Краљ Петар I Карађорђевић

[Мишкони]

Истина о краљевом злату:

Милева Стевановић
кустос
Опленац, Топола

Више од седам деценија југословенској, а првенствено српској јаности презентирана је информација о наводном бекству југословенског краља Петра II априла 1941. године из земље и одношењу огромних количина драгоцености и злата у иностранство, како државних, тако и породичних.


О судбини овог злата најубедљивију и чини се, најверодостојну сторију о судбини државног блага дао је у својој књизи „Пљачка злата и културних добара 1941-1945“ др Никола Живковић, научни саветник Института за савремену историју. Књига је писана на основу података из архива Народне банке Југославије, Архива Савезног секретаријата за унутрашње послове, записника и других пратећих докумената, чиме је у засенак бацио сва нагађања и непознанице из којих су испредане приче и претеривања.

 

[Мишкони]

Неколико дана пре напада Немачке на Југославију Народна банка Краљевине Југославије је наредила свим филијалама да се златне резерве и друге драгоцености, као и хартије од вредности, пребаце у филијале Народне банке у Ужицу и Сарајеву.
До 8. априла 1941. године у ужичкој филијали сакупљено је и упаковано укупно 204 сандука злата и то 166 сандука кованог новца и 38 сандука злата у полугама. Укупна тежина злата износила је 9.594 кг и 671 грама. Ово злато било је власништво Народне банке Краљевије Југославије. Поред тога била је једна касета запечаћена печатом централне Народне банке непознате садржине, једна закључана каса у којој су се налазиле златне полуге и ковано злато, чија количина такође није позната и једна врећица са четири полуге рудника „Благојев камен“ и једна врећица са кованим златом чији се попис налази у запечаћеној верећици.
Такође, у ужичку филијалу почетком априла, претеран је и спакован део драгоцености краљевске породице упакован на Краљевском двору на Дедињу. Други део породичних драгоцености Карађорђевића упакован је у разне сандуке и вреће и као пратећи товар послат заједно са краљом Петром II и његовом пратњом.

 

[Мишкони]

По наређењу централне Народне банке транспорт драгоцености из ужичке филијале за Мостар отпочео је 8.априла 1941. године. Сво злато је упаковано у три камиона у 204 сандука. Део драгоцености породице Карађорђевић упакован је у 17 сандука и из Ужица послат на Опленац.
Камиони са златом у Мостар су стигли 9. априла и све је смештено у трезор филијале банке. Само неколико сати касније из Београда је стигло ново наређење да се злато поново утовари на камионе и упути за Никшић. На краће време камиони су истоварени и смештени у пећину у брду Требјеса, у којој је већ била истоварена и смештена велика количина папирног новца, обвезница и других вредности. Истовар ових вредности извршило је око 200 италијанских заробљеника, заробљених предходних дана, који су касније италијанским властима саопштили податке о драгоценостима које су се ту налазиле. Такође, обавештајне службе Немачке, Италије и Енглеске пратиле су кретање конвоја ових драгоцености.
Међутим већ истог дана по новој наредби вишег чиновника Народне банке, злато је поново утоварено на камионе и одвежено на никшићки аеродром. Министар финансија др Јурај Шутеј је наредио да се 20 сандука транспортује са Владом у иностранство. По изјавама пратилаца конвоја сандуци у којем је било по тридест килограма злата влада је требало понети са собом. На аеродрому Никшић владало је расуло. Настала је општа борба за место у авиону за чланове Валаде и њихове породице. О драгоценостима нико није водио посебног рачуна. Како због тежине није било могуће да се сво злато транспортује, задржано је на аеродрому Никшић.
У међувремену, по изношењу злата и вредносних папира из пећине Требјеса, у пећини је извршено паљење папирног новца.

