Kratkovidost srpske politike po pitanju rata u Ukrajini - bez plana u slucaju ukrajinske pobede

mario80:
Barem ne bombarduju srbiju kao nacistička amerika.
Kliknite za proširenje...
Naš narod je više ubijan od strane Rusije nego od strane SAD, samo iskrivljena istorija i politika jedne države koja nas jaše već nekoliko decenija ne dozvoljava da istinu pogledaš u oči.
 
Bokisha011:
Naš narod je više ubijan od strane Rusije nego od strane SAD, samo iskrivljena istorija i politika jedne države koja nas jaše već nekoliko decenija ne dozvoljava da istinu pogledaš u oči.
Kliknite za proširenje...
Mene 1999e bombardovali usa nacisti. Moju babu i dedu bombardovali nemački i usa nacisti.
Da dodam pradedu mi ubili austrougari dakle opet nemački nacisti.
 
Poslednja izmena od moderatora:
mario80:
Mene 1999e bombardovali usa nacisti. Moju babu i dedu bombardovali nemački i usa nacisti.

Da dodam pradedu mi ubili austrougari dakle opet nemački nacisti.
Kliknite za proširenje...
U nastavku ću navesti neke istorijske činjenice zbog kojih je stradalo jako puno civila i naravno povezani su sa Rusijom.

Ljubav, sentiment, bratstvo... Ništa od toga ne postoji u geopolitici, u kojoj se apsolutno sve vrti oko interesa koji se često menjaju iz godine u godinu. Srbija je danas okružena članicama NATO pakta i Evropske unije, baš kao što je 1941. godine bila okružena zemljama Trojnog pakta. Kobnog 27. marta te godine Srbi su rekli gromoglasno NE razumu i neutralnosti i ušli u Drugi svetski rat iz ljubavi prema Francuzima i Englezima. To je zemlju koštalo milion i po mrtvih i stotina hiljada razrušenih domova, a da ishod tog sukoba nismo mnogo promenili. On je odlučen na Istočnom Frontu i iskrcavanjem saveznika u Normandiji.
Kratak pregled naših istorijskih odnosa sa Rusijom u poslednja dva veka od kako je obnovljena moderna srpska država najbolje ilustruje koliko je pogrešno uzdati se u neku zemlju samo zato što je njen narod iste vere kao i tvoj, i iz iste indo-evropske etno-lingvističke grupe kao i tvoj. I koliko je normalno za svaku zemlju - pa i za Rusiju - da u različitim istorijskim trenucima i okolnostima menja savezništva i prilagođava svoje postupke novonastalim okolnostima. Niko ne spori da se srpski i ruski narod vole, ali to u prošlosti nije igralo nikakvu ulogu. Srbija nema drugog prijatelja osim realnosti i razuma koji je shvata.
Krenimo redom.

Prvi srpski ustanak: Prvo pomoć, na kraju izdaja

Još pre izbijanja oružane pobune protiv dahijskog terora, crnogorski vladika Petar I tražio je rusku pomoć za opštesrpski ustanak protiv Turaka, nudeći Romanovima tron obnovljenog Srpskog Carstva ali je Rusija tada bila u savezu sa Osmanlijama i nije htela da pomogne. Međutim, već naredne godine, kada je ustanak u Šumadiji počeo, ruski car je odlučio da finansijski pomogne Srbe (ne samo on; Austrijanci su nas takođe pomagali), a 1806. godine ulazi i u rat sa sultanom, koji traje sve do kobne 1812. godine.
Tada se Rusija povlači iz rata zbog Napoleonovog nadiranja ka Moskvi, prirodno stavljajući sopstvene interese iznad srpskih; Rusi potpisuju sa Otomanskim carstvom Bukureštanski mir kojim priznaju de jure vlast Turaka nad Srbijom, čime im se daju odrešene ruke. Turci ustanak konačno guše naredne jeseni, i po Srbiji ponovo seju smrt.

Drugi srpski ustanak: Rusi nisu prstom makli

Sejanje smrti traje tri godine, dok se Srbi nisu ponovo digli. Knez Miloš je nudio ruskom imperatoru Aleksandru da nas uzme pod svoju zaštitu i da nam da isti status kao Moldaviji i Vlaškoj, ali ovaj nije bio zainteresovan. Borbe su kratko trajale, a sultan je Srbima dao autonomiju. Treba ipak reći i da je Rusija Jedrenskim mirom sa Osmanskim carstvom iz 1829. godine izdejstvovala Srbiji dodatnu autonomiju i anektiranje šest nahija koje smo držali tokom Prvog ustanka (Rusija je tada takođe sa ciljem daljeg slabljenja moći Istanbula istu stvar uradila Grcima, pored onoga što je završila za sebe.)

Srpsko-turski ratovi: Pomoć, zatim iskorišćavanje pa konačna izdaja i stvaranje Velike Bugarske

Nevesinjska puška koja je odjeknula Hercegovinom zapalila je i Bosnu, a Srbija je uskočila u pomoć svojoj prekodrinskoj braći u njihovoj oslobodilačkoj borbi protiv Turaka. Tokom Prvog srpsko-turskog rata Rusija su se držala po strani, ali je iz nje dolazio veliki broj dobrovoljaca (između ostalog, tu je bio i pukovnik Rajevski, koji je Tolstoju poslužio kao uzor za Vronskog u romanu "Ana Karenjina; on je i sahranjen u Srbiji). Austrija i Rusija su se dogovorile da neće podržati stvaranje velike slovenske države na Balkanu, u slučaju raspada Turske, a Sankt Petersburg je odbio da pomogne srpske ustanike jer je već odlučio da se svom energijom posveti oslobođenju Bugarske. Kada je ratna sreća prešla na osmansku stranu, Rusija je ultimativno zahtevala obustavu neprijateljstava.
Primirje je trajalo do aprila 1877. godine, kada je Rusija objavila rat Turskoj i krenula u oslobađanje Bugarske. Pošto su ih Otomani zaustavili kod Plevne, tražili su našu pomoć i ulazak u rat, što smo mi i uradili i serijom pobeda onemogućili da Turci upute pomoć iz pravca Bosne, Albanije i Kosova prema Sofiji. Niš je oslobođen 12. janura 1878, što, pokazaće se, nije odgovaralo Rusiji koja ga je već obećala Bugarima.
Oslobađanje Kosova od strane srpske vojske prekinule su Rusija i Turska koje potpisuju Sanstefanski mir kojim Srbija, Crna Gora i Rumunija dobijaju nezavisnost a stvara se Velika Bugarska koja je uključivala pored same etničke bugarske teritorije i srpski Niš, vardarsku i grčku Makedoniju te delove Albanije. Srbijom je zavladalo snažno i javno antirusko raspoloženje, a knez Milan shvata da se "spoljna politika ne može zasnivati na opasnoj slovenskoj sentimentalnosti". Srećom po Srbiju, a na nesreću Rusije, sazvan je Berlinski kongres kojim je Bugarska vraćena u prirodne granice, a Srbija dobila niški, pirotski, toplički i vranjski okrug. Rusija je takođe podržala i okupaciju Bosne i Hercegovine od strane Austro-ugarske.
Interesantna je i jedna anegdota Stevana Sremca iz ovog perioda. Naime, odmah nakon Sanstefanskog mira knez Milan je odveo ruskog konzula do Ćele-kule i rekao mu: "Evo, ekselencijo! Kada Rusi načine još jednu ovakvu Ćele-kulu od srpskih glava, i ovu moju povrh njih metnu, tek tada će Bugari dobiti Niš!"

