Крунисање краља Стефана Твртка I Котроманића

Statler and Waldorf

Buduća legenda
Poruka
42.456
из повеље краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378. -

"Такође и мени, својему рабу, за милост својега Божанства дарова процветати ми младици богосадној у роду мојем и удостоји ме двоструким венцем да (у) обоја владичаства управљам, прво од испрва у богодарованој нам земљи Босни, а потом - кад ме је Господ Бог удостојио наследити престо мојих прародитеља, господе српске, јер ти беху моји прародитељи у земаљском царству царствовали и на небесно царство преселили се - видим ја земљу прародитеља мојих после њих остављену и не имајући својега пастира. И идох у Српску земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих. И тамо отишавши венчан бих Богом дарованим венцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благоверни и Богом постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморију и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом Србске земље, и желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити.''

Takožde že i mene, svojemu rabu, za milost svojego Bož`stva, darova procisti mi otrasli blagosadnjej v` rode mojem. I spodobi me sugubim vjencem, jako oboja vladić`stvija ispravljati mi, prveje ot isprva - v` bogodarovan`njej nam zemlje Bosne. Potom, že Gospodu mojemu Bogu spodobl`šu me nasljedovati prjestol mojih prjeroditelj`, gospode srbske, za nje bo ti bjehu moji prjeroditeljije, v` zemlj`njem carstvje carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se. Mene že videštu zemlju prjeroditelj` mojih po njih ostavl`šu i ne imuštu svojego pastira. I idoh v` Srbskuju zemlju, željaje i hote ukrjepiti prjestol roditelj` mojih. I tamo š`dšu mi, vjenčan bih Bogom darovanim mi vjencem na Kraljevstvo prjeroditelj mojih jako biti mi o Hriste Isuse blagovjernomu i Bogom postavljenomu Stefanu Kralju Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam. I. potom, načeh s` Bogom kraljevati i praviti prestol Srbskije zemlje, željaje padšaja sa v`zdvignuti i razoršaja se ukrjepiti.


Мавро Орбин у свом делу Краљевство Словена каже да су Твртка крунисали ''митрополит манастира у Милешеву и његови монаси, у цркви истог места''.

Ћирковић је сматрао да је крунисање обављено у јесен ''највероватније на Митровдан, 26. октобра 1377. године, у Српској земљи, можда у манастиру Милешеву, месту особитог култа Светог Саве, оснивача Православне Цркве''. Међутим, постоје и другачија гледишта- Павао Анђелић је, након обимних археолошких ископавања у Арнаутовићима код Високог, изнео тезу да је фрањевачки самостан Св. Николе у Милима био крунидбено место босанских краљева. сматрао је да пронађени предмети из ''краљевске'' гробнице, као и географски положај самог места (у оближњим Моштрима било је седиште Цркве босанске) иду у прилог његовом мишљењу. ту тезу је прихватио и Дубравко Ловреновић, сматрајући да је Орбинова Милешева - Мили (Миле-шева ?); и да је ''митрополит манастира Милешево и његови монаси'' - нико други до ''прави господин епископ Цркве босанске и босански крстјани''.

ја већ замишљам сцену- брадати крстјански дјед крунише Твртка усред фрањевачког самостана, док фратри одушевљено певају Alleluia и Ave Maria. права екуменистичка идила :lol:

да чујем ваше мишљење-
 
Пре пар година био је чланак у Политикином забавнику на тему порекла краља Остоје. У тексту се спомиње име госпара Ивана-Џива Гундулића, дубровачког властелина и поклисара на двору босанског краља, који се присећао како је, као дечак, слушао приче свог оца, који је као дубровачки поклисар присуствовао у манастиру Милешева Твртковом крунисању за српског краља. Нисам успео да нађем одакле је преузет тај цитат и у ком се извору конкретно те речи налазе, али ако је тачно тако како је наведено, онда би овај помен манастира Милешеве могао бити од значаја и за ову тему.
 
из повеље краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378. -

"Такође и мени, својему рабу, за милост својега Божанства дарова процветати ми младици богосадној у роду мојем и удостоји ме двоструким венцем да (у) обоја владичаства управљам, прво од испрва у богодарованој нам земљи Босни, а потом - кад ме је Господ Бог удостојио наследити престо мојих прародитеља, господе српске, јер ти беху моји прародитељи у земаљском царству царствовали и на небесно царство преселили се - видим ја земљу прародитеља мојих после њих остављену и не имајући својега пастира. И идох у Српску земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих. И тамо отишавши венчан бих Богом дарованим венцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благоверни и Богом постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморију и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом Србске земље, и желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити.''

