=================================================================
Nadam se da se neces ljutiti sto ne citiram ceo tvoj tekst. Naime nije bilo potrebe citirati ga celog,
jer on kao takav nece biti uzet ceo u mom komentaru. Bice komentarisani samo neki delovi.
...
Potpuno se slazem sa tobom da svaki covek na kugli zemaljskoj nosi u sebi praroditeljski greh,
(hteo on to priznati ili ne)
I apsolutna je istina da su mnogi dokazi protiv vere
(narocito onih koji se brane "naukom")
u potpunosti "busni" jer se ne mogu naukom razgledati niti razumeti vec samo
duhovnim principima...
Ne zelim da kazem da nauka nema vrednost... daleko bilo,
ali... nauka koja se suproti Bozjim principima, ma koliko dobra,
ako se ne rukvodi mislju da je data kao blagoslov od Svemogucega,
ona je kost u grlu covecanstvu i u sluzbi je Sotone.
Takodje, tacno je da ce se covek tvrdoglavo drzati svojih ubedjenja,
sve dok
ili ne shvati da je pogresan sistem vrednosti u koji veruje, - [ako je pogresan]
ili pak jednostavno ne zeli da menja svoja ubedjenja, - [uprkos dokazima]
Cak i kada covek ima sve dokaze, oni nece biti dovoljni, ako se nema direktan susret i
licno osvedocenje, da je Bog prisutan u njegovom zivotu!
Velika je istina na primer da je Isus jednom prilikom rekao
(Luka 18,16.)
A Isus dozvavši ih reče: pustite djecu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Božije. (Vukov prevod)
Isti tekst nalazi se i u jevandjelju po Marku.
Zasto ga citiram?
Citiram ga jer ga mnogi navode kao dokaz da biblija opravdava krstenje dece.
Mada, uopste tekst o tome ne govori.
Tekst je jasan
neka dolaze k meni, kaze Isus.
On zeli da kaze da su deca ona koja imaju jednostavnu veru, ne komplikuju kao odrasli,
ne postavljaju filozofska pitanja, vec se predaju onome sto je receno
verujuci.
Zato je za njih carstvo nebesko, jer umeju da se raduju, da vole i da brzo oproste...
Takodje, ovaj tekst se uzima i kao simbol kakvi treba da budu ljudi u svojoj sustini da bi
bili naslednici carstva Bozijega.
Kao deca!!!
Cin krstenja je veoma ozbiljan cin i on ukljucuje citavo ljudsko bice, pa i njegovu svesnost.
Dakle, prilikom krstenja, vernik javno priznaje svoje grehe i krstenjem u vodi simbolicno "spira" grehe sa sebe.
Moli se Bogu da vise ne cini greh, niti mislju, niti recima ili delom.
Priznaje Isusa za svog spasitelja i VEROM prihvata dar vecnoga zivota koji mo je Isus omogucio
svojom zrtvom na krstu na Golgoti...
To je sustina krstenja.
On je jedna vrsta obecajnog odnosa izmedju coveka i Boga, jedna vrsta
(da malo banalizujem ili prizemnim)
ugovora
Da ne bude suvise grubo, ali to je neka priblizna slika.
Iz tog razloga, nije mogucno da deca imaju takav odnos, relaciju, niti svest o Bogu,
pa samim tim ni krstenje male dece nema smisla.
To naravno ne znaci da decu ne treba voditi u crkvu, apsolutno ne. Naprotiv!
Njih treba voditi u crkvu i vaspitavati ih tako da postuju Boga i njegove zapovesti.
Moliti se Bogu za njih narocito kada smo u domu Gospodnjem.
Tada se mi kao ovozemaljski roditelji zalazemo za njih kao njihovi cuvari i zastitnici,
moleci Boga da ih cuva i stiti na njihovom putu po ovoj napacenoj planeti.
To je ono sto je do nas, a oni ce po svojoj volji
(svakako sami odluciti na koju ce stranu stati)
Neka super ultra giga mega napredna deca. 