Finansiranje buna protiv obrenovićevskih vlasti u Srbiji

Odmah posle gušenja radikalske Timočke bune 1883. godine, manji broj buntovnika se sklonio u Bugarsku, a srpske vlasti su uskoro saznale da se sprema upad četa iz ove zemlje i Crne Gore, koje finansiraju Rusi, verovatno nezadovoljni držanjem Milana Obrenovića posle Sanstefanskog mira i blagim okretanjem Austriji.
Ova destabilizacija političkih prilika u Srbiji ipak nije pošla za rukom ruskoj diplomatiji.

Srpsko-bugarski rat: Izdaja

Srbija je ušla u rat zbog kršenja odluke Berlinskog kongresa i prisajedinjenja Istočne Rumelije Bugarskoj. Neprijatelj nas je potukao, a tokom Pirotske bitke austrougarski poslanik je od Bugara tražio obustavu neprijateljstava, rekavši da Beč neće dozvoliti da Srbija dođe u težak položaj.
Tokom pregovora u Bukureštu, Bugarska je tražila da Srbija plati ratnu odštetu, a Rusija je smatrala da su ti zahtevi opravdani, i podržala je Sofiju u tim naporima. Austrougarska je tvrdila da Srbija nema odakle da je plati, a Nemačka i Velika Britanija su stale uz Austriju u odbrani Srbije. Bugari su na kraju od ovoga odustali. (Nemojte međutim misliti da su Austrijanci na našoj strani bili zato što nas vole; ljudi su se jednostavno vodili svojim interesima, baš kao i Rusi.)
Zanimljivo je napraviti jednu malu digresiju: Srbi su tokom rata obustavili akcije na jedan dan da bi međunarodni Crveni krst mogao da pređe preko naše zemlje do neprijateljskih položaja kako bi zbrinuo ranjenike, zbog čega je u holu zgrade Crvenog krsta u Ženevi postavljena tabla sa natpisom "Budi human kao što je bila humana Srbija 1885.".

Drugi svetski rat: Tamo-'vamo

Staljin ni na koji način nije pomagao partizanski ustanak u Jugoslaviji, sve dok Crvena armija nije ušla u Srbiju. Naše tadašnje rukovodstvo želelo je da zemlja bude nezavisna, ali je Moskva želela da komunistička Jugoslavija bude satelit SSSR-a kao i sve ostale države istočne Evrope. Ovo je rezultiralo izolacijom Beograda od strane Informbiroa i diplomatskim sukobom koji je pretio da preraste u rat. Do njega, srećom, nikada nije došlo; možda zbog toga što je Jugoslavija u četiri godine rata dokazala da ju je nemoguće efikasno okupirati. Tada smo rekli istorijsko ne interesima Moskve, i postali jedna od najnaprednijih zemalja sveta.
Sankcije 1992: Izdaja
Nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini, u maju 1992. godine nepriznatoj Saveznoj Republici Jugoslaviji uvode se sankcije rezolucijom Saveta bezbednosti 757, koje su predviđale potpuni međunarodni ekonomski embargo.
Ovu rezoluciju su predložile Francuska, Velika Britanija, SAD, Belgija, Maroko i Mađarska, a izglasana je uz podršku Rusije sa 13 naprama 0.
Kina i Zimbambve su bili uzdržani.

Bombardovanje 1999: Izdaja

Rusija je za sve vreme bombardovanja pokušavala da natera Miloševića da popusti pred zahtevima NATO-a. Međutim, to što je 3. juna odlučila da otvoreno podrži Zapad i svim diplomatskim kanalima koji su joj bili na raspolaganju natera Miloševića da se preda i povuče vojsku sa Kosova, bilo je ključno za obustavu neprijateljstava i prestanak bombardovanja Jugoslavije.
Rusija nije priznala Kosovo koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, i sve vreme pruža podršku našim rukovodstvima. Zbog čega to tačno radi, i da li će to pokušati da iskoristi za svoj račun u slučaju rata u Ukrajini, pokazaće vreme. Ono što je sigurno, Moskva ne brani Srbiju jer je voli već zato što joj Srbija treba. Vreme je i da Srbija shvati šta njoj treba, i da prestane da se vodi sentimentima: kao što je to kralj Milan na teži način shvatio pre skoro 150 godina.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Bokisha011:
U nastavku ću navesti neke istorijske činjenice zbog kojih je stradalo jako puno civila i naravno povezani su sa Rusijom.

Ljubav, sentiment, bratstvo... Ništa od toga ne postoji u geopolitici, u kojoj se apsolutno sve vrti oko interesa koji se često menjaju iz godine u godinu. Srbija je danas okružena članicama NATO pakta i Evropske unije, baš kao što je 1941. godine bila okružena zemljama Trojnog pakta. Kobnog 27. marta te godine Srbi su rekli gromoglasno NE razumu i neutralnosti i ušli u Drugi svetski rat iz ljubavi prema Francuzima i Englezima. To je zemlju koštalo milion i po mrtvih i stotina hiljada razrušenih domova, a da ishod tog sukoba nismo mnogo promenili. On je odlučen na Istočnom Frontu i iskrcavanjem saveznika u Normandiji.
Kratak pregled naših istorijskih odnosa sa Rusijom u poslednja dva veka od kako je obnovljena moderna srpska država najbolje ilustruje koliko je pogrešno uzdati se u neku zemlju samo zato što je njen narod iste vere kao i tvoj, i iz iste indo-evropske etno-lingvističke grupe kao i tvoj. I koliko je normalno za svaku zemlju - pa i za Rusiju - da u različitim istorijskim trenucima i okolnostima menja savezništva i prilagođava svoje postupke novonastalim okolnostima. Niko ne spori da se srpski i ruski narod vole, ali to u prošlosti nije igralo nikakvu ulogu. Srbija nema drugog prijatelja osim realnosti i razuma koji je shvata.
Krenimo redom.

Prvi srpski ustanak: Prvo pomoć, na kraju izdaja

Još pre izbijanja oružane pobune protiv dahijskog terora, crnogorski vladika Petar I tražio je rusku pomoć za opštesrpski ustanak protiv Turaka, nudeći Romanovima tron obnovljenog Srpskog Carstva ali je Rusija tada bila u savezu sa Osmanlijama i nije htela da pomogne. Međutim, već naredne godine, kada je ustanak u Šumadiji počeo, ruski car je odlučio da finansijski pomogne Srbe (ne samo on; Austrijanci su nas takođe pomagali), a 1806. godine ulazi i u rat sa sultanom, koji traje sve do kobne 1812. godine.
Tada se Rusija povlači iz rata zbog Napoleonovog nadiranja ka Moskvi, prirodno stavljajući sopstvene interese iznad srpskih; Rusi potpisuju sa Otomanskim carstvom Bukureštanski mir kojim priznaju de jure vlast Turaka nad Srbijom, čime im se daju odrešene ruke. Turci ustanak konačno guše naredne jeseni, i po Srbiji ponovo seju smrt.

