zeleo da izbegnem. Radovic nece da upadne u klise onoga sto se inace smatra decijim teatrom.

Sto se tice Pop Cire i Pop Spire, kakvi festivali takve i nagrade...

A sto se tice price o tome da se na repertoare postavljaju nepoznati strani autori, predlazem da guglujes imena odabranih i da za promenu napises neko domace ime koje bi bilo adekvatnije za "ocuvanje nacionalnog identiteta" ali ako moze da ne bude Sinisa Kovacevic posto mi se od njega direktno baca pegla.
 
Kao što je već prethodno neko rekao, oni ni po kom kriterijumu ne zaslužuju naziv profesionalno pozorište, osim što su na gradskom budžetu i plate primaju od svih nas građana Beograda.

Ako je neko ovde odlepio to si ti, Anja Suša i Ministarstvo kulture, koji dozvoljavaju "eksperimente" ovog tipa na našoj deci.

Porediti bajke i horor filmove je neviđena glupost i budalaština. Pri tom koji to normalni roditelji dopuštaju svojoj deci da gledaju horor filmove?

Slazem se sa tobom Kopakabana.Pogotovo sa boldovanim.
Znas razmisljam, mozda je doticni suvise gledao horore dok je bio mali , pa je sada zato tako izmesten da ne kazem CREEPY!!!

Ti zato nisi izmestena, ti si retardirana u to sam se vec uverio, u kulturoloskom smislu zrela za podvezivanje jajnika.
 
Dobro, ti si ocito osoba frustrirana bombardovanjem i srpskim nacionalnim interesom koja bi volela da se u decijem pozoristu iskljucivo igraju Biberce i Bas celik... I mozda nesto iz Kosovskog ciklusa... Ali hajde da ti odgovorim...

Radovic je postojao i pre Anje Suse.
I ja nikada necu biti za to da se ugasi bilo koje pozoriste bez obzira na to ciji budzet je u pitanju.

A eksperiment je u pozoristu uvek pozeljan.
Da nije tako svetu se ne bi dogodio Bob Vilson ili Arpad Siling (navodim samo imena za koja bih eventualno ocekivao da znas)
O ekstremnijim primerima ne govorim...

Sto se tice horor elemenata u bajkama ako ti nisi osoba koja je svesna da su bajke uzasno surove (neprirodno surove u pojedinim slucajevima) javi da ti napisem par primera koji teraju strah u kosti.

Sto se tice poredjenja Radovica sa ostalim decijim pozoristima, upravo sam to zeleo da izbegnem. Radovic nece da upadne u klise onoga sto se inace smatra decijim teatrom.

Sto se tice Pop Cire i Pop Spire, kakvi festivali takve i nagrade...

A sto se tice price o tome da se na repertoare postavljaju nepoznati strani autori, predlazem da guglujes imena odabranih i da za promenu napises neko domace ime koje bi bilo adekvatnije za "ocuvanje nacionalnog identiteta" ali ako moze da ne bude Sinisa Kovacevic posto mi se od njega direktno baca pegla.

Nije mi jasno, jer si se toliko rasplinuo (sa Bobom Vilsonom na primer, koji nema
nikakve veze sa ovom temom), da li ti to pokušavaš da polemišeš sa mnom, ili jednostavno razgovaraš sam sa sobom.
Ako je prvo u pitanju, totalno si promašio temu – ako je ono drugo, tu ti ja ne mogu pomoći.
 
Nije mi jasno, jer si se toliko rasplinuo (sa Bobom Vilsonom na primer, koji nema
nikakve veze sa ovom temom), da li ti to pokušavaš da polemišeš sa mnom, ili jednostavno razgovaraš sam sa sobom.
Ako je prvo u pitanju, totalno si promašio temu – ako je ono drugo, tu ti ja ne mogu pomoći.

Gresis, verovatno iz neznanja.
Vilson ima veze sa temom i to dvojako.
Zato sto njegove predstave, kojom god temom da se bave, podsecaju na kosmarne bajke za decu i odrasle i zato sto je on neka vrsta ekstrema koja pomera granice.
 
Gresis, verovatno iz neznanja.
Vilson ima veze sa temom i to dvojako.
Zato sto njegove predstave, kojom god temom da se bave, podsecaju na kosmarne bajke za decu i odrasle i zato sto je on neka vrsta ekstrema koja pomera granice.

Dobro i kakve veze ima Mik Gordon sa Bobom Vilsonom?!
Čemu služi Bitef teatar, ako treba "pomerati granice" u dečijem pozorištu "Duško Radović"?
Da li je roditeljima pre predstave rečeno da je u pitanju "ekstrem koji pomera granice"?
 
Ma dzabe govoris Kopakabana, nemas kome!
Covek je ili celav ili neki neuspesan dramaturg o cijem talentu takodje nema dokaza, a mozda i baletan koji bi da rezira!
Sigurno je neki frustrirajuci kompleks u pitanju.Tako nastaju masovne ubice.:shock:
Da zna ko sam, sigurno bi me sacekao u nekom mracnom haustoru i ispricao neku bajku-npr.Vojceka u Wilson-ovoj verziji, a ja bih onda umrla od dosade.Ne bi morao uopste da me kolje!

:lol::lol::lol:
 
Ma dzabe govoris Kopakabana, nemas kome!
Covek je ili celav ili neki neuspesan dramaturg o cijem talentu takodje nema dokaza, a mozda i baletan koji bi da rezira!
Sigurno je neki frustrirajuci kompleks u pitanju.Tako nastaju masovne ubice.:shock:
Da zna ko sam, sigurno bi me sacekao u nekom mracnom haustoru i ispricao neku bajku-npr.Vojceka u Wilson-ovoj verziji, a ja bih onda umrla od dosade.Ne bi morao uopste da me kolje!


Bitno da si se ti razmnozila.
To je vrhunac tvoje karijere.
O kojoj znam dosta.
 
Dobro i kakve veze ima Mik Gordon sa Bobom Vilsonom?!
Čemu služi Bitef teatar, ako treba "pomerati granice" u dečijem pozorištu "Duško Radović"?
Da li je roditeljima pre predstave rečeno da je u pitanju "ekstrem koji pomera granice"?

Vilsona sam spomenuo zbog toga sto je Vojceka upravo pomerio u bajkovitost, sa svim mogucim surovostima koje znamo iz bajki, od uzimanja organa, uzasnih cudovista, heroja koji se bori protiv nepravde itd. Sto je potpuno legitimno jer Bihnerova drama moze zanrovski da se cita kako god ti masta voli.

Kako se meni cini, granice ne treba da se pomeraju samo u Bitef teatru, dobro je pomerati ih gde god je moguce pa tako i u pozoristu koje je namenjeno deci. A da li je roditeljima receno - ne znam, ali roditelji koji prate pozoriste bi trebalo da znaju da se u Radovicu vec duze vreme ne igraju bajkovite bajke.
 

Back
Top