Krstenje potapanjem u vodu ili oblivanje?

izgubljene sve do 19. veka, ajde kako onda mogu da budu argument?
Pa? To ne znači da Didahi nije dokument koji oslikava ranohrišćansku praksu.

ovo ti je ria rekao da prestanes da izmisljas, a ja ti kazem da hulis, jer sta to znaci - vise blagodati onima koji se sto vise udaljavaju od obreda krstenja?
Pa šta je tu hula? Fino sam naveo sličnu misao patrijarha Pavla. Nepravedno bi bilo proglasiti nevalidnim sva krštenja oblivanjem jer je to juridički zilotizam ali isto tako je jasno da je povrijeđena forma krštenja.

sta je vas problem? ocete da podrzavate krstitelja, a ne zanima vas sta on kaze, jer samo glumite formu, spoljasnjost, odradjujete, a ne razumete sustinu

na ovoj temi samo ria ima sta pametno i istinito da kaze, vi ostali umisljate
Pa suština krštenja i jeste trikratno pogružavanje koje simboliše umiranje i ustajanje u Hristu.
 
Poslednja izmena:
ma vidis da luduju svi na ovoj temi, a ti ih shvatas ozbiljno kao ovog peku - zafrkavaju se SVI! neozbiljno to.
Говорим о томе да идеја конвалидирања крштења не може постојати.
Много људи је крштено обливањем или шкропљењем па је крштење исправно.
Нема потребе за одласком у ситне детаље, или је крштење валидно или није. Валидно је када га обавља канонски свештеник и то је то, нема ту потребе за детаљисањем, то онда иде помало у схоластички начин мишљења, а тамо не желимо да се крећемо

Позивање на канононе нема смисла, канони не прописују једини допуштени начин крштења, нити неки начин проглашавају инфериорним или мање важним.
 
Говорим о томе да идеја конвалидирања крштења не може постојати.
Много људи је крштено обливањем или шкропљењем па је крштење исправно.
ma makijeva logika ako je je nase dopunjeno onde njihovo nije, da neko dobija vise Svetog Duha, ato mu rekoh da je to hula, jer Bog Duha ne daje na meru. Ja sam apsolutno na tvom stanovistu, da to sto Maki pricxa ne moze postojati, to sto on prica je HULA.
Нема потребе за одласком у ситне детаље, или је крштење валидно или није.
naravno! ali moramo da analiziramo ko ima koje stanoviste
Валидно је када га обавља канонски свештеник и то је то, нема ту потребе за детаљисањем, то онда иде помало у схоластички начин мишљења, а тамо не желимо да се крећемо
razumem
Позивање на канононе нема смисла, канони не прописују једини допуштени начин крштења, нити неки начин проглашавају инфериорним или мање важним.
po makiju tako ispada, inferiorni se nadomescuije Svetim Duhom, a superiornom, po njemu, sta onda, manje?
znaci maki nas uvodi u hulu.
Trebao si da mu zapretis, jer ja nisam autoritet.
 
Говорим о томе да идеја конвалидирања крштења не може постојати.
Много људи је крштено обливањем или шкропљењем па је крштење исправно.
Нема потребе за одласком у ситне детаље, или је крштење валидно или није. Валидно је када га обавља канонски свештеник и то је то, нема ту потребе за детаљисањем, то онда иде помало у схоластички начин мишљења, а тамо не желимо да се крећемо

Позивање на канононе нема смисла, канони не прописују једини допуштени начин крштења, нити неки начин проглашавају инфериорним или мање важним.
Не треба потпуно робовати форми али не треба је ни занемарити.
 
Не треба потпуно робовати форми али не треба је ни занемарити.
okruglo, pa na cose - sto bi se reklo za vas

sta znaci VODENA forma, sta ona formalizuje, cega je forma? ciscenja ili velikog potopa? namerno te pitam jer je Isus bio bezgresan, znaci nije klopka pitanje, samo navodim VODU na svoju vodenicu, a VODA sluzii da vrti tocak da se zito melje, a ne da se kvasi, ili pogruzuje
 
Svi su odabrani za spasenje. I svi će se i spasiti, samo ne odmah.
oce malo sutra, nema to: sada, neki,a ostali posle, to je hula, iznenadicete se, ali neprijatno kada vam kaze idite od mene nikada vas nisam znao, a ovamo sve u njegovo ime kazete da ste radili

apostol Pavle me cak podupire koristeci trajnu radnju kada kaze - "koji se spasavaju", znaci sam proces traje do onog dana, a ne postoji to vase jednom spasen, zauvek spasen, ajde sad malo drugi ljudi - to nije nasa vera, vec su te prevarili gedo moj dobri
 
To mu je ostalo od jezuita, to treba da izmeni jer to nije tacno.
oni su nastupili istorijski znatno kasnije, a za ovo su krive DIDAHE, i nas maki koji ih zagovara, pa sam ga zato pojurio i na ovoj temi, jer ga RIA mazi samo, umesto da mu zapreti
Ovo vam je braco moja otvaranje vrata svim laznim prorocima, i to sledeci za laznim otkrivenjem - svi oni koji su prihvatali ove Didahe su ili zagovornici laznog otkrivenja, ako i nisu bili u montanistima, ono opet slede, citiram:

Dakle Gospod dolazi sa miriadama andjela, a ne vaskrsnutih ljudi.
I naravno, mi ne verujemo u DVA VASKRSENJA MRTVIH, kao lazno otkrivenje, vec u jedno svih
(6) I tada će se ukazati znakovi istine: najprije znak otvorenog neba, zatim znak glasa trublje, i treći, uskrsnuće mrtvih.
(7) No ne svih,
nego kako je rečeno: Doći će Gospodin i svi sveti s njime
odavde gedi to "malo kasnije": ali "ne odmah" - "NE SVIH" itd, sa didahama atanasije podupire lazno otkrivenje, ista je to kuhinja, ali on je svetac kao bajagi, samo ga istok nije zarezivao kada nam je rekao da je OTKRIVENJE KANONSKO
 
Citao sam Didahe i nisam video da to pise.
mozda nisi stigao do poslednjeg odlomka? vojnickim recnikom, napravljena je DIVERZIJA, i pseudohriscani posli za diverzantima, imajuci neku svoju nauku o "zavodniku sveta" - ajde za koji djavo onda sluze hriscani ako zavodnik moze ceo svet da zavede? ludilo! oprana im pamet, eto to je., oni su vec zavedeni sa laznim otkrivenjem, a sa didahama samo podupiru to zavodjenje, atanasijevo maslo - mi na istoku njih nismo poslusali, znaju svi na laodijkijskom saboru smo ih glat odbili i njihovu zavodnicku nauku

XVI. Budnost; dolazak Gospodnji

(1) Bdijte nad svojim životom! Vaše svjetiljke neka se ne ugase, ne skidajte pojasa sa svojih bokova, već budite spremni: jer ne znate sata u koji dolazi naš Gospodin.
(2) Često se skupljajte zajedno tražeći ono što je za vaše duše; jer vam sve vrijeme vaše vjere neće koristiti ako se ne nađete savršeni u posljednji čas.
(3) U posljednje će se dane, naime, umnožiti lažni proroci i kvaritelji, ovce će se preobratiti u vukove, ljubav će se preobratiti u mržnju.
(4) Kad poraste bezakonje, jedni će druge zamrziti i progoniti i izdavati, i tada će se pojaviti zavodnik svijeta kao sin Božji, i činit će znakove i čudesa, i zemlja će se predati u njegove ruke, i počinit će zlodjela kakva se ne dogodiše nikad od početka vijeka.
(5) Tada će svaki stvor ljudski ući u vatru kušnje, i mnogi će se smutiti i propasti; a koji ustraju u svojoj vjeri, bit će spašeni od samoga groba.
(6) I tada će se ukazati znakovi istine: najprije znak otvorenog neba, zatim znak glasa trublje, i treći, uskrsnuće mrtvih.
(7) No ne svih, nego kako je rečeno: Doći će Gospodin i svi sveti s njime.
(8) Tada će vidjeti svijet Gospodina kako dolazi na oblacima nebeskim.
 
Poslednja izmena:
Апостолски канони врло јасно дефинишу форму крштења у виду трикратног погружења. За више можете прочитати код Милаша о том канону.
Не функционишу канони као позитивно правни прописи који дефинишу ствари у детаље.
Јеси читао, како се правилно примају у Цркву јеретици који имају исправну формулу крштења ?
To mu je ostalo od jezuita, to treba da izmeni jer to nije tacno.
Спасење свих је апокатастаза. Значи не може јер је јерес.
 
Не функционишу канони као позитивно правни прописи који дефинишу ствари у детаље.
Ne funkcionišu ni kao preporuke koje se mogu ignorisati. Činjenica je da je krštenje oblivanjem raširena praksa u SPC ali isto tako pogrešna praksa.

Јеси читао, како се правилно примају у Цркву јеретици који имају исправну формулу крштења ?
Nešto sam čitao ali o toj temi nemam izgrađeno mišljenje.
 
Ne funkcionišu ni kao preporuke koje se mogu ignorisati. Činjenica je da je krštenje oblivanjem raširena praksa u SPC ali isto tako pogrešna praksa.
Нисам ни рекао да су препоруке али ти их сваташ као позитивно правне прописе што не иде увек баш тако.
Nešto sam čitao ali o toj temi nemam izgrađeno mišljenje.
Поента канона је спасење душе а не прокрустова постеља.
Тачан одговор је - како се ко враћа у Цркву се одређивало у конкретним случајевима.
На пример поједини који се враћају у Цркву, када су се враћали задржавали су и чинове, нпр ако је неко био свештеник, остао је свештеник и у повратку у Цркву.
Дакле нема неког уопштеног правила како се неко враћа у окриље Цркве ако има правилно крштење, јер је циљ спасење душа.
То је разлика у односу на позитивно правне прописе који предпостављају локалне обичаје, а знаш и сам да сваки закон не може сам да реши све. А канони су решавали поједине конкретне проблеме заједнице, зато и те пастирске мере (тј. епитимије односно анатеме).
Постоје и посебне разлике рецимо везано за Гангрски сабор али није тема па да не идем даље.
Самим тим што имаш више канона а исте забране говоре да су се поједини проблеми понављали. Дакле канони се сами по себи не позивају на каноне ранијих сабора, већ су сагласни са њима.
И по потреби их понављају на сличан или исти начин јер су проблеми некада остали исти.

