Крипто тржиште

[Гамбино]

Крипто тржиште представља глобално тржиште на којем се тргује криптовалутама, односно дигиталним и дистрибуираним новцем који користи криптографију за безбедност. На овом тржишту, учесници могу куповати, продавати и размењивати различите криптовалуте, као што су Биткоин, Етериум, Рипл и многи други токени и алткоини.

Кључне карактеристике крипто тржишта:​

1. Децентрализовано:
   
   • Криптовалуте функционишу без централизованих посредника као што су банке или државне институције. Оне су базиране на блокчејн технологији, која омогућава дистрибуирано и транспарентно вођење евиденције свих трансакција.
2. Велика волатилност:
   
   • Цене криптовалута су често подложне великим осцилацијама. Ово чини крипто тржиште веома ризичним, али истовремено и привлачним за инвеститоре који траже велике потенцијалне добитке.
3. Трговина 24/7:
   
   • За разлику од традиционалних финансијских тржишта која су ограничена радним временом, крипто тржиште је доступно 24 сата дневно, 7 дана у недељи, што омогућава сталну ликвидност и тренутно реаговање на глобалне вести и догађаје.
4. Трговачке платформе:
   
   • Крипто тржиште је углавном засновано на различитим крипто берзама (платформама), као што су Binance, Coinbase, Kraken, где корисници могу размењивати фијат новац (нпр. евре, доларе) за криптовалуте, или обрнуто.
5. Регулација:
   
   • Регулација крипто тржишта варира од земље до земље. У неким земљама је криптовалута легализована и регулисана, док у другима може бити забрањена или ограничена.
6. Трговачке стратегије:
   
   • Инвеститори и трговци користе различите стратегије за трговину криптовалутама, укључујући дневну трговину, долар-цост авераџинг (DCA), спекулативно инвестирање, и друге методе засноване на анализи графикона, новина и макроекономских догађаја.

Укупна вредност крипто тржишта, као и број криптовалута које се тргују, стално расту, али су такође подложни великим променама у зависности од нових регулативних мера, технолошких иновација и тржишног поверења.


***********************

Неке од најпознатијих и најактивнијих криптовалута укључују:

1. Биткоин (BTC):
   
   • Прва и најпознатија криптовалута, која је и даље лидер на тржишту са највећом тржишном капитализацијом. Биткоин је често називан "златом у криптовалутама" због своје ограничене понуде и широко прихваћене употребе као средства размене и складишта вредности.
2. Етериум (ETH):
   
   • Други по величини криптовалутни пројекат који је познат по својој блокчејн платформи која подржава децентрализоване апликације (dApps) и паметне уговоре. Етериум је такође основа за многе друге криптовалутне токене и платформе.
3. Тетер (USDT):
   
   • Такозвани стабилни коин који је повезан са америчким доларом. Тетер је дизајниран да одржава стабилну вредност (1 USDT = 1 USD), што га чини популарним за људе који желе да избегну волатилност криптовалута, али и за трговце који траже ликвидност.
4. Бинанце Цоин (BNB):
   
   • Криптовалута која је повезана са највећом криптовалутном берзом Binance. БНБ се користи за плаћање накнада за трговину на Binance-у, као и за разне друге примене у Binance екосистему.
5. Рипл (XRP):
   
   • Рипл је криптовалута која се користи за брзе и јефтине међународне трансакције. Његова блокчејн платформа је дизајнирана да омогући банцама и финансијским институцијама брже обављање трансакција у односу на традиционалне методе.
6. Литецоин (LTC):
   
   • Криптовалута која је слична Биткоину, али са бржим временом транскције и већом понудом. Литецоин се често назива "сребром у криптовалутама", као контрапункт Биткоину који је "злато".
7. Кардано (ADA):
   
   • Кардано је криптовалута и блокчејн платформа која је позната по свом приступу на основу научног истраживања. То је један од водећих пројеката у криптовалутном простору који користи proof-of-stake консензус.
8. Полкадот (DOT):
   
   • Полкадот је криптовалута која омогућава различитим блокчејн мрежама да раде заједно, што ствара "интернет блокчејна". Полкадот има за циљ да побољша интероперабилност различитих блокчејн мрежа.
9. Солана (SOL):
   
   • Солана је високо перформантна блокчејн платформа која нуди брзе и јефтине трансакције. Солана се често користи за децентрализоване финансије (DeFi) и нон-фунгибилне токене (NFT).
10. Чеинлинк (LINK):

• Чеинлинк је криптовалута која се користи за повезивање паметних уговора са стварним подацима са спољних извора, као што су цене акција, временски подаци, и други спољни подаци. Чеинлинк има значајну улогу у децентрализованим апликацијама (dApps).

