Schrodinger
Poznat
- Poruka
- 9.225
https://balkans.aljazeera.net/opinions/2023/1/14/talasi-bankrota-zapljuskuju-njemacku
Već četiri meseca Nemačka ne dobija ni kubik gasa iz Rusije, a srčani zagovornici gasnog kažnjavanja Putinove invazije na Ukrajinu seire u javnim istupima nad onima koji su govorili da se Nemačka ne može preko noći osloboditi svoje zavisnosti od ruskih energenata. I zaista, udeo uvozenog ruskog gasa u nemačkoj nabavci ovog energenta se sa više od 64 odsto u maju 2021. godine sveo na nulu još u septembru prošle godine.
Istovremeno udeo norveškog i holandskog gasa sa po 18 odsto porastao je na 42 i 29 odsto, dok je udeo “ostalih zemalja” sa bezmalo nule skočio na četvrtinu ukupno nabavljenog gasa u Nemačkoj. U izveštaju Savezne agencije za mreže, pod terminom “ostale zemlje” navode se Belgija, Francuska ili Austrija pre kojih je do Nemačke došao gas, a očigledno je da je preko ovih zemalja samo dopreman tečni prirodni gas kupljen od SAD-a i zalivskih zemalja, poput Katara.
Ali, ono što se glasno prećutkuje jeste – cena. A cena, koju plaćaju privreda i domaćinstva, višestruko je veća nego prošle godine, iako se u međuvremenu na berzama cena gasa vratila na nivo pre ruskog napada na Ukrajinu. Štaviše, ono što se još više medijski zanemaruje jeste to da je izbacivanje ruskog gasa iz nemačkog energetskog miksa delom za posledicu imalo i rast broja nemačkih firmi, koje su proglasile insolventnost.
Ono po čemu se razlikuju prošlogodišnji bankroti nemačkih firmi u odnosu na one prethodnih godina jeste to da se sada na tim neslavnim listama sve češće pojavljuju imena kompanija koje postoje 100, 125, 150 ili čak 175 godina. Dakle, firme sa tradicijom, koje su pregurale brojne finansijske turbulencije, krize pa čak i svetske ratove, firme koje su Nemcima prepoznatljive jer njihove proizvode svakodnevno koriste i kupuju.
Već četiri meseca Nemačka ne dobija ni kubik gasa iz Rusije, a srčani zagovornici gasnog kažnjavanja Putinove invazije na Ukrajinu seire u javnim istupima nad onima koji su govorili da se Nemačka ne može preko noći osloboditi svoje zavisnosti od ruskih energenata. I zaista, udeo uvozenog ruskog gasa u nemačkoj nabavci ovog energenta se sa više od 64 odsto u maju 2021. godine sveo na nulu još u septembru prošle godine.
Istovremeno udeo norveškog i holandskog gasa sa po 18 odsto porastao je na 42 i 29 odsto, dok je udeo “ostalih zemalja” sa bezmalo nule skočio na četvrtinu ukupno nabavljenog gasa u Nemačkoj. U izveštaju Savezne agencije za mreže, pod terminom “ostale zemlje” navode se Belgija, Francuska ili Austrija pre kojih je do Nemačke došao gas, a očigledno je da je preko ovih zemalja samo dopreman tečni prirodni gas kupljen od SAD-a i zalivskih zemalja, poput Katara.
Ali, ono što se glasno prećutkuje jeste – cena. A cena, koju plaćaju privreda i domaćinstva, višestruko je veća nego prošle godine, iako se u međuvremenu na berzama cena gasa vratila na nivo pre ruskog napada na Ukrajinu. Štaviše, ono što se još više medijski zanemaruje jeste to da je izbacivanje ruskog gasa iz nemačkog energetskog miksa delom za posledicu imalo i rast broja nemačkih firmi, koje su proglasile insolventnost.
Ono po čemu se razlikuju prošlogodišnji bankroti nemačkih firmi u odnosu na one prethodnih godina jeste to da se sada na tim neslavnim listama sve češće pojavljuju imena kompanija koje postoje 100, 125, 150 ili čak 175 godina. Dakle, firme sa tradicijom, koje su pregurale brojne finansijske turbulencije, krize pa čak i svetske ratove, firme koje su Nemcima prepoznatljive jer njihove proizvode svakodnevno koriste i kupuju.
Poslednja izmena:
