Kreativni vs destruktivni princip u kosmosu?

[Schrodinger]

Da li zapravo postoje dve više sile, ili jedna viša i jedna niža, koje deluju sa suprotnim ciljem? Poznate dokaze kreacije imamo samo na zemlji, ne i na drugim planetama koje su opustošene. Iz toga bi proizašao zaključak da je destruktivna sila nebrojeno puta jača od konstruktivne (koju masoni označavaju "velikim arhitektom univerzuma"). Ukoliko je taj utisak varljiv, i postoji paralelni svet koji je skriven a sadržajan, opet ostaje pustoš kojoj smo svedoci da bilans učini polovičnim.
Kreativna sila bi bila bog, a destruktivna satana (zanimljivo da je u delima filozofa i ezoteričara naveliko proučavan opšti karakter tako shvaćenog boga-apsoluta, a nikada i satane kao opšteg, takođe apsolutnog i vanreligijskog zla...)

 

[UltraBasic]

Definitivno postoje kao što je i potrebno da sile budu suprotne i takve da grade dualizam, ogledalo efekat, ali iskustvom poučeni znamo da je otkako smo svesni Boga, često pitanje: "O, Bože, zar si ovo dopustio (kad imaš moć da ne dopustiš)?

Kakav je to svemogući Bog kad dopušta grozne stvari da nam se dese, a mi sve dobri i ispravni?

 

[Schrodinger]

Kakav je to svemogući Bog kad dopušta grozne stvari da nam se dese, a mi sve dobri i ispravni?

Nismo svi, i u ljudskom rodu imamo osnovnu podelu na zenski rod kao bozanski i muski kao predstavnika zla... zatim razne podgrupe...

 

[Ljubo2]

Da li zapravo postoje dve više sile, ili jedna viša i jedna niža, koje deluju sa suprotnim ciljem?

Sve je ovo detaljno, argumentovano i logički, objašnjeno u videu pod naslovom "Zakonu postojanja", koji sam toliko pita na ovom forumu postirao, a koji, ni ti, ni bilo ko drugi na ovom forumumu nije komentarisao, a verovatno, ni pogledao.

 

[Stojkov Menidjer]

Odakle materijal za sve ovo i zašto još uvek sedimo jedni pored drugih umesto da svako upravlja svojom planetom?
Odgovore na pitanja nudi naš duhovni vodja Mbaup-Am-El-Rašid, prijave kod Stojka

 

[Ljubo2]

Odgovore na pitanja nudi naš duhovni vodja Mbaup-Am-El-Rašid, prijave kod Stojka

I hiljade drugih ljudi tokom istorije su pokušali da daju odgpvor na ovo pitanje i svi su imali svpje sledbenike kojji su mislili da su njihovi odgovori pravi. Ali istina je i dalje to, da ljudi u svetu ni danas ne razumeju Zakonu Dobra i Zla i la još uvek po zakonu Zla, pokušavaju da odtvare sva svoja životna dobra.

 

[Stojkov Menidjer]

I hiljade drugih ljudi tokom istorije su pokušali da daju odgpvor na ovo pitanje i svi su imali svpje sledbenike kojji su mislili da su njihovi odgovori pravi. Ali istina je i dalje to, da ljudi u svetu ni danas ne razumeju Zakonu Dobra i Zla i la još uvek po zakonu Zla, pokušavaju da odtvare sva svoja životna dobra.

Otkud mi znamo šta je dobro a šta loše?
Nikad nećemo ni saznati

 

[Ljubo2]

Otkud mi znamo šta je dobro a šta loše?
Nikad nećemo ni saznati

Postoji instrument pomću kojega to može da se sazna, ako ga imamo. Taj insrtument se zove "život". On kaže da definicija Dobra glasi, da sve ono što život stvara, omogućuje, unapređuje, održava i što životu daje smisao, ima značenje Dobra. A da definicija Zla glasi da sve ono što život onemogućuje, sprećava, otežava,unazađuje i sve šno što umanjije smisao postojanja života, ima značenje Zla.

 

[MladenS.]

Malo je i krhko znanje nas smrtnika da shvatimo nastanak i svrhu svemira i vrhunske sile stvaranja i razaranja koje u njemu vladaju.

 

[Ljubo2]

Malo je i krhko znanje nas smrtnika da shvatimo nastanak i svrhu svemira i vrhunske sile stvaranja i razaranja koje u njemu vladaju.

Od čoveka ništa nije skriveno i sve može da se objasni, razume i zna. Samo ako hoćemo. Pogotovo što sada svo to znanje stoji na jednom mesti, koje može za samo sat vremena i da se pogleda, čuje, oroveri i razume. Pogledaj o odslušaj do kraja gornji video pod naslovom "Zakon postojanja", koji u sebi sadrži svo znanje koje je čoveku za nornalan život potrebno. A koje se kao takvo, sažeto i kompletno, ne može naći u svetskoj, ni naučnoh, ni filozofskkoj, ni religijskoj, ni ideološko-političkoj literaturi. Onaj ko to odgleda do kraja i pomiisli da nie tako, neka pokuša argumentovano ili logički da to obori.

 

[Peko2]

Baš danas sam zastao pored jednog drveta koje je obmotano nekom puzavicom valjda bršljen. Drvo je jadno suvo bez lišća nema nikakvih boja na sebi a ona puzavica izrazito zelene mnogobrojne i mesnate listove pa još steže i polako uništava ono drvo. Nije opasno to što su drvo i puzavica takvi kakvi jesu opasno je ako mi ne primećujemo u tome ništa loše.

 

[Ljubo2]

Nije opasno to što su drvo i puzavica takvi kakvi jesu opasno je ako mi ne primećujemo u tome ništa loše.

Život je nestvoriv i neuništiv. Samo se pretače iz oblika u oblik i u tome nema ništa loše. Loše je kad se ne primećije i ništa ne preduzima kad se jedna politička, nacionalna, verska ili klasna skupina ljudi udruži i napadne drugu skupinu ljudi da je uništi. Prirodno je pravilo da se pripadnici iste vste, a to su i ljudi, uzajamo ne uništavaju, već udružuju i uzajamno pomažu. Probblem je samo što ljudi još uvek nema.

Kod živih bića koja sebe zovu ljudima, problem je što oni nisu pripadnici iste vrste. Politički, verski, nacionalno i klasno podeljeni, oni su pripadnici različitih vrsta živih bića i vrsta, pa je opravdano kad se uzajamno mrze i uništavaju. I treba što pre da se uzajamno unište, da bi druga živa bića na planeti mogla slobodnije da duišu.

 

[Steinadler]

Postoji instrument pomću kojega to može da se sazna, ako ga imamo. Taj insrtument se zove "život". On kaže da definicija Dobra glasi, da sve ono što život stvara, omogućuje, unapređuje, održava i što životu daje smisao, ima značenje Dobra. A da definicija Zla glasi da sve ono što život onemogućuje, sprećava, otežava,unazađuje i sve šno što umanjije smisao postojanja života, ima značenje Zla.

Kakav onda odgovor daje život u pogledu dobra i zla, na primjeru predatora, nekog mesoždera i žrtve kojoj se oduzima život da bi ovaj prvi produžio svoj?
Je li dobro i zlo univerzalno, važi li za životinje i za ostala stvorenja ili samo za ljude?

 

[Steinadler]

Sve je deo jednog, monizam. Sve ostalo, dualizmi i pluralizmi su konstrukti naših percepcija prema kojem se dijeli jedinstveno postojanje.

 

[Ljubo2]

Kakav onda odgovor daje život u pogledu dobra i zla, na primjeru predatora, nekog mesoždera i žrtve kojoj se oduzima život da bi ovaj prvi produžio svoj?
Je li dobro i zlo univerzalno, važi li za životinje i za ostala stvorenja ili samo za ljude?

Životnost je svesnost. Biti žiiv, znači biti svestan. Životnost ili svesnost je nešto što se ne može ni stvoriti, ni uništiti. Sve što na bilo koji način može da se opazi sa postoji, samo su različiti oblici života, koji se uvek iznova stvaraju ili se ruše, odnosno, pretaču se jedni u druge.

