Elbert Hubbard: "Da bi izbegli kritiku ne recite ništa, ne radite ništa i budite ništa."
- Ni tada se ne može izbeći kritika.
Nekom će smetati što stalno ćutiš i nemaš svoje mišljenje. Pored toga, misliće da si len jer ništa ne radiš. 
- U zdravom, funkcionalnom odnosu se uvažava individualnost/autentičnost i pravo da se bude drugačiji, sve dotle dok se niko ne povredjuje ili dok se ne nanosi neka šteta.
Ponekad se može desiti da se prelazi granica, a da toga nismo svesni. Zbog toga je iskrena komunikacija veoma važna. Ako nam neko argumentovano ukaže na nešto što činimo, a što uzrokuje teškoću i neprijatnost drugima, takva kritika je opravdana.
Ne treba je ignorisati i obezvrediti, već saslušati, razmisliti, staviti u poziciju drugih da bi shvatili njihova osećanja i perspektivu. Jedino tako se može naći kompromis i povoljnije rešenje u kojem će potrebe svih biti zadovoljene.
Kada je odnos zasnovan na kontroli i strahu onda nema bliskosti i iskrene komunikacije pošto se ne uvažavaju osećanja, želje i stavovi drugih, već se insistira da čine ono što im se kaže.
U pitanju je patološka veza. Nju obično osnuju disfunkcionalni ili arogantni, narcisoidni ljudi kao i oni koji nemaju samopoštovanje. U tim vezama niko nije srećan jer izostaje slobodan i konstruktivan rast i razvoj. Bez toga nema uspešnog odnosa.
Ukoliko smatramo da je kritika neosnovana, ukažemo na njene nedostatke i damo do znanja da ćemo se, ipak, rukovoditi vlastitim nahodjenjem. Nastojala sam izneti najosnovnije. Medjutim, tema je dosta kompleksna i opširna. Zavisi od konkretnih, pojedinačnih slučajeva/situacija, pa nije pogodna za generalizovanje.
- Ni tada se ne može izbeći kritika.
Nekom će smetati što stalno ćutiš i nemaš svoje mišljenje. Pored toga, misliće da si len jer ništa ne radiš. - U zdravom, funkcionalnom odnosu se uvažava individualnost/autentičnost i pravo da se bude drugačiji, sve dotle dok se niko ne povredjuje ili dok se ne nanosi neka šteta.
Ponekad se može desiti da se prelazi granica, a da toga nismo svesni. Zbog toga je iskrena komunikacija veoma važna. Ako nam neko argumentovano ukaže na nešto što činimo, a što uzrokuje teškoću i neprijatnost drugima, takva kritika je opravdana.
Ne treba je ignorisati i obezvrediti, već saslušati, razmisliti, staviti u poziciju drugih da bi shvatili njihova osećanja i perspektivu. Jedino tako se može naći kompromis i povoljnije rešenje u kojem će potrebe svih biti zadovoljene.
Kada je odnos zasnovan na kontroli i strahu onda nema bliskosti i iskrene komunikacije pošto se ne uvažavaju osećanja, želje i stavovi drugih, već se insistira da čine ono što im se kaže.
U pitanju je patološka veza. Nju obično osnuju disfunkcionalni ili arogantni, narcisoidni ljudi kao i oni koji nemaju samopoštovanje. U tim vezama niko nije srećan jer izostaje slobodan i konstruktivan rast i razvoj. Bez toga nema uspešnog odnosa.
Ukoliko smatramo da je kritika neosnovana, ukažemo na njene nedostatke i damo do znanja da ćemo se, ipak, rukovoditi vlastitim nahodjenjem. Nastojala sam izneti najosnovnije. Medjutim, tema je dosta kompleksna i opširna. Zavisi od konkretnih, pojedinačnih slučajeva/situacija, pa nije pogodna za generalizovanje.
