Quantcast

Крвава бајка у Крагујевцу са Недићем као херојем

Гамбино

Iskusan
Poruka
6.585
Крвава бајка у Крагујевцу са Недићем као херојем

Можете ли замислити да портрет ратног злочинца, фашистичког помагача виси у школи из које су дјеца одвођења на стријељање? Немате шта замишљати. Десило се у једној земљи сељака на брдовитом Балкану.

protivljenje_i_podrska_rehabilitaciji_nedica_1-25_screenshot.png


Пише:
Драган Бурсаћ
Прошло је 79 година, а ми смо се, чини се, вратили у доба фашистичке окупацијеYоуТубе/Архива
Не знам јесте ли знали да је на зиду Прве крагујевачке гимназије годинама стајала слика Милана Недића. Висио је тако портрет фашистичког помагача у граду у коме су њемачки нацисти уз помоћ истих тих домаћих издајника направили масакр цивила 21.10.1941. Висила је фотографија нацистичког слуге у истој оној гимназији из које су убице извукле ученике В-3 из школских клупа и стријељали их.

За оне који не знају, у Крагујевцу је тог 21. октобра 1941. године убијено око 3000 људи, а међу њима 300 ученика средњих школа.

Портрет Милана Недића изнад духова убијене дјеце
Прошло је 79 година, а ми смо се, чини се, вратили у доба фашистичке окупације! Људи сасвим мирно живе уљуђене, тоталитарне поставке друштвеног живота.

Ако се ико још пита откуд данас фашизам у Србији, нека престане! Он је ту, уграђен у систем и дошао је да траје!

Али како то, откуд Недић у крагујевачкој гимназији?

“У време округле, седамдесете годишњице стрељања, у мојој гимназији, међу портретима угледних ученика ове школе, висио је и портрет Милана Недића, баш са спољне стране спомен учионице направљене у част стрељаним ђацима и професорима. Пробајте да замислите зид те учионице. Једна страна одаје почаст жртвама, а друга – крвнику. Тај зид – то је моја земља данас. Идеолошки слуђени, историјски необавештени, бијемо главом о зид, неспособни да се определимо на чијој смо страни – на страни убице или убијеног.“

Ово пише у свом сјајном тексту од прије пет година новинарка и Крагујевчанка Јована Глигоријевић.

Испрва нисам могао повјеровати. Напросто, здрав разум одбија такву примисао. Прво су ми на памет пале некакве поредбене конструкције у којима данас по зидовима Матхаузена, Треблинке или Аушвица висе Химлерови или Ајхманови портрети, али сам се мануно перверзног посла, јер је тако шта и најмарчнијој фикцији страно.

Е то што је страно фикцији, у Србији (и не само Србији) постало је реалност.

Шта је њима 20. октобар?
А та реалност некако се сажима у 20. октобар, у дан када је 1944. Београд ослобођен од фашиста, у дан када су три године раније стријељани невини Крагујевчани, и у дан када је 1992. умро Коча Поповић, један од лидера партизанског покрета, борац у шпанском грађанском рату, писац, филозоф-надреалиста, дипломата и шта све не. Једном ријечју интелектуални горостас.

Дакле, 20. октобар, више од било којег дана у историји српског, конкретно српског народа, требао би бити Дан борбе против фашизма.

А умјесто тога? Умјесто тога медији и друштвене мреже урличу назалним гласовима ревизионизма, повампиреног ултранационализма, шовинизма и неофашима.

- Дан ослобођења Београда, али нееее, није Београд ослобођен него су га зли, зли партизани окупирали, успут шаљући на робију хиљаде невиних Београђана. Београд није по тим ревизионистима ослобођен него окупиран “црвеним олошем“, који је у јарму држао сваког “поштеног Србина пола века“. Ваљда је након тога са Милошевићем и неочетницима свануло, ко ће га знати? Оно што знамо је да је 130 хиљада људи својим животима платило ново “свитање“ српског национализма на територији бивше Југославије.

