Kriminal je toliko opao u Holandiji da moraju da uvoze zatvorenike

Sensei

Master
Moderator
Poruka
70.421
Holandija se godinama bori sa nedostatkom zatvorenika, a sadašnja vlada je već zatvorila 26 zatvora.

Broj kriminalnih mladih ljudi mlađih od 18 godina se više nego prepolovio za 10 godina.

1714714515063.png


Za borbu protiv nezaposlenosti među zatvorskim osobljem, Holandija uvozi zatvorenike iz Norveške i Belgije uz naknadu.
 
Holandija se godinama bori sa nedostatkom zatvorenika, a sadašnja vlada je već zatvorila 26 zatvora.

Broj kriminalnih mladih ljudi mlađih od 18 godina se više nego prepolovio za 10 godina.



Za borbu protiv nezaposlenosti među zatvorskim osobljem, Holandija uvozi zatvorenike iz Norveške i Belgije uz naknadu.
Mogli bi ove naše da im pošaljemo. :lol:
 
Svaka čast.
Sad, šta je dovelo do toga?

Ljudi imaju slobodu?
Može marihuana, može ulica crvenih fenjera i da nađeš sebi prostitutku, možeš kao homić da se ljubiš na ulicama, sve legalno. I kada je legalno, nema represije pa nema ni želje da se bude negativac?
Ne znam.

Nego... Šta kažu mrzitelji Zapadnih vrednosti? Jel i ovo jedna od tekovina demokratije?
 
Svaka čast.
Sad, šta je dovelo do toga?

Ljudi imaju slobodu?
Može marihuana, može ulica crvenih fenjera i da nađeš sebi prostitutku, možeš kao homić da se ljubiš na ulicama, sve legalno. I kada je legalno, nema represije pa nema ni želje da se bude negativac?
Ne znam.

Nego... Šta kažu mrzitelji Zapadnih vrednosti? Jel i ovo jedna od tekovina demokratije?
Jedna od bitnih stvari je što su fokusirani na rehabilitaciju pa gledaju ako mogu da ih ne šalju u zatvor. Radije udaraju viskoe kazne i kače im nanogice
 
Jedna od bitnih stvari je što su fokusirani na rehabilitaciju pa gledaju ako mogu da ih ne šalju u zatvor. Radije udaraju viskoe kazne i kače im nanogice
Po džepu, da.

A i voze bicikle... 😄 To ih zamori, pa nemaju kad da misle na kriminal 🤣
Uzgred, koliko njih i u Parizu voze bicikle.

A zar oni nisu izglasali da nisu više Holandija, već samo Nizozemska? 😄
 
Uzgred, primetila sam u Briselu da su vozači auta vrlo spori i oprezni u gradu. Ono neki extra crni auto prilazi polako pešačkom, ja čekam da prođe i projuri, a on mene čeka da prođem.. tako mnogo puta.
a ne, to je kultura na zapadu, sasvim je normalno da svi stanu čak i ako samo pomisle da ćeš možda da pređeš
 
a ne, to je kultura na zapadu, sasvim je normalno da svi stanu čak i ako samo pomisle da ćeš možda da pređeš

Pa, mislim, kome se žuri ima metro.. saobraćaj je onda na ulicama relaxiraniji.

Gledah sad u parizu kako se uveče u busevima voze ugl penzioneri.. gore na ulicama sve lagano. Puno bajseva, često turisti. Ali glavni saobraćaj je pod zemljom. To nam fali.
 
Jel i ovo jedna od tekovina demokratije?
"Iver ne pada daleko od klade","krv nije voda" a istorija pamti zlocine robovlasnistva,kolonijalizma koji ce se ponoviti ako ne bude kultura secanja ocuvana.

AMSTERDAM – Transatlantska trgovina robljem je tokom XVII i XVIII veka holandskoj ekonomiji donela dobit koja je iznosila između 63 i 79 miliona guldena. Preračunato na današnju vrednost, to bi iznosilo oko 700 miliona evra (toliki je npr. iznos izdvajanja za kulturu koju država daje u budžetu za sledeću godinu).
map_slave_trade.jpg

