Kratka istorija i evolucija knjige

[Lada]

Da li ste se nekad zapitali kada je nastala prva knjiga, odnosno prvi pisani redovi?

Ljudi su pre pisanja morali da čuvaju sve informacije u glavi. Zato je pisanje izmišljeno, zar ne? Da ne bismo morali baš sve da pamtimo? Pisanje je osmišljeno kako bi se sačuvale informacije, kako bi se prenele drugima, a tek kasnije je ono postalo sredstvo ličnog izražavanja.

Koliko god usmena priča ili predavanje - sa kolena na koleno - bilo uspešno, ono nije dovoljno da sačuva svo ljudsko iskustvo. Pamćenje bledi i ljudi jednostavno zaboravljaju. Kako bi se moglo pisati, trebalo je izumeti pismo ali i materijal na kom će se pisati. Istorija knjige stara je više od 7 000 godina. Tokom vremena je menjala svoj oblik, zavisila je od materijala od kog je bila izrađivana, ali i od načina pisanja i kopiranja materijala. Pribor za pisanje se takođe menjao kroz istoriju.

 

[Lada]

Prve knjige su se pojavile na Istoku. One najstarije, kineske knjige napravljene su od bambusovih daščica, da bi ih kasnije zamenili svici od svile. Stari Egipćani su pisali na drvenim i kamenim pločama, a potom na svicima od papirusa. Najduži sačuvani papirus bio je dugačak 19,5 metara i imao je 116 stupaca.

Stari Grci i Rimljani su za kratke beleške, za trgovačke obračune ili za pisanje školskih zadataka koristili drvene ili voštane ploče. Dve ploče su se vezale, kako bi formirale svesku. Ubrzo je pergament poprimio oblik voštane tablice.

Najstariji kožni uvez imalo je koptsko sveto pismo iz 6. veka.

Početkom 16. veka, knjige su počele da liče na knjige kakve danas poznajemo.

Nakon Gutenbergovog izuma, štamparske mašine, 1430. godine, došlo je do eksplozivnog širenja znanja.

Do 19. veka svi poslovi oko izrade, odnosno štampanja knjiga obavljali su se ručno, međutim danas sve to obavljaju mašine.

 

[Mita Komita]

Najstarija pisana literatura potiče iz Mesopotamije. Sumerska civilizacija je prva razvila pismenost oko 3400. godine P.N.E. kada su počeli da prave oznake na glinenim pločicama u pismu poznatom ka klinasto.

Njihovi tekstovi obično su se sastojali od ekonomskih i administrativnih dokumenata, ali do trećeg milenijuma pre Hrista, sumerski pisari su takođe kopirali eseje, himne, poeziju i mitove.

Dva njihova najstarija poznata književna dela su

"Himna Keš hrama",

datirane otprilike na 2600. godina P.N.E. je drevna oda Kešovom hramu i božanstvima koja su ga naseljavala.

"Uputstvo za Šuruppak"

datirana na 2600-2500 godine P.N.E. je delo "mudrosti književnosti" koje poprima oblik mudrih saveta koji se navodno od sumerskog kralja Šuruppaka predaju njegovom sinu Ziusudri.

Jedna od Šuruppakovih poslovica upozorava dečaka da "ne donosi presudu kada piješ pivo". Drugi savetuje da "srce pun ljubavi održava porodicu; srce koje mrzi uništava porodicu."

 

[Mita Komita]

Najstarija poznata izmišljena priča (fikcija) u istoriji je verovatno "Ep o Gilgamešu", mitska pesma koja se prvi put pojavila već u trećem milenijumu pre Hrista.

​

Priča prepuna avantura usredsređena je na sumerskog kralja po imenu Gilgameš koji je opisan kao trećina čoveka i dve trećine boga. Tokom teksta ispisanog na dvanaest glinenih tableta, on kreće na klasično putovanje heroja koji ubija čudovišta, trlja laktove sa bogovima i traži ključ besmrtnosti – a sve to sa predvidljivo tragičnim rezultatima.

Ep o Gilgamešu počeo je kao serija sumerskih pesama i priča koje datiraju iz 2100. godine pre Hrista ali je najkompletnija verzija napisana otprilike u 12. veku pre Hrista. od strane Vavilonaca. Priča je kasnije izgubljena za istoriju negde nakon 600. godine pre Hrista, sve dok sredinom 19. veka arheolozi nisu iskopali kopiju blizu Mosula u Iraku. Od tada se ovaj ep star 4.000 godina slavi kao temeljni tekst u svetskoj književnosti.

Еп о Гилгамешу - ћирилица
Ep o Gilgamešu - latinica