- Дан покоља безмало 3000 цивила у Крагујевцу, али неее урлају недићевски и љотићевски ревизионисти, тада су људи побијени због “злих партизана“, који су се борили и “терали инат Немцима”. Занимљиво нису побијени због нациста и домаћих љотићевских помагача, који су пушкама тјерали људе у смрт и након тога пљачкали лешеве. Не, десило се то због партизана (сиц!)

- Дан смрти легендарног Коче Поповића, али неее, вајкају се профашисти, Коча је био свјетски преварант, који није дипломирао на Сорбони и који је љубио “бравара из Кумровеца”. Он је био “црвени вампир“, а не интелектуалац свјетског калибра. Јер такви су изгледа чекали Шешеља и Аркана да им покажу “интелектуализам и човјечност“, да им просвијетле памет и освјетле животне путеве. Па ко не поштује у једној личности, у личности Коче Поповића интелектуалца, љевичара, антифашисту, умјетника, дилпомату и псица, онда добије Вучића, Дачића, Шешеља, Младића, Караџића, Аркана, добије једну клапу свега и свачега да је срамотно ваздиже у лажно херојство.

- Дан када је Пеко Дапчевић ослободио Београд, али неее, то је била црногорска сељачина на коњу Зеленку, која нас је уназадила. Е зато ће сад неочетници црногорски инструисани од стране СПЦ-а и данашњег Београда изгледа “унаприједити“ и Србију и Црну Гору. Само храбро и бескомпромисно срљање у Средњи вијек може уздићи те гадљивце изнад истинских партизанских ослободиоца.

И тако данас су за све криви “крвници партизани”, док су “доброћудни“ четници, љотићевци и недићевци изгледа организовали хуманитарне валцере, донаторске вечери и остале пацифистичке згоде за вријеме Другог свјетског рата, а онда су “храбро“ подвијена репа одјездили за Јужну Америку.

И како мучко прекрајање повијести изгледа данас? Има ли каквих посљедица?

Дан ослобођења Београда уз “Марш на Дрину“ и “Боже правде“
Ма наравно да има!

Када се све ствари поредају накарадном ревизионистичком идеологијом и логиком, онда се сви заједно састајемо у једној тачки у једном моменту у коме србијански предсједник Александар Вучић поводом Дана слобођења Београда у Другом свјетском рату, прије неки дан, положе вијенац на споменик Незнаном јунаку, на Авали, направљеном прије почетка Другог свјетског рата, уз интонирање државне химне и звуке пјесме “Марш на Дрину”, која је писана у част побједе српске војске на Церу 1914. године?! (Сиц!)

Одакле човјек да крене?

Можда од сјајне компарације коју за Нова.рс износи историчарка Радина Вучетић када каже:

“Обиљежавање ослобођења Београда на мјесту сјећања на жртве Првог свјетског рата, уз звуке "Марша на Дрину", адекватно је таман као да се пробој Солунског фронта обиљежава уз звуке Козарачког кола, поред неког од споменика Народноослободилачке борбе (НОБ)“

Вучић је својим гестом успио превазићи све ревизионисте заједно и подићи љествицу суманутости на потпуно нови ниво. Зар Београд нема нити један споменик посвећен партизанском покрету? Наравно да има! Зар не постоји нити једна пјесма из НОБ-а, која би се могла изводити? Наравно да постоји!

Али ради се о једној другој ствари.

Ради се о насилном изједначавању партизана са оним “другим ослободиоцима“, како четницима и недићевцима тепају ревизионисти и српски националисти опћенито. Битно је и важно све довести у једну раван-и партизане и српске војнике из Великог рата и четнике и окупаторе и ослободиоце и ”Марш на дрину” и споменике из Првог свјетског рата. Све под један, у овом случају Вучићев кишобран и све у једну- ултранационалистичку папазјанију.

И прошло му је!