Ове криптовалута су неке од најпознатијих и најактивнијих на тржишту и чине велики део криптовалутног екосистема, који наставља да расте и развија се.

 

[Гамбино]

Šta se krije iza Trumpovog pomilovanja jednog od ključnih ljudi ‘tamne strane’ interneta​

Zašto je Trumpovo pomilovanje Rossa Ulbrichta, osnivača ‘Silk Roada’, izuzetno važan događaj u daljem razvoju cyber bezbjednosti i tzv. dubokog interneta, te posredno i svijeta kriptovaluta?

'Ološ koji je radio da osudi Ulbrichta je isti onaj koji je bio umiješan u korišćenje Vlade SAD-a kao oružja protiv mene', poručio je Trump (Wilfredo Lee / AP)
Ivan Trajković
Published On 02 Feb 202502 Feb 2025
|
Ažurirano:
31 Jan 2025
12:11 PM (GMT+2)

Bio je 1. oktobar 2013. godine, a ispred javne biblioteke u Glen Parku, predgrađu Los Anđelesa, iznenada se pojavilo desetak vozila sa agentima američkog FBI-ja. Ubrzo su iz biblioteke izveli tada 29-godišnjeg Rossa Ulbrichta, u akciji koja je ličila na hapšenje svetski traženih terorista. Do tada potpuno anoniman, sem u najmračnjim delovima interneta, Ulbricht će tokom godina postati izuzetno kontroverzna ličnost, kako zbog svojih prethodnih (ne)dela, tako i zbog samog načina na koji je praćen, nadgledan i na kraju uhapšen.

Priča o „Dread Pirate Robertsu“, liku iz knjige pisca Williama Goldmana, a čije je ime Ulbricht koristio kao svoj alijas u onlajn svetu, će svakako ostati upamćena u tehnološkom svetu i kao prvi dokaz prave upotrebne vrednosti kriptovaluta, te potpune anonimnosti transakcija koje se njima vrše.

Ross Ulbricht je godinama važio za jednog od najvećih trgovaca narkoticima u SAD-u (a verovatno i u svetu), ali i za borca za slobodno korišćenje interneta i prava građana u onlajn prostoru – u zavisnosti da li se posmatra uz ugla Vlade SAD-a i njenih federalnih agencija ili iz ugla programera i administratora web lokacija. Ulbricht je 2013. godine uhapšen nakon nekoliko meseci praćenja i arhiviranja poseta njegovoj „onlajn robnoj kući“ na „mračnom internetu“ (eng. dark web), delu svetske mreže kome se može pristupiti samo uz pomoć specijalnog preglednika kao što je TOR.

‘Mračna robna kuća’​

„Put svile“ (The Silk Road), kako se zvala ova „mračna robna kuća“, omogućavao je slobodnu trgovinu u potpunom smislu te reči – moglo se prodati i kupiti gotovo sve, a plaćalo se (tada malo poznatim) kriptovalutama.

Pokrenut 2011. godine, „Silk Road“ je za samo dve godine narastao na preko 100.000 korisnika, pre svega iz SAD-a, ali i iz drugih zemalja širom sveta. Iako se ni danas tačno ne zna ukupan obrt novca na ovoj „slobodnoj pijaci“, američki FBI je u to vreme procenjivao da je prodaja različitih zabranjenih supstanci, narkotika, hemikalija, te legalnih i ilegalnih lekova i medikamenata dostigla najmanje 183 miliona dolara, dok brojni stručnjaci tvrde da je zapravo obrt bio bar pet puta veći, ali da američki istražitelji jednostavno nisu imali dokaze za sve transakcije.

Pred sam kraj rada 2013. godinme, na „Silk Roadu“ su se mogle nabaviti i različite vrste oružja iz „kućne radionice“, te ona koja su bila modifikovana i bez fabričkih brojeva. Uz sve ovo, celo vreme „rada“ ove web lokacije nudili su se i ukradeni finansijski podaci, te ukradene kreditne kartice, kojima su se (očekivano) dalje kupovali narkotici da bi se opet prodavali na ovoj „krimiminalnoj internet platformi“.