 

[Мишкони]

Други део конвоја кретао се ка Цетињу. У општој конфузији није се знало шта са товаром радити. Како у Цетињу бан није сачекао део товара, злато је одвежено његовој кући. Део злата је смештен у његов приватни подрум, а други део одвежен у Херцег Нови где је стигао 17. априла у 6 сати ујутро. Док су спроводници тражили банчине службенике да злато предају, војници из пратње и возачи су се разбежали и конвој је остао сам са једним пратиоцем. Према каснијим изјавама пратиоца део конвоја је смештен у бунару манастира у Херцег Новом, а део предат интендатури војног штаба Боке Которске.

Дана 11. априла у манастир Острог стигао је патријарх Гаврило Дожић, а већ 13. априла стигао је и краљ Петар II са пратњом. После краћег задржавања, већ сутрадан, 14. априла краљ је напустио Острог и преко Капиног поља авионом отпутовао за Грчку. Непосредно по краљевом одласку стигао је у манастир краљев пртљаг: 10 сандука, 2 кожна кофера, 1 касета и једна Рафаелова уметничка слика посебно упакована. Садржина сандука била је позната само краљевим ађутантима. Сви ови предмети скривени су на више места у манастиру Острог од стране игумана Леонтија Митровића.

 

[Мишкони]

Посебна падобранска СС јединица извршила је десант на Острог 25.априла 1941. године и заробила патријарха српског Гаврила Дожића. Немци су запленили пет тона злата, а патријарха послали у логор Матхаузен, одакле се никада није ни вратио.
Део драгоцености породице Карађорђевић, по пријави професора Копривице, пронађен од стране ОЗНЕ у манастиру Острог и после рата је заплењен, донет на Дедиње и предат Јосипу Брозу Титу. Део одређених реликвија, (рука Јована Крститеља, делови часног крста и икона Светог Лука), предато је манастиру на Цетињу.

 

[Мишкони]

По капитулацији Југословенске војске Италијани су предузели опсежне истраге о свим драгоценостима и највећи део пронашле и однеле. Према подацима, Италијани су запленили 88 сандука у Никшићу, 48 сандука на Цетињу и 40 сандука у Херцег Новом (укупно 176 сандука) у којима се налазило 8.393,22 кг чистог злата. Од разваљених сандука и од приватних лица развученог злата запленили су на Цетињу 6 кеса кованог новца са 19,42 кг злата, а у Херцег Новом 24 и три четвртине кесе злата, са 80,11 кг, као и на другим местима још 1,58 кг. Италијани су укупно запленили 8.393,22 килограма чистог злата. Од укупних количина осталог злата у земљи, кад се изврше све реконструкцје недостаје 1 сандук од 42,43 кг злата (вероватно у полугама) и 46,12 кг кованог злата смештеног у платненим кесама, односно укупно је у земљи затурено 88,56 кг. Међутим, Немачка је успела да део ових вредности преузме од Италијана 1943. године и пренесе на север Италије.

 

[Мишкони]

Генерал у пензији Ђузепе Песке, директор Музеја италијанског ратног ваздухопловства тврди да су 14. априла 1945. године предали нашој земљи 27 тона златних полуга, милион фунти стерлинга, 4 милиона долара, а током 1947. још 8.393 кг злата.
Он каже “Након бројних компликација, нама је ипак пошло за руком да спасимо највећи део југословенског злата које смо по завршетку рата уредно вратили Народној банци Југославије и то у два наврата: 14. априла 1945. предали смо 27 тона златних полуга, 1 милион фунти стерлинга, 4 милиона долара и одређене количине вредносних папира, а током 1947. још 8 тона и 393 кг злата“.

 

[Мишкони]

А Миодраг Угричић у својој књизи „Новац у Југославији за време Другог светског рата“ наводи да предмет „пљачке било је углавном оно злато које је на почетку рата евакуисано у Црну Гору из филијале НБ у Ужицу.
-Тада су 188 сандука (8.857,47900 кг) запленили Италијани у Никшићу, на Цетињу и Херцег Новом
- 10 сандука (471,14250 кг) запленили су Немци у манстиру Острог
- 6 сандука (282,68550 кг) колико је однела емигрантска влада.
Према томе, за реституцију су била укупно 104 сандука (9.611,30801 кг) чистог злата „.

