Kraljevina Srbija

Za kakvo ste drzavno uredjenje Srbije?

  • Republika

  • Monarhija


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Evo tog posta od pre godinu dana:

aleks1:
Ево како један од највећих балканских писаца, сликовито описује муслимане из Босне и њихов (и његов) идентитетски проблем:

"Дервиш и смрт" од Меше Селимовића
Меша Селимовић о муслиманима из Босне

Најзамршенији људи на свијету.
Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама.
До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо.
Али нисмо постали ни нешто друго.
Стали смо на пола пута, забезекнути.
Не можемо више никуд.
Отргнути смо, а нисмо прихваћени.
Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.
С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења.
Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мрзњом.
Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо.
Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње.
А све се плаћа па и ова љубав.
 
A posto je i Mesa Selimovic jedan od retkih Srba-muslimana koji je imao hrabrosti da pogleda istini u oci evo i njegovog govora kojim se 3.11.1976. godine, obratio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pismom sledeće sadržine:

"Još u vrijeme kada se počelo javljati pitanje kojoj od jugoslovenskih literatura pripadaju pojedinii pisci srpskohrvatskog jezika, ja sam u više navrata pokušavao da se oduprem svakom uprošćenom razvrstavanju književnih stvaralaca prema nacionalnom, republičkom ili čak, pokrajinskom osnovu. Činilo mi se da su pisci i njihova dela nezaštićeno izloženi vanknjiževnim insistiranjima - svejedno da li nas neko prinudno izdvaja iz jedne, ili naknadno premješta u drugu, teritorijalnu književnost. U jednoj prilici bio sam prinuđen i da lično, napismeno, potvrdim ispravnost postupka istoričara književnosti koji me je uvrstio u svoju knjigu o poslijeratnoj srpskoj knji-ževnosti.

Bilo je to, u stvari, izlišno, jer je 1972. godine, u biblioteci "Srpska književnost u sto knjiga" izašao i moj roman "Derviš i smrt"! U Uređivačkom odboru, koji je vršio izbor pisaca za tu zajedničku ediciju najstarijih i najuglednijih izdavača kod nas, Matice srpske i Srpske književne zadruge - nalazile su se i najpozvanije ličnosti da određuju ne samo estetsku vrijednost, već i književnu pripadnost jednog pisca. Bio sam veoma srećan što sam se, na taj način, našao na pravom mjestu.

Kako u našim književnim prilikama naglo dolazi do novih momenata i olakih odluka, a ja ne mislim mijenjati ni svoja uvjerenja, ni stečeno mjesto u književnosti kojoj pripadam - može se dogoditi da ja, ili moja porodica, i dalje budemo izlagani neprijatnostima nečijih upornosti i nerazumijevanja. Da bih zašti-tio svoj lični i književni integritet, ja se obraćam Srp-skoj akademiji nauka i umetnosti, čiji sam redovni član, s molbom da se u njoj nađe i sačuva ova moja pismena izjava.

Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem. Znali su to, uostalom, oni članovi Uređivačkog odbora edicije "Srpska književnost u sto knjiga", koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i sa mnom su zajedno u Odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić, Boško Petrović.

Nije, zato, slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim autobiografskim podatkom.

S poštovanjem i zahvalnošću, Meša Selimović.
 
Пријатељу, да су се задржали на промени индетитета - ни по јада!
Али они су наставили са самообмањивањем тако што су дали све од себе да се издају за аутентичне док су сународнике представљали као мање вредне, недостојне живота.
Па и Синан- паша је рођен као Србин, није ваљда да га је Свети Сава погледао попреко?!
С друге стране, етнички Турци нису ни имали намеру да исламизују све Србе, из крајње практичних разлога, док су изламизоване и даље сматрали за нетурско живље - из крајње разумних разлога.
 
PAC-PAC:
Пријатељу, да су се задржали на промени индетитета - ни по јада!
Али они су наставили са самообмањивањем тако што су дали све од себе да се издају за аутентичне док су сународнике представљали као мање вредне, недостојне живота.
Па и Синан- паша је рођен као Србин, није ваљда да га је Свети Сава погледао попреко?!
С друге стране, етнички Турци нису ни имали намеру да исламизују све Србе, из крајње практичних разлога, док су изламизоване и даље сматрали за нетурско живље - из крајње разумних разлога.