Nije prodavao, ali je znao čime se trguje​

Treba reći da sam Ulbricht nije prodavao narkotike niti oružje, ali je kao glavni administrator sajta svakako znao čime se sve trguje. Takođe, nakon njegovog hapšenja otkriveno je i da je on zapravo uzimao mali procenat od svake transakcije (eng. trading comission), koji je za 2,5 godine „narastao“ na ogromnih 17 miliona dolara.

Ulbricht je nakon hapšenja i obimne istrage početkom februara 2015. godine osuđen po sedam tačaka optužnice, od kojih su najbitnije bile – omogućavanje kriminalnih aktivnosti, trgovina narkoticima, pranje novca i kompjuterska prevara. U kaznu su, kao otežavajuća okolnost, uzete i količine narkotika koje su prošle kroz „Silk Road“, te sam broj kupaca i prodavaca. Ulbricht je dobio najveću moguću kaznu – doživotnu zatvorsku bez prava pomilovanja, te još jednu za trgovinu narkoticima, plus još 40 godina za pranje novca.

„Ulbricht je bio diler narkotika i profiter od različitih kriminalnih aktivnosti, koji je svesno iskorišćavao zavisnosti ljudi, a od kojih je najmanje šest osoba i preminulo“, navela je prilikom izricanja presude sudija Katherine B. Forest.

Tokom godina pojavilo se nekoliko peticija za oslobađanje ili ponovno suđenje Ulbrichtu, a navođeno je da su federalne agencije prekršile mnoštvo svojih pravila u istrazi protiv njega, te da su koristili tajne agente koji su se na „Silk Road“ mreži ponašali kao kupci i prodavci, iako za to nisu imali odobrenje svojih nadređenih. Takođe, do danas je nepoznato šta je sve i kakve podatke sadržao laptop koji je korišćen kao krunski dokaz protiv Ulbrichta, a zaplenjen je prilikom hapšenja u biblioteci.

Godinama se spekulisalo i da su kupci na „Silk Roadu“ bile i mnoge javne ličnosti u SAD-u, te da je na hard disku laptopa bio lični Ulbrichtov „kripto novčanik“ (crypto wallet), koji je u to vreme sadržao kriptovalute (najviše bitcoin) vredne između 10 i 13 miliona dolara. Budući da danas Bitcoin vredi preko 100.000 dolara, to znači i da bi taj „kripto novčanik“ danas sadržao pravo bogatstvo od preko milijardu dolara.

Ipak, nedavno je svetska javnost, kao i globalna tehnološka zajednica bila iznenađena odlukom Donalda Trumpa da u potpunosti pomiluje Ulbrichta.

„Ološ koji je radio da ga osudi je isti onaj koji je bio umešan u korišćenje Vlade SAD-a kao oružja protiv mene“, napisao je Trump na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Ulbricht se nakon oslobađanja na društvenoj mreži X zahvalio Trumpu, rekavši: „Ja sam sada slobodan. Donald Trump je čovek koji drži svoju reč. Zahvalan sam što sam dobio svoj život nazad“.

I fleksibilnost, i anonimnost​

Oslobađanje Ulbrichta mnogi aktivisti za pravo govora na internetu, te privatnost podataka vide kao pobedu. Ulbricht je, zapravo, bio prvi programer koji je koristio bitcoin i na neki način dokazao njegovu upotrebljivost u realnom svetu. Iako su na „Silk Roadu“ kriptovalute korišćene za kupovinu ilegalnih predmeta i supstanci upravo je tu dokazana efikasnost „Ledgera“, decentralizovanog sistema na kome počiva bitcoin (i većina sličnih valuta), a koji omogućava veliku fleksibilnost i anonimnost.

Iako su sve trgovine u Bitcoin valuti javne, te se vide u blockchain kodu, sami korisnici (strane u trgovini) su anonimne, te su „potpisane“ (digital fingerprinting, digitalni otisak prsta) jedinstvenim i unikatnim kriptografskim adresama, koje su anonimne. Ceo ovakav sistem je i ono na čemu počiva poverenje investitora, kupaca i vlasnika bitcoina.

Nakon presude Ulbrichtu, nastale su i druge kriptovalute, kao što je monero, koja se smatra „zaista anonimnom“ i koja koristi Ring CT sistem transakcija. Iako tehnički i matematički dosta komplikovan proces, ova nova generacija kriptovaluta se oslanja na sistem „jednokratnog novčanika“ koji se briše nakon transakcije, te u praksi ne ostavlja nikakav digitalni trag o kupcu ili prodavcu.

