Komsinica Jovana je jednom dosla na kafu da konacno upozna Ratkovu devojku.Od tada smo cesto ispijale kafe.Sest godina je starija od mene,kao moja sestra,ali je odavala utisak mnogo ozbiljnije osobe nego sto se kasnije ispostavilo da jeste.Ona i njen brat su ranih devedesetih godina ostali bez oca koji je pronadjen mrtav nakon nekog protesta u Beogradu.O tome nikada nismo pricale.Retko kad je i spominjala njega,osim kako ne pamti da ju je otac ikada udario,ali ga se ipak plasila.Od tetke je saznala da je tata,u stvari,tukao kada je bila isuvise mala da bi se toga secala.Prokomentarisala je:”To je,vidis,pametno.Nalupao me je,ja sam se uplasila,i nastavila da se plasim,ali sam zaboravila zasto.”
Za nju mogu da kazem da je veran prijatelj.Nekako uvek zna sta i kada da kaze i nekako za svaki zaplet vidi i kako doci do raspleta.Inteligentna.Nacitana.Dobar govornik.Njen brat,za razliku od nje,do skoro je bio mamin sin:”Neka,sine,majka ce”,sve dok majka nije uvidela da nece moci jos dugo tako da ga mazi.Sada i on pocinje da biva formirana licnost...Makar vise ne pusta onako glasno onu njegovu cudnu muziku.Ali jos uvek pusta da mu raste kosa.Jovana kaze da on kosu neguje vise nego bilo koja zena.Narucuje posebnu kozmetiku.
Moja drugarica komsinica sada ima supruga i blizance.Sa suprugom je u paketu dobila i njegovo dvoje vec odrasle dece.Secam se kada je pocela njihova veza.U pocetku nikome nije pricala o tome da je bio ozenjen,a ni da ima decu.Kako je sve pocinjalo da biva ozbiljnije,tako je i to trebalo saopstiti.Svi su negodovali.Meni je bilo cudno da je ona to sebi uradila.Bilo mi je cudno i da je tek sa njim izgubila nevinost,kada je imala 27 godina,ali sam bila srecna sto poznajem jednu od takvih zena.Nije da nije imala decka pre toga.Jeste,dve-tri duge veze,ali,kaze,kada je trebalo da dodje do seksa-nije mogla.Plasila se.Ja sam joj zavidela na tome sto je imala tako strpljive momke.Ali eto pokazatelja da se strpljenje ne isplati uvek.
Jovana je bila onako malo i muskobanjasta,drcna.Mislim da je to zato sto je uvek imala vise drugova nego drugarica.I o jednim i o drugim,kada je pricala,pricala je tako da ti se ucini da ih poznajes,stvoris njihovu sliku u glavi.
Kada je prvi put pricala o Njemu,svom drugu iz srednje skole,moje sesto culo je opet proradilo.Znala sam.Drugi put sam vec bila sigurna.Upoznacu ga.Ako nista drugo.Mada,to drugo je izgledalo krajnje nemoguce-gde,kada,kako?Nisam ga videla ni na slici.Videla sam ga u svojoj glavi.Ludoj.Cutala sam uvek kada bi ona govorila o njemu,cutala i upijala svaku rec.Svaki put sam imala isti osecaj,pri svakom spominjanju njega me je nesto presecalo.Bojan.
Elem,ja sam proslog leta naprasno odlucila, jer ratko nije hteo,da odem sa decom na more gde su vec bili moj otac i Danica,njegova zena,koja tamo ima kucu.Postojao je problem.Sve vozne karte su bile vec rezervisane za skoro dva meseca unapred.A autobus mi,zbog dece,nije odgovarao.Moja Jovana je imala resenje:”Bojan stalno putuje!Pozvacu ja njega da vidim da li moze da vam sredi mesto sa nekim kondukterom.Meni je jedne godine sredio.”Tako je i meni ove godine.Deca i ja smo dobili celu jednu kabinu sa sest lezajeva i finog domacina voza koji je polovinu puta presedeo samnom u kabini pricajuci o deci,zivotu,braku,problemima,poslu...Bilo je tu i nekih komplimenata udeljenih meni,ali sam se ja drzala na distanci.I on je jedan od onih koji su komentarisali moje oci:”Uh,kako opasne oci imas,ljute!Veruj mi da mi se noge oduzmu kad me pogledas”.Smejala sam se.Svidela sam mu se.
