Kratka istorija fotografije

[Nina]

Fotografija se može definisati na dva načina, kao umetnička disciplina i kao medij koji se dobija delovanjem svetlosti na površinu koja je osetljiva na nju.
Fotografisanjem beležimo zanimljive momente, trenutke za pamćenje, a školovani fotografi bave se detaljima kao što su boje, linije, ekspozicija, uglovi i perspektive fotografisanja.

Kamera opskura – kako je sve počelo
Ne možemo pisati o istoriji fotografije bez pomena optičkog aparata – kamere opskure, koji se još naziva i mračna komora ili tamna soba. Ovaj izum je nekoliko vekova intrigirao poznate filozofe, umetnike i naučnike koji su pokušavali da objasne raznovrsne svetlosne fenomene, a upravo mračna komora je osnova za sve današnje kamere.

Može se reći da su Platon, a kasnije i Aristotel zagrebali suštinu i opisali pojavu sličnu onoj po čijem principu danas funkcioniše foto-aparat. Istorijski podaci o izumitelju kamere opskure nisu sasvim potvrđeni, te postoje raznovrsni podaci o mnogim značajnim ličnostima srednjeg veka i renesansnog perioda kojima se pridaju zasluge za ovo impozantno otkriće.

Istaći ćemo da se pored različitih tvrdnji za izumitelja kamere opskure smatra arapski naučnik Alhazen (Ibn al Haitama). U renesansnom periodu, kameru opskuru koristili su mnogi naučnici, ali i slikari koji su upotrebljavali ovo pomagalo u kreranju umetničkih dela, posebno prilikom crtanja pejzaža i velelepnih gradskih trgova.
Osnovni izgled kamere opskure je u vidu kutije (ili sobe) sa jednim otvorom na kraju, a unutrašnji zidovi obojeni su crnom bojom, te ne dopuštaju odraz svetlosti, tako da se svetlosni zraci koji uđu kroz rupicu projektuju na zadnji zid komore.
Upravo istraživanjem i unapređivanjem principa kamere opskure nastala je prva fotografija.

 

[Nina]

Razvoj fotografije tokom 19. i 20. veka
Prva fotografija pejzaža naslata je davne 1826. godine. Verovali ili ne, bilo je potrebno 8 sati kako bi se mutna slika pojavila na papiru, a na njoj je prikazana kuća u malom selu na istoku Francuske. Autor ove fotografije je Žozef Nisefor Nijeps, hemičar amater.

Izuzev Nijepsa, pomenućemo još dva pionira fotografije. Luj Mande Dager usavršio je Nijepsov način fotografisanja, a njegovo otkriće poznato pod nazivom dagerotipija predstavljeno je 19. avgusta 1839. godine pred francuskom Akademijom nauka. Ovaj dan obeležava se kao rođendan fotografije i proslavlja se u čitavom svetu. Luj Dager je takođe zaslužan za prvu fotografiju čoveka.

Ne smemo izostaviti Vilijama Henrija Foksa Talbota, engleskog pronalazača koji je pomoću kamere opskure primenio drugačiji postupak kreiranja fotografije, te postavio osnove onoga što poznajemo kao negativ.

Talbot je 1835. godine primenio postupak koji se naziva kalotipija ili talbotipija. U kameru opskuru postavio je papir prekriven srebrnim hloridom i načinio negativ od kojeg se može dobiti bezbroj pozitiva.

Fotografija kao medij zaintrigirala je umetnike iz muzičkih i likovnih oblasti, ali i naučnike poput fizičara, hemičara, matematičara, što umnogome govori o njenom značaju i uticaju na čitavo čovečanstvo.

Tadašnji naučnici bavili su se pitanjem kako da što duže održe fotografiju na papiru, bez bojazni da će izbledeti, a prva fotografija u boji nastala je 1861. godine, za čiji nastanak je zaslužan Džejms Klerk Maksvel.

Razvojem fotografije tokom godina, vreme ekspozicije se smanjuje i tehnike se menjaju i unapređuju. Pomenućemo još jednu značajnu godinu u istoriji ovog medija – 1888. Upravo to je godina kada je svetski poznata kompanija Kodak proizvela prvu kameru za široku upotrebu.