Drugi srpski ustanak: Rusi nisu prstom makli

Sejanje smrti traje tri godine, dok se Srbi nisu ponovo digli. Knez Miloš je nudio ruskom imperatoru Aleksandru da nas uzme pod svoju zaštitu i da nam da isti status kao Moldaviji i Vlaškoj, ali ovaj nije bio zainteresovan. Borbe su kratko trajale, a sultan je Srbima dao autonomiju. Treba ipak reći i da je Rusija Jedrenskim mirom sa Osmanskim carstvom iz 1829. godine izdejstvovala Srbiji dodatnu autonomiju i anektiranje šest nahija koje smo držali tokom Prvog ustanka (Rusija je tada takođe sa ciljem daljeg slabljenja moći Istanbula istu stvar uradila Grcima, pored onoga što je završila za sebe.)

Srpsko-turski ratovi: Pomoć, zatim iskorišćavanje pa konačna izdaja i stvaranje Velike Bugarske

Nevesinjska puška koja je odjeknula Hercegovinom zapalila je i Bosnu, a Srbija je uskočila u pomoć svojoj prekodrinskoj braći u njihovoj oslobodilačkoj borbi protiv Turaka. Tokom Prvog srpsko-turskog rata Rusija su se držala po strani, ali je iz nje dolazio veliki broj dobrovoljaca (između ostalog, tu je bio i pukovnik Rajevski, koji je Tolstoju poslužio kao uzor za Vronskog u romanu "Ana Karenjina; on je i sahranjen u Srbiji). Austrija i Rusija su se dogovorile da neće podržati stvaranje velike slovenske države na Balkanu, u slučaju raspada Turske, a Sankt Petersburg je odbio da pomogne srpske ustanike jer je već odlučio da se svom energijom posveti oslobođenju Bugarske. Kada je ratna sreća prešla na osmansku stranu, Rusija je ultimativno zahtevala obustavu neprijateljstava.
Primirje je trajalo do aprila 1877. godine, kada je Rusija objavila rat Turskoj i krenula u oslobađanje Bugarske. Pošto su ih Otomani zaustavili kod Plevne, tražili su našu pomoć i ulazak u rat, što smo mi i uradili i serijom pobeda onemogućili da Turci upute pomoć iz pravca Bosne, Albanije i Kosova prema Sofiji. Niš je oslobođen 12. janura 1878, što, pokazaće se, nije odgovaralo Rusiji koja ga je već obećala Bugarima.
Oslobađanje Kosova od strane srpske vojske prekinule su Rusija i Turska koje potpisuju Sanstefanski mir kojim Srbija, Crna Gora i Rumunija dobijaju nezavisnost a stvara se Velika Bugarska koja je uključivala pored same etničke bugarske teritorije i srpski Niš, vardarsku i grčku Makedoniju te delove Albanije. Srbijom je zavladalo snažno i javno antirusko raspoloženje, a knez Milan shvata da se "spoljna politika ne može zasnivati na opasnoj slovenskoj sentimentalnosti". Srećom po Srbiju, a na nesreću Rusije, sazvan je Berlinski kongres kojim je Bugarska vraćena u prirodne granice, a Srbija dobila niški, pirotski, toplički i vranjski okrug. Rusija je takođe podržala i okupaciju Bosne i Hercegovine od strane Austro-ugarske.
Interesantna je i jedna anegdota Stevana Sremca iz ovog perioda. Naime, odmah nakon Sanstefanskog mira knez Milan je odveo ruskog konzula do Ćele-kule i rekao mu: "Evo, ekselencijo! Kada Rusi načine još jednu ovakvu Ćele-kulu od srpskih glava, i ovu moju povrh njih metnu, tek tada će Bugari dobiti Niš!"

Finansiranje buna protiv obrenovićevskih vlasti u Srbiji

Odmah posle gušenja radikalske Timočke bune 1883. godine, manji broj buntovnika se sklonio u Bugarsku, a srpske vlasti su uskoro saznale da se sprema upad četa iz ove zemlje i Crne Gore, koje finansiraju Rusi, verovatno nezadovoljni držanjem Milana Obrenovića posle Sanstefanskog mira i blagim okretanjem Austriji.
Ova destabilizacija političkih prilika u Srbiji ipak nije pošla za rukom ruskoj diplomatiji.

Srpsko-bugarski rat: Izdaja

Srbija je ušla u rat zbog kršenja odluke Berlinskog kongresa i prisajedinjenja Istočne Rumelije Bugarskoj. Neprijatelj nas je potukao, a tokom Pirotske bitke austrougarski poslanik je od Bugara tražio obustavu neprijateljstava, rekavši da Beč neće dozvoliti da Srbija dođe u težak položaj.
Tokom pregovora u Bukureštu, Bugarska je tražila da Srbija plati ratnu odštetu, a Rusija je smatrala da su ti zahtevi opravdani, i podržala je Sofiju u tim naporima. Austrougarska je tvrdila da Srbija nema odakle da je plati, a Nemačka i Velika Britanija su stale uz Austriju u odbrani Srbije. Bugari su na kraju od ovoga odustali. (Nemojte međutim misliti da su Austrijanci na našoj strani bili zato što nas vole; ljudi su se jednostavno vodili svojim interesima, baš kao i Rusi.)
Zanimljivo je napraviti jednu malu digresiju: Srbi su tokom rata obustavili akcije na jedan dan da bi međunarodni Crveni krst mogao da pređe preko naše zemlje do neprijateljskih položaja kako bi zbrinuo ranjenike, zbog čega je u holu zgrade Crvenog krsta u Ženevi postavljena tabla sa natpisom "Budi human kao što je bila humana Srbija 1885.".

Drugi svetski rat: Tamo-'vamo

Staljin ni na koji način nije pomagao partizanski ustanak u Jugoslaviji, sve dok Crvena armija nije ušla u Srbiju. Naše tadašnje rukovodstvo želelo je da zemlja bude nezavisna, ali je Moskva želela da komunistička Jugoslavija bude satelit SSSR-a kao i sve ostale države istočne Evrope. Ovo je rezultiralo izolacijom Beograda od strane Informbiroa i diplomatskim sukobom koji je pretio da preraste u rat. Do njega, srećom, nikada nije došlo; možda zbog toga što je Jugoslavija u četiri godine rata dokazala da ju je nemoguće efikasno okupirati. Tada smo rekli istorijsko ne interesima Moskve, i postali jedna od najnaprednijih zemalja sveta.
Sankcije 1992: Izdaja
Nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini, u maju 1992. godine nepriznatoj Saveznoj Republici Jugoslaviji uvode se sankcije rezolucijom Saveta bezbednosti 757, koje su predviđale potpuni međunarodni ekonomski embargo.
Ovu rezoluciju su predložile Francuska, Velika Britanija, SAD, Belgija, Maroko i Mađarska, a izglasana je uz podršku Rusije sa 13 naprama 0.
Kina i Zimbambve su bili uzdržani.