Na pocetku putovanja,dosao je kondukter sa telefonom u ruci smeskajuci se:”Evo,pise Bojan”, i pruzio mi svoj telefon da procitam sta pise:”Daj joj moj broj telefona da mi se javi ako hoce.Bas bih voleo da se vidimo.SLOBODNO JOJ POKAZI OVU PORUKU.”Zapisujem njegov broj u svoj telefon.Saljem mu sms da se,toboz,zahvalim sto mi je pomogao.Nastavili smo da se dopisujemo.Posle par dana smo se i videli,na moru,na kratko,cisto upoznavanja radi....Boze,kako je bio lep toga dana!...Sledeci put smo pili kafu.Vec smo porukama bili rekli jedno drugom sta nam je na umu.Poljubili smo se.Da pricam o tome koliko sam ga zelela,mislim da nema potrebe.Dovoljno ce biti da kazem da smo jedne veceri u toku mog boravka na moru,imali seks u njegovom autu,na zadnjem sedistu.Moj prvi seks,za sad i poslednj,u tim uslovima,ali sam se dobro snasla.Govorio mi je kada da usporim,kada da stanem...Pri svakom mom pokretu bio je na ivici da zavrsi...A meni je godilo.Uzivala.Uzivali.Uzivamo jos uvek kada se vidimo.
U jednom periodu sam primetila da mnogo mislim na njega,da mi nedostaje kada ode,da sa nestrpljenjem ocekujem da se javi.On je u to vreme izjavio da bi voleo da mu rodim dete,na sta nisam znala kako da odreagujem,ali sam znala da to,svakako,ne dolazi u obzir.
Moj pokusaj da prekinemo da se vidjamo bio je neuspesan.Rekla sam mu da ne mogu vise,da ne zelim.On je molio da ga ne ostavljam.Rekao je da ne zeli da me izgubi,da me voli,da zna da mi je tesko,ali da zeli i on da bude uz mene dok prolazim kroz problem koji imam.
Cekali su me mamografija i punkcija tumora dojke.
Za nju mogu da kazem da je veran prijatelj.Nekako uvek zna sta i kada da kaze i nekako za svaki zaplet vidi i kako doci do raspleta.Inteligentna.Nacitana.Dobar govornik.Njen brat,za razliku od nje,do skoro je bio mamin sin:”Neka,sine,majka ce”,sve dok majka nije uvidela da nece moci jos dugo tako da ga mazi.Sada i on pocinje da biva formirana licnost...Makar vise ne pusta onako glasno onu njegovu cudnu muziku.Ali jos uvek pusta da mu raste kosa.Jovana kaze da on kosu neguje vise nego bilo koja zena.Narucuje posebnu kozmetiku.
Moja drugarica komsinica sada ima supruga i blizance.Sa suprugom je u paketu dobila i njegovo dvoje vec odrasle dece.Secam se kada je pocela njihova veza.U pocetku nikome nije pricala o tome da je bio ozenjen,a ni da ima decu.Kako je sve pocinjalo da biva ozbiljnije,tako je i to trebalo saopstiti.Svi su negodovali.Meni je bilo cudno da je ona to sebi uradila.Bilo mi je cudno i da je tek sa njim izgubila nevinost,kada je imala 27 godina,ali sam bila srecna sto poznajem jednu od takvih zena.Nije da nije imala decka pre toga.Jeste,dve-tri duge veze,ali,kaze,kada je trebalo da dodje do seksa-nije mogla.Plasila se.Ja sam joj zavidela na tome sto je imala tako strpljive momke.Ali eto pokazatelja da se strpljenje ne isplati uvek.