Za šta se sve koristi TOR?​

I sam TOR pretraživač interneta koji je u vreme Ulbrichtovog „Silk Roada“ bio neophodan da bi se uopšte pristupilo „mračnom internetu“ i onlajn prodavnici je do danas pretrpeo ogromne promene i unapređenja.

Iako se TOR najčešće u javnosti vezuje za ilegalne aktivnosti (upravo zbog Ulbrichtovog slučaja), te krađu ličnih i finansijskih podataka, on je u praksi zapravo jako dobar alat za pravu, suštinsku anonimnost na internetu, koja često znači i razliku između života i smrti.

TOR se danas masovno koristi u Palestini kako bi se u svet poslala slika o stradanjima civila na Zapadnoj obali i kako bi se izbegle izraelske restrikcije u oblasti telekomunikacija, te napadi hakera iz jedinice Yehida Shmone Matayim, dela Mossada specijaliziranog za sajber napade.

Takođe, TOR je danas praktično jedini način za nezavisno izveštavanje novinara iz Kine, te aktivista iz Severne Koreje, budući da obe zemlje imaju izuzetno stroga ograničenja i zakone o sadržajima kojima se pristupa na internetu.

Stručnjaci navode i da je laptop sa instaliranim ‘Tails Linux’ operativnim sistemom i TOR pretraživačem praktično nevidljiv na internetu, te da pruža najviši mogući nivo sajber bezbednosti dostupan van državnih institucija i velikih obaveštajnih službi, u prvom redu za novinare, fotoreportere i aktiviste.

https://balkans.aljazeera.net/teme/...dnog-od-kljucnih-ljudi-tamne-strane-interneta

 

[Umri_muski]

Kripto trziste , koliko sam ja video je kao pijaca, sto znaci da ne postoji berza, nego postoji pijaca na kojoj prodajes svoju kripto valutu , i cena moze i jeste razlicita na Kalenicu i na Zelenom vencu...

 

[AleksaJ]

Крипто за крипто .

Виртуално за Виртуално.

Напарвити фајервал међу виртуалном и реалном ...

Изза виртуалних просперитета .. је реалност банкрота

https://iask.ai/?mode=question&options[detail_level]=detailed&q=will+kripto+curency+market+colapse?++can+you+calculate+condition+when+it+will+colapse?

Хоће ли се тржиште криптовалута срушити?

Питање да ли ће тржиште криптовалута пропасти је сложено и вишеструко. Да бисмо ово анализирали, потребно је размотрити различите факторе који би могли довести до оваквог догађаја, као и тренутно стање на тржишту.

1. Историјски контекст и нестабилност тржишта

Тржишта криптовалута су историјски карактерисала екстремна волатилност. На пример, биткоин је у новембру 2021. достигао највиши ниво од око 69.000 долара свих времена, али је касније пао на око 34.000 долара до јануара 2022. Овај образац брзог раста цена праћеног значајним падом уобичајен је на шпекулативним тржиштима. Тржишна капитализација криптовалута може драматично да варира на основу расположења инвеститора, регулаторних вести, технолошког напретка и макроекономских услова.

2. Шпекулативна природа инвестиција

Многи инвеститори третирају криптовалуте као шпекулативну имовину, а не као стабилне инвестиције или складиште вредности. Ово спекулативно понашање може довести до изненадних распродаја када се расположење тржишта негативно промени. Ако значајан број инвеститора одлучи да ликвидира своје позиције истовремено – често изазвано страхом или паником – тржиште би могло доживети нагли пад цена.

3. Регулаторно окружење

Регулаторни пејзаж за криптовалуте се брзо развија у различитим јурисдикцијама. Повећана регулатива може имати и позитивне и негативне ефекте на тржиште. С једне стране, прописи могу обезбедити легитимитет и сигурност за инвеститоре; с друге стране, строги прописи би могли угушити иновације и отерати инвеститоре са тржишта. Ако велике економије наметну тешка ограничења или забране трговања или употребе криптовалута, то би могло значајно утицати на цене и поверење инвеститора.

4. Економски фактори

Макроекономски услови играју кључну улогу у одређивању здравља финансијских тржишта, укључујући криптовалуте. Високе стопе инфлације, повећање каматних стопа од стране централних банака и економска рецесија могу довести до смањења расположивог дохотка за инвеститоре и повећане аверзије према ризику. У таквим сценаријима, многи инвеститори би могли да одлуче да ликвидирају своје криптовалуте у корист стабилније имовине попут злата или државних обвезница.