Može izgledati da ta dobit i nije tako velika za onih 609.000 robova iz Afrike koje su Holanđani prevezli preko Atlantskog okeana u Severnu i Južnu Ameriku. Od tih 609.000 na odredište je stiglo 509.000 živih robova. Međutim, kako kažu istoričari Karvan Fatah-Blek (Karwan Fatah-Black) sa Univerziteta u Lajdenu i Matijas van Rosum (Matthias van Rossum) sa Slobodnog univerziteta Amsterdama (Universiteit Leiden, Vrije Universiteit Amsterdam), ova dobit iznosi znatno više nego što se to do sada mislilo. Rezultati njihovog istraživanja o ekonomskoj vrednosti transatlantske trgovine robljem u periodu između 1595. i 1829. godine biće krajem ove nedelje objavljeni u časopisu "Tijdschrift voor Sociale en Economische Geschiedenis“ (Časopis socijalne i ekonomske istorije)[1].
Već decenijama pitanje o važnosti i vrednosti trgovine robljem deli holandske istoričare na dva tabora: prema jednom, zapadnjački profit i visok životni standard su utemeljeni i izgrađeni na plećima miliona afričkih robova. Drugi tabor, pak, priznaje da je uticaj trgovine robovima na kulturu bio snažan, ali da je ekonomska vrednost proistekla iz te trgovine bila beznačajna.
Fatah-Blek i Van Rosum su proračunali i bruto/neto marže te trgovine – tj. dobit, minus troškove, kao što je to, između ostalog, bilo koliko su koštali robovi. Oni kažu da plaćanje nije bilo u ogledalcima i đinđuvama, nego u oružju, kauri-školjkama[2], i – naročito – u tekstilnim proizvodima.
kauri-skoljke.jpg

Kauri školjke (Cypraea moneta)
Fatah-Blek i Van Rosum su za svoja istraživanja koristili i nove nalaze o holandskoj ilegalnoj trgovini robljem.
Godišnja bruto marža iz transatlantske trgovine robljem se kolebala između 200 hiljada i 600 hiljada guldena, ali bilo je i izuzetnih godina kada je iznosila i iznad 1 miliona. U poređenju sa celokupnom tadašnjom ekonomijom, profit je bio mali: tako je, npr. oko 1780, celokupna brutomarža prekookeanske trgovine Holandije iznosila 300 miliona guldena, dok je te godine marža iz trgovine robljem iznela svega 600 hiljada – tj. 0,2% celokupne marže.
Međutim, Van Rosum podvlači da se u ovom istraživanju radilo isključivo o transatlantskoj trgovini robljem koja je bila „samo jedan delić celokupnog robovlasničkog sistema“. Dobiti iz plantaža kafe i šećerne trske Zapadno-indijske kompanije (West Indische Compagnie), nisu, na primer, bile u njihovom istraživanju uzimane u obzir. Osim toga, trgovina robljem je bila velikog značaja i za ostale sektore ekonomije – kao što su moreplovstvo i trgovačka mornarica.
Nasuprot Van Rosumu, istoričar Pit Emer (Piet Emmer), najstariji živi istraživač pitanja holandske trgovine robljem, kaže da nije pod nekim značajnim utiskom od tih novijih podataka, i da ostaje na svom stanovištvu da je trgovina robljem predstavljala samo ograničeni, mali deo celokupne holandske ekonomije, kao i da je ona samo beznačajan faktor za današnji visoki holandski životni standard.
Sa holandskog posrbio: Vasilije Kleftakis

[1] Transport robova iz Afrike je ukinut u junu 1814, ali su unutar holandskih kolonijalnih poseda robovlasništvo i trgovina robljem produženi, uz postepeno smanjivanje, sve dok taj sistem nije konačno ukinut i svi robovi oslobođeni tek 1. jula 1863. godine, dakle – 34 godine duže od istraženog perioda. (Prim. V.K.)
[2] Kauri školjke (Cypraea moneta) su lepe školjkice iz Indijskog okeana (2,5 cm), krem boje, koje izgledaju kao da su napravljene od porcelana. Korišćene su kao novac na Maledivskim ostrvima i Sri Lanki – što se vremenom proširilo i do daljeg ostrvlja (Nova Gvineja). Holandski trgovci – vlasnici Ujedinjene istočnoindijske kompanije [Verenigde Oost-Indische Compagnie (VOC)] – praktično monopolisti trgovine sa tim oblastima, te školjke su izvozili i u Amsterdamu organizovali licitacije za njihovu prodaju – a kupci (između ostalih i trgovci robljem) su ih odatle prevozili u Afriku i upotrebljavali kao novac za plaćanje prilikom kupovine roblja, tako da se ta “valuta“ proširila i na Zapadnu Afriku, i holandsku koloniju Surinam u Južnoj Americi, gde se kao novac koristila do duboko u XVIII veku. (Prim. V.K.)


http://www.nspm.rs/savremeni-svet/t...ecu-dobit-nego-sto-se-mislilo.html?alphabet=l
 
"Iver ne pada daleko od klade","krv nije voda" a istorija pamti zlocine robovlasnistva,kolonijalizma koji ce se ponoviti ako ne bude kultura secanja ocuvana.

