Quantcast

Kružni tok

daklem

Zainteresovan član
Poruka
340
Izađoh iz Jednosmerne ulice , i stadoh na raskršću puteva kruznog toka.Na svakom delu raskršća putevi sa rampama i putokazima.Nisam sam , ali zamišljena gomila ljudi , sa pogledima uprtim u nebo ili pognutim ka zemlji , kruži i puši , mrmljaju sa samim sobom.Na svakoj rampi VRATAR mirno posmatra , nikud im se ne zuri za njih je vreme večnost.Stojim na centru , i gledam svetla , crveno, žuto, zeleno . I tako redom do u beskraj , kao metronom samo nekom znan , samo putokaz nekom prikazan.Vremena otkucavaju , i podne vec svima prolazi . Možda je i bolje da se vratim kad sve sagledah . Al avaj ,vec na toj ulaznoj cesti rampa spuštena da nema nazad i Vratar njen u hladu.Predomišljah se i priđoh , možda je bolje da se vratim da ne ulazim u kružni tok . Stadoh pred njega i pitah ga i On mi reče : Ovaj Put , kojim si ušao , je Jednosmerna ulica , povratka nazad nema samo kroz Lavirint možeš da se vratiš ,a zato ono što čuješ da ne čuješ a i ljubav da zaboraviš.
Ne razumem , idemo svi dalje , kad na Prvoj tabli stoji "ŽIVOT , SLED , smrt" . O , kao da svi ne znaju da je to tako , a mora li biti? I tad priđoh , Drugom Vrataru , na spuštenoj rampi Lavirinta , pitam ga da prodjem . Dok na to mi on odgovori : Mozeš ući , al cena Ti pise na Tabli , ako nađeš svoj put , mozda dobiješ i Sled .Kocka je velika , rekoh sebi , i našto mi Sled , kad već pobegoh od njega .Krenuh i priđoh drugoj ulici, pa i tu opet rampa spuštena ,a ovde Vratari mladi , muško i žensko , s osmehom na licu po rukama ključeve vrte. Čitam da na Tabli piše "Izgubljena Mladost" .
I pitah ih : A kolika je cena VRATARI da ovim putem prođem ?
Na što mi oni odgovoriše : Da bi te pustili unutra , donesi nam Mandragoru !
O tome samo legende stoje , ko je kad našao to.
Kud i kako ,samo raskršca gluva , ni drveta ni hlada ,svi nosimo torbe samo sa kriškom hrane. Ni novca ni kišobrana da me nocu i po kiši krije . Moram dalje , sveta je puno , ali vidim da poneko ipak nekud' prođe . Idem dalje , i dođoh do do treće rampe . Na njoj Astronom sedi , na stolu mu knjige ,a na Tabli pise "Put Sreće" .
A koja je cena "čitaču zvezda" da na ovaj put uđem ?
Gladeći dugu usku bradu , čitač zvezda smireno mi reče :
Reci nam kad si rođen , pa ako te ima u ovim knjigama ,slobodno možeš proći .
I rekoh mu .
Gledaše i pregledaše .U knjigama ne nađoše . I opet ga zamolih , da još jednom vidi , da se mozda nije neka brojka zagubila , izbledela , jer svima nama ovde nešto izbledi neko sećanje i
svi nešto izgube , a oni opet me ne nađoše . Vec , umoran ,bez volje , krećem dalje ,ali s ' mišlju da putevi postoje i radi nas , koji zakasne, ili se tek bude i za one koji se kaju .
Dođoh tako i do četvrte Table "Znanje i Moć" ,slova silna , moćna da vec sam naziv uliva nadu . Priđoh Mudracu da pitam :
Koja je cena poštovani Mudrače da se ovim putem ide ?
A Mudrac šapnu :
Ako nam kazeš nešto sto MI ne ZNAMO , pustićemo te ovuda, ako kažeš nešto sto već znamo , onda će mo te svezati , i nikad te nećemo pustiti...
Stadoh , odugovlačim , vec mi se milon misli roje . Šta da izustim , da ne pogrešim ,šta gubim a da li je moguće uopšte da se nešto dobije . Toliko znanja , a sad nigde ništa , čak ni vizije ni pomisli . I taman učas, se setih nečega , sto pomišljah da samo Ja znam ,,, da je samo to Moje, od mojih misli dato ,a ono usta stoje ne zbore , usne bey mimike .
