Краљ Петар I Карађорђевић

[Мишкони]

JA sam glava Doma Obrenovića i ja prvi imam pravo i dužnost da vodim brigu o sudbini i budućnosti Dinastije. Prema tome, mišljenje moga oca u delu ženidbe stvar je sporedna i od malog značaja. Moj otac nije odgovorio mojim željama i ja sam ga, kao vrhovni komandant, stoga po pravu i razrešio od dužnosti komandanta aktivne vojske, kazao je, u svojoj besedi, viđenijim predstavnicima naroda kralj Aleksandar 17. jula 1900. godine.
Daleko od Beograda, kralj Milan u Beču nije bio bez uticaja od kojeg je zazirao njegov sin kralj Aleksandar. Jer, kralj Milan, u zvanju komandanta vojske, nije formalno shvatao ovu dužnost: on je bio u izuzetnim odnosima sa oficirskim kadrom, pa se generalštabni potpukovnik Miloš Vasić prilično dvoumio kada mu je ponuđeno mesto ministra vojnog.
- Moliću za uputstva kako da postupim u slučaju pokušaja Vašeg oca, kralja Milana, da nasilno uđe u zemlju - obratio se potpukovnik Vasić mladom monarhu pre nego što će prihvatiti ministarski položaj.
KRALJ odgovori da je u tom slučaju dužnost straže da ga zadrži, a njega izveste, pa će on narediti da ga interniraju u jedno od mesta u kome je kralj Milan, po njegovom mišljenju, najviše omražen.
- Silu treba odbiti silom, i ako on tom prilikom padne, sam je kriv - završi kralj.

 

[Мишкони]

15. septembra, te, 1900. godine:
**Bivši kralj Milan došao je sinoć u Bukurešt, ne zna se kakvim poslom i kojim namerama. Ako bi hteo da pređe u Srbiju, javno ili tajno, naređuje vam se da smesta čim izađe na obalu ili se inače gde nađe u Srbiji, odvede od strane vlasti u načelstvo ili u sresku kancelariju, i tu čuva pod najjačom i najstrožijom stražom. Tom prilikom objasnićete mu da se tako postupa po naređenju vlade, zato što je došao u Srbiju bez odobrenja njegovog Veličanstva Kralja, a u interesu njegove lične bezbednosti, da ne bi od naroda bio napadnut. Na slučaj da on ne bi hteo sam da se povinuje pozivu, upotrebite silu. Međutim, odmah ćete izvestiti mene i nadležnog komandanta divizije o onome što bi se tim povodom dogodilo. Za izvršenje ove naredbe, upotrebićete najpouzdanije svoje činovnike i žandarme, a od strane vojnog ministra sledovaće nužna naredba, da vam za slučaj potrebe i vojska bude data u pomoć**.
SVE mere predostrožnosti, uključujući i navedenu depešu ministarstva unutrašnjih dela, te odlučnost da najmlađi nosilac Obrenovićke krune nema nameru da bilo s kim deli vlast, makar to bio i njegov otac.

Tako se ponašao prema ocu! A onda sigurno je bolje postupao i sa narodom!?

 

[Мишкони]

GENČIĆ MOZAK ZAVERE
AKO je Dragutin Dimitrijević Apis udarna pesnica, Đorđe Genčić je mozak zavere protiv poslednjeg iz dinastije Obrenovića.
Bez njega, bez njegovih kontakata sa Austrougarskom i Rusijom te konsultacija sa Petrom Karađorđevićem, zaverenici se ne bi usudili da bilo šta preduzmu na svrgavanju Aleksandra i Drage.
Genčić je, dakle, osigurao podršku Moskve i Beča za ono što će se desiti u noći između 28. i 29. maja 1903. godine.