Као што је ономад прошао Додику парстос све са крстином на Козари, који је постао мјесто “срБске саборности“ како ревизионисти веле. А Џамоњин споменик на тој истој Козари, као симбол антифашистичке борбе свих наших народа? Ко га шљиви! И њега и његову и “партизанију“ дерњају се ови по крстином.

Оних 300 убијених ђака само у Крагијевцу, оних безмало 3000 убијених Крагујевчана, па оних 3000 партизана погинулих за ослобођење Београда, оних 20 хиљада само цивила који су изгинули на Козари или касније у Јасеновцу? Шта са њима???

Ма кога брига у том новом смиксаном Српском свету у коме је са зидова крагујевачке гимназије свијет гледао један од крвника Милан Недић, а државно руководсто слави дан ослобођења Београда уз “Марш на Дрину”?

На срамоту свих нас!

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/krvava-bajka-u-kragujevcu-sa-nedicem-kao-herojem

Зашто се само Слоби и Шешељу пребацује тај антикомунизам ? Зар Ђинђић није први скунуо петокраку са Скупштине града, а касније се дружио са Караџићем на Палама ? Зар Коштуница није био први Србин који је ставио слику председника владе Милана Недића такође у просторије Скупштине града где стоје портрети свих председника влада? То су само неки примери, а има их на претек, да не спомињем тек њиховог колегу Вука Драшковића и његову заслугу за промовисање четништва.
 

Гамбино

Iskusan
Poruka
6.585
Uveliko u Kragujevcu motaju kablove za svabe, a da jedan Nedic ne bude heroj u sns raspaloj drzavi. Zabrinuo bih se iskreno da je obratno.
Апсолутна лаж, јер најзаслужнији су претходни режими, највише Коштуничин и Тадићев.
За време Коштунице је постављен портрет Милана Недића у Градску скупштину, а за време Тадића се Недић нашао у крагујевачкој гимназији.


Милан Недић у гимназији „оспораван и хваљен”
Политика 08.03.2011 12:20
Међу историјским личностима које су похађале Прву гимназију у Крагујевцу био је и генерал Милан Недић



Школе одлучују о томе чије ће портрете изабрати за своје учионице и ходнике, а просветни инспектори могу да поступају ако постоји пријава



На зиду Прве крагујевачке гимназије, међу знаменитим ученицима школе, налази се и портрет генерала Милана Недића, председника владе у окупираној Србији од 1941. до 1944. године, личности која због своје улоге у Другом светском рату и данас изазива полемике. Повод за последњу је изложба коју је школа организовала обележавајући 175 година постојања. Како објашњавају у Првој крагујевачкој гимназији, портрет Милана Недића стоји окачен међу знаменитим ученицима школе већ две године. Испод фотографије о генералу пише да је био „оспоравана и хваљена личност”, министар војске и морнарице од 1939. до 1940. године и председник колаборационе српске владе од 1941. до 1944. године.

– Људи који су радили изложбу из Народног музеја проценили су да треба да буде представљен и Недић. Према мојим сазнањима за две године колико је тај портрет истакнут нико се није жалио, ни родитељи ђака ни било ко други – каже Мирослав Петронијевић, заменик директора гимназије.

Недићев портрет у крагујевачкој гимназији постао је тема ових дана, када је једна новинарка била у посети школи и видела га, објашњава Петронијевић.

У Министарству просвете кажу да не постоји пропис који регулише овакве случајеве, односно да школе одлучују о томе чије ће портрете изабрати за своје учионице и ходнике, као и да просветни инспектори, у таквим случајевима, могу да поступају ако постоји пријава.

Савез јеврејских општина неће протестовати поводом истицања портрета Милана Недића у крагујевачкој гимназији. Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина, каже да нема информацију зашто је тај портрет уопште постављен у школи, али да за чланове јеврејске заједнице то није прихватљиво.