Kada semenka biljke usisava minerale iz plodnog tla, koji postoje kao jedan određeni oblik života, njihov život se tada ne uništava, već samo prelazi iz nižeg oblika u viši. Kada jagnje popase biljku, ti istminerala prelaze u jedan još viši obluk života i svesnosti. A kada čivek pojede jagnje, dešava se isto. Ti isti mierali, koji su ranije imali oblik plodnog tla i živeli životom plodnog la, zatim životom i svesnošću biljke, pa ja gnjeta, sada žive životom i svešću ćoveka. A kad čovek ostari i umre, vraćaju se tamo odakle su prvobitno krenuli i nastavljju da žive onim životom i svesnooću kojoj su prvobitno živeli.

Svi ovi životni procesi i promene su nužan naćin na koji se život večito samooržabava. Uostalom, život bi bio dosadna i besmislem kad se ništa ne bi dešavalo i kad bi svi dani večno bili isti.

Naravno, ovo nikako ne znači da životne oblike možemo da rušimo iz obesti, iz nekog bolesnog oblika zadovoljstva ili sporta, malar se raddolo o životu samo jednog mrava. već samo u slučajevima kad je to nužno, da bi se pomoću jednog srušenog oblika života produžio neki drugi život. Na ko način srušeni oblik života nastavlja da živi u drugom obliku života sa kojim se sjedinio.

Uostalom i kad se životni oblici i ne bi uzajano koristili, svi oni imaju svoj vek trajanja, jer životna sila koja ih gradi, prilokom gradnje mora da se kreće, radi i umara, pa na kraju jooj uvek ponestane snage, pa oslabljena nema na kraju uvek mora dase zaustavi i prestane da gradi oblik i poćne da miruje i da se odmara. Oa kad se odmori, krenuće ponovo sve ispoletka kao i ranije. I tako beskonačno u prošlost i budućnost.

Uostalom svi mi sve to već znamo, ali ne razmišljamo mnogo o tome.

 

[Peko2]

Život je nestvoriv i neuništiv. Samo se pretače iz oblika u oblik i u tome nema ništa loše. Loše je kad se ne primećije i ništa ne preduzima kad se jedna politička, nacionalna, verska ili klasna skupina ljudi udruži i napadne drugu skupinu ljudi da je uništi. Prirodno je pravilo da se pripadnici iste vste, a to su i ljudi, uzajamo ne uništavaju, već udružuju i uzajamno pomažu. Probblem je samo što ljudi još uvek nema.

Kod živih bića koja sebe zovu ljudima, problem je što oni nisu pripadnici iste vrste. Politički, verski, nacionalno i klasno podeljeni, oni su pripadnici različitih vrsta živih bića i vrsta, pa je opravdano kad se uzajamno mrze i uništavaju. I treba što pre da se uzajamno unište, da bi druga živa bića na planeti mogla slobodnije da duišu.

Sa ovim se slažem odprilike 3 % a ponajmanje sa uvodom u tekst da je život ne stvoriv i neuništiv ja smatram da je stvoren i da je uništiv. Pošto je pitanje u vezi igre dobra i zla kreacije i destrukcije sa religijske tačke relacija Bog - đavo nešta ću reći otome. Ako proširimo vidike koji daleko prevazilaze naše živote videćemo da destruktivne sile polako ali sigurno gube bitku. Dakle to nije večita borba kako se čini iz naše perspektive već borba koja će se jednom završiti. Pošto smo mi toliko sićušni u odnosu na kosmos naše vreme veoma brzo teče gledano iz perspektive odozgo. Samo što imamo um koji je konstruisan tako da nema granice pa možemo da se stavimo u bilo koju perspektivu. Što više tih položaja koristimo slika je sve jasnija. Zato su mnogi nerevozni po tom pitanju da se što pre završi i odjednom u nekoj prekretnici ali na njihovu žalost niti će se desiti brzo niti odjednom. Mislim da će trajati dotle dok sile dana ili svetlosti u podpunosti ne savladaju sile tame ili mraka i dok god vidimo mrak ma koliko bio jak ili slab znajmo da destruktivne sile nisu u podpunosti pobeđene.