Takožde že i mene, svojemu rabu, za milost svojego Bož`stva, darova procisti mi otrasli blagosadnjej v` rode mojem. I spodobi me sugubim vjencem, jako oboja vladić`stvija ispravljati mi, prveje ot isprva - v` bogodarovan`njej nam zemlje Bosne. Potom, že Gospodu mojemu Bogu spodobl`šu me nasljedovati prjestol mojih prjeroditelj`, gospode srbske, za nje bo ti bjehu moji prjeroditeljije, v` zemlj`njem carstvje carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se. Mene že videštu zemlju prjeroditelj` mojih po njih ostavl`šu i ne imuštu svojego pastira. I idoh v` Srbskuju zemlju, željaje i hote ukrjepiti prjestol roditelj` mojih. I tamo š`dšu mi, vjenčan bih Bogom darovanim mi vjencem na Kraljevstvo prjeroditelj mojih jako biti mi o Hriste Isuse blagovjernomu i Bogom postavljenomu Stefanu Kralju Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam. I. potom, načeh s` Bogom kraljevati i praviti prestol Srbskije zemlje, željaje padšaja sa v`zdvignuti i razoršaja se ukrjepiti.


Мавро Орбин у свом делу Краљевство Словена каже да су Твртка крунисали ''митрополит манастира у Милешеву и његови монаси, у цркви истог места''.

Ћирковић је сматрао да је крунисање обављено у јесен ''највероватније на Митровдан, 26. октобра 1377. године, у Српској земљи, можда у манастиру Милешеву, месту особитог култа Светог Саве, оснивача Православне Цркве''. Међутим, постоје и другачија гледишта- Павао Анђелић је, након обимних археолошких ископавања у Арнаутовићима код Високог, изнео тезу да је фрањевачки самостан Св. Николе у Милима био крунидбено место босанских краљева. сматрао је да пронађени предмети из ''краљевске'' гробнице, као и географски положај самог места (у оближњим Моштрима било је седиште Цркве босанске) иду у прилог његовом мишљењу. ту тезу је прихватио и Дубравко Ловреновић, сматрајући да је Орбинова Милешева - Мили (Миле-шева ?); и да је ''митрополит манастира Милешево и његови монаси'' - нико други до ''прави господин епископ Цркве босанске и босански крстјани''.

ја већ замишљам сцену- брадати крстјански дјед крунише Твртка усред фрањевачког самостана, док фратри одушевљено певају Alleluia и Ave Maria. права екуменистичка идила :lol:

да чујем ваше мишљење-

ekumenizam i rimokatolička crkva u srednjem veku...:lol:
zanimljivo stanovište...:neutral:
 
Pregled teorija o mjestu Tvrtkovog krunisanja daje Živojin Andrejić, a dodaje i svoju teoriju da je Tvrtko okrunjen za kralja Bosne u Milama/Mileševi kod Visokog negdje tokom 1376. godine, a u srpskoj zemlji za kralja Srbije (Srbljem) na Mitrovdan 27. oktobra 1377. godine u Mileševki kod Trebinja. U oba slučaja ga je okrunio bosanski rimokatolički mitropolit jer je Tvrtko bio rimokatolik.

Živojin Andrejić, "O krunisanju sugubim vencem bosanskog kralja Tvrtka I Kotromanića", Muzej Hercegovine Trebinje, Tribunia, 12-2009:

http://www.*************/view/4pckkyyv1d3ndb7/192303995-Andrejic-Zivojin-O-Krunisanju-Sugubim-Vencem-Bosanskog-Kralja-Tvrtka-I-Kotromanica.pdf
 
Pregled teorija o mjestu Tvrtkovog krunisanja daje Živojin Andrejić, a dodaje i svoju teoriju da je Tvrtko okrunjen za kralja Bosne u Milama/Mileševi kod Visokog negdje tokom 1376. godine, a u srpskoj zemlji za kralja Srbije (Srbljem) na Mitrovdan 27. oktobra 1377. godine u Mileševki kod Trebinja. U oba slučaja ga je okrunio bosanski rimokatolički mitropolit jer je Tvrtko bio rimokatolik.

