Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.456
из повеље краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378. -
"Такође и мени, својему рабу, за милост својега Божанства дарова процветати ми младици богосадној у роду мојем и удостоји ме двоструким венцем да (у) обоја владичаства управљам, прво од испрва у богодарованој нам земљи Босни, а потом - кад ме је Господ Бог удостојио наследити престо мојих прародитеља, господе српске, јер ти беху моји прародитељи у земаљском царству царствовали и на небесно царство преселили се - видим ја земљу прародитеља мојих после њих остављену и не имајући својега пастира. И идох у Српску земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих. И тамо отишавши венчан бих Богом дарованим венцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благоверни и Богом постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморију и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом Србске земље, и желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити.''
Takožde že i mene, svojemu rabu, za milost svojego Bož`stva, darova procisti mi otrasli blagosadnjej v` rode mojem. I spodobi me sugubim vjencem, jako oboja vladić`stvija ispravljati mi, prveje ot isprva - v` bogodarovan`njej nam zemlje Bosne. Potom, že Gospodu mojemu Bogu spodobl`šu me nasljedovati prjestol mojih prjeroditelj`, gospode srbske, za nje bo ti bjehu moji prjeroditeljije, v` zemlj`njem carstvje carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se. Mene že videštu zemlju prjeroditelj` mojih po njih ostavl`šu i ne imuštu svojego pastira. I idoh v` Srbskuju zemlju, željaje i hote ukrjepiti prjestol roditelj` mojih. I tamo š`dšu mi, vjenčan bih Bogom darovanim mi vjencem na Kraljevstvo prjeroditelj mojih jako biti mi o Hriste Isuse blagovjernomu i Bogom postavljenomu Stefanu Kralju Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam. I. potom, načeh s` Bogom kraljevati i praviti prestol Srbskije zemlje, željaje padšaja sa v`zdvignuti i razoršaja se ukrjepiti.
Мавро Орбин у свом делу Краљевство Словена каже да су Твртка крунисали ''митрополит манастира у Милешеву и његови монаси, у цркви истог места''.
Ћирковић је сматрао да је крунисање обављено у јесен ''највероватније на Митровдан, 26. октобра 1377. године, у Српској земљи, можда у манастиру Милешеву, месту особитог култа Светог Саве, оснивача Православне Цркве''. Међутим, постоје и другачија гледишта- Павао Анђелић је, након обимних археолошких ископавања у Арнаутовићима код Високог, изнео тезу да је фрањевачки самостан Св. Николе у Милима био крунидбено место босанских краљева. сматрао је да пронађени предмети из ''краљевске'' гробнице, као и географски положај самог места (у оближњим Моштрима било је седиште Цркве босанске) иду у прилог његовом мишљењу. ту тезу је прихватио и Дубравко Ловреновић, сматрајући да је Орбинова Милешева - Мили (Миле-шева ?); и да је ''митрополит манастира Милешево и његови монаси'' - нико други до ''прави господин епископ Цркве босанске и босански крстјани''.
ја већ замишљам сцену- брадати крстјански дјед крунише Твртка усред фрањевачког самостана, док фратри одушевљено певају Alleluia и Ave Maria. права екуменистичка идила
да чујем ваше мишљење-
"Такође и мени, својему рабу, за милост својега Божанства дарова процветати ми младици богосадној у роду мојем и удостоји ме двоструким венцем да (у) обоја владичаства управљам, прво од испрва у богодарованој нам земљи Босни, а потом - кад ме је Господ Бог удостојио наследити престо мојих прародитеља, господе српске, јер ти беху моји прародитељи у земаљском царству царствовали и на небесно царство преселили се - видим ја земљу прародитеља мојих после њих остављену и не имајући својега пастира. И идох у Српску земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих. И тамо отишавши венчан бих Богом дарованим венцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благоверни и Богом постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморију и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом Србске земље, и желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити.''
Takožde že i mene, svojemu rabu, za milost svojego Bož`stva, darova procisti mi otrasli blagosadnjej v` rode mojem. I spodobi me sugubim vjencem, jako oboja vladić`stvija ispravljati mi, prveje ot isprva - v` bogodarovan`njej nam zemlje Bosne. Potom, že Gospodu mojemu Bogu spodobl`šu me nasljedovati prjestol mojih prjeroditelj`, gospode srbske, za nje bo ti bjehu moji prjeroditeljije, v` zemlj`njem carstvje carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se. Mene že videštu zemlju prjeroditelj` mojih po njih ostavl`šu i ne imuštu svojego pastira. I idoh v` Srbskuju zemlju, željaje i hote ukrjepiti prjestol roditelj` mojih. I tamo š`dšu mi, vjenčan bih Bogom darovanim mi vjencem na Kraljevstvo prjeroditelj mojih jako biti mi o Hriste Isuse blagovjernomu i Bogom postavljenomu Stefanu Kralju Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam. I. potom, načeh s` Bogom kraljevati i praviti prestol Srbskije zemlje, željaje padšaja sa v`zdvignuti i razoršaja se ukrjepiti.
Мавро Орбин у свом делу Краљевство Словена каже да су Твртка крунисали ''митрополит манастира у Милешеву и његови монаси, у цркви истог места''.
Ћирковић је сматрао да је крунисање обављено у јесен ''највероватније на Митровдан, 26. октобра 1377. године, у Српској земљи, можда у манастиру Милешеву, месту особитог култа Светог Саве, оснивача Православне Цркве''. Међутим, постоје и другачија гледишта- Павао Анђелић је, након обимних археолошких ископавања у Арнаутовићима код Високог, изнео тезу да је фрањевачки самостан Св. Николе у Милима био крунидбено место босанских краљева. сматрао је да пронађени предмети из ''краљевске'' гробнице, као и географски положај самог места (у оближњим Моштрима било је седиште Цркве босанске) иду у прилог његовом мишљењу. ту тезу је прихватио и Дубравко Ловреновић, сматрајући да је Орбинова Милешева - Мили (Миле-шева ?); и да је ''митрополит манастира Милешево и његови монаси'' - нико други до ''прави господин епископ Цркве босанске и босански крстјани''.
ја већ замишљам сцену- брадати крстјански дјед крунише Твртка усред фрањевачког самостана, док фратри одушевљено певају Alleluia и Ave Maria. права екуменистичка идила
да чујем ваше мишљење-
).