Милева Стевановић
кустос
Опленац, Топола

Е сада другови титоисти- шта би са златом које је ћопави прибавио себи. Што о томе нешто не кажете. Знате да исмевате Престонаследника што не зна добро да говори српски, а онај ваш маршал-који нема завршену ни једну војну академију- је знао само да фрвља и виче ,,мајку вам божју империјалистичку"! Већег цара или краља од њега нисмо ни имали. Сви Карађорђевићи су за њега ништа! Такву диктатуру и толика убиства свога народа (његовог само на папиру )- нисмо имали нити од стране Ореновића нити од Карађорђевића. Зато већ постаје за жаљење то ваше цинично исмевање човека коме је све било ускраћено, а који опет, било на који начин се труди да подржи угрожену земљу и помогне сиротом народу. Доказ су и бројне фондације које покрећу стално!

 

[Мишкони]

А ево где је завршио и један део тог злата- што је краљ приликом бегства из земље понео:

Најближи Титов сарадник генерал Љубодраг Ђурић у објављеним „Сећањима на људе и догађаје“ наводи „да је крајем 1944. године стигао из Црне Горе камион са сребром и златом. То је како изгледа, заоставштина избегле Југословенске владе, која није евакуисана приликом њеног одласка из манастира Острог, а који су скривали калуђери.
ОЗНА је то, вероватно, пронашла и послала Титу. Злато и сребро су били у полугама, које је Р.Р. са друговима из обезбеђења Белог двора сместио у сутурен. Поред тога, у врећицама су били златници, различитих апоена, које су С.Ш. и Р.Р. неколико дана пребројавали, и по списку смештали у врећице. Када су завршили посао, предали су то Титу, који је то закључао у једну касу у библиотеци“. Сандуци су, отприлике били димензија 80 х 60 х 60 см па су их, један по један, једва доносили четири снажна човека, обливена знојем. Сандуци су били солидно грађени, и оковани гвозеденим тракама, затворени резама и катанцима и бломбирани. У њима је поред златних полуга, било златних табакера, накита, бисера, драгуља, златних и сребрних чирака и др.

Шта је диктатор урадио са тим! Нешто ме подсеће на овога:

 

[Мишкони]

А остатак толиког блага за које су вам запале очи трошили су овако:

Познато је да је на основу одлуке Черчила и његове владе, југословенска избегличка влада морала да 245 килограма донетог злата из Југославије преда енглеској државној банци. Она је задржала злато у полугама и прерачунату противвредност у фунтама, око четири милиона долара, депоновала у истој банци. По налогу енглеске владе, од наведеног износа исплаћивана је у фунтама месечна плата свим министрима у избегличкој влади и административном особљу све до краја рата, односно до формирања владе Тито-Шубашић. После тога је свим члановима владе исплаћивана месечна апанажа.
Краљ Петар II, краљица Марија и принчеви Томислав и Андреј нису имали посебну касу или примања. Живели су од месечне апанаже у висини плате председника владе. То је функционисало све до Титове посете Енглеској 1952. године, када им је апанажа укинута.
Краљица Марија је 1938. године отишла за Енглеску због болести и школовања деце. У Лондону, где је била настањена с породицом затекао ју је Други светски рат. Живела је тихо и повучено. Од своје апанаже спремала је и слала пакете нашим заробљеницима по немачким логорима преко Црвеног крста. Крај рата дочекала је на једном сеоском имању у близини Лондона. Стан је издала под закуп. Била је приморана да продаје и породични накит како би преживела и лечила се.

 

[Мишкони]

А ево и остатак истине о Краљевом злату:

Музеј Задужбине краља Петра I на Опленцу од Народног музеја преузео је садржај ових сандука и 6. јуна 2003. године отворио изложбу у Кући краља Петра под називом „Тајна сандука бр. 23“. Изложени су предмети краљице Марије: златна дијадема, златан рам, рад познате јувелирнице Карла Фабержеа са фотографијом краљице са синовима Томиславом и Андрејом, кутија за накит са златним монограмом, сребрна кутија са амајлијом, бројне агенде, као и предмети краља Александра: маршалска палица, сабља, кожна акт-ташна, породични фото албуми, краљичина коресподенција, документација и преписка и друго.