Živojin Andrejić, "O krunisanju sugubim vencem bosanskog kralja Tvrtka I Kotromanića", Muzej Hercegovine Trebinje, Tribunia, 12-2009:

http://www.*************/view/4pckkyyv1d3ndb7/192303995-Andrejic-Zivojin-O-Krunisanju-Sugubim-Vencem-Bosanskog-Kralja-Tvrtka-I-Kotromanica.pdf

да сам знао читао бих дело од краја, сит се исмејах :lol:

Ево и Динићев рад:
http://www.scribd.com/doc/219044495/Dinic-O-Krunisanju-Tvrtka-I-Za-Kralja
Ако је крунисан у Милима одакле је дошла круна?

пала с неба.
 
Пре пар година био је чланак у Политикином забавнику на тему порекла краља Остоје. У тексту се спомиње име госпара Ивана-Џива Гундулића, дубровачког властелина и поклисара на двору босанског краља, који се присећао како је, као дечак, слушао приче свог оца, који је као дубровачки поклисар присуствовао у манастиру Милешева Твртковом крунисању за српског краља. Нисам успео да нађем одакле је преузет тај цитат и у ком се извору конкретно те речи налазе, али ако је тачно тако како је наведено, онда би овај помен манастира Милешеве могао бити од значаја и за ову тему.

То је био чланак Душка Лопандића: http://www.politikin-zabavnik.rs/2007/2887/02.php
Лопандић, који иначе није историчар по струци (што не смета да пише популарне чланке о историји) га је прештампао у овој књизи (са неколико грешака код избора илустрација и сл): http://www.malinemo.rs/pretraga.php

http://www.scribd.com/doc/223332735...Reesti-Juni-Restii-Ad-Annum-1451-Miće-Gamulin
Ево Хронике Ивана Гундулића па можемо потражити евентуалне податке које је Лопандић споменуо...
 
Poslednja izmena:
из повеље краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378. -

"Такође и мени, својему рабу, за милост својега Божанства дарова процветати ми младици богосадној у роду мојем и удостоји ме двоструким венцем да (у) обоја владичаства управљам, прво од испрва у богодарованој нам земљи Босни, а потом - кад ме је Господ Бог удостојио наследити престо мојих прародитеља, господе српске, јер ти беху моји прародитељи у земаљском царству царствовали и на небесно царство преселили се - видим ја земљу прародитеља мојих после њих остављену и не имајући својега пастира. И идох у Српску земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих. И тамо отишавши венчан бих Богом дарованим венцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благоверни и Богом постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморију и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом Србске земље, и желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити.''

Takožde že i mene, svojemu rabu, za milost svojego Bož`stva, darova procisti mi otrasli blagosadnjej v` rode mojem. I spodobi me sugubim vjencem, jako oboja vladić`stvija ispravljati mi, prveje ot isprva - v` bogodarovan`njej nam zemlje Bosne. Potom, že Gospodu mojemu Bogu spodobl`šu me nasljedovati prjestol mojih prjeroditelj`, gospode srbske, za nje bo ti bjehu moji prjeroditeljije, v` zemlj`njem carstvje carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se. Mene že videštu zemlju prjeroditelj` mojih po njih ostavl`šu i ne imuštu svojego pastira. I idoh v` Srbskuju zemlju, željaje i hote ukrjepiti prjestol roditelj` mojih. I tamo š`dšu mi, vjenčan bih Bogom darovanim mi vjencem na Kraljevstvo prjeroditelj mojih jako biti mi o Hriste Isuse blagovjernomu i Bogom postavljenomu Stefanu Kralju Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam. I. potom, načeh s` Bogom kraljevati i praviti prestol Srbskije zemlje, željaje padšaja sa v`zdvignuti i razoršaja se ukrjepiti.


Мавро Орбин у свом делу Краљевство Словена каже да су Твртка крунисали ''митрополит манастира у Милешеву и његови монаси, у цркви истог места''.

