КРИВИЧНА пријава против КОФЕРЧЕТА

[Александр Григорьевич]

Бранко Павловић
четвртак, 21. фебруар 2019.

ВИШЕМ ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ У БЕОГРАДУ
ПРВОСТЕПЕНОМ КРИВИЧНОМ ОДЕЉЕЊУ

Б е о г р а д

--------------------

Ул.Катанићева 15

Грађанин Бранко Павловић из Београда, Браће Радовановића 16, подноси

КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ​

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/krivicna-prijava-protiv-ivice-dacica.html

Против: Ивице Дачића, министра Министарства за спољне послове Републике Србије и других НН лица,

због: основа сумње да је у неутврђеном периоду пре 18. фебруара 2019. године, а најкасније тога дана у Београду са умишљајем, свестан својих поступака и желећи наступање забрањене последице признао окупацију дела Србије и истовремено помогао у покушају Рамуша Харадинаја, Хашима Тачија, Кадри Весељија и других лица да на противуставан начин отцепе део територије Србије и то Косово и Метохију, тако што је дана 18.2.2019. године у средствима информисања изајвио да је званични предлог Србије „разграничење“ између Србије и самопроглашене државе Косово,

чиме би извршио у стицају кривично дело признање капитулације или окупације из чл.306 КЗ РС и кривично дело угрожавања територијалне целине у помагању из чл. 307 у вези чл. 34 и 35 КЗ РС.

О б р а з л о ж е њ е

Пријављено лице је у својству министра иностраних послова Србије јавно изјавило да је званични предлог државе Србије „разграничење“ са представницима тзв. Косова.

Како је неспорно да је Србија разграничена са својим суседима, па тако и са Северном Македонијом, Албанијом и Црном Гором, то је свако предлагање „разграничења“ по својој суштини нужно и недосмислено ОДУСТАЈАЊЕ од државних граница Републике Србије, сасвим независно од тога како би та граница која се предлаже на терену изгледала. Она би нужно неки део Србије, тачније на њеном делу Косова и Метохије остављала окупаторима, у делу у коме представници Албанаца не наступају као представници привремених органа Косова по резолуцији 1244 СБ УН, него као представници сецесионистичких органа, односно иста изјава на противуставан начин помаже сецесионистима у њиховом покушају да отцепе Косово и Метохију.

Да је Србија разграничена са суседима види се по два међународно призната акта: резолуцији 1244 СБ УН по којој контрола граница (између осталих функција које су припале искључиво Србији) припада само Србији (као сукцесору СРЈ) и по прихватању кандидатуре Србије за чланство у УН крајем 2000, када су све државе укључујући и свих пет сталних чланица Савета Безбедности прихватиле границе Србије укључујући и територију Косова и Метохије (тада Косова) у њеном саставу. Па самим тим и државну границу према Албанији, Црној Гори и Македонији (данас Северна Македонија). Пријављени је извесно знао да ниједан милиметар територије Србије није изгубљен у агресији држава НАТО пакта на СРЈ 1999. године, нити је до тако нечега дошло након тога, па све до данас.

Посебно треба имати у виду да је одредбом чл.7,ст.2, под а) Бечке конвенције предвиђено да изјаве, између осталих лица и министара иностраних послова, обавезују државу и без посебног овлашћења. Тиме је заправо кодификовано обичајно међународно уговорно право о важности изјава министара иностраних послова. Остали обичаји садрже правило да и усмене изјаве министара иностраних послова обавезују државе.

Противуставност се огледа у томе што се о промени границе може расправљати искључиво унутар Србије и само у поступку за промену Устава. Свако обраћање странцима у вези спремности Србије да мења границу је противуставно и свако предлагање промене границе, макар и само начелно, изван званичне процедуре за промену Устава у којој се тако нешто предлаже, је такође противуставно.

Одатле следи да је пријављено лице, обзиром на функцију коју врши, степен образовања и вишедеценијско искуство у политици и у обављању најважнијих државних функција поступало са умишљајем, знајући да је по међународном праву територија Србије укључујући и територију КиМ призната и да ужива пуну правну заштиту и знајући да таквом изјавом угрожава територијални интегритет Србије и врши чин признања окупације дела територије Србије.

