Quantcast
  • Blog je internet dnevnik u kome autor iznosi svoja razmišljanja na neku temu. Molimo vas da se pridržavate Pravilnika Bloga.

КРАТАК ОСВРТ НА ЈЕДНУ ЕПИЗОДУ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
509
КРАТАК ОСВРТ НА ЈЕДНУ ЕПИЗОДУ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ

Ово је прича о једној епизоди у кинематографији бивше нам Југе, епизода која нам је је уз неке филмове тзв црног таласа оставила и неке добре филмове.
И прича о извјесном Хајрудину Шиби Крвавцу. Режисеру који је знао знање и који се родио у погрешно вријеме.

Несрећа тог нашег времена је насљеђе једне бурне епохе, код нас праћене и идеолошким сукобом. Од сљедбеника идеологије која је побиједила, оно најбоље, а како то и бива увијек, изгинуло је у рату. Оно што је ваљало и претекло, скончало је на једном егзотичном острву знаном као Голи Оток.
Хајрудин Шиба Крвавац како то и бива обично са људима који држе до себе и својих увјерења, није се на вријеме "прешалтао", нагињао је погрешној опцији у тим годинама, уз наравно допринос жбирова који су тако елиминисали оне боље од себе, и уграбили им позиције, и провео неко вријеме на "преваспитавању" на поменутом острву.

У тако постављеном систему вриједности, позиције су уграбили подобни медиокритети, бескрупулозни, склони интригама и ту се негативна селекција подразумијевала.
И у филму. Пуцали су деценијама те тзв партизанске филмове, идеолошки обојене, а да би били што упечатљивији, за улоге тих "злоћа", мрских четника, бирали би ликове мрачног и суровог изгледа. Пуно се улагало у те филмове, пара није смјело фалити, но како то и бива са филмовима гдје је примарна пропагандна сврха, у правилу су безвриједни. Наравно не сви.

Ипак, заломио би се и понеки добар, по мени понајбољи од тих тзв партизанских филмова снимљених у тим временима је филм Вртлог (1964)
Ту је шансу након година снимања документараца напокон добио и Шиба Крвавац. Трилогија, а једна прича приказује и компликован однос оца четника (којег глуми Павле Вујисић) и сина партизана, филм који одсликава сву трагедију тог времена и ту нашу несрећу. Као такав неподобан, бјеше дуго оно што кажу "бункерисан". а Шибу су подсјетили на његову ибеовску прошлост.

Дали су му још једну пансу, али да припази. И Шиба мијења приступ. Наредним филмовима ("Диверзанти (1967)". "Мост (1969)", "Валтер (1972)", Партизанска ескадрила"), тако из нехата настао је поджанр који је неко назвао југо-вестерн.
Можда рогобатно, но није грешка, то је то, нема ту идеолошког приступа, задатог калупа да се оцрне обавезне злоће, четници, ови, они, јок, филмови гдје је приоритет на драматургији, глорификација храбрости, оданости, посвећености циљу, гдје позитивци, увијек досјетљиви готивни мангупи зајебу те негативце. Идеолошку позадину мијења сукоб моралних начела, унутрашња преиспитивања, занимљиви обрти, нема "празних ходова" и непотребних сцена, и то су били заиста добри филмови.
Поприлично Шиба "вуче" на Серђа Леонеа, покушали су још неки слиједити тај калуп, нису успјели.

Данас имамо најаве да се уради римејк неких од тих филмова, но то је једноставно лоша идеја.
Као што би римејком филма Добар, рђав, ружан (1966) готово извјесно оскрнавили ово ремек дјело филмске умјетности, и овдје би копија оригинала била оно што обично бива, блиједа копија.
Ти филмови припадају том времену, као што је то вријеме плусквамперфект, прошло је и вријеме таквих филмова.
 
Top