Ћирковић је сматрао да је крунисање обављено у јесен ''највероватније на Митровдан, 26. октобра 1377. године, у Српској земљи, можда у манастиру Милешеву, месту особитог култа Светог Саве, оснивача Православне Цркве''. Међутим, постоје и другачија гледишта- Павао Анђелић је, након обимних археолошких ископавања у Арнаутовићима код Високог, изнео тезу да је фрањевачки самостан Св. Николе у Милима био крунидбено место босанских краљева. сматрао је да пронађени предмети из ''краљевске'' гробнице, као и географски положај самог места (у оближњим Моштрима било је седиште Цркве босанске) иду у прилог његовом мишљењу. ту тезу је прихватио и Дубравко Ловреновић, сматрајући да је Орбинова Милешева - Мили (Миле-шева ?); и да је ''митрополит манастира Милешево и његови монаси'' - нико други до ''прави господин епископ Цркве босанске и босански крстјани''.

ја већ замишљам сцену- брадати крстјански дјед крунише Твртка усред фрањевачког самостана, док фратри одушевљено певају Alleluia и Ave Maria. права екуменистичка идила :lol:

да чујем ваше мишљење-

S obzirom na to da je djelo koje je izvor nastalo preko dva stoljeća nakon događaja koji opisuje, moramo uzeti rezervom Orbinov podatak da je Tvrtko bio okrunjen baš u manastiru Mileševi. Ali s druge strane, nema mjesta sumnji da se krunisanje odvilo na tlu 'Srpske zemlje'.

Pogledajmo šta piše u povelji. Stoji da je otišao u srpsku zemlju i tamo bio ovjenčan. Stoga jednostavno ne razumijem teze onih koji to negiraju ili izmještaju; čini mi se da imaju drugačije, skrivene motive.

Ovo mi je posebno interesantno:

Pregled teorija o mjestu Tvrtkovog krunisanja daje Živojin Andrejić, a dodaje i svoju teoriju da je Tvrtko okrunjen za kralja Bosne u Milama/Mileševi kod Visokog negdje tokom 1376. godine, a u srpskoj zemlji za kralja Srbije (Srbljem) na Mitrovdan 27. oktobra 1377. godine u Mileševki kod Trebinja. U oba slučaja ga je okrunio bosanski rimokatolički mitropolit jer je Tvrtko bio rimokatolik.

Živojin Andrejić, "O krunisanju sugubim vencem bosanskog kralja Tvrtka I Kotromanića", Muzej Hercegovine Trebinje, Tribunia, 12-2009:

http://www.*************/view/4pckkyyv1d3ndb7/192303995-Andrejic-Zivojin-O-Krunisanju-Sugubim-Vencem-Bosanskog-Kralja-Tvrtka-I-Kotromanica.pdf

Nisam još stigao da pročitam djelo, tako da bi bilo glupo da pišem napamet, al' mi jeste čudno stanovište da ga je bosanski rimokatolički mitropolit krstio. Mitropolit Petar je sjedio tada u Đakovi, što će reći u susjednom kraljevstvu, pod Ugrima, dok trebinjska biskupija koliko ja znam uopšte nije bila dio iste arhidijeceze kao i bosanska (već pod dubrovačkom). Ne vidim ništa toliko značajno da bi mitropolita iz dovlačio iz susjedne države na područje tuđe dijeceze, odnosno prije XV st. Rimokatolička crkva nije uopšte imala takvu ulogu kod Kotromanića (iako su se od bana Stjepana I 'primirili' :mrgreen: ).

Također, bosanski je biskup bio pod kaločkim mitropolitom, koji je pak bio pod vrlo značajnim ugarskim uticajem. Ne vidim za uvjerljivo da je bosanski mitropolit mimo svih Ugara i čak Pape mogao tako jedan jednostrani potez učiniti (a koji i jeste povezan sa očuvavanjem određenog dostojanstva pred Krunom Sv. Ištvana, koja je imala pretenzije nad Bosnom).

