Краљ Петар I Карађорђевић

[Краљ Милан]

Дис из бигининг оф д ван вандерфул френдшип.

Френдшип из д гуд тинг.

 

[Краљ Милан]

Pa prostom introspekcijom se jednostavno moze utvrditi ocigledna povezanost Petra sa kriminogenim strukturama drustva i koliki je zapravo njegov udeo u takvom politickom ubistvu, a sve zarad moci i vlasti. Priradnost masonskoj lozi je i dokumentovana i moze se pronaci u razlicitim delima, dok njegovo saucesnistvo nije toliko direktno zabelezeno, ali je jasno na koji nacin su informacije putovale , ko stoji iza celog ubista kralja Aleksandra i Drage... Dovoljno je da pojedinac povrsno poznaje istorijske prilike i sve ce mu vec biti jasno... Drago mi je K.Milane da je situacija u dijalozima i raspravi na forumu konacno na jednom ne tako losem nivou i nadam se da ce se to nastaviti. Posebno me raduje sto su pojedini clanovi prihvatili moje sugestije na planu navodjenja literature. Pozdrav

До тога је дошло зато што смо почели да износимо проверене чињенице, и наводимо литературу из које смо их преузимали...мада, можда ми је утисак варљив или не, то се некоме опет не свиђа. Поздрав

 

[trotzki leo]

До тога је дошло зато што смо почели да износимо проверене чињенице, и наводимо литературу из које смо их преузимали...мада, можда ми је утисак варљив или не, то се некоме опет не свиђа. Поздрав

I veoma mi je drago sto smo konacno doprineli stvaranju akademske sredine na ovom forumu... Pak, slazem se sa vama da to verovatno nece odgovarati svima, jer je jasno da postoje ljudi kojima odgovara sredina svadja,rasula odn, anarhije.

 

[Краљ Милан]

I veoma mi je drago sto smo konacno doprineli stvaranju akademske sredine na ovom forumu... Pak, slazem se sa vama da to verovatno nece odgovarati svima, jer je jasno da postoje ljudi kojima odgovara sredina svadja,rasula odn, anarhije.

Тако је то код нас. Посматрајмо то да државном и политичком нивоу: чим неко унесе радикалне промене код нас, и ову земљу имало почне да прибилижава Европи и цивилизованом свету, нађе с енеки ''патриота'' и упропасти све. Имали смо примере 1868. , 1903. , 2003. ....

 

[trotzki leo]

Тако је то код нас. Посматрајмо то да државном и политичком нивоу: чим неко унесе радикалне промене код нас, и ову земљу имало почне да прибилижава Европи и цивилизованом свету, нађе с енеки ''патриота'' и упропасти све. Имали смо примере 1868. , 1903. , 2003. ....

Slazem se sa vama K.Milane, ali je potrebu takvih ljudi da uruse sve sto je korisno nemoguce okarakterisati... Bitno je da ipak i dalje postoje ljudi koji teze priblizavanju civilizovanim tekovinama modernog sveta.

 

[Краљ Милан]

Slazem se sa vama K.Milane, ali je potrebu takvih ljudi da uruse sve sto je korisno nemoguce okarakterisati... Bitno je da ipak i dalje postoje ljudi koji teze priblizavanju civilizovanim tekovinama modernog sveta.

Тешко је, али треба се борити.

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

[/IMG]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

Насловна
Три приче једне фотографије




КРАЉ ПЕТАР НА БОЈИШТУ

Снимак Самсона Чернова прво је објављен у француском листу „Илустрасион”, затим на разгледници а онда и као предложак за поштанску марку...
Историјска фотографија Самсона Чернова – краљ Петар осматра бојиште
Одмах по објављивању рата, 1914. године, седиште српске владе премештено је из Београда у Ниш. Главни штаб Врховне команде пресељен је у Крагујевац, а краљ је отпутовао у некадашњу престоницу свог деде Карађорђа, у Тополу. Овде је краљ Петар И Карађорђевић примао вести о провали аустроугарске војске, о њиховим покољима у Мачви, али и о првој великој победи српске војске на Церу.

Краљ Петар у рову, насловна страна француског часописа „Петит журнал”
Међутим, у касну јесен, Аустријанци су поново притисли, преко Саве и Дрине пребацили су много артиљерије и дошли до Колубаре. Краљ је отишао даље у позадину, у Врањску Бању.
Седамдесетогодишњи владар већ је био свладан теретом година и дугогодишњом реумом. Био је ћутљив и суморан. Додатни терет чиниле су вести да је непријатељ дошао готово до Тополе, Крагујевца и Такова, и да су почеле припреме за напуштање ових српских светих места.
Сви у његовом окружењу били су изненађени кад је, 17. новембра 1914. године, краљ Петар из своје собе осмехнут изашао на ручак. Сео је за сто и, с огњем у очима, рекао:
– Поћи ћемо да видимо те Аустријанце који се хвалишу Аустерлицом и Солферином.
Присутни лекар је почео:
– Величанство...
Краљ Петар га прекиде:
– Сада више не треба да говори лекар, него војник.