Krivi toranj u Pizi - umetnost u arhitekturi

[Nina]

Sam toranj u Pizzi je umetnost kako je napravljen i kako izgleda, a to zašto je kriv i ko je kriv što se nakrivio, piše u tekstu .

Krivi toranj u Pizi je zvonik katedrale smeštene u delu grada Pize u Italiji, koji se zove Kampo de Mirakoli (Campo dei Miracoli).
Poznat je po neravnomernom sleganju temelja, zbog čega je u jednom trenutku bio nagnut pod uglom od 5,5 stepeni (oko 4,5 metara) u odnosu na normalu.
Toranj, koji je jedna od najpoznatijih građevina na svetu, izgrađen je u fazama tokom perioda od gotovo dve stotine godina.

Kada je sagrađen Krivi toranj u Pizi i ko ga je sagradio?

Verovali ili ne, krivi toranj u Pizi je star skoro devetsto godina. S gradnjom je početo davne 1173. Radove je započeo Bonano Pisano, čuveni arhitekta. Još od samog početka, toranj je počeo da se krivi. Punih dvanaest godina, Bonano je radio na ovom tornju, uspevši da sagradi samo tri sprata. Te, 1185. je jednostavno nestao, a danas se ne zna tačno da li je otišao kada je shvatio da ne može da ispravi svoju građevinu ili je jednostavno preminuo. Devedeset godina toranj je stajao nedovršen, od 1250 godine nekoliko građevinara je pokušalo da ga ispravi ali neuspešno. 1360 godine napokon je završen, pod rukovotstvom arhitekte Guljeljmo de Instrika.

Krivi toranj u Pizi – Zvona koja ne zvone

Toranj ima sedam zvona koja predstavljaju note muzičke lestvice, ali iako je prvobitno zamišljen kao zvonik, ova zvona nisu se oglasila još od 20. veka.
Razlog ovome je što svako zvono teži čak 3628 kg i njihovo njihanje predstavlja opasnost za dodatno naginjanje tornja.

 

[Nina]

 

[Nina]

Zašto se toranj u Pizi iskrivio?
Godinama su se provlačile razne legende o tome zašto se toranj iskrivio, neke su povezivane s religijom, a neke s magijom. Ipak odgovor je vrlo jednostavan. Bonano je napravio temelj dubok tri metra i u samom startu pogrešio, jer je ova dubina isuviše mala. Iskrivljenju je doprinelo i loše zemljište na kojem se zvonik nalazi.Iako je nagnut pod uglom od pet stepeni, zbog čega je vrh pomeren od temelja za više od pet metara, Krivi toranj u Pizi, visok 58 metara, opstaje vekovima i preživeo je najmanje četiri jaka zemljotresa koja su pogodila region od 1280. godine do danas.

Velika visina i čvrstina građevine, u kombinaciji s mekim tlom, uzrokuje promenu vibracionih karakteristika strukture tako da pomeranje tla izazvano zemljotresom ne utiče na nju, što je kluč njenog opstanka, objašnjavaju naučnici.

Musolinijev promašeni pokušaj
Benito Musolini svojevremeno je toranj proglasio sramotom za Italijane i naredio da se toranj izravna. Po njegovoj naredbi izbušeno je stotine rupa u temeljima koje su potom ispunili betonom. Nažalost, rezultat je bio suprotan Mussolinijevoj želji — teret betona potisnuo je toranj dublje u zemlju i uzrokovao još veći nagib.

 

[Nina]

Dimenzije Krivog tornja u Pizi

Najviša tačka krivog tornja nalazi se na visini od 55.86m, iskrivljen je za 5,5%, i ima čak dvesta devedeset četiri stepenika. Težak je preko četrnaest hiljada tona. Debljina zidova pri dnu je oko 4m, a na vrhu oko 2,5m.

Krivi toranj u Pizi – Lepota ga je spasila od razaranja
Tokom Drugog svetskog rata Amerikanci su sumnjali kako Nemci koriste toranj kao osmatračnicu i planirali su ga sravniti sa zemljom. Priča kaže kako je američki narednik Leon Weckstein bio toliko očaran lepotom arhitekture tornja i katedrale da nije želeo izdati naredbu paljbe čime ga je spasio od uništenja.

