Quantcast

Krkanje na groblju - jel to samo ima kod nas ?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

limanacNS

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
366
jel tebi dobro ?
Jel znas ti nesto o spc, znas li njihov stav o tome ?
СУВИШНИ ОБИЧАЈИ
Međutim, u nekim našim krajevima, za pogreb su vezani brojni suvišni, pogrešni i štetni običaji, koji su često, čak i u suprotnosti sa učenjem crkve. Teško je, razume se, u narodu menjati takve običaje, naročito one koji su vekovima prisutni. Ali u novije vreme, zavode se novi običaji, koji se lako mogu menjati. Jedan od takvih je i kupovina venaca za sahranu, zatim darivanje raznim darovima svih koji prisustvuju sahrani. I jedno i drugo iziskuje velike izdatke, a potpuno je suvišno. Mnogo bi bolje bilo, da se novac za kupovinu venaca preda domaćinu, ili toj kući, što bi dobro došlo u snošenju troškova sahrane, Takođe se uobičajila velika i obilna priprema jela i pića za sahrane, pa se dešava, da, kada se gosti najedu i napiju, sahrana se pretvori u gozbu, i učesnici se počnu u pijanom stanju nedolično i neprikladno ponašati, što je nedopustivi greh prema pokojniku i njegovoj rodbini. Protiv ovakvih pojava treba da se bori sveštenik i svi ozbiljni i bogomoljni ljudi u našem narodu.
http://www.spc-altena.de/kyrill/ebene03/eb3_hs5_us09.html

Evo ti malo edukacije ! Posle uzmi jedan bensedin ili sta ti je vec lekar pripisao !
 

djuramc

Aktivan član
Poruka
1.248
Тема ти је одлична. За мене нема ништа горе него када сви на сахрани навале на оно печење, када почну онако рукама да га кидају. Још када чују да ја нећу да једем на гробљу, онда навале све бабе, стрине, тетке да ми нуде храну "Узми ваља се, таквав је обичај". Када им кажеш да греше и да то није исправно, онда ме гледају као неког секташа.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.718
поука незнабошцима:


Јереј Срећко Зечевић[/FONT]
БОГ НИЈЕ БОГ МРТВИХ НЕГО ЖИВИХ
ЈЕР СУ ЊЕМУ СВИ ЖИВИ (ЛК.20,38)
[/B]


ПРЕМИНУТИ - значи прећи из овог привременог живота у онај други, вечни.
ЗАДУШНИЦЕ - (за душу) - дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за душе покојника.
ПОКОЈ - значи вечни мир, каже се: покојна му душа била, одн. Вечни мир души његовој.
ПАРАСТОС - (грчки: парастасис - што значи посредништво, заступништво - јер се у овој служби Црква молитвама заузима, посредује, заступа и моли пред Богом за умрлог.
ПАНИХИДА - ( панихис - пан = сав, цео; никс = ноћ; адо= певам) - панихида је у почетку била свсноћно богослужење, а касније је постала служба за умрле.)
ДАЋА - (Од глагола дати - даје се; или се у неким крајевима назива мртвено или подушје) - народни изрази за парастос. Даћа - даје се - у спомен покојнику она храна која се износи на гроб.


Откуда парастоси и молитве за умрле?
[/B]

Пре свега сам појам Цркве као заједнице верних која се састоји не само од живих (по људском поимању) него и од уснулих њених чланова, као и вера у загробни живот, у опште васкрсење мртвих, праведни Суд Божији, имали су као нужну последицу приношење молитава за „блажени покој“, оних који су у Христу уснули. При вршењу помена и молитава за умрле, Црква се руководи апостолском заповешћу да се молимо један за другога и за све људе. „ Молите се Богу једни за друге“ (Јк.5,16). Црква се тако моли за све своје чланове. Јер „ било да живимо, било да умиремо, Господњи смо“ (Рм.14,8) а пред Богом сви су живи!
После смрти тела душа се не може покајати, или се налази у стању блаженства или у стању мука, али многи умрли који су у мукама добијају олакшање доброчинствима и милосрђем које за њих чине живи, као и молитвама Цркве за њих, а нарочито служењем Свете Евхаристије. Свето писмо нас упућује да се молимо за умрле:“ Учини молитву за умрле да се од греха очисте“ ( 2 Мак. 12,46)

Историјски чиниоци који су довели до појаве молитава за умрле

Наиме, код многобожаца и код Јевреја постојали су у време појаве хришћанства посебни обреди и чинови у част и спомен мртвих који су, нема сумње, бар споља утицали на стварање сличних литургијских манифестација и код хришћана, али су у хришћанству добили ужи смисао. Тако нпр. у Старом завету се наводи да је Јуда Макавеј послао у Јсрусалим све оно што је потребно за приношење жртава за оне који су погинули у рату. А код многобожаца (старих Грка и Римљана) је био обичај изношења јела на гробове покојника, јер су веровали да са пријатељима тамо једу и умрли. Али код хришћана брига за упокојење душа умрлих, показивала се нарочито у милостињама, јер она храна која се износила на гроб давала се сиромашнима и бескућницима и показивала се у делима љубави, а посебно у молитвама. [/U]

Зато нема потребе износити на гробове наших покојника обилну храну и пиће и то претварати у баханалије и пировања. Најбитнија је молитва која се приноси за покој душе покојника.
 

kyo.