AMSTERDAM – Transatlantska trgovina robljem je tokom XVII i XVIII veka holandskoj ekonomiji donela dobit koja je iznosila između 63 i 79 miliona guldena. Preračunato na današnju vrednost, to bi iznosilo oko 700 miliona evra (toliki je npr. iznos izdvajanja za kulturu koju država daje u budžetu za sledeću godinu).
map_slave_trade.jpg

Može izgledati da ta dobit i nije tako velika za onih 609.000 robova iz Afrike koje su Holanđani prevezli preko Atlantskog okeana u Severnu i Južnu Ameriku. Od tih 609.000 na odredište je stiglo 509.000 živih robova. Međutim, kako kažu istoričari Karvan Fatah-Blek (Karwan Fatah-Black) sa Univerziteta u Lajdenu i Matijas van Rosum (Matthias van Rossum) sa Slobodnog univerziteta Amsterdama (Universiteit Leiden, Vrije Universiteit Amsterdam), ova dobit iznosi znatno više nego što se to do sada mislilo. Rezultati njihovog istraživanja o ekonomskoj vrednosti transatlantske trgovine robljem u periodu između 1595. i 1829. godine biće krajem ove nedelje objavljeni u časopisu "Tijdschrift voor Sociale en Economische Geschiedenis“ (Časopis socijalne i ekonomske istorije)[1].
Već decenijama pitanje o važnosti i vrednosti trgovine robljem deli holandske istoričare na dva tabora: prema jednom, zapadnjački profit i visok životni standard su utemeljeni i izgrađeni na plećima miliona afričkih robova. Drugi tabor, pak, priznaje da je uticaj trgovine robovima na kulturu bio snažan, ali da je ekonomska vrednost proistekla iz te trgovine bila beznačajna.
Fatah-Blek i Van Rosum su proračunali i bruto/neto marže te trgovine – tj. dobit, minus troškove, kao što je to, između ostalog, bilo koliko su koštali robovi. Oni kažu da plaćanje nije bilo u ogledalcima i đinđuvama, nego u oružju, kauri-školjkama[2], i – naročito – u tekstilnim proizvodima.
kauri-skoljke.jpg

Kauri školjke (Cypraea moneta)
Fatah-Blek i Van Rosum su za svoja istraživanja koristili i nove nalaze o holandskoj ilegalnoj trgovini robljem.
Godišnja bruto marža iz transatlantske trgovine robljem se kolebala između 200 hiljada i 600 hiljada guldena, ali bilo je i izuzetnih godina kada je iznosila i iznad 1 miliona. U poređenju sa celokupnom tadašnjom ekonomijom, profit je bio mali: tako je, npr. oko 1780, celokupna brutomarža prekookeanske trgovine Holandije iznosila 300 miliona guldena, dok je te godine marža iz trgovine robljem iznela svega 600 hiljada – tj. 0,2% celokupne marže.
Međutim, Van Rosum podvlači da se u ovom istraživanju radilo isključivo o transatlantskoj trgovini robljem koja je bila „samo jedan delić celokupnog robovlasničkog sistema“. Dobiti iz plantaža kafe i šećerne trske Zapadno-indijske kompanije (West Indische Compagnie), nisu, na primer, bile u njihovom istraživanju uzimane u obzir. Osim toga, trgovina robljem je bila velikog značaja i za ostale sektore ekonomije – kao što su moreplovstvo i trgovačka mornarica.
Nasuprot Van Rosumu, istoričar Pit Emer (Piet Emmer), najstariji živi istraživač pitanja holandske trgovine robljem, kaže da nije pod nekim značajnim utiskom od tih novijih podataka, i da ostaje na svom stanovištvu da je trgovina robljem predstavljala samo ograničeni, mali deo celokupne holandske ekonomije, kao i da je ona samo beznačajan faktor za današnji visoki holandski životni standard.
Sa holandskog posrbio: Vasilije Kleftakis