 

[trotzki leo]

GENČIĆ MOZAK ZAVERE
AKO je Dragutin Dimitrijević Apis udarna pesnica, Đorđe Genčić je mozak zavere protiv poslednjeg iz dinastije Obrenovića.
Bez njega, bez njegovih kontakata sa Austrougarskom i Rusijom te konsultacija sa Petrom Karađorđevićem, zaverenici se ne bi usudili da bilo šta preduzmu na svrgavanju Aleksandra i Drage.
Genčić je, dakle, osigurao podršku Moskve i Beča za ono što će se desiti u noći između 28. i 29. maja 1903. godine.

Bilo bi veoma uputno da kada objavljujete odlomke iz nekih dela, navedete autora, ime dela, godinu izdanja, izdavaca, i stranu na kojoj se pomenuti deo nalazi...Bez tih podataka suvisna je svaka polemika.

 

[Краљ Милан]

То је доказ да су ипак имали подршку у Петру. Познато је да је Машин за време припрема ишао у Русију по упутства.

 

[Краљ Милан]

'' Подвојеност у официрском кору слабила је морално - политичко јединство и борбену способност српске војске. С друге стране, енглеска влада је, као услов за обнављање дипломатских односа, тражила да се уклони из државне службе седам официра завереника поименично. Српска влада је пристала на то, али се краљ Петар успротивио да се завереници уклањају са положаја на начин који би с емогао схватити као казна. Министар спољних послова Јован Жујовић због тога је поднео оставку. Априла 1906. владу су образовали стари радикали под председништвом Николе Пашића. Нова влада решила је ово питање споразумно са завереницима. Официри учесници мајског преврата чије је пензионисање тражила енглеска влада пристали су на то пошто им је признат пун пензијски стаж и пошто су из државне касе добили по 60.000 динара у злату. Пензионисани су: Александар Машин, Дамјан Поповић, Петар Мишић, Лука Лазаревић и Љуба Костић. Преостала двојица, чије је уклањање тражила енглеска влада, били су већ изван службе. После тога дипломатски односи са Енглеском били су обновљени. Међутим подвојеност у официрском кору није била ликвидирана иако су извесни напори у том правцу били учињени, нарочито у време анексионе кризе. Сукоби међу официрима и даље су се заоштравали све до почетка балканских ратова, па и после њиховог завршетка. Једна официрска група на челу с Д. Д. Аписом образовала је своју организацију под називом ''Црна рука''. Друга, пак, група, окупљена око престолонаследника Александра и Петра Живковића (дворски капијаш из 1903.) , формирала је дворску милитаристичку организацију под именом ''Бела рука''. Сукоби међу њима разарали су унутрашње јединство земље. Они су својим држањем угрожавали парламентаризам у Србији, којој је претила озбиљна опасност од милитаризма...''

Војвода Живојин Мишић: ''Моје успомене'', БИГЗ 1985., Пето издање. 202. страна.


О том војном сукобу Димитрије Туцовић записује: '' Тај сукоб је далеко од тога да буде лични. Ојн има један шири, политички, класни карактер. То је сукоб између официрске касте и владајуће буржоазије, војне и цивилне власти, између милитаризма и парламентаризма, сукоб касарне са скупштином.
Извор: Живојин Мишић: ''Моје успомене'', БИГЗ 1985., Пето издање. 202. страна.

 

[DareS]

То је доказ да су ипак имали подршку у Петру. Познато је да је Машин за време припрема ишао у Русију по упутства.

Чини ми се да си остао "дужан" једно изјашњавање од јуче.После твог поста пуног основних историјских неистина (на које сам указао),замолио сам те да се изјасниш да ли си написао истину или неистину.
Да ли је довољно,да после изношења комплетних неистина и измишљотина,изигноришеш сваку добронамерну критику и убрзо наставиш са новим нетачним појединостима?