Catholic_Dioceses_in_Bosnia_and_Dalmatia_XV_century.png


Ali poenta je jasna, krunisanje se odvilo na teritoriji srpske srednjovjekovne države. Eventualna dilema o dvostrukom krunisanju zvuči interesantno i vrlo moguće, pogotovu ako je on nosio dvojnu krunu (onda mora bit' i dva krunisanja; jedan za Srpsku zemlju, i drugi za Bosansku). To me podsjeća malo na dilemu dvostrukog krunisanja kralja Stefana Nemanjića, ali za razliku od ovog slučaja, nema kontradiktornih pisanih izvora koji otvaraju određene mogućnosti. Imamo samo podatak da je Tvrtko bio u Srba krunisan...i svakako bi išlo prvo to krunisanje, a ne prvo u Bosni kako je Andrejić napisao...
Na kraju krajeva, ukoliko nije did bosanski izvršio krunisanje, to bi mogao samo da bude mileševski episkop, što bi po logici stvari jačalo Orbinijevu vijest (iz predanja?) o krunisanju u manastiru Mileševi...

P. S. Volio bih znati odakle je ona gore karta uzeta...djeluje dosta dobro; bilo bi korisno imati je i za ostala područja u Evropi.
 
Poslednja izmena:
S obzirom na to da je djelo koje je izvor nastalo preko dva stoljeća nakon događaja koji opisuje, moramo uzeti rezervom Orbinov podatak da je Tvrtko bio okrunjen baš u manastiru Mileševi. Ali s druge strane, nema mjesta sumnji da se krunisanje odvilo na tlu 'Srpske zemlje'.

Pogledajmo šta piše u povelji. Stoji da je otišao u srpsku zemlju i tamo bio ovjenčan. Stoga jednostavno ne razumijem teze onih koji to negiraju ili izmještaju; čini mi se da imaju drugačije, skrivene motive.

Ловреновић (Дубравко Ловреновић: Проглашење Босне краљевством 1377.) се позива на ученог језуиту Данијела Фарлатија (Illyricum sacrum из 1769.) који каже да је Стефану Твртку ''краљевска одличја свечано и церемонијално предао митрополит или игуман милешевског базилијанског манастира'' (regalia insignia sollemni pompa & apparatu tradente Metropolita, sive coenobiarcha monasterii Basiliani Millescevensis). Фарлатијев навод да се ради о ''базилијанском'' манастиру Ловреновић сматра кључном потврдом да је чин крунисања обавио нико други до поглавар (епископ/дјед) Цркве босанске (а не фрањевачки провинцијал, како је раније мислио), јер су хиже босанских крстјана биле устројене по базилијанском обрасцу. међутим, тако долази у контрадикцију- самостан Св. Николе у Милима код Високог (где је по Ловреновићу Твртко окруњен) био је фрањевачки од свог оснивања. шта више, ту им је било седиште. према томе и Фарлати јасно упућује на рашку Милешеву, јер су сви немањићки краљевски манастири следили правило (типик) Св. Василија Великог.
 
Kruni se kukuruz, vladari se krunišu procesom krunisanja:sad2:
Evo slike okrunjenoga:
4499c30203f5607bf206dd2d046124a6_view_l.jpg



игуман милешевског базилијанског манастира'' (regalia insignia sollemni pompa & apparatu tradente Metropolita, sive coenobiarcha monasterii Basiliani Millescevensis)

zar ovde nije adekvatniji prevod " manastirska crkva mileševska"..u manastirskoj Crkvi Mileševskoj"..."na manastirskom Crkvištu Mileševskom?

nema boljeg mesta za Tvrtka nego nad moštima Sv.Save,brata Prvokrunisanog- on treba da bude taj sledeći glavni junak "cezaropapizma" Bosne i zapadnih strana (to bi bila današnja Kreacija ili ne?)..pre ovoga imao je titulu Hercega Sv.Save

Prstić belog andjela je misteriozan je isto kao i djedovi naši:)
 
Poslednja izmena:
Tvrtko je u svakom slučaju politički bio Srbin, i to Srbin na kvadrat. Uzeo je srpsko vladarsko ime Stefan; odbacio svog starog sveca-zaštitnika i uzeo Svetog arhiđakona Stefana (zaštitnika Nemanjića); proglasio se za "kralja Srba"; u poveljama insistirao na svojim praroditeljima, "gospodi srpskoj"; uveo na svoj dvor gomilu srpskih titula i zvanja (Logotet, Stavilac, Protovestijar...). Uložio je ogromne napore da sebe i svoju kraljevinu uredi i predstavi kao naslednike Srbije Nemanjića.

Drugo je pitanje da li je Tvrtko pored toga bio i "iskreni" Srbin, tj. da li se i nezavisno od političkih želja i potreba smatrao Srbinom. Na to pitanje možda nikada neće postojati siguran odgovor...verovatno jeste, možda nije.