Američka kompanija Kodak i belgijsko-nemačka kompanija Agfa će tokom 20. veka predstavljati lidere u ovoj oblasti, a prvi film u boji je predstavio upravo Kodak, tek 74 godine nakon nastanka prve fotografije u boji – 1935. godine

 

[Nina]

Fotografija danas – kako je evoluirao svetlopis

Kraj dvadesetog veka doneo je jednu značajnu promenu u svetu fotografije – digitalnu fotografiju. Upravo taj događaj doprineo je masovnom razvoju fotografije kao medija, ali i grane umetnosti, te je veliki broj ljudi pronašao inspiraciju u kreiranju večnih uspomena ispred objektiva foto-aparata.

Danas se na fotografijama može pronaći gotovo sve, od kućnih ljubimaca, preko slika hrane, pejzaža, znamenitosti u određenom gradu, pa do umetničkih portreta dece i odraslih.

Retko ko će nakon fotografisanja koje traje nekoliko milisekundi pomisliti na to kako je nekada bilo potrebno stajati znatno duže ispred objektiva kako bi se načinio svetlopis. Ono što fotografiju čini toliko značajnom umetničkom disciplinom jeste njena istorija i neverovatan napredak kroz vekove.link

Poslednja fotografija Titanika

 

[prvepruge]

Kraj dvadesetog veka doneo je jednu značajnu promenu u svetu fotografije – digitalnu fotografiju. Upravo taj događaj doprineo je masovnom razvoju fotografije kao medija, ali i grane umetnosti, te je veliki broj ljudi pronašao inspiraciju u kreiranju večnih uspomena ispred objektiva foto-aparata.

To je daleko najznacajnija pojava od Nijeps/Dager hemijskog procesa na fotoosetljivoj ploci. Pojava koja je omogucila bas masovno koriscenje fotografije, prvo digitalnim fotoaparatima a zadnjih 15-20 godina i sveprisutnim kamerama na mobilnim telefonima. Danas i babe u najzabitijim selima Avganistana, Sudana ili Perua skljocnu fotografiju na svom krshomiju i posalju je viberom/whatsupom deci ili unucima na drugoj polovini kugle.

 

[Nina]

Meni je to super..da je fotografija dostupna svima

 

[vučji čopor]

Ја сам старомодан па ми телефонска фотографија не прија

 

[prvepruge]

Ја сам старомодан па ми телефонска фотографија не прија

Ja sam poceo jos u osnovnoj skoli sa razvijanjem fotografije, skola je bila nova (krajem '70-tih) pa je u okviru kabineta za tehnicko imala i fotolaboratoriju za razvijanje. Nastavnik tehnickog nas je pustao da razvijamo nase filmove te sam ja cesto koristio caletovu Smenu 8 i mastao da imam Praktiku ili Pentax.
Tu svoja mastanja sam ostvario tek nekih 35-40 godina kasnije, kupio sam i Praktiku 1000 i Pentax Spotmatic iz tih godina ali sve manje je mesta gde mozes kupiti film i razviti ga kasnije.

Da ne bude zabune, digitalne fotoaparate imam vec 25+ godina, danas imam i neku malo ozbiljniju opremu a i telefon biram na osnovu kvaliteta kamere a ne necga drugoga. Jer mora se ukljuciti u trenutak u kom zivis.

 

[vučji čopor]

Ja sam poceo jos u osnovnoj skoli sa razvijanjem fotografije, skola je bila nova (krajem '70-tih) pa je u okviru kabineta za tehnicko imala i fotolaboratoriju za razvijanje. Nastavnik tehnickog nas je pustao da razvijamo nase filmove te sam ja cesto koristio caletovu Smenu 8 i mastao da imam Praktiku ili Pentax.
Tu svoja mastanja sam ostvario tek nekih 35-40 godina kasnije, kupio sam i Praktiku 1000 i Pentax Spotmatic iz tih godina ali sve manje je mesta gde mozes kupiti film i razviti ga kasnije.

Da ne bude zabune, digitalne fotoaparate imam vec 25+ godina, danas imam i neku malo ozbiljniju opremu a i telefon biram na osnovu kvaliteta kamere a ne necga drugoga. Jer mora se ukljuciti u trenutak u kom zivis.