На предметима су прикачене цедуље на немачком језику, што говори да су Немци у време Другог светског рата били у краљевим дворовима на Дедињу и да су детаљно пописали сву њену имовину и једно време се налазила у њиховом поседу. Садржина сандука бр. 23 била је много садржајнија и богатија, што се може видети из пописа сачињеног пред рат:

 

[Мишкони]

ОПИС САДРЖИНЕ САНДУКА БР.23
СА ИМОВИНОМ ПОРОДИЦЕ КАРАЂАОРЂЕВИЋ
КОЈИ ЈЕ БИО ИЗГУБЉЕН

Списак ствари које се налазе у сандуку бр. 23



1. Дрвена кутија са рељефом Југославије и Румуније са словима А. и М. садржине је: шеснаест разних табакера, једна кутија за шибице, један сат са монограмом ., једна златна оловка, један упаљач, један перпрез, ташнице за цигарете и један џепни календар за 1934. годину.
2. Ручна торба црне боје садржине: црвена кутија са два велика и четири мала златника, црвена кутија са два новца са лицем краља Петра I (један у злату други у сребру) шест већих и мањих стаклених посуда са златом у праху и малим комадићима, три епрувете за златом, једна већа и једна мања полуга злата укупне тежине 1,02 кг, седам полуга сребра у укупној тежини 4,70 нешто ситног новца, који делимично није више у оптицају, један комад златног плеха са отпацима у тежини 0,20 кгр. (плех је био раније у атељеу) један комад сребрног плеха у тежни од 8 ,50 кгр. (такође био је раније у атељеу).
3. Торба од крокодилске коже браон боје садржи: десет пари дугмета за манжетне, двадесте и две оловке, четири игле за кравате, четири муштикле, једна мала кутија затворено зелене боје (од коже) са разним ситницама, једна пудријера украшена са брилиљантима и плави алем, једна огрлица, седам табекера и десет сатова.
4. Један већи и један мањи новчаник са старинским златним новцем, једна већа црвена кожна кутија и једна мања затворено зелена кутија од коже са разним споменицима и златним новцем, једна табакера од оникса жутог, један златник украшен бриљантима, златан држаљак у виду жезла, сребрна оловка, једна муштикла од црног оникса, тринаест џепних календара и четири портфеља.
5. Румунска маршалска палица Блаженопочившег Краља.
6. Шест шнални, торбица од сребра, једне фасоване перле и седам табакера од сребра и разне ситнице.
7. Двадест седам сребрних табакера у жутом кожном куферу.
8. Велики црни куфер са разним ситним накитом, сатовима, медаљама итд. У три спрата.
9. Орден Карађорђеве звезде у бриљантима (I степена).
10. Један Бугарски орден I степена.
11. Орден Румунске круне I степена.
12. Златна дијадема.
13. Кожна кутија отворено браон боје са разним иглама и једном огрлицом.
14. Кожна кутија отворено браон боје са златним угловима са разним ситним стварима.
15. Кутија од плиша лила боје са разним ситницама
16. Дрвена кутија са националним накитом.
17. Грао кутија садржи: једна пудријера златна, кутија за шибице, три кутије цизелиране (Дамаскус) и једно јаје обложено златом.
18. Плехана кутија садржи: једна златна табакера са бриљантима, седам кутија за цигарете од оникса, један новчаник са разним новцем.
19. Ручна торбица од свиле са разним новцем.
20. Орден Њензиног Величанства краљице Румунске.
21. Плехана кутија, мала са перлама и четири драга камена и 96 грама злата.
22. Кожно коферче, накит Њ.К.В. Краљевића Томислава и Андреје.
23. Дрвена кутија мала садржи: пет табакера, кутија-резбарија, кутија за шибице, једна муштикла од оникса, један крст.
24. Две плаве кутије, поклони Краљице Румунске, Краљевића Томислава и Андреје.
25. Златан сат за астал.
26. Кожна торба – разни поклони.
27. Мач Блаженопочившег Краља
28. Црвена кутија од картона-разни накит- три клипа бриљаната-једна шнала.
29. Кожна торба са писмима.