 

[Ljubo2]

Sa ovim se slažem odprilike 3 % a ponajmanje sa uvodom u tekst da je život ne stvoriv i neuništiv ja smatram da je stvoren i da je uništiv.

Zavisi od toga kako definišemi i šta podrazumevamo pod pojmom "život". Ako pod pojmom "život" podrazumemo energetski Svemiir i sve materijalne forme od kojih se Svemir sastoji, onda ti si u pravu, jer sve to je i stvorivo i uništivo.

Ali, ako pod pojmom "život" podrazumevamo "Svest", jer bez svesnosti života ne može da bude, tada je i život nestvoriv i neuništiv,

Ovo postaje jasnije ako se ima u vidu činjenica da je ceo Svemir, kao i sam život u Svemiru, fizička radnja kretanja i psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog kretanja. I da te fizičke i psihičke radnje, zapravo i nemaju značenje postojanja, več Vršilac koji raspolaže sposobnostima da te radnje vrši. A to je Svest, koja uvek postoji, nebitno da li fizičke i psihičke radnje vrši ili ne vrši.

Što se Svesti tiče, ona je prva koja postpji, koju nije imao ko da uzrokuje. pa ona kao takva postoji od uvek i zauvek, jer nije mogla da nastane iz ništa. A imajući na umu da života ne može da bude bez svesnosti, to je logično da je i život nestvoriv i neuništiv, jer sam živt je Svest. I postoji večno kao i Svest, nebitno da li se kreće ili ne kreće.

Dakle, postojanje stvarnosti je jedna kompleksna celina koja se sastoji iz više uzajamno povezanih faktora koji su uzročno i posledično povezani. Mi iz te celine ne možemo da izdvojimo ni jedan faktor i saznamo istinu o njemu, pa ni o životi, bez znanja istine o celini.

Ako proširimo vidike koji daleko prevazilaze naše živote videćemo da destruktivne sile polako ali sigurno gube bitku.

Konstrukcija i destrukcija, tj. dobro i zlo, se većoto ponavljaju, tako što jedno iz drugog kao uzrok i posledica, naizmenično i krušno, proizilaze, a to znači da jedno bez drugog nisu mogući. Zašto je tako, objasnio sam u gore priloženom vudeu i ne treba da to sada ponavljam.

Dakle to nije večita borba kako se čini iz naše perspektive već borba koja će se jednom završiti.

Bolje bi bilo da puno ne maštaš. već da pogledaš moj video koji sam gore dao. Onoliko puta dok sve be budeš razumeo, jer tu je sve objašnjeno.

 

[Steinadler]

Životnost je svesnost. Biti žiiv, znači biti svestan. Životnost ili svesnost je nešto što se ne može ni stvoriti, ni uništiti. Sve što na bilo koji način može da se opazi sa postoji, samo su različiti oblici života, koji se uvek iznova stvaraju ili se ruše, odnosno, pretaču se jedni u druge.

Kada semenka biljke usisava minerale iz plodnog tla, koji postoje kao jedan određeni oblik života, njihov život se tada ne uništava, već samo prelazi iz nižeg oblika u viši. Kada jagnje popase biljku, ti istminerala prelaze u jedan još viši obluk života i svesnosti. A kada čivek pojede jagnje, dešava se isto. Ti isti mierali, koji su ranije imali oblik plodnog tla i živeli životom plodnog la, zatim životom i svesnošću biljke, pa ja gnjeta, sada žive životom i svešću ćoveka. A kad čovek ostari i umre, vraćaju se tamo odakle su prvobitno krenuli i nastavljju da žive onim životom i svesnooću kojoj su prvobitno živeli.

Svi ovi životni procesi i promene su nužan naćin na koji se život večito samooržabava. Uostalom, život bi bio dosadna i besmislem kad se ništa ne bi dešavalo i kad bi svi dani večno bili isti.