Ok, slazem se. Naravno da oni pocinju sami sebe da obmanjuju u sve to dovodi do gubljenja nacionalnog identiteta i na kraju do mrznje medju nekadasnjim sunarodnicima.
A da prvo pocinju da ih popreko gledaju Srbi koji su ostali dosledni svoje vere do kraja, svedoci ti Gorski vijenac u kome je centralno pitanje sta da se radi sa Poturicama.
 
Што се мене тиче није то централно питање.
Његош је мој омиљени писац, мада га ја најмање гледам као таквог.
Он је читавог живота обрађивао један феномен - издају.
У Горском Вијенцу је истрага Потурица само повод да би се преиспитала издаја која је свеприсутна у српском народу, како код декларисаних тако и код криптоиздајника.
Видео човек међ' каквима живи.

Има тих момената у Горском Вијенцу кад се види да су неки Срби издају Српства спустили на лични ниво и трко је злоупотребљавају.

И даље стоји чињеница да је код рассрба мржња била на групном плану док се код Срба јавља периодично и на личну иницијативу.
Ипак је то велика разлика која има логично објашњење.
Срби нису морали да доказују аутентичност групе којој припадају док са исламизованим Србима то није био случај.
Чак је и Селимовић због притиска унутар заједнице исламизовцаних Срба морао да доказује да је Србин.
Е то је тек апсурд - да доказујеш да ниси ништа које глуми нешто већ нешто које по својој природи ни нема потребу за самодоказивањем, па самим тим ни глумом.

Не можемо ни да замислимо како му је било.
 
Jako konstruktivan dijalog i veoma interesantan...
Zanima me sta mislite zasto je to tako, zasto se nacija i religija poistovecivala i tako svesno odbacivali Srbi ostalih religijskih opredeljenja nazalost ovo je prostor gde je doslo do velikih sukoba raznih kultura pa samim tim i religija, smatram da smo upravo mi koji zivimo na ovim prostorima zrtve takvih sudara (kulturnih)...
 
Moj stav je da mi upravo placamo cenu te verske iskljucivosti, slican situaciju imaju i Jevreji.Isti slucaj ce imati i Hrvati, doduse oni prihvataju muslimane kao Hrvate, sam A.Pavelic ih je nazvao 'cvijecem hrvatskoga roda'.Ali i dalje ostaje pitanje da li smo trebali da priznamo za Srbe katolike i muslimane?Da smo to uradili mozda i ne bi bilo svih ovih ratova.Ali sa druge strane opet mi nesto govori da smo pravilno postupili, jeste da je cena velika i da se jos uvek placa ali vreme ce pokazati, mozda tamo negde gore postoje pravda i istina!?U svakom slucaju nismo dozvolili da taj nas svetosavski duh moze svako da nosi.Upravo su ti pounijaceni i poturceni Srbi bili oni koji u pravili najvise zloga pravoslavnima.Ne postoji dzabe izreka:Poturica gori od Turcina!
 
Hm! Verska iskljucivost potice upravo od zlocina koje su Srbi( prelaznici u druge vere) pocinili nad Srbima koji su ostali verni tradiciji a ne obratno! Ti Srbi su prvo i morali kao izvestan test vernosti stranom elementu da se dokazu i pokazu upravo ubijajuci sopstven narod sto su oni vrlo divljacki i cinili!!! Otuda to podozrenje i netrpeljivost! Ni zbog cega drugog! Dakle pogresan je stav po kojem smo mi prvo mrzeli preobracenike pa su nam se oni posle svetili, vec naprotiv, prvo su sa njihove strane krenuli zlocini nad nama koji su kasnije izazvali ogromno PODOZRENJE u pravoslavnom narodu od tih poturica ili katolika( ustasa) !!!
 
Mogu li i ja malo da se umesam u ovu raspravu?
a) Zato sto je po onim prvim Krstaskim ratovima, ako ni po cemu drugom pre, Sv.Sava video kakvi su drugi narodi koji su pripadali rimokatolickoj crkvi .Odnosno, da im nista sveto nije bilo i da cilj opravdava sredstvo;
b) Pravilno je shatio i vizantince a znajuci da mi ne trpimo tudje ulare i da smo pre svega duhovan narod, jednostavno nas je odvojio od obeju crkava.
Da li gresim? Da li je bio u pravu - ne znam.Pozdrav.
 