Elita
Poruka
22.686
поука незнабошцима:
Јереј Срећко Зечевић


БОГ НИЈЕ БОГ МРТВИХ НЕГО ЖИВИХ
ЈЕР СУ ЊЕМУ СВИ ЖИВИ (ЛК.20,3



ПРЕМИНУТИ - значи прећи из овог привременог живота у онај други, вечни.
ЗАДУШНИЦЕ - (за душу) - дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за душе покојника.
ПОКОЈ - значи вечни мир, каже се: покојна му душа била, одн. Вечни мир души његовој.
ПАРАСТОС - (грчки: парастасис - што значи посредништво, заступништво - јер се у овој служби Црква молитвама заузима, посредује, заступа и моли пред Богом за умрлог.
ПАНИХИДА - ( панихис - пан = сав, цео; никс = ноћ; адо= певам) - панихида је у почетку била свсноћно богослужење, а касније је постала служба за умрле.)
ДАЋА - (Од глагола дати - даје се; или се у неким крајевима назива мртвено или подушје) - народни изрази за парастос. Даћа - даје се - у спомен покојнику она храна која се износи на гроб.



Откуда парастоси и молитве за умрле?


Пре свега сам појам Цркве као заједнице верних која се састоји не само од живих (по људском поимању) него и од уснулих њених чланова, као и вера у загробни живот, у опште васкрсење мртвих, праведни Суд Божији, имали су као нужну последицу приношење молитава за „блажени покој“, оних који су у Христу уснули. При вршењу помена и молитава за умрле, Црква се руководи апостолском заповешћу да се молимо један за другога и за све људе. „ Молите се Богу једни за друге“ (Јк.5,16). Црква се тако моли за све своје чланове. Јер „ било да живимо, било да умиремо, Господњи смо“ (Рм.14, а пред Богом сви су живи!
После смрти тела душа се не може покајати, или се налази у стању блаженства или у стању мука, али многи умрли који су у мукама добијају олакшање доброчинствима и милосрђем које за њих чине живи, као и молитвама Цркве за њих, а нарочито служењем Свете Евхаристије. Свето писмо нас упућује да се молимо за умрле:“ Учини молитву за умрле да се од греха очисте“ ( 2 Мак. 12,46)


Историјски чиниоци који су довели до појаве молитава за умрле

Наиме, код многобожаца и код Јевреја постојали су у време појаве хришћанства посебни обреди и чинови у част и спомен мртвих који су, нема сумње, бар споља утицали на стварање сличних литургијских манифестација и код хришћана, али су у хришћанству добили ужи смисао. Тако нпр. у Старом завету се наводи да је Јуда Макавеј послао у Јсрусалим све оно што је потребно за приношење жртава за оне који су погинули у рату. А код многобожаца (старих Грка и Римљана) је био обичај изношења јела на гробове покојника, јер су веровали да са пријатељима тамо једу и умрли. Али код хришћана брига за упокојење душа умрлих, показивала се нарочито у милостињама, јер она храна која се износила на гроб давала се сиромашнима и бескућницима и показивала се у делима љубави, а посебно у молитвама.

Зато нема потребе износити на гробове наших покојника обилну храну и пиће и то претварати у баханалије и пировања. Најбитнија је молитва која се приноси за покој душе покојника.
mLogo grešaka ....MNOGO...baš pravo radikalski:mrgreen:
 

cizmice

Buduća legenda
Poruka
35.807
Bili Piton kod Topalovica:
Za dva meseca je dinar pao toliko da ga ni najbolji vid ne može pronaći, druže Laki. Sa padom dinara pao je i naš dogovor... A i čuvar groblja se promenio. Milutine Topaloviču, vi znate kakvom se ja riziku izlažem. Vi znate koliko ja plaćam dva grobara koji mi iskopavaju sanduke. Moja duša je povređena vašim surovim rečima. Hoćete da ja vadim sanduke i da vam ih donosim budzašto. Ja da izvadim, a vi samo da ga malo očistite, dofarbate, izglancate i ponovo prodate. Pa to je eksploatacija.
Mene krvavo koštaju ljudi koji kopaju noću. Plaćam njih, plaćam čuvara groblja i jednog ludaka, koji spava na groblju i sve zna, da me ne bi prijavio.
Vi ovde radite ko gospoda
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.