Poltički "Srbin". To OK. A čuj, glup nije bio u svakom slučaju. Proširio je granice svog kraljevstva, a da nije prolio ni kapi krvi. Pa tko se ne bi prozvao bilo čim za tako nešto.
A da li se zbilja smatrao Srbinom, to teško. Kao prvo ime Tvrtko. Da li se ijedan Srbin ikada osim njega zvao Tvrtko? Ja nisam nikad čuo ni za jednoga. Čemu se Srbin poziva na praroditelje Srbe? To mi nema neke logike...
 
Poltički "Srbin". To OK. A čuj, glup nije bio u svakom slučaju. Proširio je granice svog kraljevstva, a da nije prolio ni kapi krvi. Pa tko se ne bi prozvao bilo čim za tako nešto.
A da li se zbilja smatrao Srbinom, to teško. Kao prvo ime Tvrtko. Da li se ijedan Srbin ikada osim njega zvao Tvrtko? Ja nisam nikad čuo ni za jednoga. Čemu se Srbin poziva na praroditelje Srbe? To mi nema neke logike...
Najčešća zabluda na ovom forumu je da se današnji način razmišljanja projektuje i pripisuje ljudima u dalekoj prošlosti. Kod tebe je doveden do apsurda pa si mi valjda zato simpatičan. :)

Ako bih hteo da primenim tvoje rezone o određivanju identiteta unatrag, onda bih samo priložio link https://sr.wikipedia.org/sr/Котроман i slavodobitno zaključio da je Tvrtko bio stopostotni Srbin jer se naselje Kotroman nalazi u Srbiji a ne u Hrvatskoj ili pak Bosni (mada je blizu). :D

Da bismo uopšte uzeli tvoj pristup u razmatranje ("Tvrtko je hrvatsko ime") morali bismo da utvrdimo ko se još zvao Tvrtko, ali pre Tvrtka samog, ili bar u njegovo vreme. A ne posle, a pogotovu ne u vreme kada je u skladu sa probuđenim nacionalnim romantizmom to ime vaskrslo, otprilike kao i Nemanja u Srba. A zatim, kada nađeš takvog srednjevekovnog Tvrtka, da utvrdiš da je on doista bio čistokrvni Hrvat, pošto nije Srbin (u skladu sa načinom razmišljanja "nije Srbin, znači Hrvat je").

I onda na kraju ipak to ništa neće vredeti ako mene ne bude mrzelo pa u knjigama starostavnim nađem da je bio neki Tvrtko nekad i u Raškoj/Srbiji. A odmah da ti kažem kako šanse za tako nešto nisu loše. Primera radi našao sam sam Hrvoja u 15. veku. ;)
 
Ловреновић (Дубравко Ловреновић: Проглашење Босне краљевством 1377.) се позива на ученог језуиту Данијела Фарлатија (Illyricum sacrum из 1769.) који каже да је Стефану Твртку ''краљевска одличја свечано и церемонијално предао митрополит или игуман милешевског базилијанског манастира'' (regalia insignia sollemni pompa & apparatu tradente Metropolita, sive coenobiarcha monasterii Basiliani Millescevensis). Фарлатијев навод да се ради о ''базилијанском'' манастиру Ловреновић сматра кључном потврдом да је чин крунисања обавио нико други до поглавар (епископ/дјед) Цркве босанске (а не фрањевачки провинцијал, како је раније мислио), јер су хиже босанских крстјана биле устројене по базилијанском обрасцу. међутим, тако долази у контрадикцију- самостан Св. Николе у Милима код Високог (где је по Ловреновићу Твртко окруњен) био је фрањевачки од свог оснивања. шта више, ту им је било седиште. према томе и Фарлати јасно упућује на рашку Милешеву, јер су сви немањићки краљевски манастири следили правило (типик) Св. Василија Великог.

Tipik Svetog Vasilija Velikog ne postoji, već samo Liturgija Svetog Vasilija Velikog. Katolička Crkva je pravoslavni obred vrlo često zvala vasilijevskim, pa je u u srhu prozelitizma osnovala red Bazilijanki, i danas raširenog u Hrvatskoj, Rumuniji, Ukrajini, Poljskoj i Nemačkoj....
Ovde se pod bazilijanskim manastirom podrazumeva pravoslavni i čisto pravoslavni manastirm, nikako bosansko-patarensko-bogumilski.
Katolička kurija je vrlo dobro znala da napravi razliku između bogumila i pravoslavnih hrišćana.
 