Управник Краљевих Добара
Јован Д. Павловић, с.р.
(Оригинал: Архив Народне банке Југославије, досије – Имовина краљевске породице Карађорђевић)

 

[Краљ Милан]

Посебна падобранска СС јединица извршила је десант на Острог 25.априла 1941. године и заробила патријарха српског Гаврила Дожића. Немци су запленили пет тона злата, а патријарха послали у логор Матхаузен, одакле се никада није ни вратио.
Део драгоцености породице Карађорђевић, по пријави професора Копривице, пронађен од стране ОЗНЕ у манастиру Острог и после рата је заплењен, донет на Дедиње и предат Јосипу Брозу Титу. Део одређених реликвија, (рука Јована Крститеља, делови часног крста и икона Светог Лука), предато је манастиру на Цетињу.

Петар други је по примеру свога деде Петра првог, однео све драгоцености. Јер у сефу Петра првог 1915. појавило се ''Мирослављево јеванђеље'' које је мистреиозно нестало у ноћи убиства 1903.

 

[Мишкони]

Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеж Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институцијама. Почетком 1868, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

Завршио- а по којој основи је маршал добио титулу?

 

[Мишкони]

Zahvaljujući liberalno-demokratskom režimu kojeg utjelovljuje europski kultivirani Petar I., Srbija postaje privlačna kao uzor i mogući pijemont južnoslavenskog ujedinjenja ne samo za Srbe prečane, nego i za Hrvate i Slovence pod austro-ugarskom vlašću. Svetozar Pribićević je u listu Novi Srbobran slavio slobode, koje vladaju u Srbiji. U razgovoru sa regentom Aleksandrom 29. studenog 1918. rekao da nitko od Srba u Austro-Ugarskoj nije želio ujedinjenje sa Srbijom u vrijeme dinastije Obrеnovića, koja je vladala apsolutistički. »Tek nakon dolaska na prijestolje Petra Karađorđevića Srbija je za njih postala magnet, jer je on kao vladar stvorio doba slobode.« (Krizman, str. 356) To je utjecalo i na stvaranje Hrvatsko-srpske koalicije, a Pribićević i drugi južnoslavenski političari uspostavili su redovne kontakte sa srbijanskim predsjednikom vlade Nikolom Pašićem, te otvoreno govore kako slijede njegovu politiku.

 

[gibica]

Skroz ste skrenuli sa teme.

Molim vas da se vratite temi, da uvazavate tudja misljenja i da ne ismevate nase bivse vladare.

Dakle tema je kralj Petar I Karadjordjevic

 

[Мишкони]

Е то је паметно! Доста је било пљувања по династији Карађорђевић! Браво мајсторе!

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

У СРБИЈИ ЈЕ МОЈ ДОМ

„Увек сам сањао о томе да се вратим кући и својим коренима... Добро свих грађана Србије увек ми је на уму, независно од њихове верске припадности или политичких уверења...", каже за „Неw Ревиеw" Њ.К.В. Престолонаследник Александар II Карађорђевић.
Родоначелник династије Карађорђевић, Ђорђе Петровић, касније познат као Карађорђе, 1804. је подигао Србе на устанак против Османске империје, након чега је формирао владу у Београду и 1811. проглашен за наследног владара.

Потомак славног Карађорђа, краљ Петар II Карађорђевић, отац Престолонаследника Александра II и његова влада, почетком Другог светског рата напуштају земљу, одлазе најпре у Јерусалим, потом у Каиро, а затим у Лондон. Краљ Петар II се оженио 1944. године у Лондону принцезом Александром од Грчке и Данске, ћерком Њ.К.В. Грчког Краља Александра и Аспазије Манос. Краљица Александра је 17. јула 1945. у лондонском хотелу Клериџис у којем су становали, родила сина - Њ.К.В. Престолонаследника Југославије Александра. Да би наследник престола био рођен на југословенском тлу, британска влада је, по инструкцијама председника владе Винстона Черчила, прогласила хотелски апартман број 212 југословенском територијом. Крштење Престолонаследника извршио је у Вестминстерској опатији Његова Светост патријарх Гаврило, а кумови су били Краљ Џорџ ВИ и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета, сада Њено Величанство Краљица Елизабета II.