Кривична пријава се односи и на могућа друга лица, обзиром да је пријављени рекао да је то „наш“ предлог, па је могуће да се ради о организованој криминалној групи. Што ће се истрагом утврдити.

У Београду, 21.2.2019.године

подносилац пријаве

Бранко Павловић

Да ли је само КОФЕРЧЕ заслужило кривичну пријаву због ВЕЛЕИЗДАЈЕ?!?

 

[bakonja]

Pitanje je i da li ce "kauferce" da pokrene nesto i protiv tuzitelja i nekih njegovih , eventualnih "lamenata nad Beogradom" ...?

" Đavolji advokat za saobraćajke

Poznate ličnosti, kao i oni koji imaju novca a izazovu tešku saobraćajnu nesreću angažuju advokatsku kancelariju Milenka Milisavljevića i budu - oslobođeni.

Upravo zbog ove „slavne statistike”, advokat Milisavljević ima ubedljivo najviše saobraćajnih slučajeva. Oslobađajuće presude koje njegovi klijenti dobijaju umesto zaprećenih višegodišnjih kazni izazivaju pažnju i često se u sudskim krugovima spekuliše da je razlog za to Milisavljevićeva uhodana šema sa tužiocima i sudijama, iako on to demantuje.

Poslednji njegov slučaj koji se završio oslobađajućom presudom je predmet optužene voditeljke Petre Cvijić, kojoj je prvobitno pretilo i 12 godina zatvora.

Specifičan je i njegov slučaj saobraćajne nesreće koju je izazvao Dževid Fazlijevski, vozač bivšeg ministra Slobodana Lalovića. On je službenim automobilom pregazio devojčicu Anitu Kostov. Fazlijevski se policiji javio posle sat vremena, izmeren mu je alkohol u krvi, a osuđen je samo na godinu dana zatvora. Trenutno u istrazi brani i Aleksandra Mitrovića (20), osumnjičenog da je džipom u Ustaničkoj ulici izazvao nesreću u kojoj je poginula Andrea Bojanić (17).

Kako za „Blic” priča nekolicina saobraćajnih veštaka, nijedan ozbiljniji slučaj saobraćajne nesreće sa poginulima ne može da prođe bez kancelarije Milisavljevića.

U sastavu njegove kancelarije je i advokat Miroslav Marinković, koji se takođe bavi istim krivičnim delima.

Zanimljivo je da je Marinković bio branilac u predmetu sudara na mostu Gazela u kojoj je poginuo trogodišnji Nemanja Andrić.
Za ovu nesreću je optužen njegov deda Milorad, iako se u njihov automobil zakucao Branko Pavlović velikom brzinom, koji je pobegao i izbegao alko-test.
Pavlović, koga je zastupao Marinković, izbegao je krivicu, a veštačenje je radio Institut „Kirilo Savić”.

Isti institut je veštačio, a advokat Marinković branio okrivljenog i u drugoj nesreći, na Novosadskom putu.
U automobil Milovana Anđelkovića udario je velikom brzinom Miško Milošević, a u nesreći je poginuo Milovanov četvorogodišnji unuk Dušan. Milošević je oslobođen krivice iako je vozio sa 100 kilometara na sat, a za nesreću je optužen deda Milovan.

Osim što se u svim slučajevima ponavlja advokat Marinković i veštačenja Instituta “Kirilo Savić”, koji je inače, radio i u slučaju Petre Cvijić, u oba slučaja presudio je isti sudija Prvog suda - Nada Mihajlović...."...



https://www.blic.rs/vesti/tema-dana/djavolji-advokat-za-saobracajke/bezhqyr

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Neće od ovog ništa biti.

 

[bakonja]

Smatras da ce se "drugovi dogovoriti i pronaci zajednicki jezik" ...?

 

[kojeimedadam]

Није ваљда да је у коферчету било само... 475€ .... ...

 

[Alter_Ego_]

Бранко Павловић, виђенији Г17 кадар.