Tipik Svetog Vasilija Velikog ne postoji, već samo Liturgija Svetog Vasilija Velikog. Katolička Crkva je pravoslavni obred vrlo često zvala vasilijevskim, pa je u u srhu prozelitizma osnovala red Bazilijanki, i danas raširenog u Hrvatskoj, Rumuniji, Ukrajini, Poljskoj i Nemačkoj....
Ovde se pod bazilijanskim manastirom podrazumeva pravoslavni i čisto pravoslavni manastirm, nikako bosansko-patarensko-bogumilski.
Katolička kurija je vrlo dobro znala da napravi razliku između bogumila i pravoslavnih hrišćana.

Слажем се да су разликовали патарене и православце, и да је у оном тексту реч о православној цркви.
Званично за ред Базилијанки важи да је настао у Малој Азији, око 7 векова пре шизме, па не могу да мислим да се текст односио на ред.
Као што сам горе написала, мислим да је неки други израз употребљен уместо црква (базилика), као црквиште, или црквина па је зато латински облик добио облик какав је добио, и то још у падежу (Basiliani).

осим по св. Василију, Васиљ и Василица су такође изрази везани за православце, са реминсиценцијом на пагане))
Васиљевдан се празнује 14.јануара/1.јануара, то је уствари дан Малог Божића, одн.тзв. српска Нова година...пре хришћанства вероватно дан посвећен Месецу (као што је "велики"Божић био Сунцу)..Остао је у хришћанству српски обичај да тог дана месе обредни хлеб, тзв. василицу,стр 51
https://books.google.rs/books?id=yM...-5yCh1B3w6Z#v=onepage&q=hleb василице&f=false
 
Poltički "Srbin". To OK. A čuj, glup nije bio u svakom slučaju. Proširio je granice svog kraljevstva, a da nije prolio ni kapi krvi. Pa tko se ne bi prozvao bilo čim za tako nešto.
A da li se zbilja smatrao Srbinom, to teško. Kao prvo ime Tvrtko. Da li se ijedan Srbin ikada osim njega zvao Tvrtko? Ja nisam nikad čuo ni za jednoga. Čemu se Srbin poziva na praroditelje Srbe? To mi nema neke logike...

Bilo je Srba Tvrtka, i prije i poslije (sve do u XIX stoljeće).
 
Слажем се да су разликовали патарене и православце, и да је у оном тексту реч о православној цркви.
Званично за ред Базилијанки важи да је настао у Малој Азији, око 7 векова пре шизме, па не могу да мислим да се текст односио на ред.

придев ''базилијански'' односи се на манастир који се руководи монашким правилима Св. Василија Великог. у Источној Цркви не постоје (нити су постојали) монашки редови као у Западној. сваки манастир је засебна заједница. међусобно се разликују по уредби/типику, која може следити различите обрасце, правила и упутства (Св. Пахомија, Св. Саве Освећеног, Св. Василија Великог, Св. Теодора Студита итд.). но, без обзира на разлике у свом унутрашњем уређењу, за римокатолички Запад сви православни манастири су били ''базилијански'', јер су монашка правила Св. Василија (сабрана у две књиге: прва под насловом Велика правила/Όροι κατά πλάτος, са 55 поглавља која говоре ο општим начелима монашког живота у општежићу; и друга- Мала правила/Όροι κατ' επιτομήν која садрже 313 поглавља са упутствима за свакодневни живот калуђера) била синоним за источно монаштво.

Као што сам горе написала, мислим да је неки други израз употребљен уместо црква (базилика), као црквиште, или црквина па је зато латински облик добио облик какав је добио, и то још у падежу (Basiliani).

ипак не, јер је израз (monasterii Basiliani Millescevensis) дат у генитиву, а генитив од именице basilica (црква/базилика) је basilicae. дакле, у питању је ''милешевски базилијански манастир''. управо из тог разлога је и Ловреновићева теза да се ту мисли на фрањевачки самостан у Милима код Високог неодржива, јер тај самостан није следио правила Св. Василија, него фрањевачку регулу. према томе, Фарлати је јасно хтео рећи да се ради о православном манастиру.
 