[1] Transport robova iz Afrike je ukinut u junu 1814, ali su unutar holandskih kolonijalnih poseda robovlasništvo i trgovina robljem produženi, uz postepeno smanjivanje, sve dok taj sistem nije konačno ukinut i svi robovi oslobođeni tek 1. jula 1863. godine, dakle – 34 godine duže od istraženog perioda. (Prim. V.K.)
[2] Kauri školjke (Cypraea moneta) su lepe školjkice iz Indijskog okeana (2,5 cm), krem boje, koje izgledaju kao da su napravljene od porcelana. Korišćene su kao novac na Maledivskim ostrvima i Sri Lanki – što se vremenom proširilo i do daljeg ostrvlja (Nova Gvineja). Holandski trgovci – vlasnici Ujedinjene istočnoindijske kompanije [Verenigde Oost-Indische Compagnie (VOC)] – praktično monopolisti trgovine sa tim oblastima, te školjke su izvozili i u Amsterdamu organizovali licitacije za njihovu prodaju – a kupci (između ostalih i trgovci robljem) su ih odatle prevozili u Afriku i upotrebljavali kao novac za plaćanje prilikom kupovine roblja, tako da se ta “valuta“ proširila i na Zapadnu Afriku, i holandsku koloniju Surinam u Južnoj Americi, gde se kao novac koristila do duboko u XVIII veku. (Prim. V.K.)


http://www.nspm.rs/savremeni-svet/t...ecu-dobit-nego-sto-se-mislilo.html?alphabet=l
To je istorija. Ali objasni činjenice iz teme. Makar donekle.
 
"Iver ne pada daleko od klade","krv nije voda" a istorija pamti zlocine robovlasnistva,kolonijalizma koji ce se ponoviti ako ne bude kultura secanja ocuvana.

AMSTERDAM – Transatlantska trgovina robljem je tokom XVII i XVIII veka holandskoj ekonomiji donela dobit koja je iznosila između 63 i 79 miliona guldena. Preračunato na današnju vrednost, to bi iznosilo oko 700 miliona evra (toliki je npr. iznos izdvajanja za kulturu koju država daje u budžetu za sledeću godinu).
map_slave_trade.jpg

Može izgledati da ta dobit i nije tako velika za onih 609.000 robova iz Afrike koje su Holanđani prevezli preko Atlantskog okeana u Severnu i Južnu Ameriku. Od tih 609.000 na odredište je stiglo 509.000 živih robova. Međutim, kako kažu istoričari Karvan Fatah-Blek (Karwan Fatah-Black) sa Univerziteta u Lajdenu i Matijas van Rosum (Matthias van Rossum) sa Slobodnog univerziteta Amsterdama (Universiteit Leiden, Vrije Universiteit Amsterdam), ova dobit iznosi znatno više nego što se to do sada mislilo. Rezultati njihovog istraživanja o ekonomskoj vrednosti transatlantske trgovine robljem u periodu između 1595. i 1829. godine biće krajem ove nedelje objavljeni u časopisu "Tijdschrift voor Sociale en Economische Geschiedenis“ (Časopis socijalne i ekonomske istorije)[1].
Već decenijama pitanje o važnosti i vrednosti trgovine robljem deli holandske istoričare na dva tabora: prema jednom, zapadnjački profit i visok životni standard su utemeljeni i izgrađeni na plećima miliona afričkih robova. Drugi tabor, pak, priznaje da je uticaj trgovine robovima na kulturu bio snažan, ali da je ekonomska vrednost proistekla iz te trgovine bila beznačajna.
Fatah-Blek i Van Rosum su proračunali i bruto/neto marže te trgovine – tj. dobit, minus troškove, kao što je to, između ostalog, bilo koliko su koštali robovi. Oni kažu da plaćanje nije bilo u ogledalcima i đinđuvama, nego u oružju, kauri-školjkama[2], i – naročito – u tekstilnim proizvodima.
kauri-skoljke.jpg