 

[Краљ Милан]

За кнеза Милана јесам погрешио, али то није ''злонамерна грешка''. Па они су протерани од власти која је довела Александра Карађорђевића. Ниси читао пажљиво, Мишић је дошао у сукоб са краљем Александром, а не са Петром. Са њим се посвађао и дао оставку! Карађорђе је желео да угрози какав такав мир у Србији и да поново подиже неки устанак...дакле није расуђивао нормално. Наравно да принц Павле није долазио у обзир као краљ али је био врло способан човек, што је касније и доказао. Познато је да је Књаз Михаило узео за помоћника Александра. Такође, и да се Љубица према њему лепо односила ословљавајући га са ''куме''. Но, у следећем посту изнећу још неке од детаља који говоре колики су утица завереничке убице имале у држави после 1903.

 

[DareS]

За кнеза Милана јесам погрешио, али то није ''злонамерна грешка''. Па они су протерани од власти која је довела Александра Карађорђевића. Ниси читао пажљиво, Мишић је дошао у сукоб са краљем Александром, а не са Петром. Са њим се посвађао и дао оставку! Карађорђе је желео да угрози какав такав мир у Србији и да поново подиже неки устанак...дакле није расуђивао нормално. Наравно да принц Павле није долазио у обзир као краљ али је био врло способан човек, што је касније и доказао. Познато је да је Књаз Михаило узео за помоћника Александра. Такође, и да се Љубица према њему лепо односила ословљавајући га са ''куме''. Но, у следећем посту изнећу још неке од детаља који говоре колики су утица завереничке убице имале у држави после 1903.

Ти си навео да је Александар буквално ишутирао из двора Љубицу са синовима. Значи није могао да их буквално ишутира,јер је постао кнез када су Обреновићи увелико напустили земљу-Протерани су од Перишића и екипе,која је изгласала Александра,јер није имала кога.Сам Александар није баш никакве везе имао са тим догађајима,није био много способан за такве игре.Даље,потпуно нетачно око ражаловања Мишића од стране Регента (бацио еполете),чак си поменуо и затвор.То Мишић није нигде у мемоарима написао,а ни Скоко и Опачичћ (ако се не варам) који су их приредили и покрили задњих пар година до војводине смрти.
Добро,нису злонамерне грешке,све је у "жару борбе",али кад испалиш такве ствари,потпуно мењаш сам ток ствари.

 

[Краљ Милан]

''Овом емајлираном круном краљ Петар је крунисан 8. (21) септембра 1904. године у манастиру Жичи. Том приликом сви завереници су одликовани орденом ''Карађорђеве звезде''......
''Озлојеђени, завереници су се боље организовали и, уз подршку КРУНЕ, предузели чишћење официрског кора под геслом ''ко није с нама, он је против нас'', отпуштајући из војске, као непожељне, један део способних, исправних и коректних официра. Жртве овог чиђћења били су: Живојин Мишић, Милош Васић, Светислав Исаковић, Војин Максимовић и други....''
''Степа Степановић је тешко преживљавао сукобе и трвења у официрском кору српске војске, који су захватили његову дивизијску област. Када је 1906. године добио унука, он је рекао: ''То ми је једини ведар и сунчан дан на тмурном небу данашњице...''

''Војвода Степа Степановић'', БИГЗ, 1985. година, Шесто издање.

 

[Краљ Милан]

Податак о војводином сукобу са регентом чуо сам у емисији о њему, која је одлична и може да се нађе на интернету.

 

[Краљ Милан]

Ево изволи:

 

[Краљ Милан]

Алексаандар је још био рехгент тада, пошто је Петар први краљ СХС.

 

[Краљ Милан]

касније ћу поставити још неке информације о српској војсци.

 

[DareS]

Обрати пажњу на то да не негирам сукоб,негирам ражаловање и затвор које си навео.

 

[Мишкони]

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.

Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913.- окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као краљ Петар I Ослободилац.

Два града су названа по Краљу Петру, а то су:

1. Мркоњић Град - (раније Варцар Вакуф) од 1924. и
2. Петровград - данашњи Зрењанин (од 1935. до 1946).