– Ипак, не протестујемо против тога, сматрамо да је то ствар Министарства просвете. Вероватно крагујевачки професори сматрају да треба да покажу ученицима ко је био Милан Недић. Наш став о њему је познат, а из докумената је добро познато и шта је он мислио о Јеврејима. Довољно је рећи да је у време његове владе 84 одсто Јевреја страдало. Када би у школе била уведена методска јединица о холокаусту, што иначе већ дуже време тражимо, онда би ђаци знали да је док је Недић био на челу владе, Србија „очишћена” од Јевреја – каже Нећак.

Историчар Чедомир Антић скидање портрета сматра прекрајањем историје и оцењује да такав приступ није добар. Он истиче да је лоше рећи да је Недић био само жртва и да није имао политичку идеологију и програм, као што је неправедно рећи и да није учинио све да спасе хиљаде српских прогнаника.

– Није добро скидати портрете и брисати делове историје јер слика коју нам историја даје је и позитивна и негативна. Не налазе се у њој само портрети заслужних. Нечија фотографија, уосталом, не значи ни покуду ни похвалу онога што је та личност радила – каже Антић.

О томе какво место заслужује Недић у сећању потомака расправљало се и почетком деведесетих година када се играла представа Синише Ковачевића „Ђенерал Милан Недић”, када се Недићево име нашло у књизи „Сто знаменитих Срба” 1993. године, али и када је, у два наврата подношен предлог за његову рехабилитацију, последњи 2008. године. Маја 2009. године медији су пренели вест да је на захтев потпредседника владе и министра унутрашњих послова, Ивице Дачића, из зграде владе скинут портрет Милана Недића. Његова слика налазила се изложена међу портретима дотадашњих председника владе.
 

Гамбино

Iskusan
Poruka
6.585
Вучићев режим има два црвена узбуњивача, Дачића који је наслеђен још из Тадићевог режима, као и Вулина који су идеолошки истомишљеници многих форумаша овде, али који њих редовно пљују. Какав апсурд.

Њима је драго када Вулин скида Недићеве и Дражине слике и када напада српске патриоте, онда га подржавају, а Коштуница и Тадић су више учинили за промоцију Недића и четничког покрета.

Вучићев режим сада добија и трећег црвеног узбуњивача, а то је Чомићка.
 

zofr

Domaćin
Poruka
3.969
Недићева влада је била квислиншка влада. Нисте ваљда очекивали да ноћу по Београду убија Немце, а по дану да се прави као да није било ничега.

Посао те владе је био да учини Србији подношљивим време окупације. Само у томе се може мерити њен учинак. Да ли су Срби били мобилисани за рат, нису (колико знам), али су их слали на присилан рад у немачке фабрике. Прихватане су избеглице и збрињавање колико је ситуација дозвољавала. Влада се, дакле, бавила низом ствари које намеће окупација.

Али неоспорно је да се ради о квислиншкој влади, и да је то за осуду само по себи. Истина је негде у средини између злочинца и хероја, и на томе се треба задржати.

Па и данас, Србија је дефакто окупирана, а влада наметнута, па какав одност треба имати према њој?
 

Boris Grušenko

Veoma poznat
Poruka
13.627
да не спомињем тек њиховог колегу Вука Драшковића и његову заслугу за промовисање четништва.
Sve, sve ali ovo...

Drug Drašković je napravio najveću antipromociju četništva koja se može zamisliti.

Nedić nije bio heroj već nužno zlo a titoistička istorija ga je prikazivala kao pandan Paveliću što je neopevana budalaština.

U redu je ispraviti istorijsku nepravdu prema njemu i osuditi njegvo ubistvo ali ga ne vidim baš kao uzor mladim naraštajima.
 

Гамбино

Iskusan
Poruka
6.585
Просто није у реду да тадашњу окупацију називамо тим именом, а данашњу окупацију да негирамо, релативизујемо или чак промовишемо као нешто позитивно и неопходно.
Али то је проблем антифашиста, који су лицемерни и који данас подржавају ову злочиначку окупацију агресивног капитализма. Ако они нису искрени антифашисти, онда нам је јасно да је та идеологија мртва.