Kauri školjke (Cypraea moneta)
Fatah-Blek i Van Rosum su za svoja istraživanja koristili i nove nalaze o holandskoj ilegalnoj trgovini robljem.
Godišnja bruto marža iz transatlantske trgovine robljem se kolebala između 200 hiljada i 600 hiljada guldena, ali bilo je i izuzetnih godina kada je iznosila i iznad 1 miliona. U poređenju sa celokupnom tadašnjom ekonomijom, profit je bio mali: tako je, npr. oko 1780, celokupna brutomarža prekookeanske trgovine Holandije iznosila 300 miliona guldena, dok je te godine marža iz trgovine robljem iznela svega 600 hiljada – tj. 0,2% celokupne marže.
Međutim, Van Rosum podvlači da se u ovom istraživanju radilo isključivo o transatlantskoj trgovini robljem koja je bila „samo jedan delić celokupnog robovlasničkog sistema“. Dobiti iz plantaža kafe i šećerne trske Zapadno-indijske kompanije (West Indische Compagnie), nisu, na primer, bile u njihovom istraživanju uzimane u obzir. Osim toga, trgovina robljem je bila velikog značaja i za ostale sektore ekonomije – kao što su moreplovstvo i trgovačka mornarica.
Nasuprot Van Rosumu, istoričar Pit Emer (Piet Emmer), najstariji živi istraživač pitanja holandske trgovine robljem, kaže da nije pod nekim značajnim utiskom od tih novijih podataka, i da ostaje na svom stanovištvu da je trgovina robljem predstavljala samo ograničeni, mali deo celokupne holandske ekonomije, kao i da je ona samo beznačajan faktor za današnji visoki holandski životni standard.
Sa holandskog posrbio: Vasilije Kleftakis

[1] Transport robova iz Afrike je ukinut u junu 1814, ali su unutar holandskih kolonijalnih poseda robovlasništvo i trgovina robljem produženi, uz postepeno smanjivanje, sve dok taj sistem nije konačno ukinut i svi robovi oslobođeni tek 1. jula 1863. godine, dakle – 34 godine duže od istraženog perioda. (Prim. V.K.)
[2] Kauri školjke (Cypraea moneta) su lepe školjkice iz Indijskog okeana (2,5 cm), krem boje, koje izgledaju kao da su napravljene od porcelana. Korišćene su kao novac na Maledivskim ostrvima i Sri Lanki – što se vremenom proširilo i do daljeg ostrvlja (Nova Gvineja). Holandski trgovci – vlasnici Ujedinjene istočnoindijske kompanije [Verenigde Oost-Indische Compagnie (VOC)] – praktično monopolisti trgovine sa tim oblastima, te školjke su izvozili i u Amsterdamu organizovali licitacije za njihovu prodaju – a kupci (između ostalih i trgovci robljem) su ih odatle prevozili u Afriku i upotrebljavali kao novac za plaćanje prilikom kupovine roblja, tako da se ta “valuta“ proširila i na Zapadnu Afriku, i holandsku koloniju Surinam u Južnoj Americi, gde se kao novac koristila do duboko u XVIII veku. (Prim. V.K.)


http://www.nspm.rs/savremeni-svet/t...ecu-dobit-nego-sto-se-mislilo.html?alphabet=l
To sto smo bili bolji od njih nas nimalo ne opravdava da budemo sada gori.
 
To je istorija. Ali objasni činjenice iz teme. Makar donekle.
Aj sto je istorija, nego sto su cifre smesne, s obzirom da Holandija danas ima samo od luke Roterdam preko 700 miliona evra čiste neto zarade godišnje.
I to je zarada drzave, koja je vlasnik luke, a o zaradama spediterskih firmi, logistickih firmi, radnika, i tako dalje da ne govorim, cifre prelaze BDP Srbije :D

Ovo kazem cisto kao poredjenje koliko su trivijalne te cifre koje se pominju kroz tu istoriju, kada neko hoce da kaze da su bogastvo stekli trgovinom robova.

Stekla je i Srbija ogromno bogatstvo u 19. veku trgovinom svinja (bili smo najveci izvoznici na svetu), ali smo sacuvali ništa.

Holanđani su izuzetno vredni i radni ljudi, organizovani, odgovorni, i država im je jaka samo zato što su oni takvi.

Što se tiče kriminala, ja ne znam zašto bi se neko u zapadnoj Evropi uopšte bavio kriminalom kad posla ima koliko hoćeš a od poštenog rada može lepo i bez stresa da se živi :D
 
Holandija i obližnje zemlje nisu učestvovale u ratovima i sličnim sukobima, od plate može sa se živi pristojno, a ni na poslovima nema nekog pritiska... Kako kontam oni žive od izvoza i prometa koji ostvaruju u lukama tipa Roterdam?
Tako da zašto bi bilo problema kod njih?

Mladi se brzo integrišu poslovima.. jedan hotel na selu, bungalovi, tada mi je došao vodoinstalater, mlad dečko, zgodan lep, u vrh glave 25 godina. 😄
Tada sam shvatila da majstori mogu biti čisti, lepi i zgodni ❤️
😊
 

Back
Top