 

[Мишкони]

Почетком XX века Србија је била ослабљена унутрашњим политичким кризама и спољним притисцима. Учестали сукоби политичких интереса и различитих идеологија стајали су на путу успону тада већ јаке грађанске класе. Поигравање са законима и уставима, распуштања Скупштине, недостатак јасног става у спољној политици и одсуство стратешког савезништва, створили су огромно незадовољство у свим слојевима српског друштва, што је кулминирало Мајским превратом.

Ступањем Краља Петра I на престо у Србији је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Као европски образован и просвећен владар, и човек богатог животног искуства, Краљ Петар I увео је у Србију европске политичке институције и вредности, чиме је у земљи успоставио унутрашњи мир. Залагао се за демократију, парламентаризам, слободу штампе, страначке делатности, збора и договора, и за лична грађанска права. Тврдио је да само само слобода може да омогући напредак народа, развитак науке, културе, просвете и економије.

 

[Мишкони]

Непосредно по полагању заклетве пред посланицима, сенаторима и члановима Владе, Краљ Петар I изјавио је: “Ја хоћу да будем истинити уставни Краљ Србије. Устав и све уставне гаранције за мене су светиње које ћу вазда најбрижљивије поштовати и чувати”. Том приликом позвао је на политичко и династичко помирење рекавши: “Све праштам, све остављам забораву ”.


Краљ Петар I био је најобразованији српски владар новијег доба. Читао је дела водећих француских и енглеских филозофа и социолога тога доба, а сам је на српски превео есеј великог енглеског мислиоца Џона Стјуарта Мила “О слободи”. Иако је био искрени верник, показивао је пуну верску толеранцију. Краљ Петар I настојао је да помири дух европског модернизма са традиционалним вредностима српског патријархалног друштва, да помири старо и ново, село и град, занате и индустрију. Сматрао је да је сеоско домаћинство окосница друштва и трудио се да га заштити од осиромашења. Борио се против корупције, бирократије и странчарења, а у спољној политици подржао је промену оријентације у односима са Аустро-Угарском.

 

[Мишкони]

За време владавине Краља Петра I остварен је програм ослобођења и уједињења српског народа из Македоније, Косова и Метохије и Рашке области. Краљ Ослободилац у народном сећању остао је запамћен као без премца најпопуларнији владар Србије, из милоште прозван “Чика Пера”. Његова дела и личност описивани су кроз бројне анегдоте и песме, генерацијама, до данас. Тиме су се на најбољи могући начин оствариле речи Краља Петра I: “Без љубави народне, слаби су престоли земаљски”.

 

[Мишкони]

МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ


Значајан је и за Мене и за земљу овај тренутак у коме се први пут као Краљ обраћам српском народу.
Народно Представништво сагласно саосећањем и жељом целог народа, изабрало Ме је једнодушно за Краља Србије.

Примајући се тога избора, Ја сам данас, по одредбама Устава, пред Народним Представништвом положио заклетву као законити Краљ Србије.

И сада објављујем Моме драгом народу да од данас ступам у Моја краљевска права и дужности.


Промислом Божијим и вољом српског народа, којим је пре једног столећа изабран Мој дед Карађорђе да српски народ поведе у свету борбу ослобођења, и Ја сам дошао на престо Краљевине Србије у којој је шеснаест година владао Мој отац Књаз Александар као народни изабраник.

Навикнут да вазда говорим и радим искрено и отворено, решен да све Моје старање и бригу поклоним срећи и благостању народа, Ја сматрам за Моју прву дужност да у овој свечаној и важној прилици с дубоким уверењем изјавим да владалац треба да буде носилац слободе и напретка свога народа.

Ја хоћу да будем истинити уставни Краљ Србије. Устав и све уставне гарантије за слободу и права народна, те основе правилног и сретног развитка и напретка народног и државног живота, за Мене су светиње, које ћу вазда најбрижљивије поштовати и чувати.

А тражим од свију и свакога да то исто чине.