С обзиром на то да Краљ Петар II никад није абдицирао и да се круна по правилима династије аутоматски преноси на најстаријег сина, после смрти Краља на јесен 1970. у Денверу (САД), Престолонаследник Александар је фактички постао Краљ, али се сам одлучио да у том тренутку не користи Краљевску титулу за коју је веровао да не представља много док је у егзилу. У исто време, јасно је ставио до знања да се не одриче титуле нити династичких права на трон.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II школовао се у Швајцарској, на војној академији у САД, Шкотској и Енглеској. Потом је ступио у Краљевску војну академију Велике Британије. Од 1966. године, као официр британске војске, служио је на Блиском истоку, у Италији и Западној Немачкој. Пошто је напустио војну службу 1972. године, Престолонаследник Александар II посветио се међународној пословној каријери.

Из првог брака са бразилском Принцезом Маријом да Глоријом од Орлеана и Браганце, има три сина: Петра који је рођен 1980. године у Чикагу, и близанце Филипа и Александра који су се родили 1982. године у Ферфаксу, САД. За садашњу супругу Принцезу Катарину Батис из Атине, Престолонаследник се оженио 1985. године у Лондону.

 

[Мишкони]

Грб Династије Карађорђевић и Краљевине Југославије

 

[Мишкони]

Na srpski presto je stupio u svojoj pedesetdevetoj godini, kao zreo i izgradjen covek. Njegova vladavina je obelezena trima oslobodilackim i pobednickim ratovima: Prvim balkanskim ratom 1912. godine, Drugim balkanskim ratom 1913. godine i Prvim svetskim ratom vodjenim od 1914. do 1918. godine. 22. juna 1914. godine se povukao sa javne vlasti, davsi regentske ovlasti prestolonasledniku Aleksandru. U secanju svog naroda kralj Petar I Karadjordjevic je ostao zapamcen kao omiljen i pravedan vladar, koji je zajedno sa svojom vojskom prosao kroz najteza iskusenja Prvog svetskog rata, prelazak preko Albanije i izbeglistvo u Grckoj. Kako je Prvi svetski rat doneo oslobodjenje Slavenima koji su ziveli u Austrijskoj monarhiji, kralj Petar je bio prvi kralj Srba, Hrvata i Slovenaca u zajednickoj drzavi.

 

[Мишкони]

Манастир Опленац
Испуњавајући завет својим родитељима краљ Петар л Карађорђевић саградио је храм-маузолеј на врху Опленца, крај Тополе. Храм је грађен 1910-15. год. После I светско рата краљ Александар је одлучио да зидове храма украси фрескама у мозаик-техници. Пошто је храм замишљен као породична гробница династије Карађорђевића у крипти испод цркве налазе се гробнице многих чланова краљевске породице.

 

[Краљ Милан]

Грб Династије Карађорђевић и Краљевине Југославије

Ово је грб Краљевине Србије из 1882. године а орао у њему је детаљ са заставе Дома Обреновића. А овај са ознакама три народа јесте са заставе Краљевине Југославије.

 

[Краљ Милан]

А шта се десило са странама које су одједном нестале??

 

[Bastiani]

Ако мислиша на учешће Петра Карађорђевића у атентату има појединих навода који указују да је Петар Карађорђевић знао шта се спрема.Поједини ученици завере на време су успоставили контак са Петром који је ишао преко његовог рођака др Јакова Ненадовића.Преко њега је Никола Хаџи Тома,тада једна од најбогатијих личности у Србији и Петров школски друг отишао у мисију придобијања Петра за страну завереника.Када је Петар чуо каква су сва звучна имена умешана у заверу и да су у њу уједно умешани малђи официри дао је свој пристанак што је умногоме охрабрило учеснике завере.

Цео Београд је знао за заверу. Што не би знао и Петар.