Не мора у свему

 

[prvepruge]

Не мора у свему

Naravno, to je licni izbor.

Razvijes film, skeniras slajd i tako digitalizujes fotografiju?

 

[Nina]

Ја сам старомодан па ми телефонска фотографија не прија

Meni je tako bilo u početku...ali sam se navikla i jednostavnije mi je..mada i dalje volim da ponesem fotoaparat i sa njim fotkam

 

[prvepruge]

Imam stari point and shoot fotoaparat Canon Sx-200 iz 2009-te mislim, u to vreme je bio odlican za dzep, pa ga vadis kad ti zatreba.
No, pre manje od 2 godine sam poredio fotografije napravljene sa njim i sa telefonom Pixel 8 pro. U isto vreme, na istom mestu, sa istim osvetljenjem. Telefon pravi bolje fotografije, sa manje shuma, prirodnijim bojama, vidljivo na prvi pogled.

No, imam i Sony a-6700 sa par razlicitih objektiva (telefoto, macro), njega nosim kada treba ozbiljno da fotografisem. To je svemirski brod u odnosu na fotografije sa telefona. I bice uvek jer na telefon ne mozete da nakacite optiku.

 

[vučji čopor]

Када говоримо о фотографији подразумева се учење без обира да ли ради о аналогној или дигиталној .Ко фотгрфисања телефоном то није случај

 

[prvepruge]

Када говоримо о фотографији подразумева се учење без обира да ли ради о аналогној или дигиталној .Ко фотгрфисања телефоном то није случај

Pazi kad na telefonskim kamerama imas takodje softwerske kamere koje rade u Manual, P, S, A modu pa imas potpunu kontrolu na blendi, iso...
Laica razradjuje software i hardware za Xiaomi telefone, Hasselblad za Oppo, Zeiss za Vivo itd. Izgleda da slabije pratis sta se desava na trzistu telefona.

 

[vučji čopor]

Pazi kad na telefonskim kamerama imas takodje softwerske kamere koje rade u Manual, P, S, A modu pa imas potpunu kontrolu na blendi, iso...
Laica razradjuje software i hardware za Xiaomi telefone, Hasselblad za Oppo, Zeiss za Vivo itd. Izgleda da slabije pratis sta se desava na trzistu telefona.

Све је то тачно али семени поставља питање ЗАШТО.Већина корисника мобилних телефона не користи нити зна да користи то што има и дебело је платио

 

[prvepruge]

Све је то тачно али семени поставља питање ЗАШТО.Већина корисника мобилних телефона не користи нити зна да користи то што има и дебело је платио

Sem toga sto ne ume da koristi kameru taj mobilni koriste i kao telefon i kao tablet. A ja uvek podjem od toga da koriscenje fotoaparata nije spejs shatle nauka, to i idiot moze da nauci ako ga interesuje. Drugi par opanaka je sto mnogi ljudi to smatraju gluposcu, dovoljno im je da okinu na auromatici i svi zadovoljni.

 

[Жижи]

Када говоримо о фотографији подразумева се учење без обира да ли ради о аналогној или дигиталној .Ко фотгрфисања телефоном то није случај

Lepota je u tom kad nameštaš sam ekspoziciju.
Ovo, telefonom, zovem škljocanje.
I moj prvi aparat bio je stara Smena 8,ali sam obožavala Yashiku. Široki film
Onda Nikon i Canon. Ali to je već bila viša tehnologija. Previše profi za mene. I preskupo.

 

[prvepruge]

Lepota je u tom kad nameštaš sam ekspoziciju.
Ovo, telefonom, zovem škljocanje.
I moj prvi aparat bio je stara Smena 8,ali sam obožavala Yashiku. Široki film
Onda Nikon i Canon. Ali to je već bila viša tehnologija. Previše profi za mene. I preskupo.

Naravno, krajem tih 70-tih i pocetkom 80-tih je bilo nemackih i japanskih fotoaparata i u SFRJ ali to su imali profesionalci ili imucniji ljudi koji su to kupovali negde u Evropi. No, bilo je i dostiznije opreme za nas obican svet a iz DDR-a ( Praktika i K.Z.Jena) i SSSR-a (Smena, Zorki, Jupiter). I tad je narod bio raslojen.