Задахнут тим идејама, предајем прошлост забораву, остављајући историји да свакога по делима цени.

Веран предањима српскога народа и мојих предака, Ја ћу се у спољашњим односима руководити традиционалним тежњама српског народа, а у исто доба одржаваћу пријатељске односе, које захтева потреба европске заједнице, нарочито међу суседним народима.

Моју дичну војску, којој одајем Своје краљевско признање за њене досадашње заслуге и пожртвовање Отаџбини, стараћу се да уздигнем на ступањ достојне узданице Српства.

Са оваквим мислима и осећајима, Ја потпуно поимам тежину и величину Моје владалачке дужности, али уверен у искрену потпору народа, Ја се надам да ћу, помоћу Божијом и народном, успети да Србију поведем путем благостања, напретка и среће.

Живео српски народ!

12. јуна 1903.

у Београду ПЕТАР I

republikasrpska.forumotion.net/forum-f10/topic-t16.htm

 

[Мишкони]

Krunisanje

 

[Мишкони]

Kralj Petar Prvi Karađorđević, tvorac novostvorene države i ujedinitelj srpskog naroda, opevan u narodnim pesmama kao Petar Mrkonjić, još za života je postao legenda zbog učešća u Bosanskohercegovačkom ustanku 1878. godine, kao i zbog drugih hrabrih podviga. Golgota preko Albanije, u kojoj je kralj bio zajedno sa vojskom, ostala je nezaceljena rana u srpskom narodu. Svedočanstva o herojskim borbama srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, kao i vernost i odanost starog, bolesnog kralja svojim vojnicima i ideji o oslobođenju i ujedinjenju srpskog naroda, daleko su prelazili granice Kraljevine. Najveći evropski listovi veličali su kralja Petra. Engleski listovi su pisali: ''U istoriji dugog mučeništva Srbije nije bilo herojskije figure od kralja Petra''.2 Tadašnje francuske novine su zabeležile: ''Stari srpski kralj Petar Prvi ima danas sedamdeset godina. Školovao se u Sen–Siru i Mecu, vojnim školama u Francuskoj. Borio se u našim redovima 1870. Odlikovan je Ordenom legije časti za hrabrost na bojnom polju kod Vilerseksela''.3 Kralj Petar Prvi bio je nosilac i najvećeg ruskog odlikovanja, velike lente svetog Andreje sa mačevima, ordenom koji je pre njega nosio samo car Aleksandar Prvi, pobednik nad Napoleonom.

 

[Мишкони]

Petar Prvi Karađorđević (1844–1921), ličnost izuzetnih ljudskih i moralnih osobina, krunisan je za kralja Srbije 1904. godine. Težeći ka ekonomskom i društvenom napretku svoje zemlje, kralj Petar Prvi omogućio je unošenje stranog kapitala, razvoj industrije, zanatsva i trgovine, kao i otvaranje Univerziteta u Beogradu. Nesrećni ratovi koje je vodio i kroz koje je zajedno sa srpskom vojskom prošao, pridodali su njegovom imenu atribut ''oslobodilac''. Ljudske vrline koje su krasile kralja, vojničke veštine koje je dokazivao na mnogim ratištima u zemlji i van nje, neizmerna odanost narodu iz koga je ponikao, kao i ideja jugoslovenstva koju je zastupao sve do smrti, podarile su kralju Petru još za života slavu i poštovanje na celom prostoru Kraljevine SHS

 

[Мишкони]

Крунисање и миропомазање Краља Петра I,
21. септембра – 9. октобра 1904.