Ljudi moji toliko je bilo blizu da Srbi u Nemanjickom periodu prihvate Hriscanstvo-Katolicanstvo i to u nekoliko navrata, samo da je car Dusan ostao ziv malo duze to bi se i obistinilo i evo mi danas ne bi pricali o tome i sam Stefan Nemanja bio je krsten po katolickom obredu...
Svi imaju odbojan stav prema katolicima pitam se zasto? I jedi i drugi su Hristovi sledbenici...
Ovo sto trenutno govorite i raspravljate dovoljno govori kolika je nasa tragedija mislim na nase prostore vode se ratovi ubijaju ljudi proganjaju i onda se namece pitanje ZASTO?
Apsurdi...
 
Katolicanstvo nije vera ono funkcionise po principu firme,industrije to je fabrika a ne vera!To je moj stav.Ta vera mora da bude takva jer kakvi su Latini ako ne industrijalci,kapitalist njima je cilj samo korist nema tu nikakve duhovnosti.Medjutim ne brine to sto su Latini ili Germani takvi, brine nesto drugo a to je zasto su takvi SLOVENI(katolicki Sloveni)?Katolicki Sloveni su zatrovali svoju zdravu,optimisticku krv sa zlom Zapada,semenom koje razdire sve,zarazili su se opasnim virusom-katolickom verom!Nikada jaz izmedju Poljaka i Rusa nece biti prevazidjen kao ni jaz izmedju nas Srba i 'brace' Hrvata.
 
Evo sta kaze Jovan Ducic po pitanju slavizma i katolicizma u jednom njegovom spisu 'Istina o jugoslavizmu'

".....Uostalom, slavizam je među katoličkim Slovenima bio uvek slabiji od njihovog katolicizma; a katolički su Sloveni i sami nagonski osećali da ta dva osećanja ne idu zajedno. Slovenstvo je po svojoj opštoj ideji o životu, o odnosu čoveka prema njegovom Bogu, potpuno jelinsko, što se vidi po njegovoj vedrini i čovekoljublju; a katolički Sloven predstavlja jednu deformaciju koja dolazi iz sukoba njegove mlade slovenske krvi, zdrave i optimistične, sa katoličkom mistikom, proizišlim iz drukče krvi i drukče ideje o životu. Slovenstvo i katolicizam su međusobno protivurečni. Fatalnost ovog slučaja ogleda se dovoljno u istorijama katoličkih slovenskih naroda."

Ima toga jos ali ne bih sad da postavljam
 
Препоручујем вам "Верујем у Бога и у Српство" од Јована Дучића.
Све ће вам бити много јасније по овом питању.
Такође ће вам бити јасно због чега је био у немилости комунистичког режима.
 
Misha :.:
Svi imaju odbojan stav prema katolicima pitam se zasto? I jedi i drugi su Hristovi sledbenici...


kad pogledam sva zlodela katolicke crkve u ime vere, a pre svega spaljivanje na lomaci i smrt u najgorim mukama, katolicka crkva mi se gadi. Ali ipak treba praviti razliku izmedju obicnih vernika i celnih ljudi katolicke crkve. Ove prve razumem, ovi drugi mi se gade.

Uostalom, najbolji drug mi je Hrvat.
 
AKHENATON:
kad pogledam sva zlodela katolicke crkve u ime vere, a pre svega spaljivanje na lomaci i smrt u najgorim mukama, katolicka crkva mi se gadi. Ali ipak treba praviti razliku izmedju obicnih vernika i celnih ljudi katolicke crkve. Ove prve razumem, ovi drugi mi se gade.