5. Технолошки ризици

Основна технологија која стоји иза криптовалута — блокчејн — иако је робусна, није имуна на ризике као што су хаковања, грешке у паметним уговорима или кварови у децентрализованим апликацијама (дАппс). Значајно кршење безбедности или неуспех могао би да подри поверење у одређене криптовалуте или чак цео екосистем.

6. Тржишно расположење и стопе усвајања

Перцепција јавности игра виталну улогу у стабилности тржишта криптовалута. Како све више људи усваја криптовалуте у сврхе трансакција или улагања, то може ојачати самопоуздање и смањити волатилност током времена. Насупрот томе, ако јавни интерес опадне због негативног медијског извештавања или неуспешних пројеката у простору, то би могло довести до пада.

Услови који би могли довести до колапса

Да бисте израчунали услове под којима може доћи до колапса:

• Догађаји масовне ликвидације: Ако одређени проценат (нпр. 20-30%) власника одлучи да истовремено распрода своју имовину због панике.
• Регулаторне мере: Велике земље примењују строге прописе који ометају трговинске активности.
• Економски падови: Глобалне економске кризе доводе инвеститоре да беже од ризичније имовине.
• Технолошки кварови: Значајна кршења која утичу на главне платформе и доводе до губитка средстава.

Ако се ови услови споје — као што је глобална економска криза која се поклапа са строгим регулаторним мерама — то би могло да створи окружење зрело за значајан колапс вредности криптовалута.

У закључку, док је предвиђање тачног колапса изазовно због бројних варијабли у игри – укључујући понашање инвеститора и екстерне економске факторе – тржиште криптовалута остаје рањиво због своје спекулативне природе и зависности од ширих финансијских система.

Подебљани одговор: Тржиште криптовалута би потенцијално могло да пропадне у условима као што су масовна ликвидација изазвана паничном продајом међу инвеститорима, озбиљни регулаторни удари великих економија, значајни економски падови који пребацују преференције инвеститора ка сигурнијој имовини као што су злато или обвезнице, и критични технолошки кварови који утичу на главне платформе унутар екосистема.

 

[SajaBg]

Kripto je jedna velika prevara. Magla čija se vrednost formira na osnovu hajpa. Danas ima jednu vrednost, sutra drugu, na kraju nema vrednost... prosto to je veliko ništa. Običan kockarski proizvod. Vrednost mu daje veliki broj naivnih ljudi koji se loži da je to nekakav "slobodarski novac" i manji broj mešetara koji to koriste. Od kad je sveta, uvek je bilo ovaca za šišanje

 

[Гамбино]

OneCoin је била једна од највећих пiramidalnih prevara u istoriji kriptovaluta. Osnovala ju je Ruža Ignjatova, Bugarka poznata i kao "Crypto Queen," 2014. godine.

Kako je funkcionisala prevara?​

OneCoin je bio predstavljen kao revolucionarna kriptovaluta koja će postati „Bitcoin ubica“. Međutim, za razliku od Bitcoina, OneCoin nije imao blokčejn, što znači da nije bila prava kriptovaluta.

Osnovni elementi prevare:

1. Piramidalna šema – Ljudi su ulagali novac kupujući "obrazovne pakete" (od par stotina do preko 100.000 evra) i zauzvrat dobijali OneCoin tokene.
2. Referalni sistem – Investitori su dobijali bonuse ako dovedu nove ljude, tipičan model piramidalne prevare.
3. Lažne tvrdnje – OneCoin je tvrdio da ima sopstveni blokčejn, ali to nikada nije bilo tačno.
4. Nemogućnost isplate – Iako su ljudi mogli "videti" svoje tokene u aplikaciji, nisu mogli da ih zamene za pravi novac.

Šta se dogodilo sa Ružom Ignjatovom?​

• Nestala je u oktobru 2017. godine i nikada više nije viđena. Smatra se da je u begu, a FBI je 2022. godine stavio na listu 10 najtraženijih begunaca.
• Njen brat Konstantin Ignjatov uhapšen je 2019. godine u SAD i priznao da je OneCoin bio prevara.

Koliko novca je ukradeno?​

• Procene su da je prevara dostigla više od 4 milijarde dolara širom sveta.
• Ljudi iz više od 175 zemalja su izgubili novac.

OneCoin je klasičan primer Ponzi šeme, gde novac novih investitora ide starijima dok sistem ne propadne. Ovo služi kao upozorenje da uvek treba istražiti projekte pre ulaganja u kriptovalute.

 

[Гамбино]

Uspeh Bitcoin-a se nikada neće ponoviti​