Bombardovanje 1999: Izdaja

Rusija je za sve vreme bombardovanja pokušavala da natera Miloševića da popusti pred zahtevima NATO-a. Međutim, to što je 3. juna odlučila da otvoreno podrži Zapad i svim diplomatskim kanalima koji su joj bili na raspolaganju natera Miloševića da se preda i povuče vojsku sa Kosova, bilo je ključno za obustavu neprijateljstava i prestanak bombardovanja Jugoslavije.
Rusija nije priznala Kosovo koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, i sve vreme pruža podršku našim rukovodstvima. Zbog čega to tačno radi, i da li će to pokušati da iskoristi za svoj račun u slučaju rata u Ukrajini, pokazaće vreme. Ono što je sigurno, Moskva ne brani Srbiju jer je voli već zato što joj Srbija treba. Vreme je i da Srbija shvati šta njoj treba, i da prestane da se vodi sentimentima: kao što je to kralj Milan na teži način shvatio pre skoro 150 godina.
Kliknite za proširenje...

Nesto si VELIKO I MNOGO PRESKOČIO!
 
Poslednja izmena od moderatora:
Bokisha011:
.

Srpsko-bugarski rat: Izdaja

Srbija je ušla u rat zbog kršenja odluke Berlinskog kongresa i prisajedinjenja Istočne Rumelije Bugarskoj. Neprijatelj nas je potukao, a tokom Pirotske bitke austrougarski poslanik je od Bugara tražio obustavu neprijateljstava, rekavši da Beč neće dozvoliti da Srbija dođe u težak položaj.
Tokom pregovora u Bukureštu, Bugarska je tražila da Srbija plati ratnu odštetu, a Rusija je smatrala da su ti zahtevi opravdani, i podržala je Sofiju u tim naporima. Austrougarska je tvrdila da Srbija nema odakle da je plati, a Nemačka i Velika Britanija su stale uz Austriju u odbrani Srbije. Bugari su na kraju od ovoga odustali. (Nemojte međutim misliti da su Austrijanci na našoj strani bili zato što nas vole; ljudi su se jednostavno vodili svojim interesima, baš kao i Rusi.)
Zanimljivo je napraviti jednu malu digresiju: Srbi su tokom rata obustavili akcije na jedan dan da bi međunarodni Crveni krst mogao da pređe preko naše zemlje do neprijateljskih položaja kako bi zbrinuo ranjenike, zbog čega je u holu zgrade Crvenog krsta u Ženevi postavljena tabla sa natpisom "Budi human kao što je bila humana Srbija 1885.".

Drugi svetski rat: Tamo-'vamo

Staljin ni na koji način nije pomagao partizanski ustanak u Jugoslaviji, sve dok Crvena armija nije ušla u Srbiju. Naše tadašnje rukovodstvo želelo je da zemlja bude nezavisna, ali je Moskva želela da komunistička Jugoslavija bude satelit SSSR-a kao i sve ostale države istočne Evrope. Ovo je rezultiralo izolacijom Beograda od strane Informbiroa i diplomatskim sukobom koji je pretio da preraste u rat. Do njega, srećom, nikada nije došlo; možda zbog toga što je Jugoslavija u četiri godine rata dokazala da ju je nemoguće efikasno okupirati. Tada smo rekli istorijsko ne interesima Moskve, i postali jedna od najnaprednijih zemalja sveta.
Sankcije 1992: Izdaja
Nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini, u maju 1992. godine nepriznatoj Saveznoj Republici Jugoslaviji uvode se sankcije rezolucijom Saveta bezbednosti 757, koje su predviđale potpuni međunarodni ekonomski embargo.
Ovu rezoluciju su predložile Francuska, Velika Britanija, SAD, Belgija, Maroko i Mađarska, a izglasana je uz podršku Rusije sa 13 naprama 0.
Kina i Zimbambve su bili uzdržani.
Kliknite za proširenje...
:rotf:
дакле , од српско бугарског рата 1885 оп ла на други светски рат ? зашто си толко прелетео ?:per:

прескочио си толки период , малтене најбитнији у читавом свјету. наравно да си прескочио!
Почетком 20 вјека била су још свежа сјећања на Руско - турске ратове услед којих је Српски народ добио независност!
Е сад да се вратимо, зашто си од руско бугарског рата 1885 прескочио период до другог св рата ?
Јер се догодило нешто , да није било Русије Србија и Срби би били збрисани са карте света за вјек вјекова!
ПРЕСКАЧЕШ ПРВИ СВЕТСКИ РАТ!
ево зашто
Аустроугарска је поставила Србији ултиматум 23. јула 1914, непуних мјесец дана после атентата који је на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву извршио Србин Гаврило Принцип.
И поред уступака које су Срби учинили (Србија је прихватила 9 од 10 тачака ултиматума), формалан повод за почетак рата је била чињеница да ултиматум није испуњен у потпуности, али је рат заправо већ одавно лебдео над Европом.
Прави разлог рата биле су противречности између Сила Антанте Енглеска и Француска и Тројног пакта (Немачка, Аустроугарска и Италија), које су се бориле за сфере утицаја и покушале да изврше прерасподелу већ подељених колонија. У немачкој је крајем 19 века био привредни препород и бум у прогресу па су се немци као новопечена сила осетили битним да је време да и они добију део колача око колонија у свету.
Звецкало се оружјем свуда по европи и чекао се само повод да зарате. Само су се ѕаебали јер је тај велики рат, је и добио име јер је био дугачак и због новости у нароужању први пут се водио исцрпљујући ровоски рат са невиђеним бројем жртава до тада...

Зашто је Русија ушла у рат?​

У ноћи између 23. и 24. јула 1914. године Александар Карађорђевић је посетио Руску мисију у Београду. Из ње је тадашњи министар спољних послова Сергеј Сазонов добио телеграм следећег садржаја: „Његово Величанство ми је рекао да се све наде полажу у императора и Русију, јер само царска реч има тежину и може спасти Србију“. Император Николај II је 30. јула дао позитиван одговор, и Русија је 1. августа ушла у рат за који уопште није била спремна.
После пораза у Руско-јапанском рату (1904-1905) у Русији је покренута војна реформа, али она у тренутку када је почео светски рат није била завршена.
Русији никако тада није одговарао рат.
Али за православну братску Србију 01.08.1914 године Русија улази у рат са Аустроугарском!
Тиме су нас Руси спасили брисања са лица земље! Не би нам се траг знао!
Руско Министарство поморске флоте је 16. августа 1914. формирало Експедицију посебне намене, која се бавила организацијом и слањем војне помоћи. Ова експедиција је превозила терет Дунавом. За превоз су коришћени бродови Црноморске флоте Русије који су могли пловити реком. Углавном су то били теретни и трговачки бродови. Експедиција је ангажовала и Руско бродарство на Дунаву, а ускоро је поменуто министарство издвојило финансијска средства за набавку теретних бродова.