Не можеш бити антифашиста само када треба оцрнити Србе, а приватно подржавати фашизацију свог друштва, као што раде у Сарајеву, са озлоглашеним муслиманским нацистима као што је Мухамед ефендија Панџа, Хусеин Ђозо, Алија Наметак, Енвер Чолаковић итд, чија имена сада красе сарајевске улице и школе.
То је то мултиетничко Сарајево, које су бомбардовали геноцидни Срби.


Drug Drašković je napravio najveću antipromociju četništva koja se može zamisliti.
Други народи који осуђују четништво, као и домаћи црвени шугословени, немају никакав проблем са тим што је Драшковић био црвени друг, за њих је он један од најбитнијих заговорника неочетништва.
Дакле, то је твоје лично незадовољство, зато што си вођу неочетника 90их замишљао другачије. Мада искрено, он пореклом долази из јаког четничког упоришта, без обзира што је био црвени кадар и шеф кабинета Мије Шпиљака.
 
Poslednja izmena:

Гамбино

Iskusan
Poruka
6.585
ne moze se porediti sa pavelicem koji je bio izraz volje hrvata kad su dobili slobodu 41. od nemaca
Мада, сами Хрвати ће ти рећи да је Павелић дошао са два камиона усташа из Италије и да је предао суверенитет дела НДХ Италији, мисле на Далмацију и да је очигледан термин ''неовисна'' ту да замаскира управо тај губитак независности, јер су дефакто били подељени на италијанску и немачку зону утицаја.

Међутим, заборављаш најважнију чињеницу, а то је да балкански народи нису жељни слободе, па сад као да они добију неко парче територије где ће они као бити независни и где ће њихови закони уређивати друштво. Не, њима је потребна само дозвола за убијање и освету од стране окупатора, јер џаба ти држава и независност, ако имаш мањине које ти све то подривају.

Ево ти пример, БиХ, која је дефакто подељена на три дела, три нације, готово етнички чиста три ''ентитета'' (формално и неформално речено). Муслимани су живели за тај дан да по Сарајеву и осталим муслиманским градовима висе плоче са именима муслиманских нациста из др.св. рата, Мухамед ефендија Панџа, Хусеин Ђозо, Алија Наметак, Енвер Чолаковић итд.
Да сутра Срби и Хрвати прогласе сецесију, ништа се не би десило, кап крви не би пала, јер су три народа водила рат да се поделе.
Рат је могућ само ако муслимани изврше агресију на српску и хрватску територију или ако неко са запада уместо њих то учини.
Врло мало је Муслимана спремно да гине за неку територију где не живе њихови (да ме спомињемо чињеницу да су они имали грађански рат Алија вс Бабо, где су екстремни муслимани победили ''издајнике'' из својих редова и те злочине још увек нико није истражио), као и обрнуто, дакле они се уздају само у Брисел и Вашингтон.
 

Boris Grušenko

Veoma poznat
Poruka
13.627
Други народи који осуђују четништво, као и домаћи црвени шугословени, немају никакав проблем са тим што је Драшковић био црвени друг, за њих је он један од најбитнијих заговорника неочетништва.
Дакле, то је твоје лично незадовољство, зато што си вођу неочетника 90их замишљао другачије. Мада искрено, он пореклом долази из јаког четничког упоришта, без обзира што је био црвени кадар и шеф кабинета Мије Шпиљака.
Ja nisam onda zamišljao nikakvog vođu neočetnika nego nekog visokotehnološkog vođu kao što je Džobs ili neko još bolji.

Umesto toga dobio sam oznaša koji glumi četnika i kao njegovog glavnog suparnika titoistu koji glumi da je Srbin sa pozicija vlasti.

Ni kriv ni dužan nagrabusih a ova država je na dnu evropske lestvice upravo zbog toga što nema mentalne kapacitete da se iščupa iz tog Vrzinog kola.
 