Naravno, ovo nikako ne znači da životne oblike možemo da rušimo iz obesti, iz nekog bolesnog oblika zadovoljstva ili sporta, malar se raddolo o životu samo jednog mrava. već samo u slučajevima kad je to nužno, da bi se pomoću jednog srušenog oblika života produžio neki drugi život. Na ko način srušeni oblik života nastavlja da živi u drugom obliku života sa kojim se sjedinio.

Uostalom i kad se životni oblici i ne bi uzajano koristili, svi oni imaju svoj vek trajanja, jer životna sila koja ih gradi, prilokom gradnje mora da se kreće, radi i umara, pa na kraju jooj uvek ponestane snage, pa oslabljena nema na kraju uvek mora dase zaustavi i prestane da gradi oblik i poćne da miruje i da se odmara. Oa kad se odmori, krenuće ponovo sve ispoletka kao i ranije. I tako beskonačno u prošlost i budućnost.

Uostalom svi mi sve to već znamo, ali ne razmišljamo mnogo o tome.

onda Ljubo čovjek u nesvjesti nije živ.
kao što rekoh, sveje jedno, zlo i dobro su konstrukti lične percepcije, za predatora je dobro kada oduzme život drugoj životinji da bi preživeo, za tu životinju to je zlo a za nekog leptira koji leti okolo, to nije apsolutno ništa..

 

[Peko2]

Ovo postaje jasnije ako se ima u vidu činjenica da je ceo Svemir, kao i sam život u Svemiru, fizička radnja kretanja i psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog kretanja. I da te fizičke i psihičke radnje, zapravo i nemaju značenje postojanja, več Vršilac koji raspolaže sposobnostima da te radnje vrši. A to je Svest, koja uvek postoji, nebitno da li fizičke i psihičke radnje vrši ili ne vrši.

Postoje razne vrste svesti a ti kao da postoji samo jedna jedinstvena. Ne razgovaraš ti sad sa tvojom svešću nego sa mojom.

 

[Ljubo2]

onda Ljubo čovjek u nesvjesti nije živ.

Žov je. naravno, ali ne zna da je živ. Isto kao i kad spava. Jer, svesnosti može da bude samo u vreme kad Svest koristi svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Kad ih ne koristi, Svest i dalje postoji, ali nije svesna ničega. Sve to znamo iz iskustva.

kao što rekoh, sveje jedno, zlo i dobro su konstrukti lične percepcije, za predatora je dobro

Tako je.

kada oduzme život drugoj životinji da bi preživeo, za tu životinju to je zlo a za nekog leptira koji leti okolo, to nije apsolutno ništa..

Kada životinja bude ubijena, ništa ne umire, ni njeno telo, ni aura. Materija ubijenog tela nastavlja da živi u obliku tela životinje koja je pojela telo. A aura životinje nastavlja da živi u duhovnom svetu, isto kao i ljudska aura. Dakle, svest i njena svesnost su nestvorivi i neuništivi. Samo se materijalni oblici i oblici svesnosti menjaju.

 

[Ljubo2]

Postoje razne vrste svesti a ti kao da postoji samo jedna jedinstvena. Ne razgovaraš ti sad sa tvojom svešću nego sa mojom.

Samo jedna svest postoji. Ali kad se ona materijalizuje, a to je kada želi da se pokrene, tada se ona deli na mnoštvo odvojenih delova i delića, jer kretanje u ulovima jedne tačke nije moguće, odnosno, relativno je. Jer da bi bilo svesnosti, a time ujedno i Svesti, Svest mora da raspolaže nekim znanjem, kojeg može da stekne samo pomoću svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti u uslovima kretanja i rada. A to znači da su svi odvojeni delovi i delići svesti i dalje jedna i ista svest, ali se razlikuju po fizičkom obliku i pos svesnosti, tj. po različitim informacijama pomoću kojih ti delovi i delići daju sebi fizički oblik. I različiti su po svesnosti. Ali svi materijalni oblici i oblici svesnosti i kad se materijalizuju, mogu da se spajaju i postaju jedno telo i jedna svest. Kap na primer ćelije i organi unutar ljudskog organizna, Dakle, i Svet Svemira, kao celina i kad se materijalizuje, svi njeni odvojeni delovi i delići se na kraju ponivo ujedinjuju i postaju jedno telo i jedna svest u obliku bića koje zovemo imenom "Svemir". Ljudi koju putm duboke meditacije uspeju da se sjedine sa svešću Svemira, szvaraju i za sebe kažu "Ja sam sve što postoji".

 

[Peko2]

Ljudi koju putm duboke meditacije uspeju da se sjedine sa svešću Svemira, szvaraju i za sebe kažu "Ja sam sve što postoji".

Da to nije preambiciozno Ja sam sve što postoji ...sa veliko JA. Da nisi možda negde u zapadnoj hemisferi oni tako razmišljaju ? Tako rezonuje i njihov vojskovođa. Cilj bi trebao biti uspostavljanje ravnoteže stvarstva kako bi funkcionisalo kao ispravan mehanizam a ne da JA budem na vrhu svih vrhova.

 

[Ljubo2]

Da to nije preambiciozno Ja sam sve što postoji ...sa veliko JA. Da nisi možda negde u zapadnoj hemisferi oni tako razmišljaju ? Tako rezonuje i njihov vojskovođa. Cilj bi trebao biti uspostavljanje ravnoteže stvarstva kako bi funkcionisalo kao ispravan mehanizam a ne da JA budem na vrhu svih vrhova.

Razumeti da je sve jedno JA, ne znači biti na vrhu vrhova, već biti jedno i isto sa svime što postoji. To je pravilo evolucije, koja kreće od sjedinjavanja svih elementarnih čestica u atomu u jedno JA zvano atom. Zatim, sjedinjavanja atoma unutar nebeskog rtela u jedno JA, koje zovemo imenom "nebesko telo". Pa sjedinjavanjem nebeskih tela u jedno JA, zvano galaksija i sjedinjavanja svih galaksija u jedno telo zvano Univerzum. Na taj način ono prvobitno jedno, nemanifestovano i nematerijalno JA, zvano "Kvantni vakuum", kkoje je bilo na početku, postaje jednoJA i kasnije i na kraju, kada se materijalizijzovalo.

Na ovakav naćin je nastao i ljudski organizam. Sve elementarne čestice u atomima ljudskog oprganizmma, zatom svi atomi u ćelijama, pa sve ćelije u organima i svi organi u organizmu, imaju svoje jedno, zajedničko, ljudsko JA. Pri tome, naravno, i svaka e,ementarna četica u atomi, svaki atom u ćeliji, svaka ćelija u organi i svau organ u organizmu i dalje ima svoje individualno JA, ali sva ta individualna ja imaju i svoje zajedničko, kolektivno ja.

I evolucija i celog ljudskog društva teće u tom pravcu. Svaki čovek ima svoje JA, da bi na vrhuncu razvoja ljudskog društva svi ljudi sveta se ujedinili i postali pripadnici samo jedne ideologije, vere, nacije, klase i samo jedne društvene i ekonomske zajednice, u kojoj su svi ljudi sveta informatićki u telepatski povezani, pomoću svoje kolektivne svesti, u jedinstvenu živu celinu i biće, sa samo jednim JA. Isto kao što su sve elementarne ćestice, atomi, ćelije i organi u ljudskom organizmu povezane informatički telepazski, pomoću ljudske aure, u jedinstvenu živu celinu i biće.

Biti filozof, podrazumeva raspolagati sposobnosšću širokog sagledavanja celokupne stvarnosti, da bi je mogli sagledati kao celinu i na taj način saznati Istinu o celini. A ne uperiti pogled u samo jednu tačku i pokušati zaznati Istinu o samo toj jednoj tački i tako ne uspeti videti dalje od nosa. Kao što većona naućnika, filozofa, teologa, političara i ibičnih ljudi rade i tako ne uspevaju da saznaju istinu ni o čemu.