Pa sve smo raspravljali do sada u tom smjeru; iščitaj. :D

Najvjerovatnije u mileševskom manastiru; tamošnji srpski mitropolit; srpsko.

Ja sam otvorio temu. Moderacijski tim je temu spojio u već postojeću.

No ovdje nešto ne štima. Moram provjeriti neke informacije pa ću se javiti.

- - - - - - - - - -

Poltički "Srbin". To OK. A čuj, glup nije bio u svakom slučaju. Proširio je granice svog kraljevstva, a da nije prolio ni kapi krvi. Pa tko se ne bi prozvao bilo čim za tako nešto.
A da li se zbilja smatrao Srbinom, to teško. Kao prvo ime Tvrtko. Da li se ijedan Srbin ikada osim njega zvao Tvrtko? Ja nisam nikad čuo ni za jednoga. Čemu se Srbin poziva na praroditelje Srbe? To mi nema neke logike...

Poziva se na baku Srpkinju. A majka mu je bila Hrvatica.
 
Poziva se na baku Srpkinju. A majka mu je bila Hrvatica.

већ сам објашњавао да средњовековно племство у доба високог/развијеног феудализма није било некаква заједница повезана етничким пореклом, него политичка и правна категорија (сталеж). према томе, свака дискусија о етничкој припадности неког европског владара из 14. века је бесмислена, и то из два разлога- прво, немогуће је утврдити етничко порекло људи који су се рађали из мешаних бракова (уназад ко зна колико генерација). друго, они сами нису размиљали у етничким категоријама, него у политичким. за њих је била одредница припадност regnumu, а не етничкој скупини.

даља дискусија у том смеру, на овој теми је и спам и биће пријављена модерацији.
 
придев ''базилијански'' односи се на манастир који се руководи монашким правилима Св. Василија Великог. у Источној Цркви не постоје (нити су постојали) монашки редови као у Западној. сваки манастир је засебна заједница. међусобно се разликују по уредби/типику, која може следити различите обрасце, правила и упутства (Св. Пахомија, Св. Саве Освећеног, Св. Василија Великог, Св. Теодора Студита итд.). но, без обзира на разлике у свом унутрашњем уређењу, за римокатолички Запад сви православни манастири су били ''базилијански'', јер су монашка правила Св. Василија (сабрана у две књиге: прва под насловом Велика правила/Όροι κατά πλάτος, са 55 поглавља која говоре ο општим начелима монашког живота у општежићу; и друга- Мала правила/Όροι κατ' επιτομήν која садрже 313 поглавља са упутствима за свакодневни живот калуђера) била синоним за источно монаштво.



ипак не, јер је израз (monasterii Basiliani Millescevensis) дат у генитиву, а генитив од именице basilica (црква/базилика) је basilicae. дакле, у питању је ''милешевски базилијански манастир''. управо из тог разлога је и Ловреновићева теза да се ту мисли на фрањевачки самостан у Милима код Високог неодржива, јер тај самостан није следио правила Св. Василија, него фрањевачку регулу. према томе, Фарлати је јасно хтео рећи да се ради о православном манастиру.
Velika i Mala pravila označavaju da se Sv. Vasilije veliki zadržao na globalnom formiranju pravoslavnom monaškom ustrojstvu, koji je kasnije razrađen kroz različite tipike: karejski, Sv. Save Osvećenog, Sv. Pahomija, hilandarski u koja su inkorporirana učenje Sv. Vasilija Velikog, kao globalnog tvorca.
Jer nemoguće je da su se svi odrekli tipika ovog osnivača i prihvatili kasnije uvedene.
 
Orbini piše da je krunjenje 1376 a Tvrko se okrunio 24.9.1377. No dobro zašto se ignorira da je Orbini podcrtao par stranica ranije da je Ban Stjepan Kotromanić pokopan u Crkvi Sv. Nikole u Milševu (Mile kod Visokog) "koju je on za života dao izgraditi"?

Pod Tvrtkovim stricem Stjepanom II Bosna prvi put tiska novac i postaje jaka država. U ratu sa Dušanom Silnim uz sreću sačuvao je Bosnu. Nasljedio ga je Tvrko I.
 
Poslednja izmena:

Back
Top