Dobro - je , kaza Mudrac , vrati se slobodano i idi . Mi to odavno znamo , i misli Ti prošitasmo , zatoje bolje što ništa ne reče .
Ipak malo srećan , pa slobodan , idem tako dalje , što naizgled sija do velike zlatne Table ,a "Bogatstvo i Slava" . A tu stoje na rampi i Carinik i Bankar i Vitez . Mada u to verujem i bez ikakve zavisti priđoh da pitam za cenu i tog puta ? Sve troje , kao da gledaju jedan u drugog ispod oka , tiho , kroz šapat rekoše :
Vidis one tamo što stoje na Kružnom Toku , Uzmi Im sve što imaju , i sa sobom i u njima , i to nam donesi, a onda ćeš ući ovuda .
I strah me obuze , od mraka iz njihovih očiju . Trgnuh se unazad ,pa koracima sporim , s' ogorčenjem na rđavost njihovu. Krenuh što se dalje može , kad već na sledećem putu nova Tabla na kojoj pise "Veruj"
Umoran prilazim sedom Starcu uz iskreno poštovanje. Sedi starac s milošću i razumevanjem blago mi reče : Prvo dobro pogledaj sa vrha ove stene , pa ako hoću i ako si pošten i iskren onda kreni .A kad ono , s vrha stene na kraj puta , u dolini , plovi reka usijane lave ,dok na na drugoj strani odzvanja Poj Monaha u nihovom spokojstvu duše i iskrene vere .
Kolebam se :Kako da pređem na drugu stranu , kad nema mostova ovog puta ?
Našto mi On odgovori :
Ako Verujes , Preletećeš , pak ako izgubiš veru, pašćeš ...
Da , ali samo sam u snu leteo rukama ka zvezdama , ali ne i na javi .O kako treba da ti vera bude jaka da san postane java .Nerado i malo posramljeno se povlačim , i opet na Kruzni Tok .
Još dve table vidim , blizu su al i Sunce se sprema da sneva. Ne odustajem , hodom klecavim, dodjoh do cvetne ulice gde na Tabli piše "LJUBAV" .
Prilazim , s osmehom , čak i čuperka na kosi. Kad tamo Dvoje , u lepršavim haljinama, zagrljeni, svetlih očiju , na rampi sede . Uz radostan pozdrav , umiljavam se i pitam ko radoznalo dete ,da me nekako tu puste .O sad čuda , odmah kazaše Č
Pruž nam ruku , pa ako u dlanu linija stoji , otvorice se katanci ovog puta . Pružih dlan ,gledaju , miluju , vrte i pipaju .Eh , "Ne Možes Ti ući ovim putem , dlan ti je topao ,iskren i željan , ali sve sto uzmeš ti i ispustiš .Ovo je put za druge , za one koji ne ispuštaju , vec sve zadržavaju , i ljubomorno stiskaju .
Ni sam ne znam , samo još taj put Bez Rampe , Bez Table i Natpisa , bled i čudan .I svi stoje tu , cela svita neodlučno hoda . Samo neka baba , krezava sedi i plete pletu ko zna od vremena kog .O kako vec umoran , dal sam jedini još što pitam : Kuda li vodi ovaj put kad su ulice u magli, ima li i on neku cenu kad svi tu stoje ?
I , isprva podugo ćuti , a zatim pogleda me na kratko yborana tako na kratko reče :
Niko ne zna kuda vodi ovaj put , i ko god je ušao vratio se nije , ko hoće nek proba . Svi čuju , sad se usuditi nije , ko čekalice , vracamo se na Kružni Tok , da po novom danu Sunce nas nanovo nas sve ogrije . Crveno, žuto , zeleno , smenjuju se boje, ko metronom , i svi puše , i idu u krug .
 

Sanjalicca

Ističe se
Poruka
2.380
Једну од верзија Кружног тока већ сам читала....
и ни једна није ништа боља од друге, све су ти одличне и фантастичне!!!!
Дивно је да поново пишеш!

Поздрав :cao:
 

Top