Uostalom, najbolji drug mi je Hrvat.

ok.to stoji, katolička crkva je po meni nekako nasilna. Spaljivanje ljudi koji su imali drugačije vidjenje crkve od samih njenih čelnika, muslimani na teritoriji današnje Španije sedam vekova, Konstantin ojačao...Da li je to bio njihov način da zadrže i očuvaju hrišćansku crkvu onakvu kakvom su je oni videli i zamišljali? Da li je to bio strah katolicke crkve za opstanak? Negde sam pročitala da je Marko Polo po nalogu tadašnjeg pape krenuo na putovanje po Aziji ne u cilju istraživanja novih predela, nego radi lobiranja za katoličku crkvu. Čak kažu da postoji Markov odgovor koji kaže da bi sve bilo u redu da stav pape nije bio tako drčan. Da li je to tačno?
 
Bi2:
ok.to stoji, katolička crkva je po meni nekako nasilna. Spaljivanje ljudi koji su imali drugačije vidjenje crkve od samih njenih čelnika, muslimani na teritoriji današnje Španije sedam vekova, Konstantin ojačao...Da li je to bio njihov način da zadrže i očuvaju hrišćansku crkvu onakvu kakvom su je oni videli i zamišljali? Da li je to bio strah katolicke crkve za opstanak? Negde sam pročitala da je Marko Polo po nalogu tadašnjeg pape krenuo na putovanje po Aziji ne u cilju istraživanja novih predela, nego radi lobiranja za katoličku crkvu. Čak kažu da postoji Markov odgovor koji kaže da bi sve bilo u redu da stav pape nije bio tako drčan. Da li je to tačno?

Nevolja je sto je katolicka crkva na celu sa papom pocela da se trazi i svetovnu vlast i od crkve prerasla u jednu masineriju, koja pokusava da kroji svet onako kako ona to zeli. Crkva, koja ima svoju drzavu-vec tu nesto ne stima.

Sto se tice Marka Pola, to ne znam, mada je moguce s obzirom na to da njegova znanja o dalekom istoku, nisu gotovo uopste primenjena kada se u 15 veku krenulo sa geografskim otkricima. Sve je moguce. Ko zna kakve sve spise kriju podrumi Vatikana.
 
Ljudi moji mnogo pricamo o drugima ajde malo da pricamo o nama samima osvrnimo se u kakvoj drzavi zivimo ,ne zna se ni ko pije ni ko placa, pitam vas u kojoj drzavi zivimo koja su njena znamenja i obelezja koja je nasa himna pogledajte u kakvoj drzavi neuredjenoij trenutno zivimo iz tog razloga sam i postavio ovu temu smatrajuci da kroz monarhuju cemo dobrim delom vratiti ono sto smo nekada imali i sto smo predstavljali ugled cast ponos nacionalno dostojanstvo jednom recju vraticemo se nasim korenima i tradiciji druge nema i opet cu citirati iako nisam bilo kako politicki obojen ali dopada mi se recenica "BEZ KRALJA NE VALJA" u nasem slucaju smatram da ove reci imaju svoju tezinu
 
Kralj NE moze da promeni umni sklop (mentalitet) naroda! Nas narod je neobrazovan i nemaran a iznad svega NEVASPITAN. Na svakom mestu smo svedoci toga!

Mislim da oporavak Srbije nema veze sa kraljem vec sa postenjem, radom i disciplinom!
 
Naravno da ne moze , ne moze ni predsednik ,to o cemu govoris je neko grugo pitanje za neku drugu temu sociolosku...
Etika i moral i sama ljudska svest su mnogo komplikovanije i slozenije oblasti koje govore o ljudskoj prirodi samim tim ne odnosi se na ovo pitanje...
Vladavina zakona je jedan od preduslova za postavljanje drustvenih vrednosti na pravo mesto...
 
Ne vidim stvarno sta bi kralj tu mogao da promeni.Jos vise bi dosao do izrazaja ovaj novokomponovani cetnicki pokret koji je ionako po meni primitivan.Kao sto je reako Wilkolak nas narod je nepismen,neprosvecen i bez ikakve ideje.Moral i etika su nam na poslednjem nivou a ja ne vidim da bi se tu ne sto promenilo postavljanjem kralja i monarhije.Kralj bi bio samo figura,ukras,slag na torti jedne uredjene i civilizovane drzave kakva mi ocito nismo.Dakle prvo da resimo osnovne socijalne probleme drustva a posle ce biti lako dovesti kralja na presto.To je neko moje vidjenje danasnje situacije
 

Back
Top