Крунисање Краља Петра I имало је несумњив значај и важност за
унутрашњу и спољну консолидацију новог суверена. Сви европски дворови
прихватили су новог Краља као ‘’брата’’ и пожелели му дугу и срећну
владавину.ПојединисуназиралипочетакновихвременанаБалкануисударе
великих сила које су оне подстакле. Краљев следећи задатак била је афирмација
одређених начела у политици и животу Србије, које је сматрао неопходним
за даљи напредак, као и за њен приступ у круг развијених европских држава.
На дан 21. септембра 1904., Београд је је био преплављен народом
и војском у парадном поретку. Саборна црква је била пуна гостију. На
средини, пред олтаром, налазило се ‘’небо’’ од црвене кадифе, богато
извезено златом, а испод њега краљевски престо. У осам часова Краљ
је кренуо из Двора у пратњи својих синова, између којих је на алату
јахао Књаз Данило. Иза њих је јахала пратња. Пред црквом су Краља
дочекали архијереји и свештенство, који су га одвели до престола.
Крунисање је почело Краљевим читањем ‘’Вјерују’’, после чега је био
огрнут краљевским плаштом. Потом је сам Краљ ставио круну на главу,
узео скиптар у десну а жезло у леву руку и сео на престо. По завршеном
крунисању одржана је свечана служба, после које се Краљ причестио.
Потом је у пуном орнату изашао из цркве, узјахао на коња и у пратњи
Гарде вратио се у Двор. У балској сали, испод балдахина и украшеног
престола, примао је честитања. Поподне је прошао градским улицама,
где је на три ‘’зида’’ представљен историјски развој Србије: доба Цара
Душана, доба Карађорђа и савремена Србија. Сви који су учествовали у
једном ‘’зиду’’ били су обучени у одећу тога доба. У вечерњим часовима
Краљ је присуствовао свечаној представи у Народном позоришту.
Наредног дана, 22. септембра, одржана је на Бањичком пољу велика
војна парада. Краљ је пројахао поред постројених трупа и вратио се до
трибине, испред које су дефиловале трупе разних родова војске.

 

[Мишкони]

Крунисање и миропомазање Краља Петра I,
21. септембра – 9. октобра 1904.



Крунисање Краља Петра I имало је несумњив значај и важност за
унутрашњу и спољну консолидацију новог суверена. Сви европски дворови
прихватили су новог Краља као ‘’брата’’ и пожелели му дугу и срећну
владавину.Поједини су назирали почетак новихв ремена наБалкану и сударе
великих сила које су оне подстакле. Краљев следећи задатак била је афирмација
одређених начела у политици и животу Србије, које је сматрао неопходним
за даљи напредак, као и за њен приступ у круг развијених европских држава.
На дан 21. септембра 1904., Београд је је био преплављен народом
и војском у парадном поретку. Саборна црква је била пуна гостију. На
средини, пред олтаром, налазило се ‘’небо’’ од црвене кадифе, богато
извезено златом, а испод њега краљевски престо. У осам часова Краљ
је кренуо из Двора у пратњи својих синова, између којих је на алату
јахао Књаз Данило. Иза њих је јахала пратња. Пред црквом су Краља
дочекали архијереји и свештенство, који су га одвели до престола.
Крунисање је почело Краљевим читањем ‘’Вјерују’’, после чега је био
огрнут краљевским плаштом. Потом је сам Краљ ставио круну на главу,
узео скиптар у десну а жезло у леву руку и сео на престо. По завршеном
крунисању одржана је свечана служба, после које се Краљ причестио.
Потом је у пуном орнату изашао из цркве, узјахао на коња и у пратњи
Гарде вратио се у Двор. У балској сали, испод балдахина и украшеног
престола, примао је честитања. Поподне је прошао градским улицама,
где је на три ‘’зида’’ представљен историјски развој Србије: доба Цара
Душана, доба Карађорђа и савремена Србија. Сви који су учествовали у
једном ‘’зиду’’ били су обучени у одећу тога доба. У вечерњим часовима
Краљ је присуствовао свечаној представи у Народном позоришту.
Наредног дана, 22. септембра, одржана је на Бањичком пољу велика
војна парада. Краљ је пројахао поред постројених трупа и вратио се до
трибине, испред које су дефиловале трупе разних родова војске.