Jovana je bila onako malo i muskobanjasta,drcna.Mislim da je to zato sto je uvek imala vise drugova nego drugarica.I o jednim i o drugim,kada je pricala,pricala je tako da ti se ucini da ih poznajes,stvoris njihovu sliku u glavi.
Kada je prvi put pricala o Njemu,svom drugu iz srednje skole,moje sesto culo je opet proradilo.Znala sam.Drugi put sam vec bila sigurna.Upoznacu ga.Ako nista drugo.Mada,to drugo je izgledalo krajnje nemoguce-gde,kada,kako?Nisam ga videla ni na slici.Videla sam ga u svojoj glavi.Ludoj.Cutala sam uvek kada bi ona govorila o njemu,cutala i upijala svaku rec.Svaki put sam imala isti osecaj,pri svakom spominjanju njega me je nesto presecalo.Bojan.
Elem,ja sam proslog leta naprasno odlucila, jer ratko nije hteo,da odem sa decom na more gde su vec bili moj otac i Danica,njegova zena,koja tamo ima kucu.Postojao je problem.Sve vozne karte su bile vec rezervisane za skoro dva meseca unapred.A autobus mi,zbog dece,nije odgovarao.Moja Jovana je imala resenje:”Bojan stalno putuje!Pozvacu ja njega da vidim da li moze da vam sredi mesto sa nekim kondukterom.Meni je jedne godine sredio.”Tako je i meni ove godine.Deca i ja smo dobili celu jednu kabinu sa sest lezajeva i finog domacina voza koji je polovinu puta presedeo samnom u kabini pricajuci o deci,zivotu,braku,problemima,poslu...Bilo je tu i nekih komplimenata udeljenih meni,ali sam se ja drzala na distanci.I on je jedan od onih koji su komentarisali moje oci:”Uh,kako opasne oci imas,ljute!Veruj mi da mi se noge oduzmu kad me pogledas”.Smejala sam se.Svidela sam mu se.
Na pocetku putovanja,dosao je kondukter sa telefonom u ruci smeskajuci se:”Evo,pise Bojan”, i pruzio mi svoj telefon da procitam sta pise:”Daj joj moj broj telefona da mi se javi ako hoce.Bas bih voleo da se vidimo.SLOBODNO JOJ POKAZI OVU PORUKU.”Zapisujem njegov broj u svoj telefon.Saljem mu sms da se,toboz,zahvalim sto mi je pomogao.Nastavili smo da se dopisujemo.Posle par dana smo se i videli,na moru,na kratko,cisto upoznavanja radi....Boze,kako je bio lep toga dana!...Sledeci put smo pili kafu.Vec smo porukama bili rekli jedno drugom sta nam je na umu.Poljubili smo se.Da pricam o tome koliko sam ga zelela,mislim da nema potrebe.Dovoljno ce biti da kazem da smo jedne veceri u toku mog boravka na moru,imali seks u njegovom autu,na zadnjem sedistu.Moj prvi seks,za sad i poslednj,u tim uslovima,ali sam se dobro snasla.Govorio mi je kada da usporim,kada da stanem...Pri svakom mom pokretu bio je na ivici da zavrsi...A meni je godilo.Uzivala.Uzivali.Uzivamo jos uvek kada se vidimo.
U jednom periodu sam primetila da mnogo mislim na njega,da mi nedostaje kada ode,da sa nestrpljenjem ocekujem da se javi.On je u to vreme izjavio da bi voleo da mu rodim dete,na sta nisam znala kako da odreagujem,ali sam znala da to,svakako,ne dolazi u obzir.
Moj pokusaj da prekinemo da se vidjamo bio je neuspesan.Rekla sam mu da ne mogu vise,da ne zelim.On je molio da ga ne ostavljam.Rekao je da ne zeli da me izgubi,da me voli,da zna da mi je tesko,ali da zeli i on da bude uz mene dok prolazim kroz problem koji imam.
Cekali su me mamografija i punkcija tumora dojke.
Bravo za iskrenost i divno opisan zivotni put u svim tvojim pricama...