Све што је слато у Србију купљено је од руског новца. Баш све

Руска лука Рени (на територији данашње Украјине) била је полазиште за бродове који су превозили терет до српских градова Радујевац и Прахово, где је вршен истовар. Чувао их је специјални руски конвој за случај напада аустроугарских једница или наиласка на мине.

Прва експедиција је имала 7 пароброда и 16 теретних бродова. Носила је војну опрему за српску армију. Стигла је на одредиште 23. октобра.

Највећа могућа помоћ​

Током Првог светског рата руске трупе су у борбеним дејствима све до јесени 1917. године нанеле немачкој и аустријској армији ударац који се показао као фаталан и довео до пораза Тројног пакта и пропасти обеју империја.

Историчари износе различите податке о броју жртава учесница страшног конфликта, али је он свакако огроман. Рат је однео милионе живота војника и цивила, стотине хиљада војника су третиране као нестале без трага, стотине хиљада људи је осакаћено или остало без крова над главом.

Процентуално гледано највише је страдала Србија. Према званичним подацима из 1924. године српска армија је изгубила скоро 400.000 војника. Поред тога, огроман је био број рањених и заробљених. Услед глади, епидемија и репресија окупатора Србија је остала без 10% свог цивилног становништва, а 500.000 деце је остало без родитеља. Земља је била на ивици демографске катастрофе, чије последице, заједно са губицима у Другом светском рату, осећа и дан-данас.

закључак

Да није било Русије и њеног уласка у први св рат због Србије у прве две године рата, Србија не би извојевала највеће битке тада, о којима је свет брујао, Цер Колубара.... Са Руском помоћу у наоружању санитету и свему, успели смо да се одбрнаимо те прве две године кад смо још остали у Србији!

Иначе би нас згазили ко мраве! И избрисали би нас са лица земље и карте света! Све је то било плаћено Руским новцем!

Док су енглеска копилад (наши највећи душмани) нам продавали оружје униформе опрему одећу лијекове, док смо се залечили на крфу да би то уз огромне камате потом наплаћивали када су рпактично ставили у џеп александра...


Дакле Русија је ушлау први св рат када јој није одговарало баш никако, само због братске Србије!


Ту услугу им не можемо вратити никада! јер да није било тога ми не бисмо иѕдржали ни пар мјесеци а камоли прве две године рата.

Били би збрисани са лица земље од крволока аустроугарских!



зато ти правиш толки размак па од српско бугарског рата прескачеш све до другог св рата!


За ту услугу 1914 и уласка Русије у рат због Србије , љубави искрене према братској рпавославној земљи (никакав други разлог, рат јој није договарао у том моменту и сву помоћ је плаћала својим новцем! ) ми неможемо никада нашој сестрици Русији да вратимо!


хвала јој заваздан!


Ти да се манеш те несрсбке мантре и русофобије.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Bokisha011:
U nastavku ću navesti neke istorijske činjenice zbog kojih je stradalo jako puno civila i naravno povezani su sa Rusijom.

Ljubav, sentiment, bratstvo... Ništa od toga ne postoji u geopolitici, u kojoj se apsolutno sve vrti oko interesa koji se često menjaju iz godine u godinu. Srbija je danas okružena članicama NATO pakta i Evropske unije, baš kao što je 1941. godine bila okružena zemljama Trojnog pakta. Kobnog 27. marta te godine Srbi su rekli gromoglasno NE razumu i neutralnosti i ušli u Drugi svetski rat iz ljubavi prema Francuzima i Englezima. To je zemlju koštalo milion i po mrtvih i stotina hiljada razrušenih domova, a da ishod tog sukoba nismo mnogo promenili. On je odlučen na Istočnom Frontu i iskrcavanjem saveznika u Normandiji.
Kratak pregled naših istorijskih odnosa sa Rusijom u poslednja dva veka od kako je obnovljena moderna srpska država najbolje ilustruje koliko je pogrešno uzdati se u neku zemlju samo zato što je njen narod iste vere kao i tvoj, i iz iste indo-evropske etno-lingvističke grupe kao i tvoj. I koliko je normalno za svaku zemlju - pa i za Rusiju - da u različitim istorijskim trenucima i okolnostima menja savezništva i prilagođava svoje postupke novonastalim okolnostima. Niko ne spori da se srpski i ruski narod vole, ali to u prošlosti nije igralo nikakvu ulogu. Srbija nema drugog prijatelja osim realnosti i razuma koji je shvata.
Krenimo redom.

Prvi srpski ustanak: Prvo pomoć, na kraju izdaja

Još pre izbijanja oružane pobune protiv dahijskog terora, crnogorski vladika Petar I tražio je rusku pomoć za opštesrpski ustanak protiv Turaka, nudeći Romanovima tron obnovljenog Srpskog Carstva ali je Rusija tada bila u savezu sa Osmanlijama i nije htela da pomogne. Međutim, već naredne godine, kada je ustanak u Šumadiji počeo, ruski car je odlučio da finansijski pomogne Srbe (ne samo on; Austrijanci su nas takođe pomagali), a 1806. godine ulazi i u rat sa sultanom, koji traje sve do kobne 1812. godine.
Tada se Rusija povlači iz rata zbog Napoleonovog nadiranja ka Moskvi, prirodno stavljajući sopstvene interese iznad srpskih; Rusi potpisuju sa Otomanskim carstvom Bukureštanski mir kojim priznaju de jure vlast Turaka nad Srbijom, čime im se daju odrešene ruke. Turci ustanak konačno guše naredne jeseni, i po Srbiji ponovo seju smrt.

Drugi srpski ustanak: Rusi nisu prstom makli

Sejanje smrti traje tri godine, dok se Srbi nisu ponovo digli. Knez Miloš je nudio ruskom imperatoru Aleksandru da nas uzme pod svoju zaštitu i da nam da isti status kao Moldaviji i Vlaškoj, ali ovaj nije bio zainteresovan. Borbe su kratko trajale, a sultan je Srbima dao autonomiju. Treba ipak reći i da je Rusija Jedrenskim mirom sa Osmanskim carstvom iz 1829. godine izdejstvovala Srbiji dodatnu autonomiju i anektiranje šest nahija koje smo držali tokom Prvog ustanka (Rusija je tada takođe sa ciljem daljeg slabljenja moći Istanbula istu stvar uradila Grcima, pored onoga što je završila za sebe.)

Srpsko-turski ratovi: Pomoć, zatim iskorišćavanje pa konačna izdaja i stvaranje Velike Bugarske

Nevesinjska puška koja je odjeknula Hercegovinom zapalila je i Bosnu, a Srbija je uskočila u pomoć svojoj prekodrinskoj braći u njihovoj oslobodilačkoj borbi protiv Turaka. Tokom Prvog srpsko-turskog rata Rusija su se držala po strani, ali je iz nje dolazio veliki broj dobrovoljaca (između ostalog, tu je bio i pukovnik Rajevski, koji je Tolstoju poslužio kao uzor za Vronskog u romanu "Ana Karenjina; on je i sahranjen u Srbiji). Austrija i Rusija su se dogovorile da neće podržati stvaranje velike slovenske države na Balkanu, u slučaju raspada Turske, a Sankt Petersburg je odbio da pomogne srpske ustanike jer je već odlučio da se svom energijom posveti oslobođenju Bugarske. Kada je ratna sreća prešla na osmansku stranu, Rusija je ultimativno zahtevala obustavu neprijateljstava.
Primirje je trajalo do aprila 1877. godine, kada je Rusija objavila rat Turskoj i krenula u oslobađanje Bugarske. Pošto su ih Otomani zaustavili kod Plevne, tražili su našu pomoć i ulazak u rat, što smo mi i uradili i serijom pobeda onemogućili da Turci upute pomoć iz pravca Bosne, Albanije i Kosova prema Sofiji. Niš je oslobođen 12. janura 1878, što, pokazaće se, nije odgovaralo Rusiji koja ga je već obećala Bugarima.
Oslobađanje Kosova od strane srpske vojske prekinule su Rusija i Turska koje potpisuju Sanstefanski mir kojim Srbija, Crna Gora i Rumunija dobijaju nezavisnost a stvara se Velika Bugarska koja je uključivala pored same etničke bugarske teritorije i srpski Niš, vardarsku i grčku Makedoniju te delove Albanije. Srbijom je zavladalo snažno i javno antirusko raspoloženje, a knez Milan shvata da se "spoljna politika ne može zasnivati na opasnoj slovenskoj sentimentalnosti". Srećom po Srbiju, a na nesreću Rusije, sazvan je Berlinski kongres kojim je Bugarska vraćena u prirodne granice, a Srbija dobila niški, pirotski, toplički i vranjski okrug. Rusija je takođe podržala i okupaciju Bosne i Hercegovine od strane Austro-ugarske.
Interesantna je i jedna anegdota Stevana Sremca iz ovog perioda. Naime, odmah nakon Sanstefanskog mira knez Milan je odveo ruskog konzula do Ćele-kule i rekao mu: "Evo, ekselencijo! Kada Rusi načine još jednu ovakvu Ćele-kulu od srpskih glava, i ovu moju povrh njih metnu, tek tada će Bugari dobiti Niš!"

Finansiranje buna protiv obrenovićevskih vlasti u Srbiji

Odmah posle gušenja radikalske Timočke bune 1883. godine, manji broj buntovnika se sklonio u Bugarsku, a srpske vlasti su uskoro saznale da se sprema upad četa iz ove zemlje i Crne Gore, koje finansiraju Rusi, verovatno nezadovoljni držanjem Milana Obrenovića posle Sanstefanskog mira i blagim okretanjem Austriji.
Ova destabilizacija političkih prilika u Srbiji ipak nije pošla za rukom ruskoj diplomatiji.

Srpsko-bugarski rat: Izdaja

Srbija je ušla u rat zbog kršenja odluke Berlinskog kongresa i prisajedinjenja Istočne Rumelije Bugarskoj. Neprijatelj nas je potukao, a tokom Pirotske bitke austrougarski poslanik je od Bugara tražio obustavu neprijateljstava, rekavši da Beč neće dozvoliti da Srbija dođe u težak položaj.
Tokom pregovora u Bukureštu, Bugarska je tražila da Srbija plati ratnu odštetu, a Rusija je smatrala da su ti zahtevi opravdani, i podržala je Sofiju u tim naporima. Austrougarska je tvrdila da Srbija nema odakle da je plati, a Nemačka i Velika Britanija su stale uz Austriju u odbrani Srbije. Bugari su na kraju od ovoga odustali. (Nemojte međutim misliti da su Austrijanci na našoj strani bili zato što nas vole; ljudi su se jednostavno vodili svojim interesima, baš kao i Rusi.)
Zanimljivo je napraviti jednu malu digresiju: Srbi su tokom rata obustavili akcije na jedan dan da bi međunarodni Crveni krst mogao da pređe preko naše zemlje do neprijateljskih položaja kako bi zbrinuo ranjenike, zbog čega je u holu zgrade Crvenog krsta u Ženevi postavljena tabla sa natpisom "Budi human kao što je bila humana Srbija 1885.".

Drugi svetski rat: Tamo-'vamo

Staljin ni na koji način nije pomagao partizanski ustanak u Jugoslaviji, sve dok Crvena armija nije ušla u Srbiju. Naše tadašnje rukovodstvo želelo je da zemlja bude nezavisna, ali je Moskva želela da komunistička Jugoslavija bude satelit SSSR-a kao i sve ostale države istočne Evrope. Ovo je rezultiralo izolacijom Beograda od strane Informbiroa i diplomatskim sukobom koji je pretio da preraste u rat. Do njega, srećom, nikada nije došlo; možda zbog toga što je Jugoslavija u četiri godine rata dokazala da ju je nemoguće efikasno okupirati. Tada smo rekli istorijsko ne interesima Moskve, i postali jedna od najnaprednijih zemalja sveta.
Sankcije 1992: Izdaja
Nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini, u maju 1992. godine nepriznatoj Saveznoj Republici Jugoslaviji uvode se sankcije rezolucijom Saveta bezbednosti 757, koje su predviđale potpuni međunarodni ekonomski embargo.
Ovu rezoluciju su predložile Francuska, Velika Britanija, SAD, Belgija, Maroko i Mađarska, a izglasana je uz podršku Rusije sa 13 naprama 0.
Kina i Zimbambve su bili uzdržani.

Bombardovanje 1999: Izdaja

Rusija je za sve vreme bombardovanja pokušavala da natera Miloševića da popusti pred zahtevima NATO-a. Međutim, to što je 3. juna odlučila da otvoreno podrži Zapad i svim diplomatskim kanalima koji su joj bili na raspolaganju natera Miloševića da se preda i povuče vojsku sa Kosova, bilo je ključno za obustavu neprijateljstava i prestanak bombardovanja Jugoslavije.
Rusija nije priznala Kosovo koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, i sve vreme pruža podršku našim rukovodstvima. Zbog čega to tačno radi, i da li će to pokušati da iskoristi za svoj račun u slučaju rata u Ukrajini, pokazaće vreme. Ono što je sigurno, Moskva ne brani Srbiju jer je voli već zato što joj Srbija treba. Vreme je i da Srbija shvati šta njoj treba, i da prestane da se vodi sentimentima: kao što je to kralj Milan na teži način shvatio pre skoro 150 godina.
Kliknite za proširenje...
1. Kako to misliš da je Srbija opkoljena kad Rusija ima nuklearno oružije, koje može da dobaci na svaku tačku u svetu, a posebmo nuklearno oružije čisti sve okolo Srbije i RS ?
2. A kako to prećutkuješ da je od 1881 god do 1890 god postojala Napredna stranka koja je tako završila da ih je narod pekao na ražnju i 150 poslanika i ministara Napredne stranke je tada ubijeno jer ih je narod pekao na ražnju i stranka je ugašena jer su uz kralja Milana pokušali da prevare Srbe i okrenu leđa Rusiji ?
3. A kako to prećutkuješ da je te 1890 god kralj Milan pobegao u Beč gde su ga 1901 god pronašli Rusi i otrovali u 46-toj god ? A sina su mu Aleksandra ubili Rusi 1903 god uz pomoć Apisa, i to prećutkuješ, jer su Naprednjaci i Milan hteli da okrenu leđa Rusiji i narod im presudio uz malu asistenciju Rusije naravno.
4. A što prećutkuješ da su Amerika i Britanija bacili uranijum na Srbiju, i uranijum je i dalje tu nigde nije otišao ?
5. A što prećutkuješ da su Amerika, Britanija, Nemačka i Francuska glasale u UN da su Srbi genocidni, a Rusija, Belorusija i Kina bile protiv ?
 
Miloš38:
1. Kako to misliš da je Srbija opkoljena kad Rusija ima nuklearno oružije, koje može da dobaci na svaku tačku u svetu, a posebmo nuklearno oružije čisti sve okolo Srbije i RS ?
2. A kako to prećutkuješ da je od 1881 god do 1890 god postojala Napredna stranka koja je tako završila da ih je narod pekao na ražnju i 150 poslanika i ministara Napredne stranke je tada ubijeno jer ih je narod pekao na ražnju i stranka je ugašena jer su uz kralja Milana pokušali da prevare Srbe i okrenu leđa Rusiji ?
3. A kako to prećutkuješ da je te 1890 god kralj Milan pobegao u Beč gde su ga 1901 god pronašli Rusi i otrovali u 46-toj god ? A sina su mu Aleksandra ubili Rusi 1903 god uz pomoć Apisa, i to prećutkuješ, jer su Naprednjaci i Milan hteli da okrenu leđa Rusiji i narod im presudio uz malu asistenciju rusije naravno.
4. A što prećutkuješ da su Amerika i Britanija bacili uranijum na Srbiju, i uranijum je i dalje tu nigde nije otišao ?
5. A što prećutkuješ da su Amerika, Britanija, Nemačka i Francuska glasale u UN da su Srbi genocidni, a Rusija, Belorusija i Kina bile protiv ?
Kliknite za proširenje...
?
 
Miloš38:
1. Kako to misliš da je Srbija opkoljena kad Rusija ima nuklearno oružije, koje može da dobaci na svaku tačku u svetu, a posebmo nuklearno oružije čisti sve okolo Srbije i RS ?
2. A kako to prećutkuješ da je od 1881 god do 1890 god postojala Napredna stranka koja je tako završila da ih je narod pekao na ražnju i 150 poslanika i ministara Napredne stranke je tada ubijeno jer ih je narod pekao na ražnju i stranka je ugašena jer su uz kralja Milana pokušali da prevare Srbe i okrenu leđa Rusiji ?
3. A kako to prećutkuješ da je te 1890 god kralj Milan pobegao u Beč gde su ga 1901 god pronašli Rusi i otrovali u 46-toj god ? A sina su mu Aleksandra ubili Rusi 1903 god uz pomoć Apisa, i to prećutkuješ, jer su Naprednjaci i Milan hteli da okrenu leđa Rusiji i narod im presudio uz malu asistenciju rusije naravno.
4. A što prećutkuješ da su Amerika i Britanija bacili uranijum na Srbiju, i uranijum je i dalje tu nigde nije otišao ?
5. A što prećutkuješ da su Amerika, Britanija, Nemačka i Francuska glasale u UN da su Srbi genocidni, a Rusija, Belorusija i Kina bile protiv ?
Kliknite za proširenje...
ulaskom rusije u prvi sv rat zbog srbije njegov post pada
 
Poslednja izmena od moderatora:
Muad'Dib:
Koliko li će tema ujkani otvoriti za plakanje?

Nema Srbija ni plan u slučaju invazije vanzemaljaca, nemamo plan ni za zombi apokalipsu, pa eto nemamo plan ni za usrajinsku pobedu.
Kliknite za proširenje...
.
Ово ниси у праву.

EwSHdf7XIAUdgHF

.
 
pop80:
nemoguće je da Ukrajina pobedi
Kliknite za proširenje...
Pobeda Ukrajine bi bio pocetak raspada Rusije a to ne odgovara vecem delu sveta. Sledeci bi bio raspad Kine,raspad muslimanskog sveta i njihovog nacina zivota,podela Indije. Malo previse raspada ,zato se nece desiti.
Mada ne znam resenje,federalizacija Ukrajine?
 
zemunski kej:
Pobeda Ukrajine bi bio pocetak raspada Rusije a to ne odgovara vecem delu sveta. Sledeci bi bio raspad Kine,raspad muslimanskog sveta i njihovog nacina zivota,podela Indije. Malo previse raspada ,zato se nece desiti.
Mada ne znam resenje,federalizacija Ukrajine?
Kliknite za proširenje...
Aha, najzad se ustanovilo se da je ekskurzija u Kursk ipak suicid na veliko pa se korigovali stavovi tako da odgovaraju stvarnosti? :D

Ozbiljno, konfederalizacija ostataka bivše Ukrajine ne bi bila loše prelazno rešenje pre nego što se bude finalizovalo razmontiranje Lenjinove kreacije.
 
tajnoviti_pozadinac:
Srpska vlast uz podrsku agitprop medija i laznih opozicionih nacionalistickih intelektualaca, nacinila je kobnu gresku bacajuci sve karte na pobedu Rusije u ratu u Ukrajini. Na stranu nasi ekstremisti koji mrze Vucica jer nije poslao VS da se pridruzi Putinovoj agresiji (to su isti oni koji su glasali protiv Milosevica jer nije pobio 4.5M "ustasa", 2M "Balija" i 1.5m "Siptara, ali su mu na kraju ipak oprostili jer ih je dovoljno pobio i zavrsio u Hagu) srpski drzavni vrh u obe vecinski srpske drzave sve je karte bacio na pobedu Rusije kao vec gotovu stvar. Dzabe su bile iznenadjujuce procene srpskih bezbednosnih sluzbi da stvar nece ici tako lagano, zato je Vucicev pobratim Vulin instaliran da se obracuna sa profesionalnom i zaista patriotskim (ne rusopatofilnim) bezbednjacima. Iako vise volim Rusiju i uvek navijam i na sportskim takmicenjima za njih kada igraju portiv Ukrajine, u ovom ratu navijam za Ukrajinu jer je Rusija izvrsila brutalnu i zlocinacku akciju. U 21. veku ici unaokolo i anektirati teritorije je van svake pameti. Da su nam sto puta braca, to je neoprostiv greh. Jedini razlog zbog kojeg licno ne bih bio nesrecan da Rusija zaista nekim cudom pobedi je taj sto bi Srbiji i RS bilo lakse, jer su se postavile tako da svoje interese projektuju na pobedi Rusije.

Ovo nije tema o emocijama koga vise volimo i za koga "navijamo", ko je zrtva, a ko agresor. Ovo je tema o nemanju plana za dugacije ishode. Koliko je srpski drzavni vrh neozbiljan i apa-drapa, identicno kao 90ih. Dodik se ponasa kao Martic, a Vucic kao Milosevic. Da li je moguce da srpska drzava nema izlaznu strategiju po tackama? Sta ako pobedi Ukrajina, sta ako Zapad dobije sada jos vise dominacije? Nema veze, cak i da Rusiji ide dobro i da su sanse za UKR pobedu 1%, pametna drzava i pametna vlast koja iskreno brine o buducnosti svoga naroda mora da ima odgovore za svaka potencijalna resenja situacije. Planove A, B, C, D. Nama je samo plan da ce Rusija (neko drugi, dakle) resiti sve nase probleme. Oni kada pobede, "a pobedice jer je Bog na njihovoj strani", tada ce Srbija povratiti Kosovo, RS ce biti nezavisna, Crna Gora se ponovo pripaja Srbiji, a RSK dobija autonomiju u Hrvatskoj.

Mozete biti zagrizeni rusofil, pa i rusopatofil, ali da nemate strategiju sta raditi ukoliko Ukrajina pobedi i Rusija totalno kolabira - nema se vise sta reci osim da takve treba drzati sto dalje od mesta na kojima se donose odluke
Kliknite za proširenje...

Šta bez plana?

Srbija je osudila agresiju Rusije; glasala je za sve rezolucije osude. Sankcioniše ljude koji odlaze tamo da se bore protiv Ukrajine. U Srbiji se oduzimaju zastave Donbasa ljudima koji mašu negde na javnom mestu.

Srbija u značajnoj meri vojno opskrbljava Ukrajinu municijom i indirektno naoružanjem. Za to je dobila i pohvale od Zelenskog lično.

Mislim da je jasno da u slučaju pobede Ukrajine Vučić može da izađe i da priča kako je (naravno, kao i uvek pod njim) i Srbija pobedila.

Naravno, bez obzira na određenu euforiju zbog ofanzive u Kursku, pobeda Ukrajine se još ne nazire...
 
Q. in perpetuum hibernum:
Šta bez plana?

Srbija je osudila agresiju Rusije; glasala je za sve rezolucije osude. Sankcioniše ljude koji odlaze tamo da se bore protiv Ukrajine. U Srbiji se oduzimaju zastave Donbasa ljudima koji mašu negde na javnom mestu.

Srbija u značajnoj meri vojno opskrbljava Ukrajinu municijom i indirektno naoružanjem. Za to je dobila i pohvale od Zelenskog lično.

Mislim da je jasno da u slučaju pobede Ukrajine Vučić može da izađe i da priča kako je (naravno, kao i uvek pod njim) i Srbija pobedila.

Naravno, bez obzira na određenu euforiju zbog ofanzive u Kursku, pobeda Ukrajine se još ne nazire...
Kliknite za proširenje...
O kakvim to pobedama Ukra? Naoružavanjima? AV inače snabdeva Izrael artiljerijskom municijom, a pošto se za svaku kritiku bilo koga po tom pitanju ide u apsolutnu nemilost onda ostaje Ukropistan i slike municije Made in “BiH.”
 
tajnoviti_pozadinac:
Srpska vlast uz podrsku agitprop medija i laznih opozicionih nacionalistickih intelektualaca, nacinila je kobnu gresku bacajuci sve karte na pobedu Rusije u ratu u Ukrajini. Na stranu nasi ekstremisti koji mrze Vucica jer nije poslao VS da se pridruzi Putinovoj agresiji (to su isti oni koji su glasali protiv Milosevica jer nije pobio 4.5M "ustasa", 2M "Balija" i 1.5m "Siptara, ali su mu na kraju ipak oprostili jer ih je dovoljno pobio i zavrsio u Hagu) srpski drzavni vrh u obe vecinski srpske drzave sve je karte bacio na pobedu Rusije kao vec gotovu stvar. Dzabe su bile iznenadjujuce procene srpskih bezbednosnih sluzbi da stvar nece ici tako lagano, zato je Vucicev pobratim Vulin instaliran da se obracuna sa profesionalnom i zaista patriotskim (ne rusopatofilnim) bezbednjacima. Iako vise volim Rusiju i uvek navijam i na sportskim takmicenjima za njih kada igraju portiv Ukrajine, u ovom ratu navijam za Ukrajinu jer je Rusija izvrsila brutalnu i zlocinacku akciju. U 21. veku ici unaokolo i anektirati teritorije je van svake pameti. Da su nam sto puta braca, to je neoprostiv greh. Jedini razlog zbog kojeg licno ne bih bio nesrecan da Rusija zaista nekim cudom pobedi je taj sto bi Srbiji i RS bilo lakse, jer su se postavile tako da svoje interese projektuju na pobedi Rusije.

Ovo nije tema o emocijama koga vise volimo i za koga "navijamo", ko je zrtva, a ko agresor. Ovo je tema o nemanju plana za dugacije ishode. Koliko je srpski drzavni vrh neozbiljan i apa-drapa, identicno kao 90ih. Dodik se ponasa kao Martic, a Vucic kao Milosevic. Da li je moguce da srpska drzava nema izlaznu strategiju po tackama? Sta ako pobedi Ukrajina, sta ako Zapad dobije sada jos vise dominacije? Nema veze, cak i da Rusiji ide dobro i da su sanse za UKR pobedu 1%, pametna drzava i pametna vlast koja iskreno brine o buducnosti svoga naroda mora da ima odgovore za svaka potencijalna resenja situacije. Planove A, B, C, D. Nama je samo plan da ce Rusija (neko drugi, dakle) resiti sve nase probleme. Oni kada pobede, "a pobedice jer je Bog na njihovoj strani", tada ce Srbija povratiti Kosovo, RS ce biti nezavisna, Crna Gora se ponovo pripaja Srbiji, a RSK dobija autonomiju u Hrvatskoj.

Mozete biti zagrizeni rusofil, pa i rusopatofil, ali da nemate strategiju sta raditi ukoliko Ukrajina pobedi i Rusija totalno kolabira - nema se vise sta reci osim da takve treba drzati sto dalje od mesta na kojima se donose odluke
Kliknite za proširenje...

Sta ce ti plan za nesto sto je nemoguce?
Problem je u tome sto kvinsliska vlast u Srbiji nema plan u slucaju
pobede Rusije i oslobodjenja Srbije od Anglo-Hazarskog okupatora.
:D
 
Poslednja izmena od moderatora:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Straks92
  • Anketa
Rat u Ukrajini (35)
760 761 762
Odgovora
19.046
Pregleda
676.415
Djura Nikolajevic
D
tab503
Rat u Ukrajini i novine
2 3 4
Odgovora
80
Pregleda
2.455
Gedeon
G
B
Izbori u Austriji: Pobeda "krajnje-desnice", pro-srpske opcije
Odgovora
22
Pregleda
484
PA8
PA8

Back
Top