Нпр по Новом Завету епископ треба да је ожењен, и како ћемо сад, пошто видимо да епископи нису ожењени, ако гледаш превише круто правила долази до проблема.
Исто тако има у канонима, да се епископима забрањује да , побожности ради, отерају своју жену и да се таквима налаже епитимија.
А каснијим канонима се прописује да епископ не треба да буде ожењен.
Дакле и један и други канон је добар и одражава време у које је настао, мада су генерално супротни ако их гледаш на први поглед.
Зато канони не могу функционисати увек као позитивно правни прописи јер су некада и тотално различити.
 
Poslednja izmena:
Нисам ни рекао да су препоруке али ти их сваташ као позитивно правне прописе што не иде увек баш тако.

Поента канона је спасење душе а не прокрустова постеља.
Тачан одговор је - како се ко враћа у Цркву се одређивало у конкретним случајевима.
На пример поједини који нису били у Цркви, када су се враћали задржавали су и чинове, нпр ако је неко био свештеник, остао је свештеник и у повратку у Цркву.
Дакле нема неког уопштеног правила како се неко враћа у окриље Цркве ако има правилно крштење, јер је циљ спасење душа.
То је разлика у односу на позитивно правне прописе који предпостављају локалне обичаје, а знаш и сам да нити сваки закон не може сам да реши све. А канони су решавали поједине конкретне проблеме заједнице, зато и те забране.
Постоје и посебне разлике рецимо везано за Гангрски сабор али није тема па да не идем даље.
Схватам шта желиш рећи али исто тако стојим иза написаног да данас не постоје препреке да се у СПЦ почне крстити погружавањем. Имају ријеке, имају потоци, имају језера, могу се направити крстионице по црквама
 
Схватам шта желиш рећи али исто тако стојим иза написаног да данас не постоје препреке да се у СПЦ почне крстити погружавањем. Имају ријеке, имају потоци, имају језера, могу се направити крстионице по црквама
Eво да би ти било јасније,
бојим се да си борбом против Робивека стекао робивековски начин размишљања.
Цитираш поруку а нисам сигуран ни да си је добро прочитао.
Канони који говоре о крштењу не забрањују крштење обливањем или шкропљењем нити прописују да је неко крштење супериорније а друго мање вредно.
Ти упорно учитаваш своје виђење тамо где га нема, намећеш то као правило, и свима објашњаваш да нису у праву.
Рекао сам ти раније, али да поновим...
Шта да ради свештеник ако родитељи не желе да им се дете крсти погружавањем већ инсистирају на обливању ?
 
Eво да би ти било јасније,
бојим се да си борбом против Робивека стекао робивековски начин размишљања.
Цитираш поруку а нисам сигуран ни да си је добро прочитао.
Канони који говоре о крштењу не забрањују крштење обливањем или шкропљењем нити прописују да је неко крштење супериорније а друго мање вредно.
Ти упорно учитаваш своје виђење тамо где га нема, намећеш то као правило, и свима објашњаваш да нису у праву.
Рекао сам ти раније, али да поновим...
Шта да ради свештеник ако родитељи не желе да им се дете крсти погружавањем већ инсистирају на обливању ?
Крштење обливањем је предвиђено као ИЗУЗЕТАК. Нипошто као правило. То се практиковало кад је неко болестан или не може да се крсти погружавањем или када нема довољно воде за погружавање као што пише у Дидахију. Светитељи исто тако јасно описују крштење као трикратно погружавање. Јован Крститељ је крстио погружавањем као и апостоли.

У твом хипотетичком случају свештеник би био дужан да појасни родитељима зашто се крштење мора вршити погружавањем и да их увјери да њиховом дјетету неће бити ништа.
 
У твом хипотетичком случају свештеник би био дужан да појасни родитељима зашто се крштење мора вршити погружавањем и да их увјери да њиховом дјетету неће бити ништа.
To није хипотетички случај, не знам да ли познајеш неког свештеника.
Питај да ли крштење бебе у јануару или децембру може и жели да обави погружавањем.
Просто поједини родитељи са са тим не би сложили.
 
To није хипотетички случај, не знам да ли познајеш неког свештеника.
Питај да ли крштење бебе у јануару или децембру може и жели да обави погружавањем.
Просто поједини родитељи са са тим не би сложили.
A šta ako roditelj zatraže da dijete obliju samo jednom a ne tri puta?
 

Back
Top