Ugrožena bezbednost turista – ipravljanje tornja u Pizi
1990. toranj je zatvoren jer se previše iskrivio i bezbednost turista je bila ugrožena. Kako je u pitanju jedna od najvećih turističkih atrakcija Evrope, odmah je započeta akcija spašavanja koja je trajala preko deset godina. Akcijom je rukovodio arhitekta Mikele Jamiolkovski. Mikele je uspeo da sa svojim timom vrati toranj u položaj koji je imao 1838. godine, a cela operacija koštala je preko pedeset miliona nemačkih maraka. 2001. toranj je opet otvoren za posetioce.

 

[Nina]

 

[Nina]

Da li Toranj u Pizi može da se ispravi?

Od 2001. godine posle rekonstrukcije posebna komisija nadgleda građevinu. Oni su ustanovili da se toranj od tada ispravio za nekih 2,5 cm. Ipak, nikom ne odgovara da se građevina ispravi jer onda ne bi više bio interesantan. Ako bi rešili da isprave građevinu morali bi da krenu od samog temelja, jer prva greška je upravo tu napravljena.

Najkrivlja građevina u Evropi
Najkrivlja, a opet manje poznata građevina u Evropi nalazi se u Holandiji. U pitanju je toranj Valfridus. I čuveni Big Ben u Londonu počeo je da se krivi, ali stručnjaci kažu da ako nastavi da se krivi ovim tempom, trebaće mu čak četiri hiljade godina da stigne toranj u Pizi.

Krivi toranj u Pizi – Planovi za budućnost
Nedaleko od krivog tornja planira se izgradnja novog, od čelika i stakla. Nova zgrada gradiće se po ugledu na čuveni toranj u Pizi, a biće korišćena prvenstveno za poslovni prostor. Smatra se da će i ona svojim izgledom privući turiste, mada mnogi su skeptični po ovom pitanju smatrajući da će narušiti sadašnji izgled grada. Izgradnja će koštati oko pedeset miliona evra.
I pored velikog truda uloženog u njegovo očuvanje i ispravljanje, on je i dalje toliko nagnut da privlači na hiljade posetilaca koji dolaze da se čude tome što još stoji dok naizgled pobija zakon gravitacije. Krivi toranj u Pizi proglašen je 1987. svetskom baštinom Uneska.
(escape/vikipedija/mediji)

 

[Nina]

Savremeni inženjeri su izračunali težište tornja, a proračuni su pokazali da bi toranj pao ako bi dostigao nagib veći od 5,44 stepena. Kula je zatvorena 1990. godine radi popravke. Iskopali su 361 rupu, dubine 40 metara, i kroz te rupe u zemlju ubrizgali 90 tona betona. (Ovo odgovara 361 stubu, visine 13 spratova, "ubijenih" u zemlju.) Stubovi su u osnovi napravljeni ispod ploče. Ovo je kao postavljanje stubova koji prolaze kroz nestabilan sloj tla i postavljaju "sidra" u dublji sloj tla da stabilizuju ploču. Zemlja je tada uklonjena sa manje potopljene strane tornja da bi se toranj nagnuo na toj strani i smanjio njen nagib na prvobitna četiri stepena. Konačno, čelične vezice su korišćene za osiguranje temelja tornja na stabilizovanom tlu. Mogli su toranj da naprave vertikalnom, ali nisu želeli da zbog nagiba izgubi svoju slavu i turističku vrednost. A nakon što su potvrdili da može da izdrži 300 godina bez daljeg naginjanja, toranj je ponovo otvoren za javnost.

 

[Nina]

 

[Nina]

Toranj ima 294 stepenika i na mene su najveci utisak ostavile te stepenice , izlizane vekovnim penjanjem
kojima sam se penjala do samog vrha i zvona i pogled sa vrha tornja u daljinu koji opcinjava