Boris Grušenko

Veoma poznat
Poruka
13.627
Demokratska banda. Nedic je bio kraljevski oficir koji je veleizdao Kralja da bi radio kao demokratski terorista za partiju, nacisticku partiju. Naravno da demokratskim kriminalcima danas terorizam ne smeta. Oni za to zive i to promovisu.
Kakve crne demokrate u sred okupacije 1941.?

Osim toga, on nije izdao ništa jer niti je doveo do okupacije niti je tokom nje donosio bilo kakve iole bitne odluke.

To što propagiraš je komunistička mitologija.
 

Scott Isle

Iskusan
Poruka
6.860
Kakve crne demokrate u sred okupacije 1941.?

Osim toga, on nije izdao ništa jer niti je doveo do okupacije niti je tokom nje donosio bilo kakve iole bitne odluke.

To što propagiraš je komunistička mitologija.
Ne lazi. On je skinuo Kraljevsku znacku, i radio za nacisticku vojsku. On je kao kraljevski oficir morao odbiti da radi za teroriste. Nedic je terorista i veleizdajnik. Nema opravdanja za taj rad.
U Srbiji je kao i danas postojalo milion majmuna terorista koji su to mogli raditi, ali kraljevski oficir to nije smio. Za to ide smrtna kazna.
 

Гамбино

Iskusan
Poruka
6.585
Ja nisam onda zamišljao nikakvog vođu neočetnika nego nekog visokotehnološkog vođu kao što je Džobs ili neko još bolji.

Umesto toga dobio sam oznaša koji glumi četnika i kao njegovog glavnog suparnika titoistu koji glumi da je Srbin sa pozicija vlasti.

Ni kriv ni dužan nagrabusih a ova država je na dnu evropske lestvice upravo zbog toga što nema mentalne kapacitete da se iščupa iz tog Vrzinog kola.
To су све етикете, лажи и полуистине. Када је ОЗНА расформирана, Вук је имао свега 6 година. Шта то значи да је био ознаш у вртићу ?

Он је пропагирао четништво и уопште није битна његова црвена прошлост.
Чак и да је глумио, то њега не ослобађа одговорности, без обзира да ли је чинио добро или лоше тиме што је 90их са осталим неочетницима ширио ту идеологију.
 

Boris Grušenko

Veoma poznat
Poruka
13.627
To су све етикете, лажи и полуистине. Када је ОЗНА расформирана, Вук је имао свега 6 година. Шта то значи да је био ознаш у вртићу ?
Nevažno je koliko represivna struktura naziva promeni već kakav vrednosni sistem i mrežu privilegija za sobom ostavlja. To što si napisao naivno je.

Pokušaj da objasniš sebi kako jedan novinar-pripavnik postaje dopisnik tanjuga ili nečeg takvog sedamdesetih godina u SFRJ.

Он је пропагирао четништво и уопште није битна његова црвена прошлост.
Чак и да је глумио, то њега не ослобађа одговорности, без обзира да ли је чинио добро или лоше тиме што је 90их са осталим неочетницима ширио ту идеологију.
Drašković je bio civilizacijska stranputica baš kao i sve što se dešavalo tih godina. A i danas.
 

Boris Grušenko

Veoma poznat
Poruka
13.627
Ne lazi. On je skinuo Kraljevsku znacku, i radio za nacisticku vojsku. On je kao kraljevski oficir morao odbiti da radi za teroriste. Nedic je terorista i veleizdajnik. Nema opravdanja za taj rad.
U Srbiji je kao i danas postojalo milion majmuna terorista koji su to mogli raditi, ali kraljevski oficir to nije smio. Za to ide smrtna kazna.
To što si napisao je niz parola i kvalifikacija nastalih u pokušaju titoističkog agitpropa da opravda gneocid koji je usledio nakon dolaska titoističke horde u Srbiju 1944.

Nedić je bio kolaboracionista u onoj meri u kojoj su bili jevrejski logoraši u Aušvicu koji su pod pretnjom smrću zavodili nacistički red među ostalim logorašima. Istorija ih pamti i pod nazivom Sonderkommandos.

Prema tome batali malo sa tim tendencioznim zaključcima.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.